Windows версус Linux

[verum est in beer]

Сећам се колико је ово била велика вест (када су уводили линукс) коју су корисници линукса форсирали, јефтино, а поуздано и брзо. Видећемо на крају шта ће бити и колико је било поуздано, брзо и јефтино. Чини ми се да су и у Француској (да ли је полиција у питању) исто прешли на линукс.

МС и Епл држе шапу на програме који се највише користе, што је и логично, пошто те компаније који праве програме и зарађују на тим програмима. И сама философија линукса "не дозвољава" коришћење тих програма. Тако да долазимо до тога да неки већи преласци на линукс никада неће заживети, што због тога да већина људи не може да се навикне на линукс, пошто су просечни корисници који су се навикли на виндовс, што због програма који нису подржани на линуксу. Ово причам за просечне кориснике, а не за НАСА и остале сега мега компаније, на које се многи линуксаши позивају.

По мени је линукс добар за размрдавање мозга. За њега ипак мора човек мало да се "исцима", да истражује. Када се сетим само комодора, амиге, касније и пс са дос-ом, који су некако сами терали људе да истражују како хардвер, тако и софтвер. Сада ни не знам колико посто људи је и отворило своја кућишта и колико њих је видело командну линију.

Ја линукс тренутно не користим, пошто ми је за рад потребан виндовс. По некада инсталирам линукс, чисто да се подсетим и да видим шта има ново, али ми искрено ни не треба нешто претерано, а и шта ће ми ос на коме не могу скоро ништа да радим, а да га користим чисто да бих рекао да сам на линуксу ми је безвезе. Као, линукс је супер, али све што ми треба радим на виндовсу.

Живели МС и ЕПЛ, живео плаћени софтвер!

[Милан Б]

Nemam preveliko iskustvo sa linuksom, ali mi se čini da ukoliko neka firma (ili gradska uprava u ovom slučaju) želi ozbiljno profesionalno rešenje koje je lako prilagodljivo njihovom poslovanju - da će takvo rešenje biti prilično skuplje za implementaciju i održavanje na open source-u nego na MS platformi.

Koliko god ljudi pljuvali MS, to je ogromna kompanija sa ogromnim programerskim resursima i veoma razvijenim proizvodima za poslovna okruženja koja su lako primenljiva sa veoma dobrom podrškom (Premier Support Services). Naravno, sve to košta, ali kada se stavi na kantar sa cenama primene Open Source rešenja i kvalitetom koji se dobija, mislim da je računica jasna. Naravno da svuda ima politike, ali verujem da bi svi voleli da uštede i šutnu MS ako bi postojalo bilo šta dovoljno ozbiljno za slične pare.

 

Evo Minhen je 10 godina koristio "LiMux", videćemo kakvu će računicu da naprave i kakvo će biti dalje opredeljenje.

[Justin Waters]

Inace postoje poslovi za koje ti stvarno treba MS office, inzenjerski poslovi ne mogu bez excel tabela, ili ne znam priprema nekog komplikovanog teksta sa puno slika, tabela, i fusnota vjerovatno se bolje i brze odradi u MS word nego u text procesoru nekog opensource paketa. Medjutim za prosjecnog vladinog sluzbenika, nikad takav nivo komplikovanosti nece biti potreban. Uz malo dodatne obuke za rad na opensource programima za podatke mogu se odradjivati svi potrebni dokumenti, sto tekstovi, sto tabele. Pa i za Word treba obuka. Word je jako iritantna program ako ne znas na njemu da radis, moze mnogo glavobolje da ti zada.

 

Sto se tice samog linuksa, za prosjecnog korisnika kome je odlazak na internet i pregledanje fotografija 90% rada, linuks je sasvim dobar. Ni instalacija mu nije vise komplikovana kao sto je bilo u pocetku kada su se pocele formirati razne distribucije, sad to ide sve glatko, a podrska za razne periferne uredjaje je sve veca. Tako da me cudi zasto je njihov broj na personalnim racunarima jos uvijek jako mali. 

 

Ja sam presao na Apple. Jest da imaju stvari - hardverskih gresaka zbog kojih mi dodje da ih sutnem, ali sve nekako imam strpljenja da ce to da se rijesi skoro, jer imaju puno drugih dobrih stvari koji malo kompenzuju to sto ti zadaje glavobolju. Za pare koje platis dobijes odlicno parce hardvera sa besplatnim operativnim sistemom. Za skupi windows i MS office ne dam pare niti cu ikad dati. Na Windowsu radim samo na poslu, kad drugi placa za to. 

