Model za primer i razmišljanje

[Мишко]

Питајте Бранка Драгаша, има он на то да каже штошта, кад видим шта ми имамо тренутно мени је на памети најпре пољопривреда. Узгајивач-накупац-извоз. У Русију. Бар московску област да покријемо можемо, продало би се све што се произведе само да смо мало сложнији, код нас смо проблем МИ себи сами што не можемо да се договоримо и још штошта, нама још није догорело довољно да би се дозвали памети (обично тако бива код срба, тек кад СТВАРНО више нема куд наступамо као један, и не постоји страх не постоји препрека, постоји само циљ-опстати или нестати). Тренутно смо дезоријентисани фокусирани на преживљавање и на "ћути да не буде горе", и док год имамо неку варку живота, неке тв емисије, спорт, кладионице, интернет и остале алате за бежање од стварности и бојење беде, уљуљкивање у живо блато нема нам освешћивања. Развој боли, мишићи расту у теретани само кад боле, зној и напор а напор је данас потребан да у нашој заврзлами од јавног живота и трендова човек нађе стабилне полазишне тачке и праве корисне информације.
Некада је непријатељ био познат и знало се како са њим и у ком правцу пуцати, ово данас је све магловито плус оно што сам поменуо о удобности шарене лаже = резултат који тренутно живимо. Некако имам утисак као да се нама не сме дозволити да живимо нормално (са здравим вредностима у фокусу) у континуитету 20 година (ових 18 не рачунам, ово је само наставак рата из 1999 другим средствима).

Sent from my Pluri_Q8 using Pouke.org mobile app

[Marjanovic]

Ево нешто и на ту тему односа социјалне тржишне привреде и "средњег система"

Социјална тржишна привреда: У потрази за идејама за обнову "средњег система"

 

Аутор: Драган Шљивић 

Средњи систем, дело Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, упућује нас на чињеницу коју је и историја потврдила, да ни комунизам ни либерализам без реда не могу донети успех једне привреде.

 

---

Успешан развој, осим духовне подлоге и радне етике која је са њом повезана, тражи и економију способну да створи благостање и социјалну сигурност. При томе, не би смела да ограничава стваралачки потенцијал човека. На први поглед, овакви захтеви као да представљају непомирљиве супротности.Са једне стране потребно је обезбедити довољно благостања за све. Са друге, таква прерасподела нужно значи да се од најуспешнијих у тржишној утакмици узима све више, да би се дало онима који су били мање успешни. Логична последица таквог понашања државе јесте да они најкреативнији било одустану од даљег улагања свог знања у привредни напредак, било напусте земљу и оду негде где су им услови пословања повољнији.

У друштву у коме нема солидарности или осећаја за заједнички циљ, таква реакција оних који су на тржишту били успешнији, чини се оправданом. Ипак, историјско искуство нашег народа, онако како га је описао Свети Владика, упућује на то да су наши преци били свесни да не мора да значи да ће свака година бити родна, исто као што не мора да значи да се и најбогатијима не може десити пословни неуспех који би их оставио у стању борбе за голо преживљавање. Институције као што су сеоске утрине, сеоски кошеви за храну и градски еснафи омогућавали су свакоме ко би запао у тешкоће да преживи тежак период, до тренутка када опет постане способан да стиче за себе и своју породицу (видети: Св. Николај Охридски и Жички, Средњи систем, тачке 37 и 38).

У друштву у коме не постоји осећање потребе да за неке циљеве сви морају по мало, у складу са могућностима да уложе, држава и други се доживљавају као противници. Такво друштво је без солидарности и без пуно заједничке воље да се ствари мењају на боље. Свети Владика нам је оставио запис о солидарности каква је некада постојала у нашем народу. Установе сеоских утрина, сеоских кошева у којима се чувала храна, као и солидарност чланова еснафа, чинили су мрежу институција која је свакоме, па и најбогатијем када упадне у тешкоће, гарантовала да неће умрети од глади и немаштине (Средњи систем, тачке 36–38). „Овакав економски строј код Срба био је прожет скроз духом хришћанске човечности и узајамне људске одговорности, по савести а не по спољашњој сили и притиску. И при таквом строју сваки човек се осећао слободним човеком, а не робом“ (Средњи систем, 39). Пропаст средњег система Свети Владика видео је у томе што су наши интелектуалци, школовани у иностранству, прихватили екстремне економске теорије (Средњи систем, 43). Солидарност коју је он нудио, заменили су картелска плутократија и насилни комунизам, односно робовање човека човеку и робовање човека држави. Повратак средњем систему донео би Србима „у погледу имовинском и економском“ славу „не мање него слава Косовска и слава Карађорђевог Устанка“ (Средњи систем, 54).

