SAMO ZA STARIJE SAMCE Episkop neženjama ponudio neobičan "spas od čamotinje"

[Kristijan]

Мени се ипак не чини ово као посебно добар предлог. Рачунам да је могуће упутити људе да живе испуњенијим животом и ван манастира, и да није једини начин спасавања кроз монашење. Одувек ми се чинило да човек мора да осети јаку тежњу ка животу у манастиру, не верујем да је одлазак у манастир добро решење ако је то једино што се још није испробало, па оно... ако упали... Ово ми делује као да се ради на попуњавању манастира по принципу попуњавања касарни, и мада препознајем добру намеру ја заиста не видим да је то исправан пут. Једноставно не верујем да је довољан критеријум за приступање манастиру то што се неко није оженио у годинама које друштво доживљава као најопожељније време за то.

[-Владимир-]

1 hour ago, Kristijan рече

Мени се ипак не чини ово као посебно добар предлог. Рачунам да је могуће упутити људе да живе испуњенијим животом и ван манастира, и да није једини начин спасавања кроз монашење. Одувек ми се чинило да човек мора да осети јаку тежњу ка животу у манастиру, не верујем да је одлазак у манастир добро решење ако је то једино што се још није испробало, па оно... ако упали... Ово ми делује као да се ради на попуњавању манастира по принципу попуњавања касарни, и мада препознајем добру намеру ја заиста не видим да је то исправан пут. Једноставно не верујем да је довољан критеријум за приступање манастиру то што се неко није оженио у годинама које друштво доживљава као најопожељније време за то.

Каже страц Сампсон Сиверс, три су врста призива за монашење, од Бога, од људи и од нужде. И све су три врсте су пред Богом једнаке. Сад да ли ово спада у трећу врсту, не знам. Обично се на нужду мисли монашење после великих животних ломова.

[Kristijan]

А зашто би то што неко није ожењен била ситуација која се карактерише као нужда која га гура у манастир? Искрено се надам да то никад неће тако да се третира, по мени је то ружно као стигматизовање нероткиња.

[Natasa.]

пре 8 минута, Kristijan рече

А зашто би то што неко није ожењен била ситуација која се карактерише као нужда која га гура у манастир? Искрено се надам да то никад неће тако да се третира, по мени је то ружно као стигматизовање нероткиња.

Anka ili kamilavka 

[Рапсоди]

пре 2 часа, Kristijan рече

Једноставно не верујем да је довољан критеријум за приступање манастиру то што се неко није оженио у годинама које друштво доживљава као најопожељније време за то.

Или Анка или камилавка...трећи пут је најтежи пут...само их склања са трећег пута...очигледно им не прија....

 

Некада су  девојке(поједине) одлазиле у монахиње (период за и после другог светског рата) скоро да кажем из добровољне  нужде.   

[Рапсоди]

On 3/9/2017 at 8:03, Ђорђе Р рече

 Униније је депресија, и то није став, него дијагноза, а депресија се не лечи у манастиру, него у болници, као и алкохолизам, наркоманија,...

Је ли знаш ијденог излеченог наркомана , који се излечио у болници ? И, јеси ли случајно чуо за  " земљу живих " . Поготово се депресија  не лечи у болници . 

[Kristijan]

Да не буде погрешног тумачења... Изузетно поштујем монашки подвиг, свестан сам да је важно да се манстири не гасе, али најискреније сумњам да то треба да се ради овако.

Одакле та претпоставка да је неко ко је неожењен стриктно развратник и доколичар, и одакле идеја да су они који су кафански инвентар идеалан "материјал" за калуђера? Мени су ту многе ствари чудно постављене. Или је бар формулација трапава...

Човек у сваком окружењу може да живи врлинским животом, и у сваком окружењу може да пропадне. Људи улазе у манастир са свим својим особинама које су имали и ван манастира.

[obi-wan]

On 3/9/2017 at 8:03, Ђорђе Р рече

Униније је депресија, и то није став, него дијагноза

Uglavnom se slazem sa onim sto si napisao, osim sa ovim. Uninije NIJE depresija (iako cesto mogu da se kombinuju), uninije je duhovni a depresija dusevni problem, tj. prvo nije bolest niti moze tako da se kategorizuje ikad, a drugo jeste ili moze da bude bolest (premda i ne mora) i kao takvo dozvoljava i fizikalno lecenje.

Uninije moze uvek da spopadne svakog coveka bez izuzetka svaki dan, na krace ili na duze, drukcije ga nazivamo ocajanjem, i spada u najteze grehe koje covek moze da ima. Uzrok mu je nedostatak vere i poverenja u Boga i promisao Boziji, a moze da ima uzasavajuce posledice. Otklonja se samo upraznjavanjem hriscanske askeze (znaci, za njega nema i ne moze da bude fizikalne terapije), odnosno ponajvise smirenjem i dubokom verom.

Za ovo ostalo si u pravu. Puko fizicko popunjavanje manastira potencijalno moze da donese i dobre plodove (mozda medju ljudima koji bi dosli ima onih koji bi se sasvim prepoznali u tom novom okruzenju, to ne mozemo da znamo), medjutim s druge strane uopste i ne mora - - to sve iskljucivo zavisi od toga koliko se koji covek u tome potrudi sam po sebi, a vladika je izgleda nastupio bas kao da sam odlazak u manastir resava bezmalo sve covekove probleme, i to skoro pa automatski.