[feeble]

Valjda su im ovo bili problemi

 

  Цитат

 

Schmid describes two major problems. The first is the issue of compatibility; users in the rest of Germany that use other (Microsoft) software have had trouble with the files generated by Munich's open source applications. The second is price, with Schmid saying that the city now has the impression that "Linux is very expensive" due to custom programming. Schmid also appears to be an Outlook fan, bemoaning the loss of a single application to crosslink mail, contacts, and appointments.

In making these criticisms, Schmid is echoing issues raised by Mayor Dieter Reiter of the SPD party. Reiter complained of having to wait weeks for an external mail server to be set up just so that he could get mail on his smartphone, and he has criticized the open source software for lagging behind Microsoft's equivalents.

 

http://arstechnica.com/business/2014/08/linux-on-the-desktop-pioneer-munich-now-considering-a-switch-back-to-windows/

[Justin Waters]

  On 20. 8. 2014. at 8:33, Милан Б рече

Nemam preveliko iskustvo sa linuksom, ali mi se čini da ukoliko neka firma (ili gradska uprava u ovom slučaju) želi ozbiljno profesionalno rešenje koje je lako prilagodljivo njihovom poslovanju - da će takvo rešenje biti prilično skuplje za implementaciju i održavanje na open source-u nego na MS platformi.

Koliko god ljudi pljuvali MS, to je ogromna kompanija sa ogromnim programerskim resursima i veoma razvijenim proizvodima za poslovna okruženja koja su lako primenljiva sa veoma dobrom podrškom (Premier Support Services). Naravno, sve to košta, ali kada se stavi na kantar sa cenama primene Open Source rešenja i kvalitetom koji se dobija, mislim da je računica jasna. Naravno da svuda ima politike, ali verujem da bi svi voleli da uštede i šutnu MS ako bi postojalo bilo šta dovoljno ozbiljno za slične pare.

 

Evo Minhen je 10 godina koristio "LiMux", videćemo kakvu će računicu da naprave i kakvo će biti dalje opredeljenje.

 

U Minhenu su zavrsili 2013 migraciju i nisu se zalili da su otisili u minus, dok naprotiv ustedjeli su oko 11 miliona evra. Sad se javlja navodno ovaj problem nekompatibilnosti koje gle cuda niko za 10 godina nije ucio vec bas sad. Mozda su troskovi odrzavanja u pocetku i vec dok ne osposobis svoj personal i dok ne postanes nezavisan, ali kriva potrosnje s vremenom pada dok u slucaju microsofta placas svake godine isto. 

[Juanito]

  On 20. 8. 2014. at 8:40, Justin Waters рече

Za pare koje platis dobijes odlicno parce hardvera sa besplatnim operativnim sistemom. Za skupi windows i MS office ne dam pare niti cu ikad dati. Na Windowsu radim samo na poslu, kad drugi placa za to.

 

Види, брудер, све има своје место и своју намену. Проблем линуксаша (мислим на проповеднике, не на кориснике, у које и сам спадам) је што имају црно-бели поглед на свет. Windows је оперативни систем који нуди ужасно корисничко искуство за 2014 годину (бар верзије пре осмице, а и осмица има кризу идентитета). Пре неки дан мама пребледела пред компјутером (Win 7): ”Шта ми се ово појавило?!” Ја погледам, кад оно ажурира систем. А на екрану не пише ”updating...”, нити било шта слично и пријатно за око, него се смењују застрашујуће линије типа ”downloаding C:/blabla/tructructruc/nekitamofoldermisticnogimena/nesto.dll”. Па добро бре, кога брига које dll фајлове ви ажуриате?! То најчешће ни програмери не морају да знају, а камоли корисници. Даље, свако ажурирање захтева да се рестартује рачунар. Ајде ажурирање система, то и да разумем, али зашто инсталирање појединачних апликација то захтева?!  OS X рестартујем отприлике једном месечно, ако и толико. Могу до сутра да причам шта све не подносим на Windows-у (те користим OS X).