Колико је Свети Владика био у праву, да само један средњи систем између две екстремне економске теорије може донети благостање, можда говори и концепт социјалне тржишне привреде, какав су хришћанске демократе успоставиле у Немачкој после Другог светског рата. Читава једна генерација Немаца која је данас у поодмаклим годинама, сећа се глади, немаштине, беде и хладноће после Другог светског рата. Земљом су господариле четири силе победнице, а судбина која је немачкој привреди у почетку била намењена била је одузимање индустрије и стварање једне пољопривредне земље. Сматрало се да је то део заслужене казне коју је читав народ морао да сноси због режима који је нанео зло Европи. Страх од комунизма одвратио је западне савезнике од оваквих планова, али њихова каснија помоћ не може да објасни на који начин су постигли „привредно чудо“ какво је мало где у историји забележено.

И наша земља је уживала велику подршку Запада, што финансијски, што кроз могућност да наши радници радећи у иностранству шаљу новац кућама. Међутим, једино привредно чудо у коме смо били сведоци је да привреда СФРЈ није чешће морала да пролази разне „стабилизације“ и да „деноминације“ услед инфлације нису морале да буду редовније. Иако је било великих привредних успеха, грађани наше земље никада нису успели да достигну ниво благостања земаља које су после рата одлучиле да примене другачији привредни систем. А и те земље биле су исто тако разорене, уништене, а њихово преживело становништво по завршетку рата гладно. Поред низа „промашених инвестиција“ било је наравно и успеха и раста животног стандарда, али свакако не у мери у којој се могло. Наш народ је наравно и тиме био задовољан, а када је и тога нестало, морамо се запитати како и на којим основама даље.

Више пута се показало да се вреди подсетити речи Српског Златоустог. Оно што нам пак он није у својим делима изрекао, можемо надоместити на исти онај начин на који је он долазио до својих закључака. Гледао је свој народ, гледао шта раде други и тежио да све оно што нам предлаже буде подупрто хришћанским погледом на свет.

На један сличан начин, полазећи од западнохришћанског погледа на свет, устројене су идеје социјалне тржишне привреде. Полазећи од схватања човека као бића заједнице са стваралачком снагом, устројили су привреду тако да креативност не буде спутана, али и да солидарност, без које нема заједнице, не буде угрожена. Оно што се потом десило било је привредно чудо, у коме су спутавани картели, јер се држава борила против монопола. У ком је обезбеђено „благостање за све“ и то не само за западне Немце, него и за оне који су у Немачку као „гастарбајтери“ долазили. Враћено је поверење у домаћу валуту, успостављен је стабилан и поуздан правни систем. Успостављен је дијалог послодаваца и синдиката, инсистирало се на индустрији високог квалитета производа и сталном усавршавању које је мобилисало креативност немачких инжењера. Образовање је постављено тако да се што раније млади људи оспособе да дођу до свог парчета хлеба. Сами Немци, иако добро плаћени, гледали су што више да уштеде. Инжењери су подстицани да своју стваралачку силу употребе у унапређењу квалитета производа и саме производње. Исти народ, подељен у два привредна и политичка система, са истом традицијом и културним наслеђем производио је трабанте у комунизму и мерцедесе у социјалној тржишној привреди. Иако је доста тога од почетног модела измењено, ипак се задржао осећај потребе да се сиромашнијима помогне, па нема великих отпора износима накнада за незапослене, труднице, мајке, социјално угрожене. Немци кажу да код њих, иако украсти храну да би се преживело не бива третирано као кривично дело, ипак је тешко доказати да би неко у овој земљи могао да умре од глади.

Има неке симболике да су баш у Немачкој први пут објављена сабрана дела великог Владике. У држави која је успела да створи неку врсту средњег система. Због тога је важно да са Немцима сарађујемо, да од њих учимо, како бисмо на најбољи начин схватили који је пут до нашег средњег система. Не морамо све од њих преузети, као што ни њихове грешке не морамо и сами поновити. Али ипак можемо да се потрудимо да разумемо како су од разрушене земље створили највећу индустријску силу Европе и да и у њему нађемо потврду да привреда која се управља хришћанским схватањем човека, не само да је могућа, већ и успешна.
 

Извор: "Православље"  (број 1127)

 

[Тројкаш]

Оно што сам хтео рећи за пољопривреду, укратко:
Промена односа према селу као изузетно важном државно-националном производном елементу, а не као заосталој средини. Треба сее за подстицање репопулације села залагати, како новчаном подршком тако и на друге начине.

Убрзани развој инфраструктуре села. Израда квалитетних саобраћајних и телекомуникационих веза, како ниједно село не би више било „одсечено од света“.

