др Слободан Јанковић: Трећи светски рат куца на врата

[александар живаљев]

Трећи светски рат куца на врата

 

Аутор: Др Слободан Јанковићнедеља, 09.10.2016. у 09:15

 

Помагај, Господи; јер неста светијех, јер је мало вјернијех међу синовима човјечијим... (Пс. 11/12)

Услиши молбу нашу и свих људи Твојих, и свима нам опрости наше свесне и несвесне грехе. Прими наше вечерње молитве и пошаљи много милости на дело Твоје; (Св. Василије Велики)

Злоћудне вести колају и говоре да нема три карте за Холивуд. Уместо у забаченом селу у Србији, лудаци су сада у униформама са генералским чиновима, у државним кабинетима, у знаним и незнаним фотељама мањине преимућних и узохољених са обе стране океана, што се по претпотопском свету зове.

За викенд, амерички председник Обама треба да погледа предлог блиских сарадника који према писању Вашингтон поста од уторка 4. октобра, укључује напад авионима и крстарећим ракетама на сиријску армију. То је распламсавање рата, рата САД и Русије!

Треба се подсетити да је руска војска ушла у Сирију након што су САД и Турска договориле копнену агресију на северу те земље у тренутку када је сиријска војска свуда била у повлачењу, а напредовање Нусра фронта и пре свега тзв.

Исламске државе било повод за наводно хуманитарни рат. Америчка војска је 17. септембра, само пет дана након споразума о примирју, бомбардовала положаје сиријске војске у Деир ез Зору, на фронту са тзв.

Исламском државом, десетине километара далеко од било какве наводно умерене наоружане сиријске опозиције. Међу сиријском војском која је бомбардована, тврди се, били су и руски војни инструктори. Била је то једна од бројних крвавих провокација против Русије (нижу се од Грузије 2008).

Онда су у среду 28. септембра у Вашингтону организовали састанак људи из Беле куће, Пентагона и ЦИА на којем је изнет предлог о „кинетичким” нападима на позиције сиријске војске.

У том духу је Вашингтон у понедељак 3. октобра најавио напуштање договора са Русима о примирју у Сирији. О плану напада на Сирију расправља се петог октобра између Обаминих саветника, пре него што формално и са њим разговарају за предстојећи викенд.

У суботу и недељу очекује се да ли ће Обама потписати пут у лудило или се, како новинар Вашингтон поста каже, уздржати. Свакако и у Белој кући и у Пентагону, па и у ЦИА има људи који схватају несагледивост последица такве агресије.

Русија је свесна да је борба за Сирију њен залог за останак на Блиском истоку и предупређење сукоба на Кавказу. Залог је велики. Иранци су заинтересовани да остану у територијалној вези са Либаном преко Ирака и Сирије.

Након првог састанка од 28. септембра Русија је 5. октобра повукла неколико потеза: Прекинула је билатерални споразум о сарадњи са САД у области развоја нуклеарних технологија и смањењу производње плутонијума те преласку на ниже обогаћени уранијум у реакторима.

Истог дана у Сирију је пристигао унапређен систем С-300, који се користи за заштиту копнених трупа. Дакле, то је систем за заштиту сиријске војске којој потенцијално прети напад Америке.

Амерички и француски специјалци су дуже присутни у самој Сирији, ту је од пре неколико месеци и турска војска, која, узгред, годинама не напушта положаје на северу суседног Ирака.

Руси су недавно обележили годину дана од почетка одбране тада посустале сиријске државе на челу са Башаром ел Асадом. У Сирији се већ дуже време води мали светски рат. Та земља је претворена у арену у којој се огледају посустајући глобализовани Запад и растућа средишта отпора.

Према анализи америчке кровне организације обавештајних агенција — Националног обавештајног савета, објављене 2008. године под називом „Глобални трендови 2025: Измењени свет (Global Trends 2025: A Transformed World)”, у одсуству великих криза свет се незаустављиво креће ка мултиполарном поретку.

Све видљивија прерасподела моћи омогућила би и промене у економским токовима: поробљавању већине од све мањег броја људи.

Незасити лудаци очигледно не желе да предају позиције и дозволе да свет добије још времена. Неки су изгубили разум и помислили да могу да победе у Трећем светском рату. Надајмо се да око њих има још довољно оних који, ако ништа друго, барем љубе свет.

