Postavi pitanje muslimanu

[bosanac]

Само следим логику твог писања...ако теби није јасно шта си написао и да си, сходно својој жељи за "упознавањем другога", уместо глаголске именице "кидање" требао ставити "спајање", онда у реду. :rolleyes:

Spajanje, upravu si brate.Preumoran sam, nisam spavao u zadnja dva dana više od pet sati.Obaveze oko opskrbe porodice su velike. Opet, umjeto kidanje,spajanje.A iskreno dođem da napišem pokoju da bi ovaj dijalog kako tako egzistirao.

Svako dobro od Boga.

[Solomon Kane]

Сан крепи човека...мораш, ако икако можеш, мало више да одмараш.

Свако добро и теби од Триипостасног Бога Љубави.

[bosanac]

Сан крепи човека...мораш, ако икако можеш, мало више да одмараш.

Свако добро и теби од Триипостасног Бога Љубави.

I ja tebi svako dobro želim!

[bosanac]

sa ovom fetvom se neslažem zato što je ona u suprotnosti sa mojim ubjeđenjem.a to je :Želi drugome što želiš i sebi .A ovo moje ubjeđenje je uzeto iz islamskog stava a to je ophodi se prema ljudima onako kako bi volio da se oni ophode prema tebi.Stoga ova fetva mi je u najmanju ruku čudna.

Detaljno sam pročitao fetvu navedenog učenjaka i želio bih napomenuti sljedeće:

1)To je mišljenje jednog islamskog učenjaka ali to nije konsenzus islamskih učenjaka.Stoga ta fetva nije za mene obavezujuča.

2)On u fetvi nije spomenuo da se muslimani trebaju veseliti zbog uništenih ljudskih života.Svako iole normalan žali kada se desi tragedija bilo kome od nevinih ljudi.

3) On je fetvu izrekao u kontekstu:Neka i oni vide šta znači uništenje i neka i oni osjete bol kao što osječaju kontinuirano cjeli narodi bol koju im Amerika nanosi svojom politikom.Nebi li nakon toga malo razmislili i promjenili se makar malo nabolje.Amerika je zemlja koja voli silu a bog silu nevoli a sila Boga nemoli.

Istina da Bog može poslati na neki narod neku prirodnu katastrofu kao znak srdžbe Njegove na taj narod.(To je bog u prošlosti činio)Međutim da li je to kazna od Boga Americi to jedino On zna.

[Спутник]

Драги брате Михајло!

Куфар није компетентан да објасни неки текст Корана, али УЛЕМА (онај који зна) је права адреса. Ја овде смем да цитирам једног таквог.

Најпре, ево један умало идентичан стих овом, којег си навео:

Yusuf Ali

Sura 8, 39: Аnd fight them on until there is no more tumult or oppression, and there prevail justice and Faith in Allah altogether and everywhere.

Sura 2, 193: Аnd fight them on until there is no more tumult or oppression, and there prevail justice and Faith in Allah.

Dr. Muhammad Taqî-ud-Dîn Al-Hilâlî

Sura 8, 39: And fight them until there is no more Fitnah (disbelief and polytheism, i.e. worshipping others besides Allah) and the religion (worship) will all be for Allah Alone [in the whole of the world]

Sura 2, 193: And fight them until there is no more Fitnah (disbelief and worshipping of others along with Allah) and (all and every kind of) worship is for Allah (Alone).

Фатва о питању слободе вероисповести: „Нема присиле у вери“ (Сура 2, стих 256)

(Институт за исламска питања, dh, 27.07.2011)

Одговор правног вештака Scheich Saleh al-Fawsan, члана председништва муслиманских учењака Сауди-Арабије

Питање: „У новије време чујемо да се каже: Ислам гарантује слободу вероисповести. Они који то тврде позивају се на стих из Корана ’Нема присиле у вери’ (Сура 2, стих 256). Да ли је ова тврдња тачна?“

Одговор: „Ово је лаж, која се приписује Алаху. Ислам није објавио слободу вероисповести. Ислам је објавио забрану политеизма (мушрикин) и неверства (куфар) и прописао борбу против политеиста. Да је Ислам објавио слободу вероисповести, човечанству не би требало ни слање посланика ни одашиљање књига. Човечанству не би требало упутство о џихаду или борби према вољи Алаха. Кад би то тако било, могао би свако да живи како хоће, свако би био слободан. Не, сасвим насупрот каже Алах: ’И ја сам џине и људе створио само зато, да би мени служили’ (Сура 51, стих 56). Алах није казао, да свако сме да живи по [сопственој] вољи, него ’... зато, да би мени служили’.