Формирање струковне организације пољопривредника, која ће и у народном представништву (Сабору) заступати права својих чланова.
Обнова задругарства: подстицање пољопривредних произвођача да се удружују ради остваривања већих приноса, али и ради помоћи социјално угроженима. Треба се заложити за обнову задругарства на начелима на којима је оно постојало до 1945. године.
Расподела и експлоатација свих тренутно расположивих обрадивих површина, тако да ниједна њива не остане необрађивана. Незапослени и сиромашни би од државе бесплатно добијали одређено земљиште под условом да желе да га обрађују, док би они који земљиште не желе да обрађују били обавезни да исто уступе држави.
Испитивање карактеристика земљишта и ваздуха како би се простор најбоље искористио за гајење оних врста биљака и животиња које би на датом простору давале најбоље приносе.

[εργασία]

  On 14. 5. 2017. at 21:37, Marjanovic рече

И наша земља је уживала велику подршку Запада, што финансијски, што кроз могућност да наши радници радећи у иностранству шаљу новац кућама.

Expand  

Никад ми неће бити јасно како стране дознаке наших радника могу да буду "помоћ"? Тај новац су људи зарадили својим радом и послали својим рођацима да нешто купе. Куповина и продаја нису "помоћ" него пословни однос. Помоћ би била када би француска влада или неки добротвор бесповратно дали неки новац или када би нека фабрика бесплатно поклонила неку машину. У осталом у 1980. години СФР Југославија је имала 70 млрд $ БДП мерено текућим ценама, па се поставља колико су то биле велике дознаке да би се остварио оволико велики БДП? На крају шта рећи о другим државама (капиталистичким) које исто тако примају дознаке своје емиграције? Ала код нас пропаганда против социјализма цвета...

[Ћириличар]

  On 14. 5. 2017. at 16:01, εργασία рече

Naravno, da sam podatke izneo merenim realnim BDP-om. Skoro nikada se ne služim nominalnim veličinama. A što se tiče rasta Japanskog BDP-a lepo piše koliki je bio spoljni dug. Ajde sad nemoj i ti da veruješ da je zemlja ravna ploča.

Expand  

Имадох неке обавезе, па опрости за касни одогвор. Ајмо мало натраг, опет. Кажеш сљедеће:

  On 14. 5. 2017. at 10:53, εργασία рече

 Jugoslavija se od 1982. godine nije više zaduživala zbog stabilizacionog programa sa MMF-om i vratila je deo duga (čini mi se negde oko 4 mlrd. $), tako da je 1990. godine njen spoljni dug bio manji od 30 % BDP.

Međutim, da vidimo "napredne" kapitalističke zemlje i njihov spoljni dug:

Expand  

Е сад, како се земље кредитно задужују? Тако што имају добар кредитни рејтинг. 

А како земље имају добар кредитни рејтинг? Тако што имају добру привреду која доста производи добара која се продају, или која пружа услуге које се доста користе - па од профита покривају своје трошкове. Ако могу покрити релативно добро своје трошкове, значи да могу и плаћати кредите. А то значи да се такве земље могу лакше задужити. Чим земља не могне да плаћа своје трошкове - кредитни рејтинг јој пада, други јој не желе давати кредите и мора да закључује стабилзиационе споразуме са ММФ-ом. То је прича Југославије која се од 1982. више није задуживала, јер није могла то покрити. 

А заправо, питање је колико је и њен кредитни рејтинг био надуван због хладноратовске геополитике. Него, поента је - чим се земља престаје задуживати, значи да није више здрава екномија ( ако то није одлука њене владе која не жели да се задужује - али у свијету кејнзијанизма, таквих је врло мало данас, а поготово врло мало у тим временима ).

А то значи такође, a contrario, да земље са јаким привредама могу приуштити веће кредитно задужење јер оне могу сервисирати толико веће нивое задужења. И да, лијепо пише - Јапан има дуг у вриједности 500% скоро националног БДП-а, јер Јапан има здраву економију која може сервисирати толико задужење. Ове наше банана државице, па и Југославија, не могу сервисирати ни 100%. Србија на 60-70% мора да већ уводи мјере штедње, а Бога питај шта тек чека Хрватску ( која има јачу привреду него Србија, и у бруто БДП и у БДП по глави, и стога може приуштити већи постотак задужења према БДП-у ). У питању је политика "дефицитарног буџета" против које су либерали чикашке школе ( ти зли неолиберали ) отворено против - јер то ствара привидан раст на дуже стазе, па једном кад мјехур пукне јер понуда буде већа од тражње те се не могне одржати, долази до свјетских криза капитализма о којима је Маркс говорио.

Иронично, зар не - неолиберали и Маркс да се слажу у осуди нечега 

  On 14. 5. 2017. at 16:03, εργασία рече

Pa kako nije mogla da otplati kada je 1990. godinu dočekala sa manjim dugom nego što je bio 1981. !?!?