 

Али... Изазивам некога да проба да направи и одржава компликован пословни систем, са хиљадама умрежених рачунара, комплексним базама података и осталим чудима, за Linux. Ту већ Microsoft блиста. Њихови развојни алати су врхунски професионални и изузетно моћни. Оно што се тим алатима релативно брзо и безболно може направити, на Линуксу захтева рађање мечке. OS X такође нуди врхунско развојно окружење за појединачне апликације, али Аpple традиционално, што због самог духа компаније, што због историјских околности, није био окренут тзв. enterprise сегменту (ово се драстично мења са iOS-ом, али то је већ нека друга прича о којој ће време рећи своје). Такође, људи често помињу алтернативе за MS Office. Тачно, Word је потпуно неодговарајући програм. За једноставније документе (какве куцају, рецимо, адвокати) само смета са гомилом опција, а за типографски компликованије ствари (књиге, научни радови са много слика и формула) не ваља без много додатних подешавања, али тада губи смисао. Power Point исто има путо алтернатива (Keynote за OS X је чак и бољи). Али Excel једноставно нема конкуренцију за пословне примене. Ја га не користим, јер ми не треба. LibreOffice ми је довољан за једноставније ствари, а за компликоване користим Python. Али не могу комерцијалисти да препоручим Python. 

 

Колико сам успео да приметим, аргумент вам је да су државе направиле некакав буразерски договор са Малим Меканим, те зато неће да користе Пингвина. Могуће, наравно, већ виђено сто пута. Али заборављате да огромна већина светских компанија користи технологије истог тог Малог Меканог, а ту већ буразерски дилови мало теже иду, јер се игра са сопственим парама (или са парама сопствених инвеститора), а не са парама пореских обвезника. Да су алтернативе заиста боље и јефтиније, оне би се несумњиво пробиле или чак и потпуно потиснуле Меканог. Као што је Купина некада била неприкосновена у мобилним пословним технологијама, а сада је потпуно небитна. И да, ако су у питању искључиво буразерски уговори, зашто онда државе и компаније не прелазе на Windows Phone? 

 

Тешко да се може пронаћи боља илустрација целе ове приче од једног цвркута Тима Кука.

 

”Watching the Mac Pro come together in Austin yesterday,thanks to a team loaded with American manufacturing expertise.” (Извор)

 

Свемирски Mac Pro, први рачунар који се после дужег времена потпуно производи у Америци, ултра модерна фабрика, софистицирана технологија производње...

 

 

А у позадини iMac тера Windows.

 

Елем, по мени тренутно ствари стоје овако: Microsoft је најбољи и дугорочно најјефтинији за велике пословне системе. И за игре. ОS X је најбољи лични рачунар и лични професионални алат (осим ако евентуално нема неки неопходни програм). Добар је и за линукс кориснике, уколико нису оптерећени идеологијом, јер је Unix. Тачно је да је у старту за нијансу скупљи него no name PC сличних карактеристика, склопљен код комшије Мике у гаражи, али ОS X долази са гомилом бесплатног Apple софтвера (пракитчно све је бесплатно, осим професионалних програма за музичку и видео продукцију) и може да се надогради бесплатно на око пет наредних верзија оперативног система. Linux је одличан за сервере, кластере, облаке, академска окружења, ентузијасте који знају његове снаге и мане, добар је и за Web и Android програмирање итд.

[Млађони]

Линукс је једноставно превише непријтељски према обичном незаинтересовном кориснику. Уз то има јако слабу подршку професионалних-квалитетних прогрма, То су чињенице. 

[Плутон]

У Минхену нема озбиљних назнака у вези са враћањем на Виндовс већ напротив, наставља се са коришћењем Limux оперативног система. Цена је превисока иако новац није једини разлог миграције. Такође, ГНУ/Линукс је много напредовао у односу на време када је започет прелазак са Виндовса.

 

  On 29. 8. 2014. at 5:34, Милосављевић рече

Линукс је једноставно превише непријтељски према обичном незаинтересовном кориснику. Уз то има јако слабу подршку професионалних-квалитетних прогрма, То су чињенице. 

 

То одавно не важи. Ако је ГНУ/Линукс непријатељски настројен према просечном кориснику, свакако је то непријатељство изражено у много мањој мери у односу на Виндовс. Инсталација оперативног система, затим инсталација и надоградња управљачког (драјвера) и осталог софтвера, изглед десктоп окружења, интуитивност, одржавање и много тога другог је неупоредиво једноставније на ГНУ/Линуксу, нарочито код популарнијих дистрибуција. О сигурности и није потребно говорити.

