Јереј Угрин Поповић

[Guest O.Ugrin]

Kao sto sam i obecao uskoro (u sledecem postu), pred vama ce biti jedan tekst koji se tice samog hriscanskog praksisa, dakle onoga kako zivimo. Najzanimljivije pitanje, koje ce se uskoro naci pred vama jeste - da li zaista ono sto usnama ispovedamo, srcem osecamo a zivotom svedocimo. Ali, ono sto mi je najmilije jeste to - da je ovaj tekst u stvari ispunjeno obecanje nasoj dragoj g-djici Izidi kojoj sam ovaj tekst posvetio.

Izida, nadam se, da cete uzivati.

Mir Vam - Ugrin

[Guest O.Ugrin]

ВЕЛИКО СЕ У МАЛОМ ПРЕПОЗНАЈЕ

''Јер ко не љуби брата својега, Бога не љуби. Бог је љубав. Зато ко љуби Бога, нека и брата својега љуби.'' – пошто не може другачије, веома је опасно помислити да може бити другачије, зато свети Јован Богослов, ширећи размишљање у овом правцу, закључује да онај који помисли да је другачије могуће, лицемеран према другима и лажљив пред собом јер, како је могуће волети Онога кога не видите, наставља своје размишљање свети Јован, кога немате пред собом, ако онога кога видите и имате пред собом презирете. Ако додамо том закључку и истину да је и за тог неког кога имамо пред собом, па ма какав он био, Сам Бог умро и васкрсао, онда заиста не постоји ни једна задршка, нити један противаргумент изнесеног Јеванђелског закључивања. Но, да ли је то због пале реалности у којој се рађамо и умиремо или је поменути закључак још једна од „тврђих беседа“ за просечног човека јуче, данас и сутра тек, овај став, није остварио потпуну примену ни код самих хришћана мада је, опет, укорењен и у двема заповестима које, даље, јесу остварење и пуноћа свих старозаветних заповести изражених управо тим Христовим – Љуби Бога свога и љуби брата свога... И, како саме заповести имају холограмски карактер то се онда по себи разуме да једна заповест изражава остале као и да, ако само једну прекршимо, грешимо у односу на целокупно законодавсто. Не може неко да каже да је праведан јер је већину заповести испоштовао, да однос према Закону Божијем сведе на проценте и да мисли да ако држи 90% да се и оних 10% подразумева. Шта би то значило – ја не крадем, не сведочим лажно, не чиним прељубу... али сам зато синоћ ишибао оца и мајку своју и како је то само једна заповест (поштуј оца и матер своју како би ти било благословено...), то значи да сам у принципу праведан јер 90% јесте много веће у односу на 10% - и, да ли има смисла ако би то тако значило??? Заиста, има ли смисла тако резоновати? Мада је право питање у ствари - да ли је такав резон последица описаног статистичког поимања религиозности или је он у суштини нус ефект управо једног неразмишљања, неинтересовања, око сопственог духовног развитка. Сасвим је јасно да је ова друга могућност вероватнија пошто човек, који је иоле загазио стазом духовног напредовања неће, нити може, сагледати однос Бога и човека призмом статистичког податка као што ни догађаје у свету неће, нити може, тумачити логиком статистичке грешке, обзиром да је први корак ка мудрости управо страх Божији који почиње свешћу самог човека о сопственој ограничености и посрнулости. Та свест, даље, резултира скромношћу, којом човек превазилази илузију законске достојности илити врлинске довољности тако да сам концепт постојања одређене квоте праведности истога часа губи на смислу док се сам човек остварује у односу на окружујућу реалност импулсом скрушености, којим развија у себи свест о личној одговорности, схвативши да ако жели да промени свет мора најпре да промени, заправо, преуми себе. И, напокон, он тада разуме да се то не догађа одмах, да то није моменат, плод инстант решења као последице тренутног стања духа или магновене одлуке већ да је то процес, који почиње од тог момента, али да би трајао до мере Христовог раста пошто представља узрастање којим се у времену изражавамо опредељујући се за безвремено и вечно. Али, вратимо се првој могућности; застанимо над чињеницом њене распрострањености, запитајмо се... Запитајмо се, како је могуће клеветати брата свога а не схватати да заправо себе клевећемо; како је могуће да себи дозвољавамо да нам Свето писмо, па и Сам Господ Бог, служе за оправдавање сопственог или оповргавање туђег мишљења, начина живота, приступа... служећи се Њиме крајње једнострано са жељом, не да просветимо некога, него да га убедимо, да му наметнемо сопствени став, доживљај... Откуд толика смелост, односно, како је могуће да је имамо, откуд нам право да мислимо да треба да је имамо. Поготово ако знамо да су се буквално све одлуке које су се тицале догме и канона саборски доносиле или потврђивале и да другачије, не да није могло - није смело, нити сада сме! Елементарно познавање Православља, али и лепог понашања, омогућава сваком, да ту реалност којом Црква живи, зна. Да зна, пре свега, да човек не сме да буде средство, статистички податак, објекат задовољења наших потреба... већ циљ, огледало у којем препознајемо Бога у себи и прозор којим сагледавамо вечност пуштајући зраке зоре Осмога дана у наш живот и наш дом. Да је човек таква личност, вредна и драгоцена, може препознати само онај који љуби, који схвата да је за живот једног неопходан други и да цео свет, читав космос, он сам, поништава се онога трена када тај други ишчезне, оде... Зато песник и каже да су све праве љубави тужне али и баш због тога нам човек мора бити циљ јер је други и јер њиме можемо превазићи смрт и ништавило отварајући се Христу и бивајући са Њим, Њиме. Црква и јесте заједница, Христос и каже - где је двоје или троје, брак собом и чини од двоје једно... јер смрт не мора да буде крај нити ништавило перспектива ако на време схватимо великог апостола а своју мисао орјентишемо према његовом закључку – а ако љубави немам - ништа сам.

