Јереј Угрин Поповић

[Guest O.Ugrin]

Da li ste videli reagovanja u nedeljniku Vreme? Ako niste, otidjite ponovo na Grupu, mozete preko Lazaricinog linka koji je ona ostavila na pdf Duhovna aristokratija tema - homoseksualizam, zatim pronadjite link koji je postavila Tanja Nakic na wall-u i videcete. Zanima me bas sta mislite o svemu.

Mir Vam - Ugrin

[Tanja]

http://www.facebook.com/home.php?#/photo.php?pid=30734670&o=all&op=1&view=all&subj=33886330508&aid=-1&id=1178226461&oid=33886330508

malo slika ...

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=886479

malo price...

[Guest O.Ugrin]

Eto i po tom tekstu se vidi, koji je inace dobar i duhovit, kako ljudi nece da se cuju vec se etikete lepe bez zelje da se najpre shvate. Svako povlaci na svoju stranu, zato nije ni cudo sto nikako, ni kao drustvo a ni kao pojedinci, ne mozemo da pronadjemo sredinu. Mislite o tome. Diskusija o ovoj polarizaciji bi bila pozeljna ne bi li svi izvukli odredjene zakljucke o tome kako da je prevazidjemo. Koja bi bila Liturgijska dimenzija odgovora, zapravo - zivota?

Mir Vam - Ugrin

P.S. Na fotografiji sam ispao kao aktivista Hitler jugenda

[Guest O.Ugrin]

I da, ne zaboravite da je Hristos Sobom onemogucio jedno kamenovanje, jedne bludnice, koju su uhvatili u preljubi...no, nigde ne pise sa kim, niti je to ono sto je bitno u celoj toj prici/poruci. Ono sto je bitno, najbitnije, jeste to da ih je On sprecio, onemogucio, zakljucivsi i svima nama porucivsi - ko od vas greha nema neka prvi baci kamen...dok je njoj samoj rekao - idi i ne gresi vise. Mislite o tome jer od nas zavisi.

Mir Vam - Ugrin

[Guest Izida]

I duhovi tvojemu!

Hvala,oce Ugrine,na temeljnom odgovoru.Prosto se divim samoj sebi kako uvek znam da pitanje postavim bas Vama. Razmisljala sam u pogresnom pravcu.Mislila sam pirinac,kao sto recimo u Gani nemaju zvona vec dobose,ili Hrista prikazuju kao crnca.Hvala Bogu,pa mi je dao Vas,da me naucite kako da mislim!

Prica o zeni preljubnici je jedna od cetiri moje omiljene.Druge tri su o Mariji Magdaleni,bludnom sinu,kao i ona o cariniku i fariseju,iz koje je etimologija Isusove molitve.Mislim da Crkva moze da stoji na te cetiri price.

Da,Isus ju je odbranio i pokazao nam kako da mislimo.Ali mi se cini da se ljudi toga sve manje drze.Nazalost,uvek me zaboli kad su to oni,koji se deklarisu kao hriscani.

Nadam se da cete mi oprostiti sto pisem nepovezano.Razlog tome je sto sam previse umorna od nekih stvari.A

i jos sam poprilicno tuzna i uznemirena.Jer sam popila kamen od nekih,od kojih to ni u najgorim nocnim morama,nisam mogla da ocekujem.Ne bole mene rane.Boli me sto bas od tih osoba!Ako razumete sta hocu da kazem.

No,slava Gospodu,pa mi dade Vas!

[Guest O.Ugrin]

Ikonografija kao i scenografija, ako mogu tako da kazem, jesu u jednoj kategoriji dok je sama Zrtva, odnosno njen oblik, u sasvim drugacijoj kategoriji i te dve kategorije nisu uporedive. Tako da, dok god mogu postojati, i cak uputne su, izmene i razlicitosti u tom jednom tipoloskom folkloru dotle ne moze postojati nikakve izmene u toj Zrtvenoj kategoriji jer Njome izrazavamo Hristovu pojavu i aktuelnost kao i manifest susreta Boga i coveka kao i uticaj tog susreta na tvorevinu. Posto nisu slucajni bas vino i bas hleb kao elementi koji izrazavaju Novozavetnu beskrvnu zrtvu. Ni malo nije slucajno a ti sami elementi predstavljaju Telo i Krv ali i pokazatelj preobrazaj same tvari u susretu sa covekom koji je opet u susretu sa Bogom. Sve je to povezano i ti elementi to sobom predstavljaju - izobrazavaju. Mislite o tome i ako je sta nejasno pitajte slobodno jer koliko vidim niko nije postavio bas to pitanje - zasto bas hleb i vino i zasto bas kvasni hleb a ne beskvasni i kakve veze sa svim tim ima transsupstancija (pogresno ucenje Zapadne Crkve), odnosno - iz kojeg je razloga ono greska? Tako da, koliko vidim, moracu da postavim jos jednu temu na svom pdf-u Duhovna aristokratija... sta da vam kazem - vidimo se tamo!