Алах је такође казао: ’И борите се против њих, док не нестане [свака] пометња и док све не припадне религији Алаха’ (Сура 2, стих 193). Против онога, који се устручава молити се Алаху, вoдиће се борба. Он не сме бити препуштен сам себи, већ се против њега мора борити дотле, док или прихвати религију [Ислам] или буде убијен.

Ислам није објавио слободу вероисповести лажних [дословно: неверничких] религија. Ово је лаж, која се приписује Алаху. Алах је озго послао књиге, слао посланике, прописао џихад и прописао казнене методе и казне, како би људе заштитио од кривоверја и изопаченог мишљења. Алах жели на овај начин заштитити људе, јер су робови Алаха. Стога се људи морају молити једино Алаху, без да му нешто придоместе [поштују поред њега нешто друго]. У противном морају се спровести казне застрашивања, које је Алах прописао.

Реч Алаха ’Нема присиле у вери’ не мисли никакву слободу мисли, него, да овај стих Корана не може присилити људе, да у религију [Ислам] верују из срца. Ово може учинити једино Алах: ’...ти не можеш разумети пут, који волиш; али Алах показује пут ономе, коме он хоће’ (Сура 28, стих 56). Једино Алах може да правоводи срца. Ово се не може остварити присилио, већ само слободном вољом. Но ми се боримо против неверника и политеиста, јер нам је то Алах прописао...

Ми не присиљавамо људе на веру, али кажњавамо онога, који је напустио религију [Ислам]. Који пак своје неверје сакрива у срцу, тај ће бити препуштен Алаху. Само Алах може такве људе [који само по спољашности следе заповести Ислама] да победи. Ово је значење стиха ’Нема присиле у вери’. Алах вели: ’Ти не можеш разумети пут, који волиш; али Алах показује пут ономе, коме он хоће’ (Сура 28, стих 56).

Онај који каже: ’Нема присиле у вери’ каже такође: ’И борите се против њих, док не нестане [свака] пометња и док све не припадне религији Алаха’ (Сура 2, стих 193). Дакле, зашто наводите један стих Корана а превиђате други?

Порекло:

http://www.islaminstitut.de/Anzeigen-von-Fatawa.43+M5b1dae5c98a.0.html

Драга браћо и сестре, нака је наш драги Господ Бог на помоћи!

[Спутник]

Драга браћо и сестре!

Бог ми је сведок, да ценим сваког човека као Божје створење и као брата. Света Божја Реч нам и каже, да је Господ „од једне крви начинио сав род људски“. Поштујем свачије мишљење и уверење, подударало се оно са мојим и Хришћанским или не.

Ја сам овде само навео нека учења Ислама и нека мишљења верских ауторитета, при којима се и сам хватам за главу.

Смем такође да додам овај коментар: Ово начело “Све што желите да чине вама људи, чините и ви њима“ је изворно Хришћанско. Може бити да није само Хришћанско, али је изворно Хришћанско!

Да се Дар ал-Ислам налази у рату са Дар ал-Харб, то је Исламско учење, о томе доскора нисам ни имао појма. Пада у очи оваква реч: Musliman je iskren u govoru, osječajima i ljubavi i prijateljstvu sa onima nemuslimanima koji imaju prijateljske odnose sa muslimanima. Значи муслиман је искрен... УСЛОВНО.

Нама Света Божја Реч каже: „Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне. Да будете синови Оца својега, који је на небесима, јер Он заповеда Сунцу својему те обасјава и зле и добре и даје дажд праведнима и неправеднима“. Значи, ово је мало друга прича! Једно будистичко размишљање, ако се добро сећам, гласи: „Према добрима сам добар, према недобрима сам такође добар, јер добро је принцип вечности“.

Дај Боже да се овога држи и сваки Муслиман, ја га за то љубим у образ (ако се и не држи, то је његова је одлука – ја га опет поштујем).

Што се тиче овога, гледајте у лице неверника са осмехом..., ту се ради о тој твз. “такији“ (арапи ово изговарају, звучи као „такееија“ – прво а је кратко, а нагласак је на дугом е и и). По том питању, ево један напис:

Taqiyya – Обмана при неповољном односу снага, у циљу заштите Муслимана.

„Гледајмо у лице појединих немуслимана са осмехом, док их у срцу проклињемо.“

Abū-d-Dardā’ (+625 у Дамаску, блиски сапутник Мохамеда)

Једно подробније објашњење о „Такији“ налази се у чувеној егзегези (Tafsir) од Ал-Табари (+923), која представља стандардну и ауторитативну референцију за читав муслимански свет:

„Ако ви (Муслимани) стојите под ауторитетом неверника и бојите се за себе, онда се језиком понашајте према њима лојално док у унутрашњости требате гајити непријатељство... Алах је забранио вернима, да уместо у сувернике имају у невернике поверење и гаје према њима пријатељске односе – осим ако их ови ауторитетом надилазе. У таквом једном случају нека верни изгледају пријатељски према неверницима.“

^1vgl. Raymond Ibrahim:

http://tool.donation-net.net/Images/Email/1097/Taqiyya_and_Islam_s_rules_of_war.pdf

Тако драга браћо и сестре, нека нам је наш драги Господ Бог на помоћи!