Expand  

Па шта ти рекох - позитивни ефекти ранијих задуживања су још трајали. Плус, ево сад да додам опет у истом посту - Југославија је добијала паре што је требала и што није требала до осамдесетих због хладноратовске геополитике гдје је успјешно балансирала између два блока. Осамдесетих је престала да се задужује, али повољни третман од стране Запада је још трајао у погледу да нису били пуно строги у својим наплатама кредита. Тек када се СССР распао, Њемачка уздигла, онда Запад није био попустљив ни толико више - па су постали још строжи и тражили више од Југославије која то више није могла поднијети ( што је заузврат изазвало зађевице између република које су стране силе искористиле да подијеле земљу и створе своје интересне сфере - првенствено САД и Њемачка ). А зашто то - природно функционисање међународних финансија или империјална политика, већ је друга дискусија.

 

[Ћириличар]

  On 14. 5. 2017. at 21:37, Marjanovic рече

Има неке симболике да су баш у Немачкој први пут објављена сабрана дела великог Владике.

Expand  

Ако можеш да поставиш имена тих Николајевих дјела, био бих ти захвалан. Јако ме занимају сад ( таман сам се захуктао са економском литературом ).

НЕго, само један коментар - Николај је заговарао тржишну привреду са елементима социјалне одговорности која је тумачена на хришћански начин? Демохришћанска политика, односно њемачки систем који је  створила Меркелина странка - Хришћанскодемократска унија  

Њемачки систем је управо тај средњи систем. Ово киновијско задругарства са нагласком на сељаштву - чист социјализам.

  On 15. 5. 2017. at 6:21, Тројкаш рече

Треба сее за подстицање репопулације села залагати, како новчаном подршком тако и на друге начине.

Expand  

Са овим се слажем, само мислим да се ту не требају директно давати паре за све - нег да се људи ослободе пореза ондје гдје је то могуће. Док држава одреди коме требају паре, прођу оне кроз коруптивни систем, а и селекција државног апарата није увијек најпрецизнија.

  On 15. 5. 2017. at 6:21, Тројкаш рече

Убрзани развој инфраструктуре села. Израда квалитетних саобраћајних и телекомуникационих веза, како ниједно село не би више било „одсечено од света“.

Expand  

Наравно. За то је већ потребно државно улагање. Али фора је што то јако много кошта, а мора се власт увјерити да ће се то исплатити на дуже стазе држави и друштву. А опет, ако се пољопривреда модернизује, мало број људи ће моћи да производи довољно хране, па опет неће се масован број ни вратити у села. Она једноставно одумиру у читавом свијету као главна врста људског насеља и замјењују их градови, због технолошког напретка.

  On 15. 5. 2017. at 6:21, Тројкаш рече

Обнова задругарства

Expand  

Апсолутно.

  On 15. 5. 2017. at 6:21, Тројкаш рече

Расподела и експлоатација свих тренутно расположивих обрадивих површина, тако да ниједна њива не остане необрађивана. Незапослени и сиромашни би од државе бесплатно добијали одређено земљиште под условом да желе да га обрађују, док би они који земљиште не желе да обрађују били обавезни да исто уступе држави.

Expand  

Ово никако. Прво, ко ће одлучивати о тој расподјели? Корумпираа и неспособна власт? Мислиш да ће отићи "народу" а не пајташима главоња на власти? Друго, мислиш да ово не може а да се брдо народа не оштети или да му се буквално не украде земља због неке "више правде"? Погледај аграрну реформу бољшевика против кулака. Зло и наопако, а управо на овој причи се заснивало. И треће - српски сељак се борио вијековима да се ослободи од Турака ида има своје парче земље, и сада да му његова држава одузима то парче земље? Кој смо онда Турке истјеривали ако не да будемо слободни да будемо и глупи и себи штетни? Оно што јесте прихватљиво јесте можда принудни закуп, гдје би се његова земља по закону дала у закуп а да он добија закупнину од тога ( а не држава ). Али опет и ту лежи проблем државног апарата који је коруптиван и неспособан.

[εργασία]

  On 16. 5. 2017. at 6:40, Ћириличар рече

како земље имају добар кредитни рејтинг? Тако што имају добру привреду која доста производи добара која се продају, или која пружа услуге које се доста користе - па од профита покривају своје трошкове. Ако могу покрити релативно добро своје трошкове, значи да могу и плаћати кредите. А то значи да се такве земље могу лакше задужити. Чим земља не могне да плаћа своје трошкове - кредитни рејтинг јој пада, други јој не желе давати кредите и мора да закључује стабилзиационе споразуме са ММФ-ом. То је прича Југославије која се од 1982. више није задуживала, јер није могла то покрити. 

Expand  

Mnogo voliš da pričaš o ekonomiji napamet. Ako već hoćeš da se baviš tom oblašću onda bi trebao da barataš barem elementarnim podacima i teorijskim modelima.

