Премијерка Србије Ана Брнабић

[Juanito]

пре 2 минута, Agnostik рече

P.S Sad sam naso od Boskovica je Seselj.

Oд истих оних Бошковича од којих је Вуџев Бошкович?

[Ћириличар]

пре 1 минут, Juanito рече

Oд истих оних Бошковича од којих је Вуџев Бошкович?

Зипа ово. 

СРБ Вики:

Руђер Јосип Бошковић (Дубровник, 18. мај 1711 — Милано, 13. фебруар 1787) био је српски физичар, астроном, математичар и дипломата из средњовековног Дубровника^[1] и један од најзначајнијих научника свога времена, уврштен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. 

ХР Вики:

"Ruđer Bošković ili punim imenom Ruđer Josip Bošković (Dubrovnik, 18. svibnja 1711. – Milano, 13. veljače 1787.), hrvatski matematičar, astronom, geodet, fizičar i filozof; isusovac. Nobelovac i fizičar Werner Heisenberg ga je nazvao hrvatskim Leibnizom.^[1]"

[Juanito]

Управо сада, Ћириличар рече

Зипа ово. 

СРБ Вики:

Руђер Јосип Бошковић (Дубровник, 18. мај 1711 — Милано, 13. фебруар 1787) био је српски физичар, астроном, математичар и дипломата из средњовековног Дубровника^[1] и један од најзначајнијих научника свога времена, уврштен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. 

ХР Вики:

"Ruđer Bošković ili punim imenom Ruđer Josip Bošković (Dubrovnik, 18. svibnja 1711. – Milano, 13. veljače 1787.), hrvatski matematičar, astronom, geodet, fizičar i filozof; isusovac. Nobelovac i fizičar Werner Heisenberg ga je nazvao hrvatskim Leibnizom.^[1]"

А у међувремену...

Цитат

 

Ovog leta sam izvršio jedan mali eksperiment. U jednom uglednom turističkom mestu (Dubrovnik) i jednom koje, kažu, ima velike aspiracije u tom smislu (Beograd), otišao sam u turističke biroe/organizacije i lažno se predstavio kao strani turista iz veoma dalekih krajeva. Najpre sam, naravno, tobože pohvalio lepotu i gostoljublje dotičnih krajeva i njihove usluge, sve držeči prekršene prste u džepu, a zatim sam prešao na stvar. Nevešto se trudeći da na "domaći" način izgovorim teška imena, pokušao da utvrdim kakve mi informacije ljubazni domaćini mogu ponuditi o najznačajnijem naučniku koji se vezuje za njihov grad. U Dubrovniku sam, naravno, pitao za Ruđera Boškovića, a u Beogradu, naravno, za Milutina Milankovića.

 

Rezultati su, predvidljivo, bili katastrofalni.

 

U hrvatskom slučaju, mladić koji me je prvo uslužio najpre uopšte nije imao pojma, ali je odbijao da to prizna, pa je pozvao čak dve svoje kolegice, koje su za čudo znale da je to bio neki naučnik; jeste, rođen je ovde, ima trg sa njegovim imenom na kome se nalazi i istoimena škola; ne, nema njegovog muzeja niti rodne kuće; ne, ne znamo tačno čime se on bavio; ne, nema monografije ili knjige posvećene njemu, o CD-u ili DVD-u da ne govorimo, sorry, sir. U pozitivnom smeru najviše što sam mogao da dobijem jeste da postoji institut "Rudjer Bošković" (svega nekih par stotina kilometara odatle, u Zagrebu), kao i da pogledam njegov portret u Kneževom dvoru (naravno kopiju britanskog originala). U srpskom slučaju, mlada žena je takodje čula za njega, čak i da postoji ulica i škola sa njegovim imenom - kakve li slučajnosti! - ali sve dalje od toga bilo joj je očigledno blisko koliko i meni moderna tajlandska poezija. I bilo joj je jako neprijatno zbog toga. Ja da malo pomognem, pa pomenuh da je dotični g. Milanković bio, između ostalog, svetski poznat astronom, a ona se sva ozari i posla me u Astronomsku opservatoriju (e tu sam se zakašljao i tobože zagrcnuo, jer ne šalju vas baš svaki dan u sopstvenu firmu po turističke informacije!), doduše opet pogrešno reče da se ista nalazi na Kalemegdanu, umesto u Volginoj, na Zvezdari, ali šta je tu je. Treba biti zadovoljan i malim rezultatima. (Tipično balkanskom ironijom, ono što se stvarno nalazi na Kalemegdanu je astronomsko društvo koje nosi ime - gle čuda! - Ruđera Boškovića) I ne, u Beogradu nema muzeja Milutina Milankovića, ne postoji ni neko turističko izdanje koje bi se bavilo njegovom ličnošću i delom, da ne pominjemo CD-ove, DVD-ove, itd. isl.