[Михајло]

Драги брате Михајло!

Куфар није компетентан да објасни неки текст Корана, али УЛЕМА (онај који зна) је права адреса. Ја овде смем да цитирам једног таквог.

Најпре, ево један умало идентичан стих овом, којег си навео:

Yusuf Ali

Sura 8, 39: Аnd fight them on until there is no more tumult or oppression, and there prevail justice and Faith in Allah altogether and everywhere.

Sura 2, 193: Аnd fight them on until there is no more tumult or oppression, and there prevail justice and Faith in Allah.

Dr. Muhammad Taqî-ud-Dîn Al-Hilâlî

Sura 8, 39: And fight them until there is no more Fitnah (disbelief and polytheism, i.e. worshipping others besides Allah) and the religion (worship) will all be for Allah Alone [in the whole of the world]

Sura 2, 193: And fight them until there is no more Fitnah (disbelief and worshipping of others along with Allah) and (all and every kind of) worship is for Allah (Alone).

Фатва о питању слободе вероисповести: „Нема присиле у вери“ (Сура 2, стих 256)

(Институт за исламска питања, dh, 27.07.2011)

Одговор правног вештака Scheich Saleh al-Fawsan, члана председништва муслиманских учењака Сауди-Арабије

Питање: „У новије време чујемо да се каже: Ислам гарантује слободу вероисповести. Они који то тврде позивају се на стих из Корана ’Нема присиле у вери’ (Сура 2, стих 256). Да ли је ова тврдња тачна?“

Одговор: „Ово је лаж, која се приписује Алаху. Ислам није објавио слободу вероисповести. Ислам је објавио забрану политеизма (мушрикин) и неверства (куфар) и прописао борбу против политеиста. Да је Ислам објавио слободу вероисповести, човечанству не би требало ни слање посланика ни одашиљање књига. Човечанству не би требало упутство о џихаду или борби према вољи Алаха. Кад би то тако било, могао би свако да живи како хоће, свако би био слободан. Не, сасвим насупрот каже Алах: ’И ја сам џине и људе створио само зато, да би мени служили’ (Сура 51, стих 56). Алах није казао, да свако сме да живи по [сопственој] вољи, него ’... зато, да би мени служили’.

Алах је такође казао: ’И борите се против њих, док не нестане [свака] пометња и док све не припадне религији Алаха’ (Сура 2, стих 193). Против онога, који се устручава молити се Алаху, вoдиће се борба. Он не сме бити препуштен сам себи, већ се против њега мора борити дотле, док или прихвати религију [Ислам] или буде убијен.

Ислам није објавио слободу вероисповести лажних [дословно: неверничких] религија. Ово је лаж, која се приписује Алаху. Алах је озго послао књиге, слао посланике, прописао џихад и прописао казнене методе и казне, како би људе заштитио од кривоверја и изопаченог мишљења. Алах жели на овај начин заштитити људе, јер су робови Алаха. Стога се људи морају молити једино Алаху, без да му нешто придоместе [поштују поред њега нешто друго]. У противном морају се спровести казне застрашивања, које је Алах прописао.

Реч Алаха ’Нема присиле у вери’ не мисли никакву слободу мисли, него, да овај стих Корана не може присилити људе, да у религију [Ислам] верују из срца. Ово може учинити једино Алах: ’...ти не можеш разумети пут, који волиш; али Алах показује пут ономе, коме он хоће’ (Сура 28, стих 56). Једино Алах може да правоводи срца. Ово се не може остварити присилио, већ само слободном вољом. Но ми се боримо против неверника и политеиста, јер нам је то Алах прописао...

Ми не присиљавамо људе на веру, али кажњавамо онога, који је напустио религију [Ислам]. Који пак своје неверје сакрива у срцу, тај ће бити препуштен Алаху. Само Алах може такве људе [који само по спољашности следе заповести Ислама] да победи. Ово је значење стиха ’Нема присиле у вери’. Алах вели: ’Ти не можеш разумети пут, који волиш; али Алах показује пут ономе, коме он хоће’ (Сура 28, стих 56).

Онај који каже: ’Нема присиле у вери’ каже такође: ’И борите се против њих, док не нестане [свака] пометња и док све не припадне религији Алаха’ (Сура 2, стих 193). Дакле, зашто наводите један стих Корана а превиђате други?

