Технологије за учење

[Џуманџи]

Колико сам ја сконтала, читање је у суштини само препознавање облика (слова) и ништа више. По томе, не мислим да мозак постаје лењ, јер се то препознавање дешава док су нам очи отворене, током читавог дана и за сваку ситницу, чак је читање на неки начин тошење енергије на конверзију свега прочитаног. Било би супер када би се, као у Матриксу, урадио аплоад онога што желимо да научимо. 

[Џуманџи]

46 minutes ago, Justin Waters рече

Inače meni se čini da nije daleko dan kada će biti moguće: 

http://www.weekendnotes.com/im/006/08/her-movie-review.jpg

Препоручујеш ли за гледање, вреди ли шта?

[Justin Waters]

31 minutes ago, geronymo рече

 

U redu ok, i sve štima što ste napisali. 

Ali uvijek stoji ali,ne zaboravite!

Napisah već u nekim segmentima super je pomagalo i sam koristim. A sad da se vratim ali, govorim o većini, nezna se tablica mnozenja bez tehnoloških pomagala i šta god treba iz osnovnog znanja imamo gugl da zapalimo vatru u peći,uradimo baštu osusimo sijeno, pomuzemo kravu i masu sitnica koje život znače i čine ,da živimo. A u segmentu društvenog života i kulture da ne govorimo. 

Jer je sve svedeno na virtuelno i servirano znanje i učenje,a tim smo zadovoljni, lakše je.

Ali sad da je postavim neko "ali". Cemu potreba za paljenjem vatre, susenjem sijena, muzenjem krave itd....kome je to potrebno u svijetu tehnoloskog progresa? Cak i u industriji krave se ne muzu rucno vec masinski. 

Izmedju dva pogleda na svijet, onog pesimisticnog i haoticnog, lose je vrijeme treba sve znati za ne daj Boze, ili onog optimisticnog i uredjenog, svako zna onaj posao koji mu treba, treba ovaj drugi odabrati. 

 

[Aquilius Cratus]

15 minutes ago, Џуманџи рече

Колико сам ја сконтала, читање је у суштини само препознавање облика (слова) и ништа више. По томе, не мислим да мозак постаје лењ, јер се то препознавање дешава док су нам очи отворене, током читавог дана и за сваку ситницу, чак је читање на неки начин тошење енергије на конверзију свега прочитаног. Било би супер када би се, као у Матриксу, урадио аплоад онога што желимо да научимо. 

Nije, nije samo to. Prepoznavanje slova se odigrava u nizi/srednjim slojevima neokortikalne hijerarhije. U najnizim su tackice/pikseli za koje mi nismo svesni ali ih mozak prepoznaje svakog casa kad prepoznajemo slova. U visim slojevima su reci, u jos visljim recenice a u najvisljim prica ili ti poenta napisanog. Evo vrlo jednostavno, u stvarnsoti je daleko slozenije. kako nas mozak renderuje slike.

http://spectrum.ieee.org/image/MjcyNTQ4NQ

Da bi dobio sliku celog psa svaki segment nize hijerarhije mora da prepozna odredjeni deo i posalje visim slojevima da bi se na vrhu slika integrisala. Isto je i sa tekstom, zvukom, ama bas svime sto ucimo.

 

 

[Juanito]

24 minutes ago, Џуманџи рече

Колико сам ја сконтала, читање је у суштини само препознавање облика (слова) и ништа више.

Причаћемо мало и о томе. Није само пуко препознавање облика слова, већ ту постоји много слојева разумевања.

[Juanito]

Иначе, добили смо подфорум милошћу његовог главноадминског височанства.  Ова тема ће остати као општа тема за питања и дискусију. Конкретније технологије ћемо обрађивати у засебним темама. Волео бих да се из приче изроди и нешто практично. На пример, има на форуму наставника који би могли да испробају понешто у настави. Отом потом. Хвала свима на учешћу и доприносу. 

[Justin Waters]

19 minutes ago, Џуманџи рече

Препоручујеш ли за гледање, вреди ли шта?

Preporucujem. Ukratko rezime filma. Negdje u buducnosti jedna softverska firma napravila je personalizovani operativni sistem sa licnim asistentom. Prilikom instalacije izdas mu svoje podatke i onda se softver prilagodi tacno prema tvojim prohtjevima. Asistent je algortam koji imitira osobu do te mjere da pricas malte ne kao sa svakom drugom osobom. Mnogo bolje i sofisticiranije nego Siri, malte ne kao Dzini u onom crtanom filmu. Glavni lik iz filma koga igra Hoakin Fenkis, ima uredjaj nesto kao bubica za uho non stop sa sobom i gdje god da si mozes lako pristupiti softveru i uci u razgovor sa asistentom. Lik se toliko uzivio u odnos sa racunarom da se postepno poce zaljubljivati i na kraju odlijepi kad sazna da taj algoritam opsluzuje jos hiljade njih, a on jadan mislio da on jedini komunicira.  Zanimljiv flima bavi se odnosom covjeka i vjestacke inteligencije i ujedno predlaze neke softverske modele koji ce vjerovatno zazivjeti u buducnosti. 

