Mali molitvenik za zvezde nasih mladosti

[Ромејац]

Преминула Неда Арнерић

Позната глумица Неда Арнерић преминула је у 67. години живота, пренели су медији. Према првим информацијама, глумица је пронађена у свом стану на Врачару.

Неда Арнерић рођена је 1953. године у Књажевцу и имала је богату глумачку каријеру и велики број улога на филму и у позоришту.

Политика Online - Преминула Неда Арнерић

WWW.POLITIKA.RS

---

Позната глумица Неда Арнерић преминула је у 67. години живота, пренели су медији. Према првим информацијама, глумица је пронађена у свом стану на Врачару. Неда...

 

[obi-wan]

Terence Graham Parry Jones (1 February 1942 – 21 January 2020)^[1][2][3] was a Welsh actor, writer, comedian, screenwriter, film director and historian. He was a member of the Monty Python comedy team.

After graduating from Oxford University with a degree in English, Jones and writing partner Michael Palin (whom he met at Oxford) wrote and performed for several high-profile British comedy programmes, including Do Not Adjust Your Set and The Frost Report, before creating Monty Python's Flying Circus with Cambridge graduates Eric Idle, John Cleese, and Graham Chapman, and American animator/filmmaker Terry Gilliam. Jones was largely responsible for the programme's innovative, surreal structure, in which sketches flowed from one to the next without the use of punchlines. He made his directorial debut with the team's first film, Monty Python and the Holy Grail, which he co-directed with Gilliam, and also directed the subsequent Python films, Life of Brian and The Meaning of Life.

Jones co-created and co-wrote with Palin the anthology series Ripping Yarns. He also wrote an early draft of Jim Henson's 1986 film Labyrinth, though little of his work remained in the final cut. Jones was a well-respected medieval historian, having written several books and presented television documentaries about the period, as well as a prolific children's book author.

In 2016, Jones received a Lifetime Achievement award at the BAFTA Cymru Awards for his outstanding contribution to television and film. After living for several years with a degenerative aphasia, he gradually lost the ability to speak and died on 21 January 2020.^[2]

https://en.wikipedia.org/wiki/Terry_Jones

https://pagesix.com/2020/01/22/terry-jones-founding-member-of-monty-python-dead-at-77/

[obi-wan]

U punih 103 godine starosti napustio nas je i miljenik mnogih generacija. Bog da ga primi u svoje vecno narucje.

...

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Кирк_Даглас

Кирк Даглас (енгл. Kirk Douglas; рођен као Issur Danielovitch, Амстердам, Њујорк, 9. децембар 1916 — Беверли Хилс, 5. фебруар 2020) био је амерички глумац, редитељ и продуцент. Заузео је 17. место на листи највећих мушких глумачких легенди Америчког филмског института. Добитник је Академске Почасне Награде — Оскара, који се додељује за животно дело.

Родитељи су му били јеврејски имигранти из данашње Белорусије. Имао је врло сиромашно детињство; име је променио у Кирк Даглас непосредно пре прикључивања Америчкој морнарици у Другом светском рату. Као дечак је продавао грицкалице да би зарадио довољно новца да купи млеко и хлеб. Касније је био достављач новина; радио је преко 40 послова пре него што је постао глумац. Сам себи је плаћао часове глуме, које је успео да приушти радом на разним пословима; добитник је стипендије Америчке академије драмских уметности која је запазила његов таленат за глуму. Говори језик јидиш. Активно се бави глумом од 1942. год. Женио се два пута; има четири сина, од којих је најпознатији глумац и продуцент Мајкл Даглас. За глуму се заинтересовао још у средњој школи, док је глумио у школским представама. Добитник је награде Златни глобус за улогу Винсента ван Гога, у филму Жудња за животом; навео је да му је та улога била мучно искуство јер је имао исто година колико је имао Винсент ван Гог када је извршио самоубиство. Откупио је права за роман Лет изнад кукавичјег гнезда (енгл. One Flew Over The Cuckoo's Nest), а 1963. је играо главну улогу у представи рађену по том роману. Такође је откупио и права за снимање филма по том роману, а то право је касније уручио свом сину Мајклу Дагласу који је продуцирао тај филм и за исти добио Оскара. Учврстио је имиџ опасног момка улогом у свом осмом филму Шампион, глумећи себичног боксера. Изградио је каријеру глумећи лоше момке. Овај глумац познат је по следећим филмовима у својој богатој каријери: Из прошлости (1947), Шампион (1949), Ас у рукаву (1951), Лоши и лепи (1952), 20.000 миља испод мора (1954), Жудња за животом (1956), Стазе славе (1957), Обрачун код О. К. корала (1957), Викинзи (1958), Спартак (1960), Усамљени су храбри (1962), Седам дана у мају (1964), Јунаци Телемарка (1965), Сатурн 3 (1980) и Жестоки момци (1986).

