Четири године тишине… Без одговора…

[Милан Ракић]

Те 13-те мартовске вечери пре четири године, око 22 сата, затекох се на трамвајској станици у Јурија Гагарина код блока 70.

 

Звук одозго ми је „говорио“ да тај део Новог Београда управо прелеће „осмица“. Врхови „црвених солитера“ у 70-ом блоку се нису видели од облака, који су се, праћени ситном кишом спустили испод 100 метара. Ипак, „шаптање“ мотора ТВ2 је звук који се лако препознаје…

Ми-17

– Мора да је „керамичар“ негде „загинуо“ током редовних обилазака јединица у својству военог милистора, прође ми мисао кроз главу.

Ктиторска композиција у цркви светог Јована у Крушевцу. Некадашњи министар војни Гашић дарује храм свецу...

Па опет, „рачунам“, зар је толика „преша“ била да се лети по оваквом времену када ни птице не лете…

 

Нисам ни био свестан у том тренутку, да сам се чувши звук мотора „вредне пчеле“ (како „тепамо“ транспортној „осмици“), на неки начин опростио од Драје, Мехе, Миладинчета и Ђуке (којег, као млађег колегу нисам „стигао“ да упознам)…

Драја, Меха, Ђука и Миладинче

Вратио сам се кући и погледао, пред спавање електронске медије… ТВ и интернет…

 

Угризох се за језик! Ипак није министар „загинуо“, па су га по том кијамету од времена морали враћати са терена у престони град, но се још једном показала хуманост људи који су дали заклетву… Без обзира на сва понижења која су им све власти сервирали деценијама унатраг…

Овако је јавио РТС... Један од готово свих медија у Србији који су извештавали о овом догађају...

„Рекоше“ тада медији да је хеликоптер нашег РВ учествовао у акцији спасавања превремено рођене бебе која је требала због постпорођајних компликација мајке да буде хоспитализована…

 

Прође ми, не знам зашто, кроз главу лик старог лоле Драје, стаменог делије са Златибора и његов осмех који разоружава…

Небојша Драјић

– Ма гарант је он био у посади… Где ће „вредна пчела“ без њега!

 

Пробудим се ујутро, 14. марта око пола шест. По навици узмем телефон и не знам зашто, али отворим Пере Луковића „е-новине“.

 

Кад тамо, вест да је хеликоптер пао! (Нажалост, “е-новине” су угашене, тако да се не може “изравно” видети ово о чему пишем. Сећам се само да је у опреми текста, била месчини “СуперПума” хеликоптер, јер Пера или већ који новинар из редакције “е-новина” није ваздухопловац... Али је тада био частан новинар!)

Петар Луковић, глодур "е-новина".

Прво што помислих, знајући Перу-мора да је нека грешка. Уме Пера то; да провоцира…

 

Прочитах опет. Нема сумње. Пао хеликоптер. Погледам остале медије. Тамо свуда вест од ноћас… Тј., да је хеликоптер слетео на АНТ и да је беба превежена у Институт за мајку и дете...

„Хеликоптер слетео, беба збринута, санитарни министар лично учествовао у спасавању. Све похвале храброј посади која је у немогућим временским условима извела једино могуће. Спасла један тек започети живот“...

"Спасилац", министар Лончар и онај који није хтео да дȃ ни њега, ни оног задужбинара са једне слике од горе...

И све тако; на том фону…

 

Драја ми опет, не знам зашто пред очима…

 

Осам сати. Телевизор по „навици“ ради… Прекида се програм. Дом Војске, ванредно укључење. Смркнути Бандић, Диковић, Зечевић, Живак,…

Конференција за медије, јутра 14-ог марта 2015...

Ипак је Пера Луковић, какав год да је, једини био новинар, за разлику од свих режимских новинџија…

 

Прочиташе имена…

 

После је ишла „драма“ у више чинова… Почев од (тадашњег) Првог министра (а сада Председника) који „не да“ своје министре, па до истраге и налаза вештака, саопштења Суда.. Нико није крив… Ах, да.. Провучено је онако „џукачки“ да је посада била под дејством алкохола…

У удесу хеликоптера Ми-17, евиденцијски број 12551 који се десио 13. марта 2015. године у 22:31 сати у близини аеродрома “Никола Тесла”, настрадали су:

 

• Мајор авијације Омер Мехић, пилот
• Капетан авијације Милован Ђукарић, пилот
• Заставник ваздухопловно-техничке службе Небојша Драјић, летач-механичар,
• Заставник ваздухопловно-техничке службе Иван Миладиновић, летач-механичар,
• др Џевад Љајић, лекар
• медицински техничар Милован Веселиновић, анестетичар
• беба, Шахин Адемовић, стар пет дана.

...и беба Шахин са њима...

Вама момци нека је Богом просто. Ви сте сада са многима у небеској ескадрили… Знате и сами, Омере, Драјо, Ђука и Миладинче, да пилоти не умиру… Они само одлете и не враћају се…

Гмазови остају у блату... Да се ваљају... И у блату ће бити затечени и у блату ће им се судити...