[Juanito]

Било би такође лепо та напишете мало и о својим личним искуствима. Које технологије за учење сте користили (ви лично или ваша деца заједно са вама), да ли је било плодно, шта вам се допало, а шта не, итд?

[Џуманџи]

1 minute ago, Juan_ рече

Причаћемо мало и о томе. Није само пуко препознавање облика слова, већ ту постоји много слојева разумевања.

Мислим да сам ово хтела рећи, апропо лењости:

8 minutes ago, Aquilius Cratus рече

Da bi dobio sliku celog psa svaki segment nize hijerarhije mora da prepozna odredjeni deo i posalje visim slojevima da bi se na vrhu slika integrisala. Isto je i sa tekstom, zvukom, ama bas svime sto ucimo.

Али супер, спонтано добисмо одлично питање.  Пратим тему и сори за оф око филма.

[Juanito]

19 minutes ago, Aquilius Cratus рече

Nije, nije samo to. Prepoznavanje slova se odigrava u nizi/srednjim slojevima neokortikalne hijerarhije. U najnizim su tackice/pikseli za koje mi nismo svesni ali ih mozak prepoznaje svakog casa kad prepoznajemo slova. U visim slojevima su reci, u jos visljim recenice a u najvisljim prica ili ti poenta napisanog. Evo vrlo jednostavno, u stvarnsoti je daleko slozenije. kako nas mozak renderuje slike.

http://spectrum.ieee.org/image/MjcyNTQ4NQ

Da bi dobio sliku celog psa svaki segment nize hijerarhije mora da prepozna odredjeni deo i posalje visim slojevima da bi se na vrhu slika integrisala. Isto je i sa tekstom, zvukom, ama bas svime sto ucimo.

Само бих нагласио да су ови детаљи о којима Акви прича део једног конкретног теоријског модела когниције (HTM). Постоји брдо других теорија и модела који могу да се мање или више слажу око разних детаља. Као што рекох на почетку, теорије когнитивних наука нису још достигле зрелост теорија биологије или физике. На пример, немамо још увек уједињену теорију когниције. Различити модели обрађују различите аспекте когниције и није увек јасна веза између њих. Но, и непотпуне и распцепкане теорије су боље од одсуства теорије. Ситуација је данас знатно боља него што је била крајем шездесетих година прошлог века, кад су људи почели о овим стварима мало озбиљније да размишљају на научном и информатичком нивоу. А да не говорим о драматичном развоју неуронаука у последњих двадесетак година. Сигуран сам да ћемо виђати све занимљивије и занимљивије ствари. 

[Aquilius Cratus]

9 minutes ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Било би такође лепо та напишете мало и о својим личним искуствима. Које технологије за учење сте користили (ви лично или ваша деца заједно са вама), да ли је било плодно, шта вам се допало, а шта не, итд?

Potpuno podrzavam ali, da i ja ubacim ali  , znas da sve nas koji se na bilo koji nacin bavimo onim ili tek planiramo da se bavimo ceka najtezi posao. A to je demontiranje, da ne kazem dekonstrukcija, ove sadasnje Tjuring-von Nojman paradigme gde je ucenje prenosenje pravog skupa instrukcija. Eno, ona klotfrket profesorka koja se sada u medijima proslavlja "kao slobodna intelektualka" pise na svom blogu gde "objasnjava" engleski kako bez znanja gramatike nije moguce pricati engleski nego samo kao Tarzan. Pa mislim ne treba covek da cita ni Chomskog ni Serla ni Pinkera da zna da je to ordinarna glupost. Dovoljno je videti decu koja su odrastala u engleskom govornom podrucju govore tecno engleski a mozda ni ne znaju sta rec gramatike tacno znaci.

Znaci prvo dekonstrukcija pogresne idejem znanja i ucenja i posle ce sve ici lakse.

[Juanito]

1 minute ago, Aquilius Cratus рече

Dovoljno je videti decu koja su odrastala u engleskom govornom podrucju govore tecno engleski a mozda ni ne znaju sta rec gramatike tacno znaci.

Yap.

1 minute ago, Aquilius Cratus рече

Znaci prvo dekonstrukcija pogresne idejem znanja i ucenja i posle ce sve ici lakse.

