Jump to content

Проф. др Радмило Рончевић о заблудама теорије еволуције


Ignjatije

Препоручена порука

  On 23. 12. 2016. at 15:28, о.Горан рече

Цела хипотеза је чисто натуралистичка

Expand  

Као уосталом и све остале хипотезе и теорије у науци :) Посао науке је да даје објашњења природних феномена унутар природе као целине, без ичега 'ван' ње; пошто свака научна теорија по својој дефиницији мора да буде оборива. А обара се тако што се уочи и потврди нешто што та теорија не предвиђа. Ако би Бог био део научне теорије, таква теорија би по дефиницији била необорива јер би се за све позивала на Бога. У ствари, онда не би ни било потребе за било каквим научним теоријама управо из тог истог разлога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 23. 12. 2016. at 17:33, grigorije22 рече

Gravitacija je isto naturalisticka pa se niko ne buni.

Expand  

I dalje je nepoznato skoro sve u vezi gravitacije. Jedino sto mozemo je da vrsimo merenja.

Nauka iskljucivo barata kvantitetom. Kvalitet je nauci stran. Tako da na pitanje sta je to sila (F)? Nema odgovora od naucnika.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Још један текст поменутог професора, занимљив и актуелан за сваког од нас:

 

Здравствени систем Србије, према резултатима истраживања Европског здравственог потрошачког индекса, у 2012. и 2013. години узастопно, заузео је последње, 34. место у Европи. По квалитету наше здравство је чак слабије и од здравства земаља које у ту изузетно важну делатност улажу мање новца од нас. На скали Светског економског форума, наше здравство je у 2013. години заузело 66 место. То је за 20 места ниже од ранга који смо имали 2010. Истовремено, Србија има највећу стопу смртонсти у Европи, чак 14 умрлих на 1000 становника. Нарочито је повећан број смртности од малигних и кардиоваскуларних обољења. У поређењу са Европом где од малигних обољења умире око једна трећина болесника, у Србији умиру око две трећине. У Албанији, која знатно мање од нас улаже у здравство, болесник на зрачну терапију чека просечно три недеље, док у Србији чека и до 9 месеци.

 

decja-bolnica-novi-sad-foto-twitter-jele

Нигде у Европи се не чека тако дуго на лекарске прегледе и интервенције као код нас. За бројне дијагностичке и хирушке интервенције болесници чекају месецима или, чак, годинама, када буде већ касно за успешну терапију. Пре неки дан директор Републичког фонда здравственог осигурања је изнео да се неке операције заказују тек за 2019. или 2023. годину и да због слабе организације и кадровске политике, често и нови скупи апарати раде далеко испод могућих капацитета. Болесници којима је неопходна дијализа често имају велике проблеме да ту неопходну терапију добију на време, иако је познато да преко 100 апарата за дијализу (део поклона италијанске владе који је давно примњен) још није ни распаковано. За малу операцију, каква је операција катаракте, чека се и до две године. Болесници који чекају на интервенцију налазе се на такозваним листама чекања. Одавно се већ тргује листама чекања, убацивањем на листу преко реда, уз одговарајућу новчану или неку другу надокнаду. Болнице и домови здравља, већином у оронулим грађевинама, хронично оскудевају основним материјалом као што су газа, завоји, лекови и средства за хигијену болница и болесника. Због недостатка апарата, инструмената и опреме и њихове застарелости, права, благовремена дијагностика и терапија су често немогуће или су неефикасне.

 

http://krivak.elab.fon.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2013/06/aktivnosti_Mediji_Radmilo_Roncevic_Bolesti_naseg_zdravstva.pdf

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 23. 12. 2016. at 17:43, о.Горан рече

Још један текст поменутог професора, занимљив и актуелан за сваког од нас:


 

Здравствени систем Србије, према резултатима истраживања Европског здравственог потрошачког индекса, у 2012. и 2013. години узастопно, заузео је последње, 34. место у Европи. По квалитету наше здравство је чак слабије и од здравства земаља које у ту изузетно важну делатност улажу мање новца од нас. На скали Светског економског форума, наше здравство je у 2013. години заузело 66 место. То је за 20 места ниже од ранга који смо имали 2010. Истовремено, Србија има највећу стопу смртонсти у Европи, чак 14 умрлих на 1000 становника. Нарочито је повећан број смртности од малигних и кардиоваскуларних обољења. У поређењу са Европом где од малигних обољења умире око једна трећина болесника, у Србији умиру око две трећине. У Албанији, која знатно мање од нас улаже у здравство, болесник на зрачну терапију чека просечно три недеље, док у Србији чека и до 9 месеци.


