Препоруке књига

[Guest Izida]

Konstantine,upravo si me motivisao da napravim novu temu.Sad moras da je punis. 8084.gif

[konstantin]

Konstantine,upravo si me motivisao da napravim novu temu.Sad moras da je punis. 0110_hahaha

Ma nije frka,ubacicemo sve  i predloziti neke linkove..mada mislim da bi dosta likova pre trebalo da se uhvate citanaj stripova nego jacih knjizevnih djela, hocu reci ;Valja se po nekad i opustiti, al ne previse  0102_laugh

Peace  8084.gif 0102_laugh

[marija]

„Jungova mapa duše iznedrila se iz kurseva koje sam godinama držao na Institutu K. G. Jung u Čikagu. Za mene je bio izazov da dam pregled najvažnijih aspekata Jungove teorije psihe, i to bez pojednostavljivanja, ali i bez dodatnog usložnjavanja. Knjiga je namenjena početnicima, da ih uvede u analitičku psihologiju, kao i onima koji su sa njom već upoznati, ali nemaju jasnu sliku. Danas se ova knjiga naširoko koristi kao priručnik. Nadam se da je ljudi mogu čitati i samo čistog zadovoljstva radi.

Jungovi radovi promenili su moj život i živote mnogih ljudi sa kojima sam bio u dodiru poslednjih četrdeset godina. Ukoliko sam kadar da ohrabrim druge da zađu dublje u Jungova pisanija, smatraću svoja nastojanja značajnim. Jungovo delo je izdašno, od velike je važnosti i zaokupiće mnoge naraštaje da u potpunosti pročiste i zaokruže njegovo značenje, kako za svakog čoveka ponaosob, tako i za različite kulture širom sveta.“

– iz intervjua koji je autor dao povodom izlaska ove knjige na srpskom jeziku

[marija]

KONSTANTINOVO RASKRŠĆE

O knjizi

Prema legendi, klinovi kojima je Isus Hristos bio prikovan za krst nestali su nakon Njegovog vaskrsenja. Jedan je umetnut kao deo u kruni, drugi je stavljen na vrh koplja, a treći je pretopljen u sečivo mača... Onaj ko bude imao u posedu ove tri stvari zavladaće svetom. Ista legenda kaže da se treća sveta relikvija nalazi na Balkanu, na jugu zemlje koju potresa građanski rat, u gradu gde je rođen Konstantin Veliki.

U proleće 1939. Hajnrih Himler poklonio je Adolfu Hitleru mapu sa ucrtanih šest pravaca u kojima bi trebalo da se kreću istraživanja drevne arijevske prošlosti.

Jedan od tih pravaca pokazivao je na Srbiju.

Pet godina kasnije, u Nišu, oficir SS Hajnrih Kan uspeva da pronađe lokaciju mesta koje krije tajne velikog rimskog imperatora. Mač za kojim Hitler toliko žudi nalazi se ispod temelja antičkog Naisa, u zbirci oružja označenoj kao KONSTANTINOVO RASKRŠĆE. Ali na putu koji Kan treba da pređe, isprečiće se dvojica ljudi: zagonetni četnički major Nemanja Lukić i komandant odbrane grada - bavarski plemić Oto fon Fen. U isto vreme, pored bombi koje saveznici bacaju sa neba, Niš potresa serija stravičnih ubistava... U ludilu rata, to naizgled nikog ne uzbuđuje, ali jedna drevna reč može se čuti kako je tiho izgovaraju vojnici na mrtvoj straži, ta reč je VAMPIR. U noći kada saveznički bombarderi budu zapalili nebo iznad Niša, nedokučiva žudnja odvešće u podzemlje one koji nemaju šta da izgube. U mrak, gde sijaju oči boje purpura, ka mestu gde se seku granice dva sveta, ka KONSTANTINOVOM RASKRŠĆU.

[Guest Izida]

Sve od mog omiljenog pisca.

 

Палимпсести песме, Београд 1967, 63 стр.

Историја српске књижевности барокног доба, Београд 1970, 527 стр.

Месечев камен песме, Београд 1971, 118 стр.

Војислав Илић и европско песништво, Нови Сад 1971, 367 стр.

Гаврил Стефановић Венцловић, Београд 1972, 326 стр.

Војислав Илић, његово време и дело, Београд 1972, 346 стр.