Порекло:

http://www.islaminst...dae5c98a.0.html

Драга браћо и сестре, нака је наш драги Господ Бог на помоћи!

Хвала на обајшњењу!

[bosanac]

Polahko, polahko,

Napočetku nije kuffar nego kafir.

[Дејан]

Sveti jasenovački mučenici,ispunjeni Božanskom ljubavlju žele da svako ljudsko biće uživa u Hristu kao oni tako da se mole Bogu za spasenje svojih koljača.

Crkva na zemlji lije suze i za sebe i za druge,Otac Justin Popović je jednom završio na infuziji jer je dehidridao od plakanja.

Ali kako to objasniti nekom za koga je Alija heroj, kome je danak u krvi bio praznik jer su roditelji dobrovoljno davali decu da ih Turci školuju i da ne nabrajam dalje (počeo sam da zapisujem tvoje izjave )

Shvatićeš kad budeš prihvatio Boga koji je ličnost a ne kompjuter.

Još bi mogao da doda samo da ti je odgovor odnosno zamerka bila kao kad bi ti ja na svaku tvoju reč o Islamu govorio da bobaši samoubice to opovrgavaju.

[logdanov]

Босанац

Није тешко направити разлику између католика (који су убијали људе у Јасеновцу) и православних хришћана (који су убијани у Јасеновцу). Њихова вера и наша вера су сличне колико и вера сунија и шија. Онолико колико ви признајете шиитима да су муслимани, толико смо и ми једно са католицима. Није нама само вера различита већ, као што то увек бива, из различите вере развија се различити однос према животу и свету.

Историја православне и католичке цркве су сасвим различите. Католичка историја је чврсто утемељена у одржавању папске власти и.... истребљивању јеретика у шта убрајају и нас. Наши преци су, с друге стране, имали такву срећу (или несрећу) да се наша црква у последњих 600 година развијала као народна црква. Ту не мислим само на Србе, већ на све балканске православце. Такве историјске околности су делимично одговорне за наше релативно одсуство прозелитизма.

Не постоји ни један разлог да неки муслиман ликује због хришћанске неслоге, уколико му је на памети првенствено лично спасење. Као и у хришћанству, у исламу је однос човека према Богу најважнији, а друштвене норме су само помоћно средство за уређење живота на овоме свету. Чак и ако претпоставимо да је Бог Мухамеду издиктирао како треба да се понашају верници у свакодневном животу, ти прописи су дати у циљу постизања спасења и Рајског насеља. У Рају ће престати да важе сви прописи везани за пијење вина или однос муслимана према немуслиманима (нпр.). За оног муслимана који није постио, није се молио, пио је алкохол, лагао, крао и чинио разне друге ствари супротне исламу, јадна ће му на страшном суду бити та тренутна наслада због хришћанске неслоге; џаба ће му бити светска доминација ислама, ако заврши у паклу са неверницима макар и привремено, јер је Богу трен као век и век као трен.

Сви балкански православци још увек памте време турске доминације као време ужаса и страдања. У колективној свести свих наших народа та страдања превазилазе по ефектима све периоде мира и саживота. Истина је да су православци били Турцима мало дражи од католика, зато што је папа подржавао све ратне походе европских земаља против Османлија, тражећи ослонац у верницима на терену. Али не може бити даље од истине веровање да су хришћани добровољно давали своју децу да постану јаничари. Ко год је хтео, могао је да прихвати ислам и да тиме обезбеди себи привилегије по шарији. Цела породица могла је да пређе у ислам и да задржи децу. Не постоји ни један рационални разлог због којег би хришћани дали своје дете да га више не виде, а да породица за то не добије никакву компензацију (под претпоставком да је понеко можда и био спреман на такву монструозну трговину).

Сви балкански народи, Срби, Бугари, Грци и Албанци, имали су периоде када су се османске власти ослањали на њих више него на друге. Османлије су сваком народу дале понешто - понекад, али никоме све и увек. Тако су у једном периоду Грци имали економско-културну доминацију над осталим кафирима, у другом историјском тренутку то су били Срби, али се ниједан од ових народа није у потпуности судбински везивао за освајаче који су својом влашћу у потпуности изменили социјалну структуру у нашим земљама и укинули старе законе.

Срби су под Османлијама сарађивали у извесној мери са новим властима да би себи обезбедили макар мало бољи статус. То је била свесна жртва. С друге стране, Срби су једини народ који је учествовао у апсолутно свим ратовима са Турцима које су хришћани водили од средине XIV до краја XVI века, као и у ратовима од средине XVII до почетка ХХ века. Заправо, хронологија српско-турских ратова од појаве Турака у Европи до коначног ослобођења изгледа овако:

Турска офанзива:

Битка код Димотике 1352

Битка на Марици 1371

Битка код Плочника 1386

Битка код Билеће 1388

Битка на Косову 1389

Дуга војна 1439-1444

Битка за Смедерево 1459

Битка за Београд 1521

Мохачка битка 1526

Турска доминација:

Устанак војводе Грдана крај XVI в.