Институт за међународну политку и привреду

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Naravno izbeglice iz Sirije, daće "legitimitet" vojnoj intervenciji NATO.

Rusija ne deli problem sa evropskim zemljama što se tiče izbegličke krize, prema tome dabome.

Reke izbeglica slučajnost ili ne?

[GeniusAtWork]

13 minutes ago, александар живаљев рече

Помагај, Господи; јер неста светијех, јер је мало вјернијех међу синовима човјечијим... (Пс. 11/12)

Услиши молбу нашу и свих људи Твојих, и свима нам опрости наше свесне и несвесне грехе. Прими наше вечерње молитве и пошаљи много милости на дело Твоје; (Св. Василије Велики)

Злоћудне вести колају и говоре да нема три карте за Холивуд. Уместо у забаченом селу у Србији, лудаци су сада у униформама са генералским чиновима, у државним кабинетима, у знаним и незнаним фотељама мањине преимућних и узохољених са обе стране океана, што се по претпотопском свету зове.

Звучи као озбиљна геополитичка анализа.

 

Иначе, на оном линку који је дат у тексту управо и пише да нема никакве шансе да Обама одобри нападе на сиријску армију. Што и није много чудно - за мање од месец дана иду избори, шта ће му такве авантуре.

Неће бити светског рата, наставиће Руси и Амери да се бију преко туђих грбача као и до сада. Ништа ново, нажалост.

[Милан Ракић]

Драган Гвоздић: Да ли ће бити нуклеарног рата?

 

Већина портала и веб сајтова, а и поприлично других медија (ТВ, новине…) су у протеклих месец-два дана све интензивније и чешће писали о могућем и потенцијалном рату између запада (условно речено, иако се првенствено мисли на НАТО или само на САД) са једне, и Русије, евентуално Кине или Северне Кореје са друге стране.

Већина портала и веб сајтова, а и поприлично других медија (ТВ, новине…) су у протеклих месец-два дана све интензивније и чешће писали о могућем и потенцијалном рату између запада (условно речено, иако се првенствено мисли на НАТО или само на САД) са једне, и Русије, евентуално Кине или Северне Кореје са друге стране. Али да за сада оставимо Кину и С. Кореју по страни и да се мало више посветимо овим текстовима о потенцијалном ненуклеарном или нуклеарном рату између (практично) САД и Русије.

Учестале чарке преко медија, портпарола Беле куће и Кремља, министара одбране и представника ове две земље у УН, све затегнутији односи, гомилање трупа на границама, све чешће провокације ратног ваздухопловства једне и друге стране, војне вежбе и сл. дају повода за размишљање о потенцијалном сукобу. Тако су многи медији анализирали војне потенцијале једне и друге стране и то у разним опцијама, од ограниченог сукоба ван граница обе државе (дакле на неком трећем територију као што је рецимо Сирија), преко ограничених војних акција у близини граница (нпр. између балтичких држава и Русије), преко „блицкрига“ НАТО пакта на Русију без употребе нуклеарног оружја, па све до тоталног рата уз употребу свих средстава, дакле и нуклеарног оружја, посебно узимајући у обзир претње обе стране и промену војних доктрина по којима (новима) свака страна задржава право да прва употреби нуклеарно оружје.

Међутим, сви ови текстови више мање занемарују неке чињенице које би по здравој логици (и на срећу човечанства надам се) указују да је у питању више пумпање мишића и покушај да се сачува „достојанство“ своје земље, а мање озбиљна намера да се крене у рат.

