Jump to content

Sloboda

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 34 минута, Avocado рече

Ista primedba kao i za onu prethodnu frazu... loše se izražavaš i sam nepotrebno stvaraš kontradikciju... ako o Bogu znate nešto (kako god da ste to saznali) onda nije za vas potpuna nepoznanica.

Nisam rekao da je potpuna nepoznanica, već da se o Bogu može govoriti samo ono što sami Bog otkrije o sebi. A potpuna nepoznanica jeste Božja suština usija, o njoj nikad nećemo saznati ništa jer je nepojmljiva.

Zato i govorim da nam je Bog nepoznanica, jer da bi čovek bilo šta pojmio o Bogu, to mu mora sam Bog reći.

Ok, hvala za ispravku nadam se da dam bio sada dovoljno precizan.

Inače mi nestvorene i bespočetne energije pojmimo kao Bog.  Ipostasi Trojice su nam takođe nepojmljive, odnosno ne znamo opšte kako postoje, samo znamo po otkrovenju da postoje.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 3/2/2018 at 11:17, Avocado рече

Otvaram ovde temu da odgovorim, da ne bismo onu drugu spamovali...

Ako treba da se premesti u neki drugi podforum ili preimenuje, neka slobodno to neki admin učini.

Цитат који си навео у првом посту је прилично конфузан, када су у питању теолошке позиције схватања слободе.

Бог је апсолутно слободан и можемо рећи да његово постојање стоју не његовој слободи. Да ли то значи да Бог може "да изабере" и да не постоји? Не. Ради се о потпуно различитом појму слободе, од оног који ми обично имамо на уму - слобода као слобода избора ИЗМЕЂУ ДАТОСТИ. Слобода Оца и Сина и Светога Духа, у њиховом вечном односу, јесте слобода као вечно ДА, односно слобода која је поистовећена са љубављу. Дакле, слобода=љубав....слобода=да. То је слобода за другога. Ту нема "слободе избора" јер нема датости божанском бићу (питање да ли је Бог могао и да не постоји овде се показује као бесмислено). Није једно постојање а друго слобода која се ставља пред то постојање, већ је постојање=слобода=љубав.

Када Бог ствара свет, ту већ имамо другачији појам слободе. Бог слободно ствара свет, што значи да је света могло и да не буде. Он ту бира, одлучује да га ипак створи. Ту се љубав=слобода показује као слободна одлука.

Наш појам слободе (наше искуство слободе) је условљен нашом створеношћу. Нама је биће ДАТОСТ, читава стварност око нас нам је ДАТОСТ, зато се наша слобода доживљава као слобода избора. Међутим, чак и такви, створени, можемо све то превазићи ако се потрудимо да слободу поистоветимо са љубављу. То је суштина оног што називамо хришћанском аскетиком.

Такође, наше се биће поклапа са нашом слободом (као код Бога), у симболичном смислу, у чину крштења. Као ново рођење, оно подразумева нов начин постојања. Новорођени постоји својом вољом (у евхаристијској зајендици) и слобода је поистовећена са тим "амин", са "да", као једним активним животним односом љубави.

Онда када наш појам бића престан да буде схватања бића самог по себи (индивидуе), када биће схватимо као однос, као зајендицу, онда слобода полако престаје да буде бирање између датости. Она постаје однос, љубав - који нас потврђују као конкретно постојеће.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, Александар Милојков рече

Цитат који си навео у првом посту је прилично конфузан, када су у питању теолошке позиције схватања слободе

Ali nije pogrešan.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
пре 57 минута, Александар Милојков рече

Бог је апсолутно слободан и можемо рећи да његово постојање стоји не његовој слободи. Да ли то значи да Бог може "да изабере" и да не постоји?

Зар Он као узрок постојања није изнад истог? Молио бих да ми појасните потребу за употребу: "постојање" према Богу? Није исто рећи: "Он постоји" и "Он Јесте". Није ли самосвојан и самоделатан, не видим потребу за увођење: "постоји", ја постојим, Бог јесте и постоји, али у мени. Но за то "Божје бити" је Он једини услов, а и узрок где му ја нисам потребан, док је за моје постојање Он неопходност. У том контексту је тачно рећи: "да Бог не постоји" и непотребно је рећи: "Бог постоји"; чак сматрам да је и погрешно то рећи за Бога.

Видим да слично тежите рећи у: "његово постојање стоји не његовој слободи"? Али ту Га условљавамо, јер на тај начин кажемо: "Бог има неопходост да се објави.".; Зар Га истим као што већ рекох: "не условљавамо"?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И да додам: common ground нам je друштво које чинимо, у ком живимо, а то свакако подразумева деловање верских заједница у истом.

Не видим како је нужно неопходно да мени било ко "верује" о "било чему о Богу" у случају да, рецимо, Мирољуб одлучи да оснује неку своју "хришћанску цркву". Просто сваки атеиста, верујући или агностик погледа да ли његово учење садржи противзаконите елементе (како се већ каже) или не и по томе одлучује да ли та заједница може да буде регистрована или не. А то да ли је и колико његова хипотетичка "црква" хришћанска  о томе би могле да се организују дебате, рецимо. И опет би се користили аргументи, а не снови о равној Земљи  и сл. :D Опет, ни ту не видим неку поенту, важно је само да одређена верска заједница није и не заговара деструктивно деловање. Зар не? :scratch_head:

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Александар Милојков рече

Слобода Оца и Сина и Светога Духа, у њиховом вечном односу, јесте слобода као вечно ДА, односно слобода која је поистовећена са љубављу. Дакле, слобода=љубав....слобода=да. То је слобода за другога. ... Није једно постојање а друго слобода која се ставља пред то постојање, већ је постојање=слобода=љубав.