У част његовог 100. рођендана, аутори ТВ серије Државни посао посветили су му епизоду под насловом Крик Наглас.^[1]

Преминуо је у 104. години живота, 5. фебруара 2020. године (по локалном времену) у Беверли Хилсу, у Калифорнији, САД.^[2]

https://www.hellomagazine.com/celebrities/2020020684319/kirk-douglas-dies-103/

[obi-wan]

Nije u pitanju glumac, ali je podjednako vazan mnogima od nas.
Mirno ti i vedro Nebo i blaga ruka Roditelja, legendo.

...

https://sr.wikipedia.org/wiki/Зоран_Модли

Зоран Модли (Земун, 22. април 1948 — 23. фебруар 2020)^[1] био је српски новинар, радијски диск-џокеј, пилот и инструктор летења.

Зоран Модли је био један од најпознатијих српских радио новинара и ди-џејева. Почео каријеру диск-џокеја почетком седамдесетих година двадесетог века у београдским дискотекама, практично увевши свој посао у Југославију, пошто у то време посао особе која пушта музику у дискотеци није сматран значајним. Издао је плочу „Зоран Модли и летећа дискотека“ и био је уредник једне рубрике у музичком магазину „Џубокс“. Модли је са Бором Ђорђевићем почетком 1975. године основао групу „Хајдук Станко и јатаци“, у којој је био певач, али су имали само два сингла, „На путу за Стамбол“ и „Анђелија, чувај се Турака“.

Био је веома популаран радио водитељ током осамдесетих када је имао емисију „Вентилатор 202“ (кум је био Влада Јанковић Џет^[2]). Модли се трудио да буде иновативан и први је водио емисију из авиона, док пилотира. Следећа иновација је била скупљање трака са демо снимцима. Ова емисија постаје поготово популарна и значајна за развој музике на овим просторима када почиње да објављује демо снимке нових група. Из његове „Демо топ листе“ су издвојени материјали који су издати од 1983. до 1985. године на три албума. Тако су своје прве композиције објавили састави као што су „Катарина II“ (касније ЕКВ), „Партибрејкерс“, „Rex Ilusivii“, „Денис и Денис“, „Густаф и његови добри духови“, „Карлови Вари“, „Доријан Греј“, „Психомодо Поп“, „Лаки Пингвини“, „Ла Страда“. Модли је одувек био склон новим технологијама и још 1979. године је доводио у емисију професора Владимира Ајдачића а касније почиње сарадњу са уредницима часописа за популаризацију науке „Галаксија“.

У његовим емисијама се први пут чуло шкрипање и цврчање рачунарских програма када је Дејан Ристановић донео једну рутину за Спектрум на магнетској касети и пустио је у програм. Посебан ентузијазам је ова емисија изазвала почетком 1984.^[3] године када су се у етар емитовали програми^[4] за први домаћи рачунар у самоградњи „Галаксија“. Од тог момента његове радио рок енд рол емисије добијају, у то доба нов призвук високих технологија, он је за себе измислио назив радио-хакер. Каријера „Вентилатора“ се завршава 1987. године и посвећује се више каријери пилота на великим путничким авионима.

