Свети Василије Острошки

[Срђан Ранђеловић]

 

Светац подиже из коме и исцјељује смртно повријеђенога

 

Двадесетдвогодишњи Владимир Шешлија из Билеће, који живи у Херцег Новом, оставио је у манастиру Острогу сљедећи запис у коме је описао како му је Свети Василије спасио живот:

 

Доживио сам тежак саобраћајни удес 30. маја 2007. године, на трећи дан Свете Тројице. Био сам мјесец дана у коми због тешких повреда главе: лобања ми је пукла на три дијела, имао сам два излива крви у мозак и један у плућима, био ми је оштећен центар за говор (нијесам могао причати), а због нагњечења очних живаца био сам слијеп и парализован. Мозак се, са унутрашње стране, одвојио од лобање, а многе мождане ћелије су биле изгњечене – био сам практично клинички мртав. Доктори нијесу давали ни 1% шансе да ћу остати жив. Лежао сам у КБЦ Подгорица.

 

На неколико дана прије удеса осјетио сам некакву горку муку, као да сам слутио да ће ми се нешто лоше десити. Трећег дана Свете Тројице путовао сам са друговима, седио сам позади и приликом судара излетио кроз шофершајбну, прелетио неких 30 – 40 метара и ударио главом о оштру стијену. Тада сам видио слику, мислим да је то био Св. Васлије Острошки и чуо глас : ”Вјеруј!”

 

У болници за време операције, чуо сам глас двојице доктора: ” Од овога нема ништа. Бојим се да је сав наш труд узалудан, јер мозак и глава не могу да се замијене”. А ја сам чувши ово, у сну себи рекао, са вјером: ”Постоји и резервни мозак, постоји и друга глава”…

 

У болници сам лежао четири мјесеца…

 

Доктори су тврдили да ћу бити слијеп и нијем, парализован и поремећен. Изашао сам из болнице жив и здрав и сви су се крстили и само говорили: ”Чудо Божије!”

 

И поред свих тих тешких повреда, данас не осјећам никакве последице саобраћајне несреће.

 

Била је то Божија опомена, Божији дар, Божија одлука.

[Срђан Ранђеловић]

 

Исцјељење од нечистих сила и повратак православној вјери

 

 

 

Дарко Калајџић, из Шековића у Републици Српској, у писму упућеном управи Манастира Острога, свједочи о томе како га је Свети Василије исцијелио  од запосједнутости нечистим силама и вратио православној вјери:

 

Зовем се Дарко Калајџић. Рођен сам 1981. године. Живим у Шековићима у Републици Српској.

 

Одрастао сам у несређеној породици, нисам био крштен све до своје четрнаесте године. Имао сам тешко дјетињство, доста животних невоља и проблема. Живео сам као и већина данашње омладине: ноћни живот, провод, чак сам упао и у криминал, пробао сам лаке дроге, које, нажалост, данас многи млади узимају. Занимао сам се за часописе као што су Треће око, Арка, Вјечити сановник.

 

Када саm се нашао у великим проблемима, по савјету мајке отишао сам код једног видовњака да ми ”каже” шта ми се то дешава. После тог одласка, упао сам у чељусти магије и кренуо сам да обилазим многе видовњаке, па сам стигао чак и до хоџе.

 

Обраћање тим људима имало је тешке посљедице по мене и по моје укућане. Највећи пакао доживио сам послије обраћања хоџи када сам од њега узео ”записе” и амајлије за заштиту, које су ме довеле скоро до лудила.

 

Стање је било толико тешко, да сам размишљао да сам себи окончам живот. Хоџа је имао намјеру да ме посвађа са фамилијом, рекавши да ми све невоље прави једна од тетки. Све сам то примио к срцу и почео мрзити ту тетку, вјерујући све што ми је хоџа рекао.

 

У једном тренутку сам се накратко извукао из демонских канџи уз помоћ Божију и светог Василија, исповиједио сам те тешке гријехе, бацио сам све те амајлије, али сам поново пао у исти грех.

 

Да бих другоме изашао у сусрет, довео сам себе у опасну ситуацију. Једна жена у невољи ме је замолила да је одведем било гдје да јој неко помогне, а ја умјесто да је одведем на неко свето мјесто, у неки наш православни манастир, одведох је код хоџе!

 

Поновни сусрет са њим био је за мене веома лош. У његовом погледу сам осјетио сву ту мржњу и зло, његове очи су ме сјекле и злобно гледале. После тог поновног сусрета са хоџом, пар мјесеци се нисам добро осјећао: имао сам велике немире, страхове, ноћима нисам спавао. Обузимали су ме необјашњиви страхови, плашио сам се људи, плашио сам се самог себе, осјећао сам да сам окружен многим непријатељима.

 

Отишао сам код свештеника и замолио да га да ми се одржи Свето Јелеосвећење, које ми је било одслужено у манастиру Папраћа, после чега ми је било боље.