... Новорођени постоји својом вољом (у евхаристијској зајендици) и слобода је поистовећена са тим "амин", са "да", као једним активним животним односом љубави.

Онда када наш појам бића престан да буде схватања бића самог по себи (индивидуе), када биће схватимо као однос, као зајендицу, онда слобода полако престаје да буде бирање између датости. Она постаје однос, љубав - који нас потврђују као конкретно постојеће.

Jel mozes malo da elaboriras ovo, ne uspevam da shvatim smisao? (onaj deo o datosti razumem)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 54 минута, Џуманџи рече

И да додам: common ground нам je друштво које чинимо, у ком живимо, а то свакако подразумева деловање верских заједница у истом.

Не видим како је нужно неопходно да мени било ко "верује" о "било чему о Богу" у случају да, рецимо, Мирољуб одлучи да оснује неку своју "хришћанску цркву". Просто сваки атеиста, верујући или агностик погледа да ли његово учење садржи противзаконите елементе (како се већ каже) или не и по томе одлучује да ли та заједница може да буде регистрована или не. А то да ли је и колико његова хипотетичка "црква" хришћанска  о томе би могле да се организују дебате, рецимо. И опет би се користили аргументи, а не снови о равној Земљи  и сл. :D Опет, ни ту не видим неку поенту, важно је само да одређена верска заједница није и не заговара деструктивно деловање. Зар не? :scratch_head:

Nasa drzava se ne slaze s tobom - vazno je i da nema rec 'pravoslavna' u svom nazivu. :)

Po onom pravilu iz Gorstaka:

There can be only one!

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Александар Милојков рече

да Бог ствара свет, ту већ имамо другачији појам слободе. Бог слободно ствара свет, што значи да је света могло и да не буде. Он ту бира, одлучује да га ипак створи. Ту се љубав=слобода показује као слободна одлука.

Zašto je Želja Božja da stvori svet poistovećena sa izborom.

Bog ništa ne gubi niti dodaje stvaranjem sveta, On koji Jeste je prosto zaželeo da stvori svet i stvorio ga je.

Ja ne vidim ovde nikakvo biranje.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Иван ♪♫ рече

Pa ono, zivis u telu, imas nagone, ogranicen si vremenom i prostorom, i realnim opcijama koje su ti na raspolaganju u zivotnoj sredini i neposrednom okruzenju.

 

Carstvom će se promeniti način života ali je i to datost nama na dar.

Datost nikada neće prestati jer je i Telo Hristovo datost nama.

Bog je postao čovek, da bi čovek po datosti postao bog.

Mi imamo uzrok postojanja i ostvarenja potpunog bića u datosti.

 

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Carstvom će se promeniti način života ali je i to datost nama na dar.

Datost nikada neće prestati jer je i Telo Hristovo datost nama.

Bog je postao čovek, da bi čovek po datosti postao bog.

Mi imamo uzrok postojanja i ostvarenja potpunog bića u datosti.

Pa da, stvoreni smo, imamo slobodu u okviru mogucnosti, datosti naseg bica, sto je potpuno drugacije od Bozanske slobode.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Иван ♪♫ рече

Pa da, stvoreni smo, imamo slobodu u okviru mogucnosti, datosti naseg bica, sto je potpuno drugacije od Bozanske slobode.

 

Tako je, mi postajemo po datosti Ono što je Bog po prirodi.

Datost ne prestaje, ona je naš uzrok, dok je Sinu uzrok Otac i imaju istu prirodu.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 54 минута, Avocado рече

Nasa drzava se ne slaze s tobom - vazno je i da nema rec 'pravoslavna' u svom nazivu. :)

Po onom pravilu iz Gorstaka:

There can be only one!

"Наша" држава је прича за себе. :D А и нема везе са оним што сам покушала да кажем, дакле: никоме "веровање (Пери, Аци*)" није потребно да одлучи има ли нека верска заједница право да се региструје или нема...

Измењено од Џуманџи
*

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Џуманџи рече

То што ти прилазиш проблему острашћено само теби може да смета. 

Не знам који "ми"; не очекујем ништа. Поготову не "da se poveruje" на основу "pričanja". :D 

Па зато што је човек комплексан. Неки веле да ћемо причекати можда и још неколико миленијума за дефиницију човека. (онај хинт о епистемологији ти изгледа не значи пуно, а и изигнорисао си оно да нема инструмената за детекцију свих елемената човека, видим) 

Не знам. И не знам чему, тј. шта би ико тиме постигао. Ниједан систематичан "приказ" не би могао да обухвати сва (могућа) искуства људи. Ни верујућима не би био неки солидан "guide", а камоли широј публици. А и иначе се грозим "дефинитивних објашњења", тако да оно... 

Ovo zacrnjeno i podvućeno kada sam pročitao, bukvalno sam se preturio od smeha. Jel se ti to zalažeš za ukidanje teologije tj. Bogoslovskog fakulteta i ostalih verskih škola.

Inače ovim što si napisala dala si u stvari tvoj odgovor na moje pitanje (verovatno nehotice).

пре 31 минута, HOA+ рече

(dodeljivanje ordenja): Тиме свака Црква сваком верном народу указује на систем хришћанских вредности и врлина које хришћанин треба да има.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...