Емисију „Модулације“ Модли почиње на тада новооснованом радију „Пингвин“ у мају 1993. године. И овога пута уводи новине, емитује „Модул топ тен“ врх листу МОД датотека, рудиментарне рачунарски створене музике. Ова емисија се 1995. године сели на радио Београд 202, а 1996. године добија награду „Дискоболос“ за најбољу радио и ТВ емисију о рачунарима. Међутим, убрзо се опет враћа на радио „Пингвин“ уз нови назив „Модулације - The Next Generation“, али укратко потом прелази на МИП радио где остаје до 1999. године када се емисија гаси.

Од 2000. покреће емисију „Заир“ (Закон акције и реакције)] која је годину дана емитована на радију Београд 202 (данас се емитује на београдском Радију Лагуна и на више независних радио станица у Србији и региону), а од 2002. године опет прави технолошки искорак јер се емисија спрема унапред у кућним условима и на рачунару, а прослеђује се мрежи локалних радио-станица путем интернета, а може се преузети са Модлијевог интернет сајта. Од пролећа 2011. године емисије се могу скидати и као подкастови са Apple iTunes-a.^[5] Повучени новим каналом дистрибуције, на листу ре-емитера у групу се укључује и више специјализованих интернет портала и веб радија.

С обзиром на то да није само радио као диск-џокеј већ и као професионални пилот и инструктор летења, Модли је писао и књиге намењене популаризацији пилотског позива, и то укупно 7 наслова.

Живео је у Београду. После више од 20 година проведених у ЈАТ-у, где је управљао Боингом 727, наставио је пилотску каријеру као капетан у приватној авиокомпанији Принц Авијешн, све до 15. јула 2010. године, када је доживео удес на аеродрому Брач склизнувши са писте млазним пословним авионом Цесна Сајтејшн 2.^[6] Авион је изгорео, али су посада и путници изашли неповређени. Након овог удеса Модли је напустио каријеру пилота не могавши себи да опрости грешку коју је начинио током процедуре слетања и последичну незгоду. До детаља је описао свој последњи лет у првом поглављу "Пилотске књиге", с једним циљем: да упозори младе пилоте да никада не прецењују своје способности како би избегли могућност да нешто слично доживе у властитој каријери.

Такође, уређивао је веб презентацију www.modli.rs коју је рачунарски часопис PC Press сврстао међу 50 најбољих у 2001, 2003. и 2004. години. Одржавао је и веома посећен Фејсбук профил под својим именом, третирајући га и као свој лични блог.

[obi-wan]

U 90. godini zivota napustio nas je i legendarni Max von Sidow. Bog da ga primi u svoje vecno Narucje.

...

Max von Sydow (/vɒn ˈsiːdoʊ/ von SEE-doh;^[1][a] born Carl Adolf von Sydow; 10 April 1929 – 8 March 2020)^[2] was a Swedish-born actor who appeared in European and American films. Von Sydow featured in more than 100 films and TV series.^[3] His most memorable film roles include Knight Antonius Block in Ingmar Bergman's The Seventh Seal (1957), the earliest of 11 films he made with Bergman, which includes iconic scenes in which his character plays chess with Death.^[4]

He also played Jesus Christ in George Stevens' The Greatest Story Ever Told (1965), and also appeared in William Friedkin's The Exorcist, David Lynch's Dune (1984), Woody Allen's Hannah and Her Sisters (1986), Penny Marshall's Awakenings (1990), Steven Spielberg's Minority Report (2002), Julian Schnabel's, The Diving Bell and the Butterfly (2007), and Martin Scorsese's Shutter Island (2010). He later appeared in Star Wars: The Force Awakens and in HBO's Game of Thrones as Three-eyed Raven, for which he received a Primetime Emmy Award nomination.

Throughout his long career he received two Academy Award nominations for his performances in Pelle the Conqueror (1987) and Extremely Loud & Incredibly Close (2011).