 

Подршка за професионални софтвер постоји и солидна је, али ипак слабија у поређењу са Виндовсом и Mac-ом (довољно је рећи Adobe). Такође, Виндовс предњачи у играчкој индустрији и тешко да ће у скорије време GNU/Linux и ОS X озбиљније да га угрозе у том сегменту.

 

Када је у питању корисничко искуство које је споменуо сењор Хуан ситуација је следећа:

 

OS X > GNU/Linux > Windows

 

То што огромна већина дизајнера (без обзира на област рада) користи Mac, није случајно. 

 

Што се тиче просечног корисника, њега заиста није много брига шта користи. Он користи оно што му је наметнуто јер иде линијом лакшег отпора.

 

Да не дужим, за оне који мисле о томе шта и за шта користе, битно је само да не постану fanboys. То се односи на тврдоглаво форсирање одређеног софтвера тамо где му није место.

[Zayron]

Linux usporava brzinu interneta, Pri istoj brzini korisnici linuxa mjerni rezultati na mjeračima su empirijski uvijek nnogo slabiji od korisnika Windowsa. O tome je mnogo rasprava, svjedočenja, tvrdnji i dokaza po portalima. Mnoga distra, distribucije, vrste linuxa zaista taj internet u raznoj mjeri usporavaju. O tom postoje kako sam rekao rasprave i dokazi svuda po forumima i portalima koji se bave linuxom. Ako imate zaista spor internet kao ja 2Mb/sec ADSL na Linuxu nećete pri toj brzini biti u stanju skoro nikakva videa vidjeti, maksimalno ponekad You Tube ali više iznimno kad je na internetu najmanje opterećenje i korisnika, od 2:00 do .6:00. Sa Windeowsomk s tim nikakvih problea nema jer i pri takvoj niskoj brzini će vam se 90% videa s raznih servera načitati bez nekih problema a You Tube sasvim normalno kao da imate o 10 puta brži internet. Na jednom IT portalu sam pročitao objašnjenje da je to najviše zato što je taj Adobe Flash Player pisan oriíginalno za Windows a ta verzija za Linux je uvijek mnogo slabija kao i sve linuxove anogne zamjene. Tamo gdje vam na 2Mb/sec Windows bez problema streamuje online video za isto takav kvalitet streaminga morate imati na linuxu barem 5-10 puta veću brzinu interneta. Zato ako se najviše radujete gledanju You Tube i ostalih videa na internetu pri maloj brzini od 2-10 Mb/sec na Linux slobodno zaboravite! Linux je dobar za kancelariju i sl. ali za gledanje videa pri sporom internetu ako ne želite da plaćate brži ili taj jednostavno nije dostupan kod vas onda sigurno ne, u tom slučaju je bolji Windows. Kad imate Linux uvijek računajte na to da kad ste uštedili na operativnom sistemu niste onda na internetu jer vam on pri tako sporom bude k ničemu za streamovanje videa imoraćete onda to kjompenzirati skupljim i bržim internetom kako biste nekakva videa na Linuxu vidjeli. No, onaj koji ima 20Mb/sec i brži internet njemu je sasvim svejedno da li ta videa gleda na Linuxu ili Windowsu a na takve se to ovdje napisano ne odnosi. Takvima je onda sasvim svejedno bar što se tiče gledanja videa na You Tube da li imaju Linux ili Windows. Sve to imam lično isprobano na svojim mašinama i svom internetu koji je uvijek bio isti 2Mb(sec. Jedno doba sam imao brži ali ne dugo, godinu i po dana valjda na počeku, poslije mi se nije htjelo plaćat toliko svaki mjesec za to pa plaćam taj najniži tarif što postoji, nekakav internet Start od O2. Nemam potrebu za tako brzim internetom. 2Mb/sec je nekakav taj minimum, ispod tih 2Mb/sec počinju problemi sa streamovanjem videa i na Windowsu. I u to sam se takodjer uvjerio sam lično.