Банатски устанак 1594

Кандијски рат 1645-1669

Велики бечки рат 1683-1690

Црногорско ослобођење 1707

Турско-аустријски рат 1716-1739

Кочина крајина 1787-1790

Ослобођење:

Први српски устанак 1804-1813

Машићка буна 1809

Хаџи Проданова буна 1814

Други српски устанак 1815

Милојева и Срндакова буна 1841

I Херцеговачки устанак 1852 и 1857

Требавска буна 1858

Устанак Луке Вукаловића 1861

II Херцеговачки устанак 1871

Српско-турски рат 1877-1878

Балкански ратови 1912-1913

Нити један други балкански народ, био он православни, католички или муслимански, нема овакву листу вишевековног упорног ратовања против једног јединог непријатеља. То су разлози због којих Срби још и дан данас Турке памте више по злу него по свим добрим стварима које су нам оставили.

Недавно смо имали прилике да прочитамо некакав списак десет геноцида које су кроз историју Срби и други хришћани починили над муслиманима. Тај списак може да послужи за подстицање самосажаљевања код потомака жртава свих тих страдања, али и као подстицај за осећај мржње према очекиваном будућем непријатељу (отприлике како је то радио Вук Драшковић пре 20 и више година). Међутим, он не може да издржи научну критику јер не узима у обзир историјске околности, не уважава узроке и очекиване циљеве сваког од тих догађаја, а истовремено полази од претпоставке да се у сваком од наведених случајева ради о верском сукобу.

Потпуно у складу са овим некритичким текстом, више пута си напоменуо да међу нашим свештенством постоје људи који подстичу чињење греха. По мом мишљењу, грех је све оно што нас удаљава од рајског насеља, било да је реч о преједању или ширењу ратнохушкачке пропаганде у верским објектима. Сваки онај верски вођа који злоупотребљава забринутост својих верника за егзистенцију да би је усмерио према људима друге вере, крив је пред Богом за лаж и духовно насиље над својим стадом. Што је виши положај већи је и његов грех.

А ако под грехом подразумевамо педофилију и томе слично, морамо разликовати гласине од судских тужби, а судске тужбе без пресуде од процеса са изреченом пресудом. Свака од наших верских заједница се суочила са случајевима попут владике Пахомија или Зухдије Мулалића. Или је све то завера или у сваком житу има кукоља. Нисам паметан.

[bosanac]

Драги брате Михајло!

Куфар није компетентан да објасни неки текст Корана, али УЛЕМА (онај који зна) је права адреса. Ја овде смем да цитирам једног таквог.

Најпре, ево један умало идентичан стих овом, којег си навео:

Yusuf Ali

Sura 8, 39: Аnd fight them on until there is no more tumult or oppression, and there prevail justice and Faith in Allah altogether and everywhere.

Sura 2, 193: Аnd fight them on until there is no more tumult or oppression, and there prevail justice and Faith in Allah.

Dr. Muhammad Taqî-ud-Dîn Al-Hilâlî

Sura 8, 39: And fight them until there is no more Fitnah (disbelief and polytheism, i.e. worshipping others besides Allah) and the religion (worship) will all be for Allah Alone [in the whole of the world]

Sura 2, 193: And fight them until there is no more Fitnah (disbelief and worshipping of others along with Allah) and (all and every kind of) worship is for Allah (Alone).

Фатва о питању слободе вероисповести: „Нема присиле у вери“ (Сура 2, стих 256)

(Институт за исламска питања, dh, 27.07.2011)

Одговор правног вештака Scheich Saleh al-Fawsan, члана председништва муслиманских учењака Сауди-Арабије

Питање: „У новије време чујемо да се каже: Ислам гарантује слободу вероисповести. Они који то тврде позивају се на стих из Корана ’Нема присиле у вери’ (Сура 2, стих 256). Да ли је ова тврдња тачна?“

Одговор: „Ово је лаж, која се приписује Алаху. Ислам није објавио слободу вероисповести. Ислам је објавио забрану политеизма (мушрикин) и неверства (куфар) и прописао борбу против политеиста. Да је Ислам објавио слободу вероисповести, човечанству не би требало ни слање посланика ни одашиљање књига. Човечанству не би требало упутство о џихаду или борби према вољи Алаха. Кад би то тако било, могао би свако да живи како хоће, свако би био слободан. Не, сасвим насупрот каже Алах: ’И ја сам џине и људе створио само зато, да би мени служили’ (Сура 51, стих 56). Алах није казао, да свако сме да живи по [сопственој] вољи, него ’... зато, да би мени служили’.