Von Sydow received the Royal Foundation of Sweden's Cultural Award in 1954, was made a Commandeur des Arts et des Lettres in 2005, and was named a Chevalier de la Légion d'honneur on 17 October 2012. Von Sydow became a French citizen after his second marriage.

https://en.wikipedia.org/wiki/Max_von_Sydow

https://www.starsinsider.com/celebrity/364792/max-von-sydow-from-stockholm-to-hollywood

[obi-wan]

Juce je otputovao i sjajni Brian Dennehy.

...

https://en.wikipedia.org/wiki/Brian_Dennehy

Brian Manion Dennehy^[2] (July 9, 1938 – April 15, 2020) was an American actor of film, stage, and television. A winner of one Golden Globe, two Tony Awards and a recipient of six Primetime Emmy Award nominations, he gained initial recognition for his role as Sheriff Will Teasle in First Blood (1982). He had roles in numerous films including Gorky Park (1983), Silverado (1985), Cocoon (1985), F/X (1986), Presumed Innocent (1990), Romeo + Juliet (1996), and Knight of Cups (2015). Dennehy won the Golden Globe Award for Best Actor in a Miniseries or Television Film for his role as Willy Loman in the television film Death of a Salesman (2000).

According to Variety, Dennehy was "perhaps the foremost living interpreter" of playwright Eugene O'Neill’s works on stage and screen. He had a decades long relationship with Chicago's Goodman Theatre where much of his O'Neill work originated.^[3]

Dennehy was primarily known as a dramatic actor. His breakthrough role was as the overzealous sheriff Will Teasle in First Blood (1982) opposite Sylvester Stallone as John Rambo.

His earlier films included several comedies, like Semi-Tough with Burt Reynolds (in which he portrayed a pro football player), Foul Play with Chevy Chase, and 10 with Dudley Moore (as a Manzanillo bartender). He later portrayed a corrupt sheriff in the western Silverado and an alien in Cocoon, both released in 1985.

Memorable supporting parts featured Dennehy in such films as Split Image (1982), Legal Eagles (1986), F/X: Murder By Illusion (1986), Presumed Innocent (1990), F/X2: The Deadly Art of Illusion (1991) and Prophet of Evil (1993)

Dennehy gradually became a valuable character actor but also achieved leading-man status in the thriller Best Seller (1987) co-starring James Woods. He also starred in the Peter Greenaway film The Belly of an Architect, for which he won the Best Actor Award at the 1987 Chicago International Film Festival. Commenting upon this unusual venture, Dennehy said, "I've been in a lot of movies but this is the first film I've made."

He went on to star as Harrison in the Australian film The Man from Snowy River II in 1988.

One of his most well-known roles came in the 1995 Chris Farley-David Spade comedy Tommy Boy as Big Tom Callahan. He also was reunited with his 10 co-star Bo Derek in Tommy Boy, in which she played his wife.

Dennehy had a voice role in the animated movie Ratatouille as Django, father of the rat chef Remy. He appeared as the superior officer of Robert De Niro and Al Pacino in the 2008 cop drama Righteous Kill and as the father of Russell Crowe in the 2010 suspense film The Next Three Days.

Dennehy starred as Clarence Darrow in Alleged, a film based on the Scopes Monkey Trial, the famous court battle over the teaching of evolution in American public schools.^[11]

https://doyouremember.com/116327/brian-dennehy-dead

[Milica Bajic]

Preminuo Oskarovac Džin Dič, reditelj crtaća "Tom i Džeri"

WWW.TELEGRAF.RS

---

Dič je za sobom ostavio suprugu i tri sina, koji su svi ilustratori...

 

[obi-wan]

Bog da ga prosti i useli u konacnu Bajku.

[Иван Недић]

Флоријан ће наставити свој Тур де Франс по небеским аутобановима

Kraftwerk's Florian Schneider dies at 73 after cancer battle | Daily Mail Online

TRIB.AL

---

In a statement, his bandmate Ralf Hütter announced: 'The very sad...

 

[obi-wan]

https://en.wikipedia.org/wiki/Ian_Holm

...