Da krenemmo redom:

1) SFR Jugoslavija je od 1965. do 1990. otplatila 34,216 mlrd $ glavnice + 17,877 mlrd $ kamata što mu ukupno dođe 52,093 mlrd. $. Dakle, to su otplaćena zaduženja. Veoma velika cifra koja je morala da se realizuje na međunarodnom tržištu prodajom roba, usluga i drugim poslovanjem. Prema tome, govoriti o nekakvoj "pomoći" za badava od strane Zapada ne pije vodu i predstavlja desničarsku demagogiju. Za sve vreme svog postojanja, kao i svaka druga privreda u svetu, funkcionisala je uzimanjem kredita i konstantnim otplatom pristiglih ranijih obaveza. Recimo, uzmimo samo segment od 1976. do 1980. otplaćena glavnica je iznosila 7,144 mlrd $, a kamata 3,205 mlrd $. (ukupno: 10,380 mlrd $). Kao takva Jugoslavija je imala dovoljan kreditni rejting da su joj ne samo državni poverioci, nego i privatne banke, izdavali kredite za sve vreme njenog postojanja. Dakle, i u toku 80-tih, za vreme stabilizacionog programa uzimali su se finansijski krediti. Spoljni dug kao knjigovodstveni zapis ne daje dovoljnu informaciju o strukturi i ročnosti otplate kredita, pa se ne može videti dinamika istovremenih isplata i uzimanja novih kredita. Ali zato postoje drugi dokumenti i izveštaji koji daju detaljniju sliku.

  Цитат

A то значи такође, a contrario, да земље са јаким привредама могу приуштити веће кредитно задужење јер оне могу сервисирати толико веће нивое задужења. И да, лијепо пише - Јапан има дуг у вриједности 500% скоро националног БДП-а, јер Јапан има здраву економију која може сервисирати толико задужење. 

Expand  

2) Ima zdravu ekonomiju tako što poslednjih sedam godina postiže jedva rast od 0,2 % godišnje!?!? Ima jaku ekonomiju tako što obara kamatne stope čak u zonu negativnih vrednosti!? Ima jaku ekonomiju tako što povremeno započinju rat valutama? Ništa im tu ne mogu pomoći roboti i Toyota motori...

  On 16. 5. 2017. at 6:40, Ћириличар рече

У питању је политика "дефицитарног буџета" против које су либерали чикашке школе ( ти зли неолиберали ) отворено против - јер то ствара привидан раст на дуже стазе, па једном кад мјехур пукне јер понуда буде већа од тражње те се не могне одржати, долази до свјетских криза капитализма о којима је Маркс говорио.

Иронично, зар не - неолиберали и Маркс да се слажу у осуди нечега

Expand  

3) Karl Marks ne objašnjava ekonomske krize mehurima nego tendencijskim padom profitne stope i hiperakumulisanošću konstantnog kapitala. Dešavanja na finanijskom tržištu su samo simptomi i propratni efekti nedovoljnog viška vrednosti za dalju akumulaciju u proizvodnoj sferi kapitala. Moraćeš malo bolje da se upoznaš sa osnovnim postavkama Marksove kritike političke ekonomije.

  On 16. 5. 2017. at 6:40, Ћириличар рече

Тек када се СССР распао, Њемачка уздигла, онда Запад није био попустљив ни толико више - па су постали још строжи и тражили више од Југославије која то више није могла поднијети

Expand  

4) Nema šta ko da bude strog ili da bude blag. Krediti se otplaćuju na osnovu vremenske dospelosti. I još nešto vrlo važno, cene nafte su od 1974. do 1979 skočile gotovo 40 puta zbog embarga zemalja OPEC-a kao rekacija na politiku Izreala. Sve zemlje, pa i Jugoslavija su pretprele šok zbog toga. Trećinu svojih kredita (16,787 mlrd $) dati su za uvezenu naftu. Dakle, neće biti da je privreda bila komično neefikasna nego je Jugoslavija trpela recesiona i druga tumbanja na međunarodnom tržištu. Sve zemlje, uključujući tu i SAD, imale su pad privrede početkom 80-tih. Profitabilnost kapitala ni dan danas nije vraćena iz 60-tih, a ekslpoatacija rada širom sveta je svuda povećana, što je bio uslov da kapitalizam nastavi novu fazu akumulaciju poslednjih tridesetak godina. O tome nekom drugom prilikom... 

[Ћириличар]

  On 16. 5. 2017. at 9:07, εργασία рече

Mnogo voliš da pričaš o ekonomiji napamet. Ako već hoćeš da se baviš tom oblašću onda bi trebao da barataš barem elementarnim podacima i teorijskim modelima.

Expand  

Ууууу, ад хоминем  Па бавим се бураз, учили ме најбољи неолиберали  Жао ми је што више не виђам Беговићеве колумне у Политици када одговара економским демагозима који су неке важне баје у свијету политике, најобичнијим лекцијама основа економије за правнике ( што је доста поједностављена економија са Економског факултета ). Али да их потпуно демолира лекцијом коју научиш за 5 минута  

  On 16. 5. 2017. at 9:07, εργασία рече

SFR Jugoslavija je od 1965. do 1990. otplatila 34,216 mlrd $ glavnice + 17,877 mlrd $ kamata što mu ukupno dođe 52,093 mlrd. $. Dakle, to su otplaćena zaduženja. Veoma velika cifra koja je morala da se realizuje na međunarodnom tržištu prodajom roba, usluga i drugim poslovanjem.