Гвоздена завеса, приче, Нови Сад 1973, 222 стр.

Језичко памћење и песнички облик огледи, Нови Сад 1976, 429 стр.

Коњи светога Марка, приче, Београд 1976, 159 стр.

Историја српске књижевности класицизма и предромантизма, Београд 1979, 572 стр.

Руски хрт, приче, Београд 1979, 215 стр.

Нове београдске приче, Београд 1981, 360 стр.

Душе се купају последњи пут, Нови Сад 1982, 145 стр.

Рађање нове српске књижевности, Београд 1983, 631 стр.

Хазарски речник. Роман-лексикон у 100.000 реци, Београд 1984, 242 стр.

Историја, сталеж и стил, огледи, Нови Сад 1985, 281 стр.

Предео сликан чајем. Роман за љубитеље укрштених реци, Београд, 1988, 375 (525) стр.

Изврнута рукавица, приче, Нови Сад 1989, 180 стр.

Кратка историја Београда / A Short History of Belgrade, Београд 1990, 68 стр.

Унутрашња страна ветра или роман о Хери и Леандру, Београд 1991, 115+98 стр.

Историја српске књижевности 2, 3, 4. (Барок , Класицизам, Предромантизам), Београд, 1991, 225 + 181 + 181 стр.

Позоришни јеловник за увек и дан више, Београд 1993, 134 стр.

Последња љубав у Цариграду. Приручник за гатање, Београд 1994, 195 стр.

Шешир од рибље коже. Љубавна прича, Београд 1996, 80 стр.

Стаклени пуж. Приче са Интернета, Београд, 1998, 154 + 12 стр.

Милорад Павић, Јасмина Михајловић. Две которске приче, Београд, Дерета, 1998, 52 + 71 стр.

Глинена армија, Београд, Интерпрес, 1999. (Библиографско издање)

Кутија за писање, Београд, Дерета, 1999, 171 стр.

Звездани плашт. Астролошки водич за неупућене , Београд, Дерета, 2000, 186 стр.

Страшне љубавне приче, изабране и нове. Плато, Београд, 2001, 215 стр.

Врата сна и друге приче. Дерета, Београд, 2002, 196 стр.

Прича о трави и друге приче. Дерета, Београд, 2002, 187 стр.

Девет киша и друге приче. Дерета, Београд, 2002, 202 стр.

Царски рез и друге приче. Дерета, Београд, 2002, 266 стр.

Седам смртних грехова. Плато, Београд, 2002, 173 стр.

Две интерактивне драме - Кревет за троје, Стаклени пуж. Дерета, Београд, 2002, 150 стр.

Две лепезе из Галате - Стаклени пуж и друге приче. Дерета, Београд, 2003, 167 стр.

Невидљиво огледало - Шарени хлеб (роман за децу и остале). Дерета, Београд, 2003, 84 + 70 стр.

Уникат. Дерета, Београд, 2004, 170 стр.

Плава свеска. Дерета, Београд, 2004, 118 стр.

Интерактивне драме: Заувек и дан више; Кревет за троје; Стаклени пуж. Дерета, Београд, 2004, 274 стр.

Јасмина Михајловић, Милорад Павић - Љубавни роман у две приче. Чигоја, Београд, 2004, 63 стр.

Прича која је убила Емилију Кнор. (на српском и енглеском) Дерета, Београд, 2005, 44 + 50 стр.

Роман као држава и други огледи. Плато, Београд, 2005, 176 стр.

Свадба у купатилу - Весела игра у седам слика. Дерета, Београд, 2005, 104 стр.

Друго тело. Дерета, Београд, 2006, 310 стр.

Позориште од хартије, роман. Завод за уџбенике, Београд, 2007, 240 стр.

Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). Euro Giunti, Beograd, 2008, 292 str.

Све приче. Завод за уџбенике, Београд, 2008, 450 стр.