Алах је такође казао: ’И борите се против њих, док не нестане [свака] пометња и док све не припадне религији Алаха’ (Сура 2, стих 193). Против онога, који се устручава молити се Алаху, вoдиће се борба. Он не сме бити препуштен сам себи, већ се против њега мора борити дотле, док или прихвати религију [Ислам] или буде убијен.

Ислам није објавио слободу вероисповести лажних [дословно: неверничких] религија. Ово је лаж, која се приписује Алаху. Алах је озго послао књиге, слао посланике, прописао џихад и прописао казнене методе и казне, како би људе заштитио од кривоверја и изопаченог мишљења. Алах жели на овај начин заштитити људе, јер су робови Алаха. Стога се људи морају молити једино Алаху, без да му нешто придоместе [поштују поред њега нешто друго]. У противном морају се спровести казне застрашивања, које је Алах прописао.

Реч Алаха ’Нема присиле у вери’ не мисли никакву слободу мисли, него, да овај стих Корана не може присилити људе, да у религију [Ислам] верују из срца. Ово може учинити једино Алах: ’...ти не можеш разумети пут, који волиш; али Алах показује пут ономе, коме он хоће’ (Сура 28, стих 56). Једино Алах може да правоводи срца. Ово се не може остварити присилио, већ само слободном вољом. Но ми се боримо против неверника и политеиста, јер нам је то Алах прописао...

Ми не присиљавамо људе на веру, али кажњавамо онога, који је напустио религију [Ислам]. Који пак своје неверје сакрива у срцу, тај ће бити препуштен Алаху. Само Алах може такве људе [који само по спољашности следе заповести Ислама] да победи. Ово је значење стиха ’Нема присиле у вери’. Алах вели: ’Ти не можеш разумети пут, који волиш; али Алах показује пут ономе, коме он хоће’ (Сура 28, стих 56).

Онај који каже: ’Нема присиле у вери’ каже такође: ’И борите се против њих, док не нестане [свака] пометња и док све не припадне религији Алаха’ (Сура 2, стих 193). Дакле, зашто наводите један стих Корана а превиђате други?

Порекло:

http://www.islaminst...dae5c98a.0.html

Драга браћо и сестре, нака је наш драги Господ Бог на помоћи!

Allah dž.š kaže:Nema prisile u vjeru.

U drugom ajetu kaže:Ko hoće da vjeruje neka vjeruje a ko neće nemora.a u trečem ajetu kaže:Vama vaša a meni moja vjera.

Ova tri ajeta su nedvosmisleni dokaz da Allah dž.š. u plemenitom Kuranu ostavlja čovjeku potpuni izbor da vjeruje ili da nevjeruje.

To je stvar izbora čovjeka kao pojedinca.

Međutim Allah dž.š. otvoreno kaže da je islam jedino priznata vjera kod njega i kaže:Kod Allaha je uistinu jedino priznata vjera islam.Ali u drugom ajetu kaže:Ko bude tražio drugu vjeru mimo islama neće mu biti primljeno i on će biti na onom svijetu od onih koji su propali.

Ovo kada je u pitanju ono što Allah prihvata ili ne prihvata od vjere.

Međutim onome koji prihvata islam objašnjava se šta znači ulazak u islam i šta znači ostavljanje islama.Tako da svaki čovjek kojem je dat izbor da uđe ili neuđe u islam on je svjestan svoga primanja islama.

Džihad je propisan kao mjera zaštite pet ciljeva sa kojima je došao islam a to su zaštita razuma, vjere, života, časti, imetka. One koji muslimanima nastoje zabraniti njihova prava islam odgovara borbom.Nekada je ta borba riječju, nekada perom, nekad imetkom a nekada i životom.shodno situaciji u kojoj se muslimani nalaze.

[bosanac]

Još bi mogao da doda samo da ti je odgovor odnosno zamerka bila kao kad bi ti ja na svaku tvoju reč o Islamu govorio da bobaši samoubice to opovrgavaju.

Oprosti brate, nisi mi potpuno jasan, ako može da pojasniš?

[Дејан]

Oprosti brate, nisi mi potpuno jasan, ako može da pojasniš?

Objašnjavao sam ti kako se ISTINSKI Hrišćani odnose prema ljudima koji su za pakao a ti si počeo da daješ tamo neke primere...pa samo pokušavam da ti objasnim da bi i ja o Islamu mogao večito da pričam iz perspektive bombaša samoubica ,ali znam da to nije tako

[bosanac]

Драга браћо и сестре!