Expand  

Да, могла је отплатити у том периоду када је била у повољној геополитичкој позицији до краја осамдесетих, јер је добијала лакши третман него што је то било након 1990. године. Схвати да је моја поента да је Запад у то доба Југославији излазио у сусрет, само да би је задржао што даље од СССР-а. Зато је добијала повољне финансијске дилове и могла отплаћивати кредите. Али, ако си прочитао Џинијусов пост са оном анегдотом о крави, није увијек могла све отплаћивати и морала се наново задуживати за мрвицу више. И онда, мрва по мрва - погача - тј. не можеш отплатити кредите више. Накупе се, а ти ниси реформисао економију јер си изабрао Милошевића, Туђмана, Изетбеговића и Караџића умјесто Марковића. 

  On 16. 5. 2017. at 9:07, εργασία рече

Prema tome, govoriti o nekakvoj "pomoći" za badava od strane Zapada ne pije vodu i predstavlja desničarsku demagogiju.

Expand  

Нико није рекао да је та помоћ била забадава. Њена сврха је била да се Југославија држи даље од СССР-а показујући јој д се може и без Москве - а све то да Москва не би имала утицај на читавом Балкану и изашла на Јадран преко тога. Дакле, смири страсти. И плус - ајм а лефти.

  On 16. 5. 2017. at 9:07, εργασία рече

Za sve vreme svog postojanja, kao i svaka druga privreda u svetu, funkcionisala je uzimanjem kredita i konstantnim otplatom pristiglih ranijih obaveza.

Expand  

Испушташ опет један јако битан детаљ који сам сто пута прошли пут споменуо - друге земље су узимале кредите које су могле отплаћивати на дуги рок. Југославије своје није, што се показало од 1990. године па надаље највише ( а ето и раније, када си већ споменуо споразум о економској стабилизацији са ММФ-ом из осамдесетих. ММФ-у се прилази када имаш економску кризу, а нико неће да ти да директно паре. Самим тим твоје баратање бројкама показује да их ниси ставио у контекст тог времена и реалности, него их посматраш просто како су написане на папиру, без узимања у обзир стања на терену, структуре економије, геополитичких односа и историје у том добу - само да би доказао да капитализам није свемоћан и да самоуправни социјализам ради. Ја се са тим и донекле слажем, али југословенска привреда је започела као командна привреда, дакле на лошим основама, и није завршила транзицију ка некаквом социјалном капитализму ка којем је тежила и онда су се показале рупе ). Хоћу рећи, бројке које износиш не вриједе без правог контекста. Ето, Јапан из оне табеле има 500% БДП за јавни дуг, али нико не говори за њега да је неодржива економија ( јер је структурално различита од југословенске ).

  On 16. 5. 2017. at 9:07, εργασία рече

Kao takva Jugoslavija je imala dovoljan kreditni rejting da su joj ne samo državni poverioci, nego i privatne banke, izdavali kredite za sve vreme njenog postojanja. Dakle, i u toku 80-tih, za vreme stabilizacionog programa uzimali su se finansijski krediti.

Expand  

Имала је ДОВОЉАН кредитни рејтинг, па је опет морала закључивати споразум о помоћи са ММФ-ом ( а до почетка деведесетих кредитни рејтинг јој је опадао, упоредо са геополитичким значајем ). Додај на то ово што кажем да јој је Запад повлађивао због геополитичке равнотеже наспрам СССР-а и види се читава слика. Удараш на погрешно мјесту моје аргументације. Мораш ми доказати да геополитика није имала везе са југословенском економијом и да Запад није Југославији повлађивао због равнотеже са СССР-ом, а не да понављаш бројке које ти не иду у прилог док се ове двије премисе не сруше.

  On 16. 5. 2017. at 9:07, εργασία рече

2) Ima zdravu ekonomiju tako što poslednjih sedam godina postiže jedva rast od 0,2 % godišnje!?!? Ima jaku ekonomiju tako što obara kamatne stope čak u zonu negativnih vrednosti!? Ima jaku ekonomiju tako što povremeno započinju rat valutama? Ništa im tu ne mogu pomoći roboti i Toyota motori...

