Технологије за учење

[Juanito]

Један занимљив моменат. 

На мом универзитету су недавно почели да експериментишу са електронским тестовима. Између осталог, скраћују посо наставницима за једно 50% минимум, а некад и више, у зависности од области. Елем, најпре су купили једно 300 Chrome Book рачунара и конфигурисали их тако да је једино могуће приступити окружењу за тестирање. Онда су схватили да је скупо куповати толике рачунаре, па је неко дошао на идеју да студенти могу да донесу своје и да добију комплетан оперативни систем (линукс) са окружењем за тестирање на USB stick-у. И све је то некако ферцерало са студентима медицине и ветерине. А онда су замолили департман за информатику да тестирају систем на својим студентима. Дође и тај дан. Стиже њих педесетак и добише USB испитне дискове. У року од пола сата су хаковали систем, били на интернету и опуштено четовали о испиту. Не знам шта су им урадили, али ја бих им рек'о: ”Синовци, ево вам диплома и торњајте се одавде!”

[Aquilius Cratus]

On 10/10/2016 at 14:17, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Иначе, учење дефинитинво није преношење правог скупа инструкција, али, по ономе што знам, добро осмишљење и дизајниране инструкције су од суштинског значаја за учење. Не зато што ће се те инструкције некако аутоматски уградити у меморију и онда извршавати по потреби , већ зато што не могу све инструкције подједнако успешно да активирају механизме учења. Не знам какве су твоје инфомрације и искуство, али оно што ја знам је следеће: 1) добре инструкције су заправо примери, али представљени тако да се експлицитно укаже на дубоке семантичке везе између различитих објеката. Показати неком како да реши једначину неће бити успешно ако се једначина третира као линеарни низ симбола, уместо као хијерархјско стабло (вероватно граф у општем случају), чији су чворови део и многих других стабала (или графова). Наравно, деци нећеш помињати стабла и графове, можда их чак нећеш бити ни свестан, али добро знање је увек тако организовано, чак и када нисмо свесни. Идентични механизми који објашњавају учење из примера такође могу да објасне имплицитно учење, само што наш мозак тада сам генерише примере које генерализује, уместо да их добије из инструкција. 2) нема учења без практичног рада, тј. без вежбања, вежбања и вежбања.

To sve stoji medjutim ovo je jedan sasvim drugi kontekst i znacenje reci instrukcija nego sto je to shvaceno kako u klasicnom racunarstvu tako i u obrazovnom sistemu. Instrukcija je problem kada joj se u obrazovanju pristupa onako kako se sada radi, pokazes im kvadratnu jednacinu i onda im pokazes instrukcije u vidu formule, faktorisanja, grafika i onda se deca cesu. Prvo jer im nije jasno sta je to uopste, kakve to veze ima sa bilo kakvim fenomenima u svetu a drugo jer ne znaju kako uopste da postave problem, posto se to u tjuringovskom shvatanju prenosenaj znanja ni ne radi a kamoli ocenjuje. Zato treba prvo, u ovom slucaju, krenuti od problema kompletiranja kvadrata. Razumevanja sta je tu dilema a sta nije, takodje uvesti nacin merenja/ocenjivanja koje bolje razume problem i uvesti tehnike za korekciju pri razumevanju problema. Tek posle se prelazi na objasnjenje koja su resenja i u oba slucaja mi imamo neke vidove instrukcija, bez toga se ne moze, ali to su sasvim drugi vidovi instrukcija jer onda kod ovog primera oni intuitivno razumeju sta su a,b i c u formuli za kvadratnu jednacinu dok u suprotnom mogu samo da pamte formulu vezbajuci do besveti kao blesavi ne znajuci uopste sta jeto sto rade.

Znaci tek kad se uvidi da takodje mora biti posveceno vreme ucenju razumevanju i pravilnom postavljanju problema kao i korekciji tih metodologija onda cemo imati neke znacajne pomake u obrazovanju. A svi ovi tutoriski sistemi o kojima govorimo su odlicna polazna tacka za tako nesto.

[Grizzly Adams]

Ма биће најбоље кад направе неки USB за главу, па кад оћеш да "научиш језик" само купиш картицу и убациш...

[Juanito]

Синоћ смо на часу холандског учили правила за грађење множине именица. На пример:

- ако се именица завршава на 'самогласник-самогласник-сугласник', тада се множина гради тако што се један од два самогласника уклони и онда се на именицу дода наставак ”en”

- ако се именица завршава на 'самогласник-сугласник', тада се множина гради тако што се сугласник дуплира и онда се на именицу дода наставак ”en”

Примена ова два правила на именице taal, man и oog (језик, човек и око) даје множине talen, mannen и ogen.

Госпођица учитељица је правила изложила баш као што сам горе навео. И онда помислих шта би јој било потребно када би желела да правила напише у неком програмском језику како бисмо ми ђаци могли да вежбамо. Формална дефиниција домена јој очиглено није проблем. Граматичка правила нам је већ изложила формално и (машински) прецизно. Проблем је то што је већина програмских језика генерална, те превише компкесна. Она само жели да испрограмира како се речи које садрже одређене ”мустре” трансформишу, а у зависности од језика би најпре морала би да научи шта су функције, шта су класе, шта је наслеђивање итд. иако јој то ништа од тога заиста не треба. Треба јој да дефинише гомилу правила која речи трансформишу у друге речи да онда одговарајуће правило примени на дату реч. Mathematica софтвер, односно Wolfram језик су одлични баш за то (бесплатно доступно са одређеним ограничњеима и нажалост јако скупо за прављене крајњег производа).

