Поетски каладонт "Sky Seeker"

[АлександраВ]

Постоји једна лепа тема на форуму Творац града која се зове Поетски каладонт. Овај форум је изградио мој пријатељ, предивни књижевник, афористичар, изузетна особа, Ненад Живковић, Sky Seeker, који се упокојио у марту ове године.

Волела бих да и овде наставимо његову игру која показује да свако може бити песник.

Једноставно је. Напишете своје стихове на означену реч у претходном посту, означена реч из претходног поста мора бити прва у вашем поетисању, у којем ви означавате реч која ће бити прва следећем песнику... и тако поново, нема никаквих других правила, не морају бити риме, нема задате форме, не мора да се прати никакав садржај, можете да се изразите како год желите  

Нпр: Задата реч је нађем

Ја онда стихоклепам следеће -

Нађем ја увек тај пут од мрвица
иако милим као бубица -
ни не знаш да те пратим
пази се када те ухватим

Задала сам реч пратим, она мора бити прва у следећем поетисању.

Ето, ко хоће да се игра

[Sanja Т.]

Pratim tvoje korake

koji nemo nestaju u tami

zalud SVETLO, kada mutno je, 

 pred ocima u koje ulazi magla

 

 

[Рапсоди]

 

Пратим ти ја, тако једног дана

једног малог, најслађег џивџана.

Видео ми није, зашто да се крије.

Кљуц, кљуц, кљуц.....рука према њему 

ни отворила се није,

а он већ  у жбуњу се крије  .

 

 

 

 

 

 

 

[Рапсоди]

Упс, Сања је била прва 

[Sanja Т.]

Tako jednog dana...

Sanja bila prva...

Ups...

Pa to je JEDINI put!

[PredragVId]

Pa to je JEDINI put!

можда би други био скуп!

*

Можда и не би, ал` где би

ти ишао кад падне снег?

*

Па наравно на брег,

у своје санке!

Натакнем зимске опанке,

и право доле на лед!!

 

[АлександраВ]

пре 11 минута, PredragVId рече

Pa to je JEDINI put!

Једини Пеђа међ` женама

само једну реч означи

е баш ми је драго и мило

што тема креће да зрачи

 

[Вилер Текс]

Женама је лепо са нама,

А и нама са њима.

И иза тога остала је гомила слика и рима,

на којима ће расти нови нараштаји.

Тема не да зрачи него сјаји.

А разгореће се више ако неко још бољи стих напише.

Ово ме подсећа на "емси битку" само овде је победник онај,

због ког сви су на добитку.

Лагано,тихо и тише...

Тишина инспирише, па из ње пукне гром и севне муња.

Да осветли пут покривен гомилом трња.

 

 

[АлександраВ]

Муња тегет небом

исцртава

кривину твоје обрве

пратећи

ветром извучен

прамен

моје косе у твојим

сновима.

 

[Вилер Текс]

Извучен испод гомиле муља,

дукат жут.

Клинац се дере -Ево га!

Ћушка иза ушију и ћут мали.

Само нам још разглас фали,

да сазнају они алави да смо нашли нешто вредно.

Ако се бедници докопају злата и оно постаје бедно.

А ако га ставиш у праве руке, знаће оне како са њим.

Тада злато лечи муке.

Биће трпеза пуна, гладни постаће сити,написаће се и која књига...

Ал ако оде где не треба, један златник ствара милион црних брига.

 

[Sanja Т.]

Trpeza puna usta gladnih, 

sto JEDNI DRUGE jedu, 

jezicima ljute Aspide.

 

 

[Вилер Текс]

Једни друге љубе уснама,

а некада језиком као ватром прже.

Људи труде се да воле, али не могу увек да издрже да гневом не оплету.

Ближњи ни крив ни дужан, претвори се у мету.

Али љубави пуна мета после сваког убода миомирисом замирише,из ње цвеће процвета.

Па се човек застиди...А "мета"  пуна љубави каже

Немој да плачеш, није то ништа, ма иди...

Хоћеш мало вина? Шта,не пијеш?

Ма узми, можда ти се свиди.

[АлександраВ]

Можда ти се свиди

а можда и не,

то што остане

када маска нестане.

Ако ти се допадне -

пригрли,

а ако не -

разуми.

[Жедни]

1 hour ago, АлександраВ рече

Можда ти се свиди

а можда и не,

то што остане

када маска нестане.

Ако ти се допадне -

пригрли,

а ако не -

разуми.

Маска побожности не скрива пространства душе.

Ти и ја,

само смо незгасла жеља дечија

одрасла у свитања сумње,

на чијим рукама спознасмо 

да не познајемо дубине

у које загледани упорно себе тражимо.

 

[Sanja Т.]

Svitanje duse...

Samo IZABRANI spoznaju.

Kako-god je pocelo,

zavrsice u Njegovom zagrljaju!