Mir Vam - Ugrin

[Guest O.Ugrin]

Napokon sam uzeo laptop, tako da cu se sada ukljuciti i u skajp diskusiju pa cemo se i gledati i slusati... :smiley:

[karadjordje]

БОГУ хвала  0104_cheesy

[Guest Izida]

Hvala Bogu,dragi moj brate,oce Ugrine!U zdravlju nek Vas sluzi!

[Guest O.Ugrin]

Hvala Vama - divni ste.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[Guest Izida]

Hvala na komplimentu!

Father,you are such a perfect gentleman!

[Guest O.Ugrin]

Nisam, no trudim se da postanem, hvala u svakom slucaju.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[Guest Izida]

Oce Ugrine,gde ste?

[Guest O.Ugrin]

Tu sam, hvala na interesovanju.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[Guest O.Ugrin]

ПРАВО vs ПРАВДА

Немогуће је говорити о праву или правди са становишта хришћанске реалности а не темељити своју мисао на причи о Блудном сину. Ту причу је Господ подарио нама не би ли непогрешиво умели да разлучимо у себи право од правде, да схватимо зашто је оно што је мудро пред људима лудо пред Богом и обрнуто, као и да стекнемо увид у залеђину те истине. И, заиста, шта је залеђина људског права и Божанске правде? Шта је оно што је мотив једног, а шта другог, приступа и шта циљ; које су разлике, заправо – на чему се темеље?

Дакле, Блудни син је, у налету младалачког бунта и авантуризма, подлегао тим искушењима младости, о којима пророк и цар Давид говори – опрости ми Господе грехе младости моје, пошто крв кључа а дух тражи начин испуњења, као и Пут ка смислу постојања, те самим тим искушења бивају јача а могућност да им се подлегне – вероватнија. Тако је и овај наш блудни син подлегао истим и запутио се у трагање за собом. Колико је он у том моменту био свестан да заправо себе тражи а колико је он то само инстиктивно одговорио на ту потребу сопства, друго је питање, док је нама битно, за сада, да само констатујемо то да је кренуо; слично Алхемичару из Коељовог истоименог романа. И, како то обично бива када се потрага за собом не усмери ка сопству већ се могућност одговора и испуњења тражи у спољашњим импресијама и околностима, блудни син је кренуо да сластима и страстима покуша да утоли жеђ за смислом и испуњењем сопства. Но, како се дух не може материјом нахранити то ни сама потрага не може се окончани нити се сластима и страстима дух ојачати – спознати. А, како све има свој крај тако су и ресурси овог младог човека врло брзо усахли а он сам се нашао у реалности сиромаштва која га је даље одвела те је и свињама позавидео, што нас полако доводи до поенте приче и спознаји о разликама између права и Божанске правде.

Испред људског права, као нека врста гласноговорника, да не кажем ПР-а, нашао се старији, вреднији, брат који се пожалио на раскалашност овог нашег младог господина као и на то да се њему није понудило, за све те године вредног службовања, ни делић онога чега се поменути, по његовом мишљењу, науживао. Са друге стране, отац њихов је заузео став поборника Божанске правде и пригрлио свог сина, својом љубављу превазилазећи материјални губитак и дајући тој младој личности коначни одговор његовог трагања; да би на крају и старијег сина умирио стављајући му до знања да оно што он жели, и ка чему је усмерио своје трагање, већ има те да му то исто нико неће и не може оспорити/узети. Са једне стране се да закључити да је старац сенилан и самим тим слаб на сина расипника те да је услед година смекшао па да му је и време да препусти вођство имања старијем, трезвенијем сину, који ће већ доћи главе млађем раскалашнику; док, са друге стране, можемо закључити да је старац заиста заслужио те своје седе власи те да зна за оно шта је најбитније човеку као и за разлику између битних и мање битних ствари, тако да је свом сину омогућио спознају онога до чега је и сам, у доста познијим годинама, дошао.

Народна мудрост, изражена речима, да није свако зло за зло, као да осликава ово стање и овај однос док се казна живљења са свињама преиначује у радост спознаје сопства као и вредности које нису само од овога света али којима имамо могућност правилног живљења у овоме свету преображавајући га, логично собом, од долине плача у Радосну вест хришћанског начина живота. Колико је, у првом приступу, наглашена правица, казна ради казне, случај усмерен као опомена другима, начин за одржавање одређеног система вредности, живљења... толико је, у другом случају, наглашен тај личносни приступ у којем одређена животна ситуација, која би се могла тумачити као казна, служи тој самој личности као смерница крај пута, средство превазилажења одређених заблуда у конкретној животној етапи а ради самог Живота, конкретан случај ради конкретне личности, њене непоновљивости, њене непроцењивости. Колико год је, у првом случају, битан систем, кога патња/казна човека, који је погрешио, држи функционалним толико је, у другом случају, битна личност, којој те смернице, које се, на прву гледано, могу учинити казном, служе као средство афирмације, помоћ у превазилажењу конкретне околности а, опет, не ради околности или система већ ради ње саме – боголике личности која је кренула Путем властитог остварења док те ''казне'' јесу, у ствари, педагошко старање Господа нашег о нама, израженог тим истим знаковима крај Пута – Промислом Његовим.

                                                                                                                Јереј Угрин В. Поповић