САД су синтетисали новичок 1998. године

[Lomac]

Почетком марта, у малом британском граду Солсбериу, догодио се грандиозан догађај. Уз помоћ нервног агента отрован је био бивши руски шпијун Сергеј Скрипаљ и његова ћерка, грађанка Русије Јулија. Без претеривања можемо рећи да је то био догађај глобалне ниве.

Истрага о инциденту је једва имала времена да започне, али Тереза Меј већ је оптужила Русију. Да би то учинила, било је довољно знати да предсједник Русије Путин у далекој прошлости је служио совјетској обавештајној служби и да овај гас је био измишљен у СССР-е. Ниједан адекватан доказ није дат. Они до сада нису присутни.

Британска влада затражила од Русије да објасни како је отровна супстанца стигла до Магловитог Албиона. Међутим, у супротности са међународним правилима, Лондон је одбио да обезбеди Москви узорак гаса којим су отровани Скрипаљи.

Штавише, нико није био осрамоћен чињеницом да један од програмера овог гаса, Вил Мирзајанов, је емигрирао у Сједињене Државе након распада СССР-а, а 2008. у својој књизи објавио је формулу овог гаса, кодно названог "А-234". Према њењом признању, од тада отровна супстанца могла бити произведена у другим земљама са модерним хемијским лабораторијама, на пример, у САД или Кине.

Такође је могуће да су тајне совјетске технологије биле на располагању западним обавештајним службама пре Мирзајановог открића јер, поред њега, неколико његових колега који су имали приступ тајне технологије, прешли из СССР у САД током 90-их.

У прилог овој верзији рекају су докази од руске стране, која изјавила да 1998. године у базу спектралне библиотеке хемијских једињења националног института за стандарде и технологију.

Према саопштењу Игора Рибаљченка, начелника лабораторује хемијског анализа министарства одбране Русије, 1998. године открио је органофосфорну супстанцу у америчкој бази, која је по својствима карактеристична за новичок или гас А-234. Аутор овог записа, судећи по преосталим подацима, био је Деннис Рорбоф, сарадник еџвудског истраживачког центра за технологију команде за хемијску и биолошку одбрану (данас – команда за истраживање, развој и инжењерство америчке армије).

Руски стручњак је напоменуо да је у сљедећем издању базе података из 2000. записник ове супстанце избрисан без икаквог образложења. По његовом мишљењу, ово је био случај без преседана, више није било сличних ситуација.

Упркос недостатку доказа, више од 20 земаља, углавном у Европи и Северној Америци, већ су примениле санкције и протерале руске дипломате. Логика таквих акција је више као планирана и координирана акција, а не одговор на догађаје.