Sir Ian Holm Cuthbert CBE (12 September 1931 – 19 June 2020), known as Ian Holm, was an English actor on stage and in film. He received the 1967 Tony Award for Best Featured Actor for his performance as Lenny in The Homecoming and the 1998 Laurence Olivier Award for Best Actor for his performance in the title role of King Lear. He won the 1981 BAFTA Award for Best Actor in a Supporting Role for his role as athletics trainer Sam Mussabini in Chariots of Fire, for which he was also nominated for an Academy Award.

His other well-known film roles include Ash in Alien, Father Vito Cornelius in The Fifth Element, Chef Skinner in Ratatouille, and Bilbo Baggins in The Lord of the Rings and The Hobbit film series.

https://muppet.fandom.com/wiki/Ian_Holm

 

[obi-wan]

U 91. godini zivota napustio nas je jedan od najvecih kompozitora proteklog veka. Bog da ga primi u svoju nezalaznu Simfoniju...

...

Preminuo legendarni Enio Morikone - NOVA portal

NOVA.RS

...

Енио Мориконе (итал. Ennio Morricone; 10. новембар 1928 — 6. јул 2020) био је италијански композитор и диригент.^[1] Његов рани опус обухвата симфонијску и камерну музику, а углед је градио првенствено пишући музику за филм, али и за позориште и телевизију. Компоновао је и уредио партитуре за више од 500 филмских и телевизијских продукција.^[2] Мориконе се сматра једним од најутицајнијих филмских композитора са краја 1950-их. Добро је познат по својој дугорочној сарадњи са међународно признатим редитељима, као што су Серђо Леоне, Брајан де Палма, Бари Левинсон и Ђузепе Торнаторе.

Написао је својствене филмске партитуре за Леонове шпагети-вестерне: За шаку долара (Fistful of Dollars, 1964); За долар више (For a Few Dollars More, 1965); Добар, лош, зао (The Good, the Bad and the Ugly, 1966) и Било једном на Дивљем западу (Once Upon a Time in the West, 1968). 1980-их Мориконе компонује партитуре за: хорор-филм Џона Карпентера, Створ (The Thing, 1982); Леонеов Било једном у Америци (Once Upon a Time in America, 1984); Мисију (The Mission, 1986) Роланда Жофеа (Roland Joffé); Де Палмине Недодирљиве (The Untouchables, 1987) и Кино "Paradiso“ (Cinema Paradiso, 1988) Ђузепеа Торнатореа.

Његове новије композиције укључују партитуре за: Потпуни заокрет (U Turn, 1997) Оливера Стоуна, Торнатореове Легенде о 1900 (The Legends of 1900, 1998), Малена (Malèna, 2000), Мисија на Марсу (Mission to Mars, 2000) Брајана де Палме, Fateless (2005), Барија: капија ветрова (Baarìa – La porta del vento, 2009) и Подлих осам (The Hateful Eight, 2015) Квентина Тарантина. Енио Мориконе је добио два Гремија (Grammy Award), два Златна глобуса (Golden Globe Award) и пет награда Ентони Есквит за филмску музику од БАФТА-е у периоду од 1979-1992. Био је номинован за пет Оскара за најбољу музику, оригиналну музику у периоду од 1979-2001. Мориконе је добио Почасног Оскара у 2007 „за своје величанствене и вишестране доприносе уметности филмске музике“. Он је био други композитор који је добио ову награду послије њеног увођења 1928.

Мориконе се родио у Риму као син Либере (Libera) и Марија (Mario) Мориконеа, џез-трубача. Образовао се на Националној академији Свете Сесилије (Accademia Nazionale di Santa Cecilia) за трубу, композицију, хорску музику, и хорско дириговање под Гофредом Петрасијем (Goffredo Petrassi), који је јако утицао на њега и коме је Мориконе посветио концертне комаде.

Мориконе није био само музички напредан. Написао је своје прве композиције кад је имао 6 година, али је смишљено охрабриван да развија овај природни таленат и обучаван је да буде спреман да преузме улоге оца, како у кући, тако и на послу.