[Silvana]

„Ловац на змајеве“ о два авганистанска дечака. Један је господар, Амир, живи у Бабиној палати,  други је Хазара, његов слуга, Халид. Он станује у једној шупи, у колиби иза куће с оцем. Рођен је са зечјом усном. Мајка га је због тога напустила. Амир, такође нема мајку. Она је умрла на порођају. Нема женских фигура у роману. Двојица дечака одрастају заједно, мали скоројевић који иде у школу и његов друг у игри, створење нижег реда, који је наравно неписмен. Амир као да уопште нема добрих особина. Он свог друга у игри кињи тако што измишља текст уместо да му га прочита, то је његов начин да се забави. Игра се с њим само када нема госте или му је досадно. Осећа суперирорност. Халид га безрезервно штити и све му опрашта. Једном приликом Амир посматра како Халида силује један вршњак, бесни богаташ, насилник, али не чини ништа да му помогне. После се каје што му није помогао, проређују се њихова дружења и он покушава да наговори оца да узму нове слуге. Пошто се отац томе противи, он подмеће свом верном другу, „јагњету“ новац под душек и свој сат, рођендански поклон од оца и оптужује га за крађу. Тако, по сваку цену, бива извршена његова воља... То га наводно разједа (чудан је људски мозак, можда је то заиста тако, али мени не делује уверљиво). Амир је по мени љубоморан, не може да поднесе дељење, пажњу и љубав коју његов отац (Баба) поклања и њему и Халиду. Из зависти то чини. Они се растају и више се никад неће видети. Али, након 26 година, стари очев пријатељ га зове након очеве смрти у Пакистан, да га види последњи пут и он одлази. Амир је иначе ожењен Авганистанком. Живе у Сан Франциску и немају деце. Очев пријатељ му телефоном поверава да „је могуће опет бити добар“, по чему Амир закључује да је он био у контакту са Халидом и да му је халид све испричао, јер га је Халид видео у оном ћорсокаку као не предузима ништа док њега звер од дечака напаствује! Амир је у праву. Прима Халидово писмо, његове фотографије које му је послао и накнадно сазнаје да су и Халид и његова супруга убијени у Кабулу. Такође, сазнаје да се Халидова мајка вратила на синовљева врата и живела са његовом породицом до смрти. Сазнаје да Халид има сина Сохраба. Али, то није све. Халид му је брат! Сохраб братанац. Њега, дечака не налази у сиротишту већ код оног талибана полу Авганистанца полу Немаца, чији је кредо била и остала Хитлерова аутобиографија (као да би Авганистанци, верски затуцани талибани пустили неког таквог у своје редове!). Он му је силовао оца, а сада то ради дечаку. Амира, који му храбро тражи братанца пребија скоро на мртво својим боксером од кога се не одваја од најранијег детињства, тако да је овом напослетку извадђена слезина и оперисано му је лице код максилофацијалног хирурга. Злостављани дечак Сохраб који паралисано прати овај испад, обучен као жена, нашминканог лица, са маскаром на трепавицама и звончићима око ножних зглобова, узима праћку (којом се служи вешто као и његов отац) избија око крвнику и бежи са Амиром у Пакистан, с намером да заборави свој злочин. Дечак једва доспева у Америку, претходно покушавши да себи одузме живот, уморан од паклених мука које је тако рано преживео. Он је заправо исто оно јагње које је био и његов отац. А напаснику је учинио управо оно што му је запретио да ће учинити његов отац. Ово истраумирано дете након годину дана и приде у берићетној Америци живне у пуштању змајева, у његовим очима се појављује искра живота. Коначно, као да је пресушени зденац опет обилат с водом.

Борбе са змајевима, који имају стаклени конац, тако да се деца пуштајући их повређују, традиционална је игра авганистанске деце, а Халид, беше, као и њихов отац, у тој игри најбољи. Стаклени калем, који пушта крв на меким детињим длановима вероватно служи да се конци других змајева пресеку на небу и падну на земљу. Јер само један змај може бити победник у овој заносној игри! А претпоследњи змај чува се у кући на почасном месту као трофеј! 

[Silvana]

Хвала вам драга браћо и сестре што сте почели да препоручујете књиге за читање, то је заиста океан без граница, "атлас описан небом", писана реч је темељ сваке цивилизације, нарочито наше христолике, хришћанске. Уопште немам примедби. Зато предем као задовљна мачка. Ипак, веома ме занима ваш лични утисак о некој књизи а не мишљење књижевних критичара. Ваш доживљај неког текста је драгоценост, благо које треба похранити баш на овој теми овог подфорума. 

[Guest Izida]

Ja ne umem da dajem misljenje.Ili bar ne formom kvalitetno.Meni se nesto dopadne ili ne.Bitno mi je da li razumem,tj,da li mogu da procitam delo,a narocito mi je bitno ima li ili ne onu eruptivnu emociju koju toliko volim.Po mom misljenju pisac je uspeo,ako mi dotakne srce,a ne ratio.Ako me navede da placem ili da se smejem.Mada ni podsticanje na razmisljanje,ili na menjanje necega u svom zivotu,nije na odmet.