 

Gotovo jungovska podudarnost ovih neznalačkih reakcija me je neprijatno iznenadila. O anketi koju sam, na sličan način, potpuno nasumice izvršio na ulici i po par kafića na oba mesta, neću ni da pričam, to je još daleko depresivnije. Ne radi se samo o jednostavnoj činjenici da je Ruđer Bošković nesumnjivo najznačajnija ličnost ikada rođena u Dubrovniku ili da je Milutin Milanković, iako se nije tu rodio, bez mnogo dileme najvažniji naučnik koji je radio i sve svoje ključne rezultate postigao u Beogradu. Daleko neprijatnija je ta bezbrižnost sa kojom se prihvata da je, recimo, jedini relevantni portret dubrovačkog matematičara, filozofa, astronoma, građevinara, diplomate, zbilja univerzalnog genija, načinio Britanac; ili da je, logično, prevod glavnog Milankovićevog dela na engleski sponzorisala jedna fondacija iz... Izraela. Sve prirodno i logično. Isto kao što je prirodno i logično da kad se želi nešto saznati o nogometašima (na jednoj) ili teniserima (na drugoj strani), svi sve znaju i napuniće vam uši sa otprilike 160% traženih informacija. Sa sve odgovarajućim navijačko-nacionalističkim detaljima.

 

E sad, postoji li tu neka dublja priča? Mada je to zanimljiva tema za istoričare i sociologe nauke (evo baš tu ovih dana u Beograd stiže jedan mladi i perspektivni istoričar nauke iz Mančestera da proučava efekte uticaja raspada bivše zajedničke države na saradnju u oblasti fizičkih nauka, dobra tema, nema šta), slutim da se bar deo odgovora krije u neskriveno anti-intelektualnoj crti svojstvenoj balkanskim nacionalizmima. Kad su, početkom 20. veka, nemački nacionalisti hteli da sa reči pređu na dela oni su, između ostalog, osnovali Institut kajzer Vilhelm (danas slavni "Maks Plank"); kad su francuski nacionalisti nešto pre toga hteli to isto, oni su napravili i reizdavali Larusovu enciklopediju. Kad odete u današnju Kordobu, dobićete na svakom koraku hrpu informacija o trojici intelektualnih velikana koji su se rodili i živeli u tom gradiću (Seneki, Majmonidu i Averoesu), mada se nijedan od njih, striktno govoreći, ne može smatrati Špancem; ljudi imaju po sprat u muzeju grada, da razne biste, ploče, obeležja i slično ne pominjem. Gle čuda, nijedan od njih nije bio ni fudbaler ni teniser. Balkanskim nacionalistima je valjda apsolutno na poslednjem mestu liste prioriteta da se bave afirmacijom intelektualnih vrednosti koje bi (da specifični paradoks nacionalizma bude veći) jedine mogle da predstavljaju makar kakvu legitimaciju njihovih ideologija. Ima li šta rečitije od stanja u kome se nalazio Muzej Nikole Tesle tokom 90-tih godina, kad je zloupotreba Teslinog lika u svrhe raspirivanje nacionalističke histerije bila na vrhuncu?