dutchVowels =  Characters["aeiouy"]
dutchConsonants = Complement[Alphabet["Dutch"] , dutchVowels]

vowel = Alternatives @@  dutchVowels
consonant = Alternatives @@  dutchConsonants

rule1 = prefix___~~v:vowel~~v:vowel~~c:consonant~~EndOfString :> prefix~~v~~c~~"en"
rule2 = prefix___~~v:vowel~~c:consonant~~EndOfString :> prefix~~v~~c~~c~~"en"

plural = StringReplace[{rule1, rule2}]

plural[{"taal","man", "oog"}] (резултат је {talen, mannen, ogen})

Синтакса за дефинисање ”мустри” (patterns) у правилима је  за мој укус и даље нешто компликованија него што би могла да буде, али је превођење са српског на Wolfram два правила која сам горе навео прилично директно. Almost no unnecessary bullshit and noise осим можда 'StringReplace[{rule1, rule2}]' дела. 

Мој циљ је да за наставнике и генерално стручњаке који нису софтверски инжењери направим још једноставниjи и елегантнији језик и интерактивно развојно окружење са богатом библиотеком функционалости који ће им омогућити да правила из своје области једноставно преточе у софтвер за учење. Уобичајено мишљење у мојој струци је да софтвера за учење нема још увек довољно јер је правила области (правила језика, математике, хемије, физике...) тешко формулисати. То није тачно. Наставници већ знају правила и без проблема их говорним језиком преносе ученицима. Софтвера за учење нема јер они који знају правила морају прво да науче гомилу непотребних ствари да би их испрограмирали. Тај проблем треба решити на елегантан начин (и постати бар милионер).  

[drvce]

3 hours ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

(и постати бар милионер)

Cuvaj se!

Spoiler

 

[Aurelije]

Mozemo li ovde da ubacam zanimljve sajtove koje mozemo koristiti za ucenje? 

[Juanito]

1 minute ago, Aurelije рече

Mozemo li ovde da ubacam zanimljve sajtove koje mozemo koristiti za ucenje? 

Наравно.  Можеш и нову тему да отвориш у овом подфоруму. "Сајтови за учење" или слично. Нарочито ми је занимљиво да напишеш шта ти се код тих сајтова свиђа, а шта не и шта би волео да ти сајтови имају што би, по твом мишљењу, допринело бољем учењу. 

[Aurelije]

12 minutes ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Наравно.  Можеш и нову тему да отвориш у овом подфоруму. "Сајтови за учење" или слично. Нарочито ми је занимљиво да напишеш шта ти се код тих сајтова свиђа, а шта не и шта би волео да ти сајтови имају што би, по твом мишљењу, допринело бољем учењу. 

Hvala najlepse. Hajde krenucemo ovde, pa ako skoci interes odvojicemo teme, nadam se da nemas nista protiv? Ja sam koristio sajt https://www.coursera.org/, tu sam se prvi put prijavio za sjajan kurs iz "algebre". Svidelo mi se to sto predaju top profesori koji jako lepo predaju, kao i moguce konsultacije sa profesorima za palcene clanove. Postoje i elektronski testovi posle svake lekcije. 

Bilo bi lepo kada bi ti sajtovi imali neke simulatore za, naprimer, eksperimente iz fizike, jer mi je zelja da naucim fiziku.

[Juanito]

20 minutes ago, Aurelije рече

Postoje i elektronski testovi posle svake lekcije. 

А да ли постоје интерактивне вежбе које ти помажу да научиш да решаваш проблеме током курса?

[Aurelije]

1 hour ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

А да ли постоје интерактивне вежбе које ти помажу да научиш да решаваш проблеме током курса?

ne bas - postoje animacije i zadaci koji su parcijalno interaktivni.

[Aurelije]

Evo finog sajta za ucenje programiranja interactivno. 

https://www.codecademy.com/

[Juanito]

Тренутно су у моди рачунарске игре за учење. Званичан "buzz word" назив је ”озбиљне игре” што није баш прецизно јер наводи на помисао да су остале игре некако неозбољне, а ове за учење можда и досадне. Да занемаримо глупа имена, свака игра која је намењена учењу би требало да води рачуна о томе како људи заиста уче. Због тога је важно развијати алате који помажу писцима игара да у своје игре укључе когнитивне принципе. У линкованом чланку опсано је интегрисање ACT-R когнитивне архитектуре са чувеном Unity engine (машином?) за развој игара.

http://eprints.soton.ac.uk/379960/1/ACTR-Unityv10.pdf

[Н И Н Е]

@☺ Juan ☺

Šta kažeš na ovo: "Repetitio mater studiorum est"?

 

[Juanito]

1 minute ago, Ниџока 1.1 рече

@☺ Juan ☺

Šta kažeš na ovo: "Repetitio mater studiorum est"?

Колико знам, то је једини начин. До душе, не нужно механичко понављање потпуно истог (за неке задатке је и механичко понављање довљоно, али не за све), већ понављање ”са разумевањем” ”сличног”. Али има и она фора да није добро превише дуго вежбати у једном даху и да треба правити паузе између вежбања. Мени се лично дешава да боље свирам песму кад одморим пар дана, па се онда вратим инструменту. Скоро прочитах да су то објаснили когнитивни психолози, али не бих да давим са детаљима кад нико не чита. Превише времена за јако мало публике.

[Н И Н Е]

1 minute ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Скоро прочитах да су то објаснили когнитивни психолози, али не бих да давим са детаљима кад нико не чита. Превише времена за јако мало публике.

Samo šibaj. Zanimljivije je od Konstantinopoljskog sabora 1756 100%