Нек иде све паралелно.

[БанеЛ]

Одлична тема! Нисам нешто задњих дана био активан, па је нисам пропратио до сада. Овакве ствари могле би да помогну ученицима да самостално откривају нова знања, а да онда на часовима више имамо времена за консултовање, размену мишљења итд. Помаже и оном мом ставу да не могу сви да раде исто, а наставник не може да се клонира. 

Правио сам неке сајтове за своје ђаке. Интересовање је било минимално, тако да се нисам нешто претерано удубљивао. Преко Google упитника сам им састављао задатке, али их ни то није интересовало. Осмаке интересују друге ствари, да не цртам и објашњавам. Постоји један сајт Edmodo.com, где наставници могу да направе групу за своје ученике, достављају им материјале, оцењују, преко зида се размењују поруке, нема приватних порука. Пробаћу са петацима, па ћу видети на шта ће то испасти. Још немамо проблема са пубертетом, па се надам да ће бити неког ефекта. Кад већ причамо о Едмоду, налетео сам тамо на неког професора математике, који спрема Американце за математичку олимпијаду и препоручио ми је његов сајт www. expii.com . Врло интересантан сајт који обједињује знања из природних наука, за сада постоји верзија и на украјинском, а уз мало добре воље могло би нешто да се уради и на српском. 

Још једном понављам, одлична тема Juan, не знам шта ће ти само ови смајлићи у имену, не знам како да те укуцам да добијеш директно обавештење.

 

[Aquilius Cratus]

11 minutes ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Само бих нагласио да су ови детаљи о којима Акви прича део једног конкретног теоријског модела когниције (HTM). Постоји брдо других теорија и модела који могу да се мање или више слажу око разних детаља. Као што рекох на почетку, теорије когнитивних наука нису још достигле зрелост теорија биологије или физике. На пример, немамо још увек уједињену теорију когниције. Различити модели обрађују различите аспекте когниције и није увек јасна веза између њих. Но, и непотпуне и распцепкане теорије су боље од одсуства теорије. Ситуација је данас знатно боља него што је била крајем шездесетих година прошлог века, кад су људи почели о овим стварима мало озбиљније да размишљају на научном и информатичком нивоу. А да не говорим о драматичном развоју неуронаука у последњих двадесетак година. Сигуран сам да ћемо виђати све занимљивије и занимљивије ствари. 

Tacno. Sa tim dodatkom da sve koje manje ili vise daju obecavajuce rezultate ukazuju da sve one nade polozene u klasican AI, dakle Tjuring-von Nojman, pa cak i klasicne neuronske mreze nema da daju nikakve ozbiljne rezultate. Evo sad je pomama za Kurcvajlovom knjigom "How To Create A Mind" i na dobrom je tragu, zapravo to je HTM samo ga on ne zove tako, ali pati od nekih decijih bolesti koje je Hokins sa svojim timom kako u Redvudu tako i u Numenti prelezao pre nekih 7-8 godina. Kad sam cuo da sa time radi na IBMovom Votsonu znao sam da nece dati ni izbliza to sto ljudi ne ocekuju. Sve dok ne prodje kroz citav niz modifikacija i do bar ovog nivoa na kome je HTM sada.

[Juanito]

20 minutes ago, Aquilius Cratus рече

A to je demontiranje, da ne kazem dekonstrukcija, ove sadasnje Tjuring-von Nojman paradigme gde je ucenje prenosenje pravog skupa instrukcija

Иначе, учење дефинитинво није преношење правог скупа инструкција, али, по ономе што знам, добро осмишљење и дизајниране инструкције су од суштинског значаја за учење. Не зато што ће се те инструкције некако аутоматски уградити у меморију и онда извршавати по потреби , већ зато што не могу све инструкције подједнако успешно да активирају механизме учења. Не знам какве су твоје инфомрације и искуство, али оно што ја знам је следеће: 1) добре инструкције су заправо примери, али представљени тако да се експлицитно укаже на дубоке семантичке везе између различитих објеката. Показати неком како да реши једначину неће бити успешно ако се једначина третира као линеарни низ симбола, уместо као хијерархјско стабло (вероватно граф у општем случају), чији су чворови део и многих других стабала (или графова). Наравно, деци нећеш помињати стабла и графове, можда их чак нећеш бити ни свестан, али добро знање је увек тако организовано, чак и када нисмо свесни. Идентични механизми који објашњавају учење из примера такође могу да објасне имплицитно учење, само што наш мозак тада сам генерише примере које генерализује, уместо да их добије из инструкција. 2) нема учења без практичног рада, тј. без вежбања, вежбања и вежбања.