Бог ми је сведок, да ценим сваког човека као Божје створење и као брата. Света Божја Реч нам и каже, да је Господ „од једне крви начинио сав род људски“. Поштујем свачије мишљење и уверење, подударало се оно са мојим и Хришћанским или не.

Ја сам овде само навео нека учења Ислама и нека мишљења верских ауторитета, при којима се и сам хватам за главу.

To što cjeniš čovjeka kao ljudsko stvorenje i da ga gledaš kao svoga brata to je zaista fino od tebe.I na osnovu samo te rečenice prihvatam ovoaj dijalog sa tobom.Otvoreno piši o svemu što te zanima a ja ću onoliko koliko bude mi vrijeme dozvoljavalo da napišem komentar.

Nemoj ništa doživljavati lično, u tom slučaju bi se gubio smisao dijaloga.

Ja takođe poštujem ljude koji imaju principe makar se oni razilazili sa mojim principima.

Vjeruj i ja se uhvatim za glavu kada pročitam neke od stavova i mišljenja vaših vjerskih autoriteta.

Смем такође да додам овај коментар: Ово начело “Све што желите да чине вама људи, чините и ви њима“ је изворно Хришћанско. Може бити да није само Хришћанско, али је изворно Хришћанско!

Да се Дар ал-Ислам налази у рату са Дар ал-Харб, то је Исламско учење, о томе доскора нисам ни имао појма. Пада у очи оваква реч: Musliman je iskren u govoru, osječajima i ljubavi i prijateljstvu sa onima nemuslimanima koji imaju prijateljske odnose sa muslimanima. Значи муслиман је искрен... УСЛОВНО.

Ovdje se radi o nerazumijevanju:Darul-harb se prije svega misli na nemuslimanske države koje neprijateljuju protiv muslimana.

Нама Света Божја Реч каже: „Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне, који вас гоне. Да будете синови Оца својега, који је на небесима, јер Он заповеда Сунцу својему те обасјава и зле и добре и даје дажд праведнима и неправеднима“. Значи, ово је мало друга прича! Једно будистичко размишљање, ако се добро сећам, гласи: „Према добрима сам добар, према недобрима сам такође добар, јер добро је принцип вечности“.

Kako sreće da se toga kršćani drže.To je samo stvar na papiru.Ili je to priča samo za mene iz kurtoazije a ovamo koristiš tekijju

Дај Боже да се овога држи и сваки Муслиман, ја га за то љубим у образ (ако се и не држи, то је његова је одлука – ја га опет поштујем).

Што се тиче овога, гледајте у лице неверника са осмехом..., ту се ради о тој твз. “такији“ (арапи ово изговарају, звучи као „такееија“ – прво а је кратко, а нагласак је на дугом е и и). По том питању, ево један напис:

Taqiyya – Обмана при неповољном односу снага, у циљу заштите Муслимана.

„Гледајмо у лице појединих немуслимана са осмехом, док их у срцу проклињемо.“

Abū-d-Dardā’ (+625 у Дамаску, блиски сапутник Мохамеда)

Једно подробније објашњење о „Такији“ налази се у чувеној егзегези (Tafsir) од Ал-Табари (+923), која представља стандардну и ауторитативну референцију за читав муслимански свет:

„Ако ви (Муслимани) стојите под ауторитетом неверника и бојите се за себе, онда се језиком понашајте према њима лојално док у унутрашњости требате гајити непријатељство... Алах је забранио вернима, да уместо у сувернике имају у невернике поверење и гаје према њима пријатељске односе – осим ако их ови ауторитетом надилазе. У таквом једном случају нека верни изгледају пријатељски према неверницима.“

^1vgl. Raymond Ibrahim:

http://tool.donation...ules_of_war.pdf

Čekaj malo, jeli ti to nama zamjeriš što ako se bojimo za naš život trebamo da budemo lukavi i da se lukavošću zaštitimo jeli nam to uzimaš za sramotu?

Ako bi ti znao da će te neko ubiti ako mu iskreno kažeš da li ćeš pokušati da ga obmaneš samo sa ciljem spasa svoga života?

Prema nemuslimanima koji neprijateljuju protiv islama i muslimana se koristi i dozvoljeno je koristiti tukju ali prema onima koji nemaju neprijateljske namjere prema nama tukja nam je zabranjena.

ali ja imam osječaj da dobar dio vas upravo tu tukju koristi ovdje u dijalogu sa mnom.Ovo sam zaključio na osnovu poruka koje su mi stigle na moj emajl.

Тако драга браћо и сестре, нека нам је наш драги Господ Бог на помоћи!

Svima nama i da nas uputi na jedini put istine amin!