Expand  

Да, јер још могу сервисирати та задужења ( што у виду страних кредита, што у виду ниских и негативних каматних стопа ). Исто тако и САД има здраву економију ( и поред економске кризе од 2008. ) али и геополитичку хегемонију и своју валуту као свјетску резерву па им се може да се задужују к'о луди - јер сви ти фактори им то омогућавају да ураде веома јефтино ( јер сви хоће да послују са Америком... или морају  ). Но питање је до које границе могу развући своје привреде, истина, а изгледа да се скоро сви свјетски гиганти ближе ( или су се већ приближили ) тој граници. Али хеј, ја и јесам против тих инфлационих кејнзијанизама. Тако да 

  On 16. 5. 2017. at 9:07, εργασία рече

Karl Marks ne objašnjava ekonomske krize mehurima nego tendencijskim padom profitne stope i hiperakumulisanošću konstantnog kapitala. Dešavanja na finanijskom tržištu su samo simptomi i propratni efekti nedovoljnog viška vrednosti za dalju akumulaciju u proizvodnoj sferi kapitala. Moraćeš malo bolje da se upoznaš sa osnovnim postavkama Marksove kritike političke ekonomije.

Expand  

Можда он то не објашњава тим ријечима, али суштина је иста. Профитна стопа пада када је мања тражња за производом чија се производња ( или промет ) надувао на неки начин, па када се то деси у ситуацији да имаш огроман дио капитала у рукама мале и концентрисане групе људи ствара се тај тзв. "мјехур". Ти људи морају продати свој магловити производ некоме, иначе неће моћи да отплате своја дуговања ( због малог профита ) што ланчаном реакцијом шаље негативне ефекте све до најнижих слојева - најобичнијих људи и радника. И онда се обрате политичарима који им дају паре да остану у животу, а они смање обим свог пословања или пооштре услове за крајњег корисника како би се стабилизовали - и онда обични људи или изгубе посао или западну у велике дугове, а власт им ништа не уради да им помогне. То је она криза са стамбеним кредитима из 2008. године. Дакле и опадање профитне стопе је ту, и хиперакумулација капитала. Неолиберална мађија 

Гледај суштину, а не термине. Али да, морам се упознати до детаља са Марксом, јер овако знам само најосновније ствари које му се приписују. капитал ми је на листи читања ( само док га нађем гдје је ).

[εργασία]

Dakle, Zapad toliko voli Jugoslaviju da joj daje kredite kako bi Tito kupovao stotine i stotine sovjetskih tenkova T-55, davao kredite da bi smo pazarili desetine MiGova-21, kasnije 80-tih tu je i MiG-29, pa raketni sistemi kub&kvadrat, maljutke itd. itd!?!? Toliko su ti zapadnjaci blesavi da daju pare kako bi smo mi podizali vojnu industriju i prodavali oružje raznoraznim levičarskim vladama širem nesvrstanog sveta? Zanimljivo...

  On 18. 5. 2017. at 7:09, Ћириличар рече

Да, могла је отплатити у том периоду када је била у повољној геополитичкој позицији до краја осамдесетих, јер је добијала лакши третман него што је то било након 1990. године.

Expand  

Lakši tretman sa kamatama od 8 % do 10 % godišnje!?

  On 18. 5. 2017. at 7:09, Ћириличар рече

Имала је ДОВОЉАН кредитни рејтинг, па је опет морала закључивати споразум о помоћи са ММФ-ом ( а до почетка деведесетих кредитни рејтинг јој је опадао, упоредо са геополитичким значајем

Expand  

Kreditni rejting zavisi od dinamike otplate kredita, a ne od geopolitičkih zavrzlama. Mnogo je bitna Jugoslavija tom Zapadu koji je imao više od 10 hiljada termonuklearnih bojevih glava. Da, jako bitan faktor... 

  On 18. 5. 2017. at 7:09, Ћириличар рече

Можда он то не објашњава тим ријечима, али суштина је иста. Профитна стопа пада када је мања тражња за производом чија се производња ( или промет ) надувао на неки начин, па када се то деси у ситуацији да имаш огроман дио капитала у рукама мале и концентрисане групе људи ствара се тај тзв. "мјехур".

Expand  

 Što se tiče Marksa i njegovog zakona tendencijskog pada profitne stope ovo je potpuno netačno. Profitna stopa pada zbog rasta organskog sastava kapitala koji je izazvan sve većim ulaganjem u tehnološki napredak i obim konstantnog kapitala. Uzmi knjigu Henrik Grosman, Zakon akumulacije i sloma kapitalističkog sistema radi lakšeg razumevanja tog fenomena.

[Ћириличар]

  On 18. 5. 2017. at 9:35, εργασία рече

Dakle, Zapad toliko voli Jugoslaviju

Expand  

Не, не воли је. Југославија је Западу од стратешког значаја. Ајде, смири страсти и не прави сламнатог човјека.

  On 18. 5. 2017. at 9:35, εργασία рече

kako bi Tito kupovao stotine i stotine sovjetskih tenkova T-55, davao kredite da bi smo pazarili desetine MiGova-21, kasnije 80-tih tu je i MiG-29, pa raketni sistemi kub&kvadrat, maljutke itd. itd!?!?