Мислите о томе...

Јереј Угрин В. Поповић

[И.стојковић]

? ????? ?????? ?? ??????

?? ????????????????? ??????? - ??????? ????? ????? ?????? ????????? ??? ?? ?????????

Ima mnogo ljudi koji uobražavaju ponore kojih nigde nije bilo, i zamke gde one nikada nisu postojale;strahuju?i od poteško?a koje i ne postoje, i od neprijatelja kojih i nema - ???? ?????

0442_feel klapklap 0442_feel 0442_feel 0442_feel

.....? ???? ?? ???? ???? ???????? ? ???? ?? ????????? ????? ????? ?????????? ? ????? ??????????? ???? ??? ????????? ????....

[И.стојковић]

?????? ?? ? ????? ??????????

..........................

????? ????? ?. ???????

???????? ????? ? ???? ???????????, ????? ??? ? ???? ?? "?????????"....

????????? ????, ??? ??? ????????, ???? ? ?????....

????? ?? ?????....

[мирођија]

  Поштовани оче  Угрине, Богу хвала и вама хвала за овај текст,хвала и за посвету нашој

  Изиди.

  Ваш  текст сам прочитала у једном даху потпуно све разумевши, после дужег времена

  праћења ваших поука.Сада ми је јасно да ви размишљате као моје некадашње колеге

  са факса које су имале суве десетке,а били су јако  поштовани од нас осталих.

  Молим вас не замерите ми што ја не могу са вама да учествујем у дискусији,јер ми то

  моје знање не допушта ,али морам да вас поздравим од свег срца, јер не знам ни сама

  како, али сте и ви у њему.

  Оче Угрине, праштајте за неке речи са форума вама упућене,које нису достојне,јер како и

  сами видите и знате, човек свашта говори, али срцем не мисли тако.Знаћете о чему је реч.

  Још једном хвала и Богу хвала за ваше обраћање.

[Guest Izida]

I duhovi tvojemu!

Hvala,oce Ugrine,sto ste mi posvetili ovaj divan i poucan text!Veoma sam pocastvovana!

Zaista sam uzivala ,citajuci ga uz kafu sada!Mislim da bi mnogi,koji se deklarisu kao hriscani,trebalo da ga procitaju i da razmisle ne samo o textu,vec pre svega o svojim postupcima.Nadam se da ce ovaj text mnogima posluziti kao motiv da pocnu da se menjaju na bolje i da napreduju u veri,Bogopoznanju i ljubavi.

[Jelena Vitorovic]

Odlican tekst. U pravom trenutku, kada je malo falilo da se okliznem, Vasa rec vraca u zivot. Sto bi rekao nas premijer "nije (dodajem ja) Hristos, plen koji se deli, pa će sada neko da dobije deo od vrata ili buta, pa da ga nosi kući i ispeče". On je mnogo vise od zakona, On je ceo i ceo nam se dao, i kroz te dve zapovesti obuhvatio celo postojanje coveka, sto se po mom misljenju i od nas  "ocekuje", a za to je potrebno poverenje u drugog i ljubav za drugog.

[marija]

Iščitala sam sve od početka i dugo sam razmišljala, definitivno ne znamo da volimo, na prvom mestu ne znamo da volimo sebe, dozvoljavamo sebi da previše reči upućenih  nama o našim postupcima shvatimo suviše lično,kritiku opet shvatamo suviše lično..ne umemo da razdvojimo sebe od sopstvenih postupaka..često čovek uradi pogrešnu stavr...često skoči na prvu loptu i kada  nas neko opomene nikada ne pomislimo da to radi iz ljubavi već da bi nas ponizio ili unizio, ne kažem da ponekad ljudi to i ne rade iljano, ali u većini slučajeva ne rade

Ono što je upadljivo u virtuelnom svetu , bilo na blogovima ili na forumima, to je da kaad se napiše neki uopšten tekst, uvek neko skoči jer se prepozna

I onda ej krivac onaj ko je tekst napisao umesto da se "prozvani" zapita zašto se osetio prozvanim

Govorimo često o opraštanju a u biti ne znamo da oprostimo , na prvom mestu ne znamo da oprostimo sebi, jer kada čovek oprosti sebi, on onda ima snage da se izvine i da bude ponizan

već sam navela da ej moja omiljena rečenica bila - ja sam uvek u pravu

zašto?