 

Ovo, naravno, ne znači na postoji ikakva autentično nacionalna nauka. Konačno, kao što mudro napisa jedan veliki ruski pisac, Anton Pavlovič Čehov: Nacionalna nauka postoji isto onoliko koliko postoji i nacionalna tablica množenja. Kad postane nacionalna, ona prestaje da bude nauka. Za ovu današnju omladinu koja (sa časnim izuzecima) ništa ne čita, verovatno je potreban i naročiti disclaimer: ne, taj Čehov, Anton Pavlovič, nije strani plaćenik i/ili aktivista nevladinih organizacija...

 

http://blog.b92.net/text/4546/Turizam-vs-nauka-na-balkanski-nacin/

 

 

[Agnostik]

пре 16 минута, Juanito рече

Oд истих оних Бошковича од којих је Вуџев Бошкович?

Da. 

Ova nacionalne gluposti na vikipediji necu komentarisati, Dubrovcani su se smatrali Dubrovcanima dok nisu u 19. veku postali Hrvati. Em cak mu dublje poreklo nije hrvatsko nego srpsko i italjansko. A Rudjer je jos okej kad mislim na Zmajevica coveka koji je imo protonacionalisticke stavove i na sva kom cosku reko da je Srbni, on je po matici hrvatske Hrvat od glave do pete.

Tako mozemo i Konstantina Velikog nazvati Srbinom.

[Ћириличар]

пре 3 минута, Juanito рече

Gotovo jungovska podudarnost ovih neznalačkih reakcija me je neprijatno iznenadila

Чуј изненадила га 

Бошњаци неће ни да чују за Петра Кочића, Алексу Шантића, Мешу Селимовића или Иву Андрића, као што ја никада нисам чуо у школи о Мехмедалији Мак-Диздару, Николи Шопу или Муси Ћазиму-Ћатићу. Историју Србије сам морао знати у детаље, и то напамет Немањиће и све године у којима је који владао. А Босну и Котроманиће сам имао само десетак страница у читавом школовању да прочитам. Просто ме срамота било колико нисам знао. Хрватска? 2-3 странице у основној  

Чуј изненадило га... Е, јаране мој... 

[GeniusAtWork]

пре 4 минута, Juanito рече

U jednom uglednom turističkom mestu (Dubrovnik) i jednom koje, kažu, ima velike aspiracije u tom smislu (Beograd), otišao sam u turističke biroe/organizacije i lažno se predstavio kao strani turista iz veoma dalekih krajeva.  Najpre sam, naravno, tobože pohvalio lepotu i gostoljublje dotičnih krajeva i njihove usluge, sve držeči prekršene prste u džepu, a zatim sam prešao na stvar. Nevešto se trudeći da na "domaći" način izgovorim teška imena, pokušao da utvrdim kakve mi informacije ljubazni domaćini mogu ponuditi o najznačajnijem naučniku koji se vezuje za njihov grad. U Dubrovniku sam, naravno, pitao za Ruđera Boškovića, a u Beogradu, naravno, za Milutina Milankovića.

Провалили су да је Ћирковић и да их за*бава, па су се зато мало правили блесави.

[Ћириличар]

пре 4 минута, Agnostik рече

Da. 

Ova nacionalne gluposti na vikipediji necu komentarisati, Dubrovcani su se smatrali Dubrovcanima dok nisu u 19. veku postali Hrvati. Em cak mu dublje poreklo nije hrvatsko nego srpsko italjansko. A Rudjer je jos okej kad mislim na Zmajevica coveka koji je imo protobacionalisticke stavove i na sva kom cosku reko da je Srbi, nje po matici hrvatske Hrvat od glave do pete.

Tako mozemo i Konstantina Velikog nazvati Srbinom.