 

decja-bolnica-novi-sad-foto-twitter-jele

Нигде у Европи се не чека тако дуго на лекарске прегледе и интервенције као код нас. За бројне дијагностичке и хирушке интервенције болесници чекају месецима или, чак, годинама, када буде већ касно за успешну терапију. Пре неки дан директор Републичког фонда здравственог осигурања је изнео да се неке операције заказују тек за 2019. или 2023. годину и да због слабе организације и кадровске политике, често и нови скупи апарати раде далеко испод могућих капацитета. Болесници којима је неопходна дијализа често имају велике проблеме да ту неопходну терапију добију на време, иако је познато да преко 100 апарата за дијализу (део поклона италијанске владе који је давно примњен) још није ни распаковано. За малу операцију, каква је операција катаракте, чека се и до две године. Болесници који чекају на интервенцију налазе се на такозваним листама чекања. Одавно се већ тргује листама чекања, убацивањем на листу преко реда, уз одговарајућу новчану или неку другу надокнаду. Болнице и домови здравља, већином у оронулим грађевинама, хронично оскудевају основним материјалом као што су газа, завоји, лекови и средства за хигијену болница и болесника. Због недостатка апарата, инструмената и опреме и њихове застарелости, права, благовремена дијагностика и терапија су често немогуће или су неефикасне.


 

http://krivak.elab.fon.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2013/06/aktivnosti_Mediji_Radmilo_Roncevic_Bolesti_naseg_zdravstva.pdf

Expand  

Za ovo nam ne treba nikakva hipoteza. :)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 23. 12. 2016. at 17:45, Bokisd рече

Za ovo nam ne treba nikakva hipoteza. :)

 

Expand  

То да, али лепо је чути некога ко је компетентан и конкретне податке из прве руке.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 23. 12. 2016. at 17:26, GeniusAtWork рече

Као уосталом и све остале хипотезе и теорије у науци :) 

Expand  

Ту је управо поента. Да људски ум има одређене лимите, а то је тамо где почиње метафизика односно стварање света ex nihilo( како то објаснити натуралистички), настанак и развитак живота по себи итд. Ја не спорим, нити сам то икада радио, научна достигнућа која немају везе са метафизиком као што су нпр. она везана за компјутерску индустрију, развитак физике, хемије,кибернетике,медицине итд. итд. Али тај развитак не треба да нас завара да на сва питања можемо имати одговор,а основно питање је управо Стварање.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Beogradske priče: "Tajni začin" na beogradski način

 

 

bgp-tajni-zacin-(2)_620x0.jpg

 

Himalajsko zvono

MOŽDA ovakve ideje deluju pomalo revolucionarno, ali sagovornik nas vraća u realnost pitanjem da li su sva velika dela u Srbiji imala svoje "rodno mesto" u kafani? Ili, bar većina?

- Dosad nam je, na primer, maestralni Rifat Kulenović pričao o tehničkoj zaostavštini koja je postojala ovde, pa smo ožalili nemoć naše nejake države da zaštitimo starine, a predsednik Planinarskog saveza Srbije Boris Mićić nas je obogatio pričom o pešačenju kod nas i u Evropi. Dr Petar Kočović i Vesna Pavlović su na vrlo inspirativan način govorili o Siriji i izbegličkoj krizi, a dr Božidar Radenković je održao predavanje o idejama za unapređenje visokoškolskog obrazovanja u oblasti računarskih nauka i informacionih tehnologija.