Expand  

А што је то проблем, све док Југославија није у војном савезу са СССР-ом? Тито је увезивао Југу и са Западом, преко гастарбајтера. Са Русима смо и данас највише везани оружјем ионако 

  On 18. 5. 2017. at 9:35, εργασία рече

Toliko su ti zapadnjaci blesavi da daju pare kako bi smo mi podizali vojnu industriju i prodavali oružje raznoraznim levičarskim vladama širem nesvrstanog sveta? Zanimljivo...

Expand  

Не можемо ми продати толико оружја колико Запад колективно може ( а и свака већа западна држава појединачно ), тако да смо били као и увијек безначајни у успоредби са њима. ЈЕси виђо шта порадише у Ираку оним силним совјетским и југословенским тенковима? Амурички Абрамси их разложили на комаде.

  On 18. 5. 2017. at 9:35, εργασία рече

Lakši tretman sa kamatama od 8 % do 10 % godišnje!?

Expand  

Да, јер је раније и имала бољу привреду него што је то касније имала, па је могла да се лакше одржи под ећим каматама од раније, него касније. Јача еконоија = више задужења можеш претрпјети. Но привреда ти временом све слабија и слабија, и онда све мање и мање можеш поднијети док на крају не пукнеш. Натраг на Џинијусову анегдоту о крави.

  On 18. 5. 2017. at 9:35, εργασία рече

Kreditni rejting zavisi od dinamike otplate kredita, a ne od geopolitičkih zavrzlama

Expand  

Ох, ти дивно, слатко.. наивно дијете ( без увреде, али ово ме је стварно насмијало )  Па лакше отплаћујеш кредите када имаш бољи геополитички положај, јер или то можеш искористити за бољу економију, финансије или да користиш тренутно стање да ти други дају паре. И тако имаш јачу еконоију и можеш лакше да враћаш кредите - због геополитике. "Power politics"  

  On 18. 5. 2017. at 9:35, εργασία рече

Što se tiče Marksa i njegovog zakona tendencijskog pada profitne stope ovo je potpuno netačno. Profitna stopa pada zbog rasta organskog sastava kapitala koji je izazvan sve većim ulaganjem u tehnološki napredak i obim konstantnog kapitala.

Expand  

Колико емпиријски подаци показују, профитна стопа за компаније расте са технлошким напретком јер могу више производити за мање трошкова. Још је криза из 2008. проузрокована хиперакумулацијом капитала а да није имало везе са технолошким напретком.

  On 18. 5. 2017. at 9:35, εργασία рече

Uzmi knjigu Henrik Grosman, Zakon akumulacije i sloma kapitalističkog sistema radi lakšeg razumevanja tog fenomena.

Expand  

Додато на листу, хвала

А ја теби препоручујем од Хајека "Пут у ропство" ( Road to serfdom ) као и "Устав слободе" ( Constitution of liberty ). Препоручио бих ти и Рона Пола из љубави према том декици, али он је више политички либертаријанац него што је стручни, технички економиста. А и базира се на Хајеку између осталих људи ( иако је радикалнији од Хајека ).

[εργασία]

  On 22. 5. 2017. at 7:07, Ћириличар рече

Да, јер је раније и имала бољу привреду него што је то касније имала, па је могла да се лакше одржи под ећим каматама од раније, него касније. Јача еконоија = више задужења можеш претрпјети. Но привреда ти временом све слабија и слабија, и онда све мање и мање можеш поднијети док на крају не пукнеш. Натраг на Џинијусову анегдоту о крави.

Expand  

Sad već pričaš gluposti. Kamata ne zavisi od toga.

 

  On 22. 5. 2017. at 7:07, Ћириличар рече

Колико емпиријски подаци показују, профитна стопа за компаније расте са технлошким напретком јер могу више производити за мање трошкова. Још је криза из 2008. проузрокована хиперакумулацијом капитала а да није имало везе са технолошким напретком.

Expand  

Kod pojedinačnih kompanija ali na nivou cele privrede prosečna profitna stopa pada zbog manje oplodnje vrednosti, zbog istiskivanja radnika iz proizvodnog procesa usled tehnološkog napretka, zbog ukupnog rasta konstantnog kapitala, a sve je to lepo dokumentovao Andrew Kliman empirijski i teorijskim matematičkim računom. Dodao bih ovde i Michael Roberts-a. Što se tiče konkretno SAD, slabiji porast prosečne profitne stope (ali nikako da vrate profitabilnost iz 60-tih) je posledica uvećane eksploatacije radne snage, a ne zbog produktivnosti. Produktivnost ne stvara vrednost nego uvećava fizički obim outputa. Ako ćemo da govorimo u marksističkim terminima...   

Sve u svemu sada se nagornjavaš, a o nekoj ozbiljnoj raspravi nema govora.