Ако хоће икога да криве за великосрпскоћетњичко југословенство, нека криве управо ДУбровчане и Мавра Орбинија што је још 1600-те године писао као да смо сви једна нација. Ироније историје 

[Agnostik]

Pa u Boki Kotorskoj ima dosta takvih slucajeva. 

Ko da hocu da dokazu da je Seselj za svojim Srbi katolici u pravu.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Ozana_Kotorskarvat

Ima li primer Hrvata koji je postao pravoslavni svetac i onda proglasen Srbinom.

[Juanito]

пре 9 минута, Ћириличар рече

Бошњаци неће ни да чују за Алексу Шантића...

...док у заносу певају Химзину ”Емину” бусајући се у груди бошњачке...

[Ћириличар]

пре 3 минута, Agnostik рече

Ko da hocu da dokazu da je Seselj za svojim Srbi katolici u pravu.

Па, с обзиром да је ХАЗУ ( као и интелектуална јавност у Хрватској ) под доминацијом тврдокорних национал-романтичара, не чуди ме таква трапавост у изградњи историјске националне легитимације. Ако звучиш луђе од Шешеља... имамо лоше вијести онда 

[Juanito]

пре 11 минута, Ћириличар рече

Чуј изненадила га 

Бошњаци неће ни да чују за Петра Кочића, Алексу Шантића, Мешу Селимовића или Иву Андрића, као што ја никада нисам чуо у школи о Мехмедалији Мак-Диздару, Николи Шопу или Муси Ћазиму-Ћатићу. Историју Србије сам морао знати у детаље, и то напамет Немањиће и све године у којима је који владао. А Босну и Котроманиће сам имао само десетак страница у читавом школовању да прочитам. Просто ме срамота било колико нисам знао. Хрватска? 2-3 странице у основној  

Чуј изненадило га... Е, јаране мој... 

Али није га изненадило што Срби не знају за Руђера или Хрвати за Милутина, већ обрнуто.

[Agnostik]

Imam novu manju tastaturu pa sve katastrofa.

Inace imam drugaricu koja smatra Santica Bosanscem koji nije bio Srbin. Ona je iz pordice pravoslavno porekla ali ateistkinja i Bosanka.

Jednom moram da je informisem kakav je srpski nacionalista bio Santic.

Mrzim ljudima da oduzmem iluzije.

[Ћириличар]

пре 1 минут, Juanito рече

Али није га изненадило што Срби не знају за Руђера или Хрвати за Милутина, већ обрнуто.

Па опет. Чуј изненадило га незнање на Балкану 

А сад, све ове што побројах су подједнако дио Босне као Руђер ДУбровника и МИланковић Београда. 

Сад још кад би га изненадило да нпр. Хрвати не знају да им је химну искомпоновао човјек са српским корјенима, или Срби да им је химну искомпоновао Словенац, па да га можемо фино питати је ли он живи испод неког камена 

Цитат

...док у заносу певају Химзину ”Емину” бусајући се у груди бошњачке...

Ма јок ба, то је њиова севдалинка  Каки Влаи, каки бакраћи. А и онај Халид Бешлић је сумљив. Пјева о РОманији, а ћетњици са РОманије гранатирали Сарај'во. А ћетњицима сумљиво шо је Халид балија. А и Цуне је укро Јаничара од Синана! Ако, Ала је сад казнио Влае, видер имају лезбејку премијерку. Оће то, јаране 

[Ћириличар]

пре 9 минута, Agnostik рече

Imam novu manju tastaturu pa sve katastrofa.

Inace imam drugaricu koja smatra Santica Bosanscem koji nije bio Srbin. Ona je iz pordice pravoslavno porekla ali ateistkinja i Bosanka.

Та ти је зрела за Подроманије 

[Juanito]

пре 1 минут, Ћириличар рече

А и онај Халид Бешлић је сумљив.

Данас ми искочи на Spotify-у и одмах се сетих тебе.