Priču o Tibetu, njihovom narodu, veri i običajima predočio je dr Milan Rakočević, a druženje je počelo tako što je jedan od idejnih tvoraca ovog druženja, Denis Božović, najavio govornika zvonjavom pravih himalajskih zvona. Slobodan Mitrović Kobi govorio je o tajnama Kopaonika i izgradnji njegovog turističkog centra... Novinar Stanko Stojiljković o Nikoli Tesli, dr Radmilo Rončević o evoluciji kao istini ili zabludi, a dr Mirko Kovačević o Hilandaru.

Tako se u Beogradu rađa nova tradicija, u kojoj ljudi od duha ponovo prave kružoke, ovog puta udaljeni od TV ekrana i neumerene štampe inspirisane kaljugom neznabožačkih lokalnih skandala.

bgp-tajni-zacin-(3).jpg

I, idu dalje. Kažu, "tek smo počeli". Sve nas je više i svi smo zainteresovani da budemo bolji i da nam bude bolje.


 

UDRUŽENjE "SRPSKI KRIVAK"

AUTENTIČNA vrsta kukuruza iz sorte "tvrdunac" - srpski krivak postao je obeležje grupe vrhunskih intelektualaca koja održava ovakve skupove.

- Božović i ja smo članovi tog društva, koje okuplja više od 150 Beograđana okrenutih duhu, znanju i poštovanju tradicije - objašava Đurić. - Tako smo preneli jedan deo okupljanja u "Tajni začin", ali svi zajedno posećujemo i izložbe koje otvaraju naši članovi, a obilazimo i druge kulturne događaje.

- Suština je aktiviranje naših sugrađana u oblastima kulture, novinarstva, umetnosti, a članovi su i istaknuti ljudi iz svih oblasti, poput lekara, pravnika, ekonomista... - objašnjavaju rodonačelnici ove ideje. - Od 2010. godine kada je osnovan "Srpski krivak" okupili smo veliki broj sugrađana, udruženje je isključivo nepolitičko i neprofitabilno, a zajedničko geslo nam je "Misli srpski, deluj svetski!"

"Srpski krivak" svakom članu podari simboličan klip kukuruza, urađen na posebnom postolju, a dodeljuje i godišnju nagradu za naročite zasluge, i pritom ne biraju da li je neko član ovog udruženja ili ne.

 

 

 

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:612438-Beogradske-price-Tajni-zacin-na-beogradski-nacin

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хаха... Наравно да јесмо, бар што се мене тиче. И нису то докази него махом хипотезе, интелектуалне конструкције,натегнути докази итд.

Исто (контра)питање ваља поставити и вама 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 23. 12. 2016. at 19:22, о.Горан рече

Хаха... Наравно да јесмо, бар што се мене тиче. И нису то докази него махом хипотезе, интелектуалне конструкције,натегнути докази итд.

Исто (контра)питање ваља поставити и вама 

Expand  

Jesam, nisu ubedljivi i ignorišu činjenice. Nije problem sumnjati u teoriju, ali je problem odbaciti je tek tako.

Da li je fosil hipoteza? Da li je sličnost među živim bićima hipoteza? Da li je genetska sličnost hipoteza? Genetska razlika između čoveka i šimpanze je 1%. Da li je činjenica da bakterije postaju otporne na antibiotike hipoteza

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 23. 12. 2016. at 17:24, pedja257 рече

Uspeli su da dobiju novu (staru) vrstu u laboratoriji.

http://www.bbc.com/earth/story/20150512-bird-grows-face-of-dinosaur

Ovo je najjaci dokaz za evoluciju do sad.. :(

Sta je tu je gospodo. Doslo je vreme da spakujemo kufer i potrazimo srecu u drugim krajolicima ^^

Expand  

A đe je slika tog dino pileta?

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 23. 12. 2016. at 19:45, Иван ♪♫ рече

Genetska razlika između čoveka i šimpanze je 1%

Expand  

I covek je toliko vise duhovnije i kreativnije i smislenije bice od nasih prijatelja, da se postavlja pitanje, ....sta je onda u tih 1% nagurano ili mozda nije isti kvalitet tih slicnih kvantitativnih 99%....Just_Cuz_19

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...