 

После тога сам поново пао и отишао сам једном другом видовњаку, јер никако нијесам успијевао да их избацим из главе. Био сам под утицајем јаке нечисте силе која ме је гонила да поново идем ђавољим слугама по ”помоћ”.

 

После овог пада једва сам успио да контролишем своје мисли и поступке. Моја велика грешка је била што сам вјеровао да ти људи могу да ми помогну, али вам мој примјер може послужити да видите како је њихов једини циљ уништити нас Србе и православну вјеру.

 

Колико ми је моја грешност допуштала молио сам се Богу и Мајци Божијој, да ме грешног помилују и спасу од демонских насртаја.

 

Плачући пред иконом молио сам се Богу и Светом василију да ми помогну! Послије ових молитава сам сањао Острог и Свеца.

 

Отишао сам, зато , под Острог код Свеца гдје сам се поклонио Моштима Светог Василија и много му се молио за помоћ. Читана ми је била и молитва пред Ћивотом Свеца, после чега сам осјетио велико олакшање, препород и мир у души.

 

Те ноћи сам добро спавао, отишао сјутрадан на јутарњу службу, поново се поклонио  Моштима Светог Василија. После молитава прочитаних код Ћивота Свечевог, немири и страхови су нестали, почео сам поново добро да спавам  и да се добро осјећам.

 

Сада се редовно молим Богу и Светом Василију, слава му и милост, и трудићу се да сваке године дођем под Острог да се захвалим и помолим Светом Василију, што ме је многогрешног услишио  и што ми је помогао.

 

Стање у кући много се поправило. Захваљујући Свецу оставио сам и велики порок – пушење, који сам дуго година покушавао оставити.

 

До краја живота захвалан сам Светом Василију, раб Божији Дарко. Хвала ти Свети Василије Острошки Чудотворче, слава ти и милост, хвала и безброј пута хвала!

 

Желио бих да, ако је могуће, моју причу објавите у следећој књизи о чудима Светог Василија, као опомену свим Србима и свим људима.

[Rašo]

Свети Оче Василије моли Бога за нас грешне!

[Драгана Милошевић]

И ово што се догодило пре неки дан је лична опомена тим особама, мада по природном закону је најнормалније да стена падне.

[Филозоф]

И ово што се догодило пре неки дан је лична опомена тим особама, мада по природном закону је најнормалније да стена падне.

 

A po cemu ste to zakljucili? 

[Драгана Милошевић]

A po cemu ste to zakljucili? 

 

Нећу да кварим тему а вама топло препоручујем да прочитате књигу Нова чуда светога.Верујем, видех Острог прошлог лета.

[Филозоф]

Нећу да кварим тему а вама топло препоручујем да прочитате књигу Нова чуда светога.Верујем, видех Острог прошлог лета.

Vazi 

[Justin Waters]

И ово што се догодило пре неки дан је лична опомена тим особама, мада по природном закону је најнормалније да стена падне.

Jel zna neko po pitanju cega su opomenute? Sta im je zamjereno?

[Драгана Милошевић]

Jel zna neko po pitanju cega su opomenute? Sta im je zamjereno?

То знају само оне, и тиче се њиховог односа са Богом.  Можда ћемо некад негде прочитати и њихово сведочење. 8086.gif

[Срђан Ранђеловић]

Предугачко је ово за топ. Сада ко хоће да чита тему, мора да скролује мало више 4chsmu1

[Драгана Милошевић]

Саг ћу макнем а ти стави на блог.

[Срђан Ранђеловић]

@@Драгана Милошевић,

 

Какав блог?

[Драгана Милошевић]

@@Драгана Милошевић,

 

Какав блог?

 

Отвори свој блог на форуму, ај као сад не знаш.

Догурао си до модератора а не знаш?

[Срђан Ранђеловић]

@@Драгана Милошевић,

 

 

А нијесам ја за такие ствари 4chsmu1

 

Отвори ти 4chsmu1

[Justin Waters]

То знају само оне, и тиче се њиховог односа са Богом. Можда ћемо некад негде прочитати и њихово сведочење. 8086.gif

Ja ipak mislim da to cudo ima veze sa tim da su te tri osobe spasene. Naime kad je pala stijena, i njih troje ozlijedjeni, to je poremetilo vremenski kontinum kojim bi te osobe nastavile da nije bilo ekscesa. Ovako vjerovatno su provele par sati duze u manastiru oporavljajuci se i od soka, tako da pri povratku su izbjegle neku eventualnu nesrecu da se mozda neki ludak u autu ne zapuca u njih. Ovako je on prosao tih par sati ranije saobracajnicom na mjestu ukrstanja za skretanje za manastir, u prazno ne gledajuci dobro, inace da kontinum nije prekinut mozda bi te osobe tik tacno naisle na ukljucenje u saobracaj ka d je on ili vise njih nailazio, i onda bi bio sudar.