jer mi reakcija na tu rečenicu osobe koja je nasuprot mene, bilo uživo ili virtualno mnogo govori o sujeti te osobe, o njenoj nesigurnosti

o Ugrin piše tekstove u kojima se dobar deo drugih( tu ubrajam i sebe) može prepoznati, onda su to naravno iritantni tekstovi

No u tekstovima o Ugrina, želeli mi to ili ne da priznamo ima zaista puno istine

U svakom čoveku moramo tražiti podobije Božje, jer svaki čovek je Božja tvorevina, da bismo se promenili moramo želeti da se menjamo, da budemo bolji nego juče, za jednu malu nijansu

[Guest O.Ugrin]

Licni razvoj, temeljen u ljubavi a ostvaren i opitovan u Zajednici, bitan je upravo jer nam je potrebno dosta smelosti da prihvatimo sebe onakvim kakvi jesmo, na taj nacin pobedimo sujetu - nasu iluziju o sebi, shvativsi da nam treba jos mnogo i mnogo napredovanja i razvijanja a da to u sustini jeste Radosna vest, posto omogucava Zivot - nas zivot u Hristu - pretpostavku ljubavi prema svetu a - za zivot sveta. Dakle, sve je, kao sto vidimo, povezano i sve pocinje od samog coveka jer - od nas zavisi. Siri dalje...

Mir Vam - Ugrin

[Jelena Vitorovic]

Amin oce!

[Guest O.Ugrin]

A, ako je Amin, g-djo Jelena, onda nam dajte kratku ekspertizu vaseg/naseg dozivljaja zajednce. Svedocite... jer to je Amin na - SIRI DALJE!

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[Jelena Vitorovic]

Evo odmah!

Uh, dolazim ja tako sa svojom porodicom jedne subote na "predavanja" o veri namenjena u tom terminu deci. U najmanju ruku mogu reci da je bilo cudno. Niko nije predavao vec je neki mladi svestenik razgovarao sa Vasilijem i  Vesnom, crtao sa njima i polako ispitivao teren sa  roditeljima. Otisli smo iznenadjeni. Saznali smo da ce se odrzavati i razgovori o veri za odrasle. Mislila sam, doci cu, isti svestenik ce predavati, ja cu slusati, medjutim nista od toga. Desio se razgovor-dijalog, pogled u oci, rame za utehu, ruke koje podizu, rec koja ozivljava, lica koja razumeju, a i ne razumeju.  "Prosjaci", "ludaci", radostni, tuzni, oni koji sibaju, a i oni koji ljube. I nemojte misliti da sam imala poverenja, samo sam se pravila da ga imam. On je znao, a vremenom je svima  bilo jasno da maska mora pasti. Sad vec nisam imala kuda, nije bilo ormara u koji bih se mogla zatvoriti.

Kada ste u zajednici, onda nema lazi, nemoguce je sakriti suzu, osmeh, prezir,radost,ocaj,srecu... Kao na platnu,svaki i najmanji potez ostavlja trag. Oslikavaju se boje na licima ljudi, a vi ili cete slikati ili cete ostaviti svoj kist i paletu.  

Moja-nasa Liturgijska Zajednica  slika,i kada nekome ponestane boja, drug mu da svoje, kada neko napravi remek delo, drugi se raduje,te tako zajedno bojama ljubavi, gradimo dugin most do carstva, zajedno ispovedajuci.

[marija]

tražila sam odgovore a dobila sam gomilu pitanja :smiley:

na neka još uvek tražim odgovore, ali sada tamo gde treba da ih pronađem, u sebi

kada pronađem odgovore u sebi biću spremna na dijalog sa svima, i otvorena prema svima

kao što je On bio otvorenog srca za sve

[Guest O.Ugrin]

Evo bas pisem jedan tekst koji ce se ticati upravo bitnosti bogopoznanja kao predpostavke zivota a ono sto zelim sada reci, Lazarice, kao uvod tog teksta, jeste to da pitanja izrazavaju nase interesovanje a odgovori nacin zivljenja. Sve, bukvalno sve, jeste vezano za sam zivot i radi zivota a otud i potreba za znanjem, posto je bogopoznanje u sustini - sam Zivot - upravo zato Hristos i kaze - Ja Sam Put, Istina i Zivot. I, na ovom mestu mozemo razumeti da je bogopoznanje usko vezano za zajednicu posto njome jedino i mozemo ostvariti svoje znanje kao bogopoznanje, sustinski - Zivot Vecni.

E, sad... razmem da je gorenapisano onako, malko nabacano, mozda i nejasno; zato i stize tekst uskoro. Za sada, potrudite se da... a sta drugo - mislite o tome!  :smiley:

I, kako je Izida zbog svojeg interesovanja dobila tekst njoj namenjen tako i vi sada, Lazarice, dobijate obecanje da ce ovaj tekst biti ubrzo objavljen posto je vama posvecen a naziv ce mu biti - Nikada nismo bili sami - i bice malko obimniji od Izidinog, tako da... spremite se. :smiley:

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[Jelena Vitorovic]

0110_hahaha  0202_238 0110_hahaha