[RYLAH]

пре 2 минута, obi-wan рече

Uninije moze uvek da spopadne svakog coveka bez izuzetka svaki dan, na krace ili na duze, drukcije ga nazivamo ocajanjem, i spada u najteze grehe koje covek moze da ima. Uzrok mu je nedostatak vere i poverenja u Boga i promisao Boziji, a moze da ima uzasavajuce posledice. Otklonja se samo upraznjavanjem hriscanske askeze (znaci, za njega nema i ne moze da bude fizikalne terapije), odnosno ponajvise smirenjem i dubokom verom.

Ово се ни по чему не разликује од депресије. И униније и депресија имају исто извориште, само можеш да их гледаш на различите начине у зависности од перспективе.

И депресија и униније долазе од недостатка вере у Промисао, из чега следи и недостатак вере у себе и константна сумња, преиспитивање, и заробљавање у једном циклусу из ког је врло тешко да се изађе. С тим што би лекари вероватно одбацили Промисао и сконцентрисали се само на човека као индивидуу, али то је већ проблем угла посматрања.

Супротно веровању, за лакше облике депресије се не препоручују лекови, него разговори, шетње, да проводиш време са ближњима, да поново успоставиш некакав здрав ритам живота пре свега. Лекови се преписују само код тежих облика депресије, где ништа друго не помаже, или где је чак и установљен хемијски дисбаланс у организму.

Никаква штета по црквено учење неће да настане ако се симптоми депресије и унинија изједначе, јер тиме гледиште Цркве на униније не губи на снази, напротив. Једино што се, као и у много чему, узроци те болести (била она депресија или униније) различито гледају у црквеним а различито у медицинским круговима.

[Juanito]

пре 21 минута, RYLAH рече

И депресија и униније долазе од недостатка вере у Промисао, из чега следи и недостатак вере у себе и константна сумња, преиспитивање, и заробљавање у једном циклусу из ког је врло тешко да се изађе.

Не знам за униније, али депресија је ментална болест са физичким узроком. Јако је опасно ако се не лечи и такође је јако опасно ако неко којекакве друге проблеме меша са депресијом.

[Рапсоди]

Људи који пате од депресије нису болесни већ им је одузета сва енергија.

То се лечи редовним недељним литургијама, као и обавезним постом и молитвом и исповешћу и круном свега то је - причест.

Лекови за смирење само стварају зависност и ништа не помажу, помаже друштво истомишљеника и побожност.

Али без свете литургије као основе за све нема ништа, човек је празан и нема краја проблему, а лекови погоршавају будуће стање а привремено помажу.

Старац Тадеј

[Juanito]

пре 4 минута, Рапсоди рече

То се лечи редовним недељним литургијама, као и обавезним постом и молитвом и исповешћу и круном свега то је - причест.

Ма да, међу редовно литургијскима и аскетама уопште нема депресивних, маничних, неуротичних...

Болест је болест, она на жалост не диксриминише према религијским уверењима и праксама.

Ако се неко стање које подсећа на депресију лечи литургијом и осталим, онда није депресија или је пак неки јако благи облик. Немојте се играти с тим.

[Juanito]

Депресија није оно: ”Јао, у бедаку сам, шутнула ме девојка!”

[Рапсоди]

За  верујуће литургијске људе , причешће, пост и молитва, су најбрже и најделотворније решење. А за неверујуће, и оне којима није довољно ово напред побројано, наравно постоје институције типа " Лазе " 

[obi-wan]

пре 45 минута, RYLAH рече

Ово се ни по чему не разликује од депресије. И униније и депресија имају исто извориште, само можеш да их гледаш на различите начине у зависности од перспективе.

И депресија и униније долазе од недостатка вере у Промисао, из чега следи и недостатак вере у себе и константна сумња, преиспитивање, и заробљавање у једном циклусу из ког је врло тешко да се изађе. С тим што би лекари вероватно одбацили Промисао и сконцентрисали се само на човека као индивидуу, али то је већ проблем угла посматрања.

Супротно веровању, за лакше облике депресије се не препоручују лекови, него разговори, шетње, да проводиш време са ближњима, да поново успоставиш некакав здрав ритам живота пре свега. Лекови се преписују само код тежих облика депресије, где ништа друго не помаже, или где је чак и установљен хемијски дисбаланс у организму.

Никаква штета по црквено учење неће да настане ако се симптоми депресије и унинија изједначе, јер тиме гледиште Цркве на униније не губи на снази, напротив. Једино што се, као и у много чему, узроци те болести (била она депресија или униније) различито гледају у црквеним а различито у медицинским круговима.

Ne radi se uopste o tome da li tu crkveno ucenje ista gubi, jer ne gubi, nego kakvu prakticnu korist moze da ima svaki covek ponaosob ako pravilno razume ovo dvoje. I kad sam rekao fizikalno lecenje, tu sam mislio i na razgovore, odnosno, na sve ono sto bi jedan lekar mogao da primeni na pacijenta koji boluje od depresije.

I ne - nisu uopste isto ta dva. Uzrok depresije moze da bude uninije (camotinja, gubitak vere, ocajanje), ali ne mora, depresija moze da nastane i od citavog niza drugih uzroka, od kojih ne mali broj moze da bude i cisto fizikalne prirode, kao sto je i Juan primetio. Dakle, ne samo da se uninije i depresija razlikuju, nego mogu da budu i sasvim nepovezani.