Пре свега, одговорни људи и у америчкој и у руској војсци, врло добро знају да је употреба нуклеарног оружја „армагедон“ и да после тога нема више ни теоретске шансе да се стане на пола пута или да се причини само мања штета. Количина и карактеристике нуклеарног оружја су једноставно такве да после тога више на земљи не би било ни живота ни среће, барем не у облику који погодује људима. Сазнање о дејству атомских бомби употребљених у Хирошими и Нагасакију, затим последице несрећа у нуклеарним електранама у Чернобиљу и Фукушими биле су довољне свим стручњацима који се тиме баве да схвате и закључе да иако су у питању биле бомбе и несреће релативно мале снаге (у поређењу са оружјем које данас поседују САД и Русија), последице су биле велике, а радиоактивност није познавала границе и територије. Иако обе стране поседују нуклеарна склоништа (различитих степена заштите и капацитета), након нуклеарне катастрофе би чак и они који преживе у релативној сигурности таквих склоништа, након неколико година морали да изађу јер би исцрпели све ресурсе (енергију, воду, храну…), а и сами људи који би у њима живели, не би могли да се навикну да читав живот живе у скученом и ограниченом простору. О могућој репродукцији и стварању потомства да и не говорим. А када би једнога дана ипак изашли, оно што би затекли би била катастрофа, уништен, озрачен и контаминиран простор без биљака, животиња и других људи. Недостатак свега, укључујући храну, воду, одећу, склоништа од временских непогода и зрачења, неодстатак било каквих модерних ресурса (струје, телекомуникација, горива, превоза…) и било чега другог. Дакле, ко би пожелео себи или својој деци такав живот, чак и под условом да преживи нуклеарну катаклизму у неком склоништу??? Из тога разлога, до употребе нуклеарног оружја би могло да дође само у крајњем очају или грешком, а постојеће нуклеарно оружје више служи за заплашивање противника него за стварну употребу.

Дакле, када смо ово апсолвирали, да кренемо даље.

Без намере да се сврставам на једну или другу страну, у неким другим текстовима на ову тему је одлично написано да САД и НАТО углавном развијају и имају нападачко, офанзивно, а Русија и Кина рецимо углавном дефанзивно тј. одбрамбено оружје. Дешавања у свету у протеклом периоду су нас и уверили зашто је то тако. Иако се запад из петних жила труди да прикаже Путина и Русију као агресивне и освајачки настројене, сваки иоле школованији западњак зна да је то лаж и да је прозападна пропаганда јер напросто логика и дешавања у свету говоре супротно. Чак иако могу без проблема да нападну или освоје неку себи ближу територију, Руси за то немају потребе пошто ионако имају превелику територију, препуну ресурса (нафте, земног гаса, воде, плодне земље, рудника…), а премало људи и чак поклањањем земље покушавају да приволе људе да населе Сибир и далеки исток Русије. Исто тако је јасно да Русима не требају у њеном саставу народи крајње непријатељски настројени према Русији и Русима (западни Украјинци, Пољаци, Летонци, Естонци, Литванци и други) па зато и не постоји никаква жеља од стране Руса и Русије за било каквим освајањем тих територија које би им само донело додатне непотребне проблеме. Сетимо се само да су Руси практично поклонили Кинезима део своје територије (која је била спорна) како би на тај начин остварили и постигли (у чему су и успели) пријатељске односе са овом земљом. Исто тако се сетимо да је Хилари Клинтон не мали број пута изјавила како„Руси поседују неправедно велики део територије планете Земље и да би то требало променити“.

Из свега наведеног, једноставно је извући закључак ко би кога могао напасти и ко има жељу за започињањем неког конфликта. Осврнимо се дакле на ограничен конфликт уз употребу конвенционалног оружја. Једна теорија, која се чини и најзаступљенија гласи да би запад искористио земље као што су Летонија, Литванија, Естонија, Пољска, Украјина, Бугарска и Румунија, за инсценирање и започињање ограниченог конфликта са Русијом на њеним западним границама у нади да ће као Наполеон или Хитлер, потиснути Русе до или иза Урала и да неће доћи до нуклеарног рата. Али, оно што је вероватно важније нагласити, јесте чињеница да уколико би западне земље и успеле да постигну почетни успех и помере границе Русије на линију описану у тексту, то у суштини не би ништа значајно променило. Руси су и у рату са Наполеоном и у рату са Хитлером били потиснути до или иза Урала, па су се консолидовали и кренули назад, освајајући и оно што пре рата нису имали.