Приморан од стране свог оца да узме трубу, он је прво отишао у Санта Сесилију да узима часове на инструменту кад је имао 9 година. Мориконе је званично ушао у конзерваторијум 1940. са 12 година, уписавши четворогодишњи програм за хармонију. Према различитим извештајима, он га је завршио или за две године или за шест месеци (приближан датум). То су биле тешке године Другог светског рата у жестоко бомбардованом „отвореном граду"; композитор је приметио да је оно што је највише упамтио тих година била глад. Многе године су проведеве у учењу, дајући му изузетан ниво техничке способности да изложи своју музику. Његова искуства из рата утицала су на многе његове партитуре за филмове у том периоду.

Мориконе је наступао у Србији 14. фебруара 2009. са симфонијским оркестром „Рома синфонијета“ (итал. Roma Sinfonietta), солисткињом Сузаном Ригачи (итал. Susanna Rigacci) и академским хором „Обилић“ из Београда. Концерт је одржан у Београдској арени пред око 15.000 гледалаца, а Мориконе се три пута враћао на бис продуживши тако концерт са предвиђених 2 сата на пуна 3 сата.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Енио_Мориконе

[obi-wan]

Danas nas je napustio i veliki i sjajni Son Koneri, i on u 91. godini zivota.
Bog da ga primi u svoje neprolazno Carstvo.

...

Sir Thomas Sean Connery (25 August 1930 – 31 October 2020) was a Scottish actor and producer. He is best known as the first actor to portray the character James Bond in film, starring in seven Bond films (every film from Dr. No to You Only Live Twice, plus Diamonds Are Forever and Never Say Never Again) between 1962 and 1983.^[1][2][3]

Connery was in smaller theatre and television productions until he got his break with the Bond films. He became a major actor with the success of his Bond role. His films also included Marnie (1964), Murder on the Orient Express (1974), The Man Who Would Be King (1975), A Bridge Too Far (1977), Highlander (1986), The Name of the Rose (1986), The Untouchables (1988), Indiana Jones and the Last Crusade (1989), The Hunt for Red October (1990), Dragonheart (1996), The Rock (1996), and Finding Forrester (2000). Connery retired from acting in 2006. His achievements include one Academy Award, two BAFTA Awards (one being a BAFTA Academy Fellowship Award), and three Golden Globes, including the Cecil B. DeMille Award and a Henrietta Award. He received a lifetime achievement award in the US with a Kennedy Center Honor in 1999. Connery was knighted in the 2000 New Year Honours for services to film drama.^[4

https://en.wikipedia.org/wiki/Sean_Connery

...

[obi-wan]

Мирко Бабић (Крагујевац, 14. март 1948 — Београд, 12. новембар 2020) био је српски глумац.

Дипломирао је 1973. године на Академији за позориште, филм и телевизију у Београду у класи професора Миленка Маричића.

Био је стални члан ансамбла Театра "Јоаким Вујић" (данас Књажевско-српски театар) у Крагујевцу а у два наврата је био и директор ове куће. Добитник је бројних награда за улоге у позоришту. За изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије, 2009. године, додељена му је Статуета Јоаким Вујић, награда коју Књажевско-српски театар додељује сваке године, на Сретење, 15. фебруара. Двадесет осмог октобра 2011. године на седници Скупштине Града Крагујевца именован је за в. д. директора Књажевско-српског театра.

Његова најпопуларнија улога је лик Драгојла у ТВ серији Село гори, а баба се чешља. Преминуо је 12.новембра 2020. године у Београду.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Мирко_Бабић

http://www.glassumadije.rs/preminuo-glumac-mirko-babic/

[obi-wan]

Иван Бекјарев (Београд, 6. април 1946 — Београд, 16. новембар 2020^[1]) био је један од најзначајнијих југословенских и српских глумаца, који се огледао са подједнаким успехом у свим жанровима и медијима.^[2] Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.^[3]

Иван Бекјарев рођен је 6. априла 1946. године у Београду. Родитељи Бекјаревог потичу из Македоније. Отац Георги (Ђорђе) је пред Други светски рат дошао у Београд, а мајка Радмила (пореклом из Ђевђелије) је у Београд дошла 1945. Иванов отац је пре рата посрбио своје презиме у Бећаревић, али га је након Ивановог рођења поново променио у Бекјарев, како би избегао непријатности пошто се тако презивао Бошко Бећаревић, шеф београдске Специјалне полиције која је сарађивала са Немцима током рата. Иванов отац је 1952. службено премештен у Краљево. После заврштека основне школе, Иван је уписао Шесту београдску гимназију, а затим и Факултет драмских уметности. За пријемни на факултет спремали су га Мића Томић и Оливера Марковић.^[4] Заједно са њим су студирали Јосиф Татић и Милан Гутовић.