Recimo odusevljena sam Pavicem.Tako je originalan.I koristim puno njegovih neobicnih formulacija,tj.citiram njegove prave male bisere mudrosti.I kad zamisljam ono sto citam od njega,to mi je tako divno.

Kad sam tek pocinjala da ga citam uzela bih kuvano jaje i razbila sebi o celo,kao jedna njegova heroina.Moji su sizeli od toga.Ali je feeling sjajan.Ili je bar bio u gimnaziji.Moracu opet da probam,pa cu ti reci.

[after_silence]

Ko nije citao, preporucujem, ali zaista preporucujem Radmilu Misev i "Price iz smedje sveske"

Knjiga na koju sam "slucajno" naletela pod Ostrogom pre par godina i kupila par komada. Onda sam naravno sve to razdelila, pa sam opet "slucajno" preko prijateljice i prijatelja dobila na poklon knjigu sa Radmilinom posvetom i tu knjigu sam opet poklonila...

Sad moram opet da je nabavim jer iako sam je citala pa bar 6 puta, ne prestaje da me odusevljava.

Tako topla, tako zivotna, neverovatna knjiga, price koje ce vam naterati suze na oci, price iz Metohije, price iz izbeglistva...

Neko ko jeste preziveo zivot i proziveo ga, sirom otvorenih ociju ma koliko boleo.

Predivno za budjenje iz ucmalosti, za vracanje u neke prosle dane i price na kojima sam barem ja odrasla...

Neverovatna knjiga i neverovatna zena :cheesy2:

Na netu postoje delovi knjige tacnije skoro cela valjda zavisi od izdanja, u ovoj knjizi koju imah bilo je jos par prica...

http://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/proza/rmisev-price.html

[Silvana]

Изида, управо си дала своје мишљење о Павићевим књигама! И оно је фантастично. То лупање куваног јајета о главу, има ли шта јаче... Мислим да књижевна критика може да буде и наративна и рационална и емотивна, али су сваком ко трага за истинским људским искуством најдрагоценије пулсације срца! Љубитељима лика и дела Иве Андрића препоручујем да посете Спомен Музеј Иве Андрића у коме сам и сама имала част да радим око годину дана и који се наравно налази на Андрићевом венцу! Кад се из Српских владара попнете узбрдо председничка палата вам је лево а Андрићев музеј десно, у стамбеној згради на ћошку...

[Guest Izida]

Hvala,draga!Puno mi znaci misljenje profesionalca! :cheesy2:

[Guest свештеник Иван Цветковић]

Где могу да набавим књигу "Зашто сте нисте убили" од Виктора Франкла?

[Guest свештеник Иван Цветковић]

Захваљујући Лазарициним препорукама, купио сам кеигу "Колиба". Моја супруга ју је у даху прочитала, моли ме да је рочитам јер има милион питања за мене. Али ја никако да стигнем... мада ћу кренути вечерас.

[Silvana]

Ова књига "Зашто се нисте убили", неуропсихијатра Виктора Франкла говори о терапији смислом. Зашто се Јевреји у логорима, лишени сваке имовине и људскости, нису угасили, убили, престали да узимају храну, воду, прогутали кашику, итд. Зашто су и како у нељудским условима и претешкој рутини и робовском раду опстали? Зато што су и у том сивилу и црнилу, пронашли боју, наду, смисао. Он описује и синдром каснијег разбољевања, након престанка опасности, кад је завршена борба за опстанак. Описује нацистичка злодела... Примењива је за све ненормалне ситуације, па и ову нашу транзицију... А где има да се купи, нека нам кажу Изида или Лазарица...

[Guest Izida]

Evo da se okusam opet u svom misljenju.Ovu knjigu sam progutala za dan.I odusevljena sam.Stil je jednostavan i pitak.Smesna je do suza.Na veoma zabavan nacin opisuje zivot savremene prosecne porodice,od najezde mrava,masine koja "skace",do bombonjere,koja ide iz ruke u ruku.Procitajte obavezno.Ako nista nasmejacete se u ovo sumorno vreme.Nekad je dosta samo i to.A mozda cete se i pronaci.