[Zayron]

Ispravka:

 

Pri istoj nominalnoj, deklariranoj brzini od provajdera korisnici su kod korisnika linuxa mjerni rezultati postignutih realnih, efektivnih brzina na mjeračima empirijski uvijek nnogo slabiji od onih izmjerenih kod korisnika Windowsa. Navodno su tome uzrok najviše valjda modemi koji su svi kompatibilniji tehnički sa Windowsom nego sa Linuxom koliko sam ja to shvatio.

 

Još samo dodam da imam dosta širok pregled u linuxovim distribucijama, vrsta, isprobao sam sve te najvažnije i najpoznatije i gomilu raznih drugih, egzotičnih itd. i dakle imao šansu usporedjivati uvijek to s Windowsom XP kojeg sam imao takodjer.

[Zayron]

Ti modemi koji su u najširoj upotrebi svuda po kućama su gradjeni ustvari naprostom većinom za Windows  i njemu prilagodjeni, kao odijelo sašito po mjeri i zato dolazi do tih velikih gubitaka u brzini. A rješenje je ili ih optimizirati tj. prilagoditi za rad s linuxom, tko to umije ili imati specijalne linuxove, onda u tom slučaju do tih velikih gubitaka na brzini valjda ne bi ni došlo.

[Zayron]

  On 30. 8. 2014. at 20:02, Плутон рече

У Минхену нема озбиљних назнака у вези са враћањем на Виндовс већ напротив, наставља се са коришћењем Limux оперативног система. Цена је превисока иако новац није једини разлог миграције. Такође, ГНУ/Линукс је много напредовао у односу на време када је започет прелазак са Виндовса.

 

To si u pravu, izgleda da se to neki službenici bune pa napravili nekakav takav medijalni humbuk i pobunu jer im je mrsko navikavat se na Linux a ja sam bio takodjer na tim njihovim stranicama i u ostaloj njemačkoj štampi koliko sam stigao pregledao i ništa od tog nadjenog ozbiljno ne ukazuje na to da će se na tom projektu nešto značajno ili prevratno mjenjat.

[Млађони]

  On 30. 8. 2014. at 20:02, Плутон рече

То одавно не важи. Ако је ГНУ/Линукс непријатељски настројен према просечном кориснику, свакако је то непријатељство изражено у много мањој мери у односу на Виндовс. Инсталација оперативног система, затим инсталација и надоградња управљачког (драјвера) и осталог софтвера, изглед десктоп окружења, интуитивност, одржавање и много тога другог је неупоредиво једноставније на ГНУ/Линуксу, нарочито код популарнијих дистрибуција. О сигурности и није потребно говорити.

 

ja sam licno imao gomilu problema... sta god pricliitd... cim hocu neki manje korisceni software ili neki hardware koji je manje koriscen (webcam na laptopu itd) da podesim naletim na problem.... gde vazda moram nesto da podesavam dodatlno instaliram kroz komandnu liniju itd..

 

Nebu dakle nije bilo uopste jednostavno, a mogu sebe smatrati za naprednijeg korisnika racunara. Znam mlo kako sistemi rade itd.

[Н И Н Е]

Ја се вратио на Прозоре после неколико година Линукса. Искеширао за легалан софтвер и нисам се покајао засад. Досадило ми гуглање за сваку другу ствар у Линуксу, баш.

[obi-wan]

  On 8. 2. 2020. at 20:44, Н И Н Е рече

Ја се вратио на Прозоре после неколико година Линукса. Искеширао за легалан софтвер и нисам се покајао засад. Досадило ми гуглање за сваку другу ствар у Линуксу, баш.

Expand  

A ja bas sa Prozora polako prelazim na Linux. trenutno probam 3 distribucije paralelno (Mint, Budgie i MX Linux), i odusevljen sam. Naravno da je potrebno prilagodjavanje i ucenje, ali to mi ide brzo, fala Bogu, a odlicnih programa ima bas za sve sto nekom moze da zatreba.

Ono sto svakako najvise odusevljava su 1) stabilnost u radu, 2) brzina/lakoca po sistemskim resursima (na istoj masini isti program /npr. Opera/ pod Linuxom OBAVEZNO radi 2-3 puta brze nego na Prozoru) i divna nenametljivost korisnickog iskustva (nema agresivnog i neotesanog updatea, pracenog gomilom smaracke telemetrije - sve se spremi ispod haube i ceka se /neograniceno dugo/ odobrenje korisnika).

Ko nije ispratio, evo nas i ovde.