[Родољуб Лазић]

Фатва о питању слободе вероисповести: „Нема присиле у вери“ (Сура 2, стих 256)

(Институт за исламска питања, dh, 27.07.2011)

Одговор правног вештака Scheich Saleh al-Fawsan, члана председништва муслиманских учењака Сауди-Арабије

Питање: „У новије време чујемо да се каже: Ислам гарантује слободу вероисповести. Они који то тврде позивају се на стих из Корана ’Нема присиле у вери’ (Сура 2, стих 256). Да ли је ова тврдња тачна?“

Одговор: „Ово је лаж, која се приписује Алаху. Ислам није објавио слободу вероисповести. Ислам је објавио забрану политеизма (мушрикин) и неверства (куфар) и прописао борбу против политеиста. Да је Ислам објавио слободу вероисповести, човечанству не би требало ни слање посланика ни одашиљање књига. Човечанству не би требало упутство о џихаду или борби према вољи Алаха. Кад би то тако било, могао би свако да живи како хоће, свако би био слободан. Не, сасвим насупрот каже Алах: ’И ја сам џине и људе створио само зато, да би мени служили’ (Сура 51, стих 56). Алах није казао, да свако сме да живи по [сопственој] вољи, него ’... зато, да би мени служили’.

Алах је такође казао: ’И борите се против њих, док не нестане [свака] пометња и док све не припадне религији Алаха’ (Сура 2, стих 193). Против онога, који се устручава молити се Алаху, вoдиће се борба. Он не сме бити препуштен сам себи, већ се против њега мора борити дотле, док или прихвати религију [Ислам] или буде убијен.

Ислам није објавио слободу вероисповести лажних [дословно: неверничких] религија. Ово је лаж, која се приписује Алаху. Алах је озго послао књиге, слао посланике, прописао џихад и прописао казнене методе и казне, како би људе заштитио од кривоверја и изопаченог мишљења. Алах жели на овај начин заштитити људе, јер су робови Алаха. Стога се људи морају молити једино Алаху, без да му нешто придоместе [поштују поред њега нешто друго]. У противном морају се спровести казне застрашивања, које је Алах прописао.

Реч Алаха ’Нема присиле у вери’ не мисли никакву слободу мисли, него, да овај стих Корана не може присилити људе, да у религију [Ислам] верују из срца. Ово може учинити једино Алах: ’...ти не можеш разумети пут, који волиш; али Алах показује пут ономе, коме он хоће’ (Сура 28, стих 56). Једино Алах може да правоводи срца. Ово се не може остварити присилио, већ само слободном вољом. Но ми се боримо против неверника и политеиста, јер нам је то Алах прописао...

Ми не присиљавамо људе на веру, али кажњавамо онога, који је напустио религију [Ислам]. Који пак своје неверје сакрива у срцу, тај ће бити препуштен Алаху. Само Алах може такве људе [који само по спољашности следе заповести Ислама] да победи. Ово је значење стиха ’Нема присиле у вери’. Алах вели: ’Ти не можеш разумети пут, који волиш; али Алах показује пут ономе, коме он хоће’ (Сура 28, стих 56).

Онај који каже: ’Нема присиле у вери’ каже такође: ’И борите се против њих, док не нестане [свака] пометња и док све не припадне религији Алаха’ (Сура 2, стих 193). Дакле, зашто наводите један стих Корана а превиђате други?

Порекло:

http://www.islaminst...dae5c98a.0.html

Драга браћо и сестре, нака је наш драги Господ Бог на помоћи!

Питање: да ли је фатва обавезујућа, и ако јесте - за кога? Тј. да ли је обавезујућа само за муслимане у једној одређеној области/ земљи где је фатва донета, или и шире? Или није обавезујућа уопште? У вези са овом фатвом коју си овде навео, да ли постоји и неко другачије ауторитативно мишљење у вези ових стихова из Корана? (Извињавам се ако је питање лоше постављено због непознавања ислама).

Што се тиче ове фатве коју си навео, она је контрадикторна сама у себи. Каже се најпре:

Он не сме бити препуштен сам себи, већ се против њега мора борити дотле, док или прихвати религију [Ислам] или буде убијен.

а онда

Ми не присиљавамо људе на веру, али кажњавамо онога, који је напустио религију [Ислам].

Међутим из првог исказа је јасно да ви присиљавате људе на веру, јер стоји да се борите против њих док не прихвате веру или буду убијени. Значи, присиљавате и оне који не верују, а и оне који напусте ислам.

Међутим, ако је тачан овај исказ:

Реч Алаха ’Нема присиле у вери’ не мисли никакву слободу мисли, него, да овај стих Корана не може присилити људе, да у религију [Ислам] верују из срца.

,

онда се испоставља да је сво то присиљавање у ствари безвредно, јер ако некога не можеш присилити да верује из срца, онда значи да га беспотребно присиљавате да прихвати ислам или да остане у њему.