Прву улогу на филму одиграо је 1967. године, у филму „Боксери иду у рај“, где је главну улогу тумачио Мија Алексић.

Одиграо је више од 150 улога у позоришту, од чега око 60 у Југословенском драмском позоришту, где је 33 године био члан и дугогодишњи првак. Као гост играо је главне улоге и у осталим београдским позориштима, као и у више позоришта у Србији.

Снимио је преко 50 филмова у бившој СФРЈ, Србији, Данској, Италији и др. За допринос изабран је за члана Академије за филмску уметност и науку (АФУН).

Био је веома успешан радио и ТВ водитељ, а 1970. године рекао прво „Добар дан” на тада новом радију „Студио Б”. На Радио Београду-202 годинама је био аутор и водитељ култне емисије „Мислим на вас, мислите на мене”. Имао је и већи број својих шоу програма на разним телевизијама. Такође, играо је и певао главне улоге у многим кабареима и мјузиклима, оперетама и др. Играо је и у великом броју ТВ драма и култних серија као „Бољи живот”, „Срећни људи”, где је остварио велику популарност комичним ликовима Курчубића и Деспотовића, као и у веома гледаним серијама „Отписани”, „Више од игре”, „Крај династије Обреновић”, „Горки плодови” у којима је упечатљиво одиграо разноврсне веома сложене драмске улоге.^[7] Нарочито је упамћен у роли злогласносног управника нацистичког логора, Вујковића у серији „Бањица” за коју је 1984. проглашен за ТВ личност године у Југославији.^[8]

https://sr.wikipedia.org/wiki/Иван_Бекјарев

[obi-wan]

Мира Фурлан (Загреб, ФНРЈ, 7. септембар 1955 — 20. јануар 2021) била je југословенска и хрватска глумица и певачица која је живела у САД. Играла је у многим филмовима и серијама југословенске продукције. У Сједињеним Државама је позната по улози Делен у телевизијској научно фантастичној серији Бабилон 5 и по улози Данијел Русо, у серији Изгубљени.^[1]

Као чланица Хрватског народног казалишта играла у многим филмовима. Један од њих је био и Отац на службеном путу (1985) Емира Кустурице, који је освојио Златну палму на Канском филмском фестивалу.^[2] Осамдесетих година кратко је наступала за рок-бенд La Cinema.^[3] Запамћене су улоге у филмовима Киклоп (1982) Антуна Врдољака, У раљама живота (1984) и За срећу је потребно троје (1986) Рајка Грлића и у филму Лепота порока (1986) Живка Николића. Крајем 1991. године Мира Фурлан и њен супруг емигрирали су из СФРЈ како би избегли политичке притиске и етничке тензије који су их пратили због кризе у којој се бивша држава налазила. Године 2002. вратила се после 11 година у Хрватску да би играла главну улогу у представи Радета Шербеџије. Супруг јој је филмски редитељ Горан Гајић који је, између осталог, режирао и Софоклову Антигону. Режирао је и епизоду Бабилона 5 у којој је Фурланова глумила. У задње вријеме глумила је и у српским филмовима и серијама (Диши дубоко, Турнеја и Вратиће се роде). У Лос Анђелесу снимила је музички албум „Songs From Movies That Have Never Been Made“ (Песме из филмова који никад нису снимљени). Играла је лик Данијеле Русо у АБЦ-овој телевизијској серији Изгубљени.^[4] Повремено је писала колумну у сплитском магазину Ферал трибјун.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Мира_Фурлан