Даље, губици и једне и друге стране у овом конфликту би били толики да не би могли да остану без одјека у јавности и просто је незамисливо да би обични Американци и Европљани остали равнодушни према ратном стању, психози, економској и свакој другој несигурности и у вечитом страху од руске одмазде нуклеарним оружјем. Друга је ствар што би људски губици, поред губитка технике били толико велики да нико не би радо ишао у рат поготово да чува и штити освојену територију Русије, излажући се губитку живота, времена, лагодности нормалног живота. Не постоји више толика пропаганда и толико испирање мозгова које би просечног западњака навиклог на луксуз, рачунаре, мобилне телефоне, аутомобиле, изласке, проводе…, претворило у страшног војника који толико мрзи Русе да је спреман да се свега тога одрекне зарад убијања „мрских непријатеља“. Једноставно, САД и данас имају проблема са регрутовањем нових војника за своју прегломазну војску, поготово што ти војници нису ни толико добро плаћени, колико се од њих очекује да буду спремни и способни, посебно за руковање све сложенијом техником. Лако је бити пилот који са безбедне висине бомбардује СРЈ или Ирак, знајући да не може бити оборен од стране непријатеља на тој висини, али је тешко бити пилот када ти са друге стране прете исто тако способни и искусни пилоти и надмоћна руска ПВО.

И на крају крајева, и једна и друга страна у оваквом сукобу рачунају и на грађанске немире, непослушност и на избијање унутрашњих немира незадовољних становника. Мислим да су и ту Руси у предности, јер би били нападнути, а то је увек био фактор који је зближавао и учвршћивао људе у Русији и чинио их још патриотскије настројеним него у време мира. За разлику од Русије, у САД и дан данас постоје велики тињајући конфликти између различтих група становништва, а пре свега они базирани на расној дискриминацији. Не прође месец а да не прочитамо у вестима како је дошло до убиства неког афроамериканца од стране полиције и нереда због тога. Поред црнаца, ту су и исто тако обесправљени латиноамериканци претежно шпанског говорног подручја, затим староседелачки домороци тј. Индијанци и многи други. Тешко је поверовати да сви они не би искористили опште незадовољство које би настало, присилну регрутацију и оскудицу и изазвали нешто што би се лако могло претворити у грађански рат. Слично би било вероватно и у Европи, поготово сада када је у исту приспело много имиграната претежно из арапских земаља међу којима има и пуно терориста који би и те како у општем хаосу пронашли своју шансу. Из тога разлога, ја верујем да ни до каквог напада на Русију неће дођи, без обзира колико то прижељкују амерички јастребови, банкари, индустријалци и сви они који мисле да би им један такав рат донео неку корист. Мислим да су и у САД многи људи свесни чињенице да је ово што се сада дешава само маркетинг у циљу бољег рејтинга председничког кандидата Хилари Клинтон коју управо ти јастребови и банкари и спонзоришу и гурају, као и покушај да излобирају веће суме новца за војноиндустријски сектор тј. за саму војску и друге службе у САД које имају користи од затегнуте ситуације и од измишљања нових непријатеља САД.

[GeniusAtWork]

33 minutes ago, Милан Ракић рече

Из тога разлога, до употребе нуклеарног оружја би могло да дође само у крајњем очају или грешком, а постојеће нуклеарно оружје више служи за заплашивање противника него за стварну употребу.

Ово је у ствари највећа опасност по цивилизацију. Већ се пар пута у прошлости дешавало да само прибраност појединаца спаси свет од нуклеарне катастрофе, када се због неке грешке у систему или хијерархији чинило да је она друга страна лансирала своје пројектиле.

[Милан Ракић]

5 minutes ago, GeniusAtWork рече

Ово је у ствари највећа опасност по цивилизацију. Већ се пар пута у прошлости дешавало да само прибраност појединаца спаси свет од нуклеарне катастрофе, када се због неке грешке у систему или хијерархији чинило да је она друга страна лансирала своје пројектиле.

Рецимо, олеши се неки од председника од алкохола! Да ли би то било могуће?

[GeniusAtWork]

4 hours ago, Милан Ракић рече

Рецимо, олеши се неки од председника од алкохола! Да ли би то било могуће?

У Америци не би, јер председник сам не може да нареди употребу нукл. оружја. Мора да има сагласност министра одбране, само њих двојица заједно могу да нареде лансирање. Значи мора се напију обојица.  

А за Русију већ не знам каква су правила...

[Аурор]

Najrealnija opasnost od upotrebe nuklearnog oruzja je Pakistan.

Oni ga imaju, sve sto treba je da dodju radikalni islamisti i eto ga problem... A tesko da su neka razvijena i civilizovana liberalna zemlja.

[geronymo]

prigodana na temu