Искуство молитве за другог

[N.Petrovic]

Jedan mladi monah je upitao Avu Varsanufija Velikog: 

 

- Oce kako da postupim kada mi neko zatrazi da se pomolim za njega? 

 

- Dovoljno je da kazes u sebi: Gospode pomiluj nas. 

[napoleon bonaparta]

Ja sam duže vreme bio uropstvu molitava za druge. Kada se ne bih molio za njih osecao bih ogroman osecaj krivice. Cak je i sada tako.

Te molitve su mi iskreno teske i naporne. Uvek mi je lakse da se molim samo za moju porodicu. Cim pomenem druge uzasna nervoza me hvata.

Tezak je duhovni svet, a pogotovo za nas mlade. Nadam se da cu nekada naci taj mir....

[napoleon bonaparta]

"По питању молитвеног правила имај увек на му да је оно ради тебе а не ти ради њега."   http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=1228

 

 

Meni licno prijaju kratke molitve ujutru i uvece. Najbolje se osecam posle njih.

 

Problem je nastao, jer praktircno ne mogu da prestanem da se molim. Cak verujem da imam psiholoski poremacaj. Verovatni bi me cika psiholog poslao u Lazu.

Imam ogromnu nuzdu  da se molim za druge ljude. Skoro za sve ljude. Ogromnu nuzdu da se molim svecima. Svecima sam poceo da se molim pre 4 godine i iskreno verujem da su pomogli meni i porodici po mnogim pitanjima. Razumno mi je da im svake godine slavim slavu i trudim se da tih dana budem sto "cistiji". Medjutim, ogroman strah od "kazne" i strah da ce pomoc njihova prestati ako im se non stop ne molim preovladava. Takodje vazi i za molitve za druge. Ako se ne molim za njih nerazuman, bolestan strah mi se javlja . Imam puno bliznjih koji imaju probleme i prosto osecam ogromnu krivicu ako se ne molim stalno za njih. Da napomenem da su mi molitve izuzetno nervozne, ali izuzetno, sa ogromnom dozom nmemira, losih misli i hule na boga.

Verujem zaista da imam psiholoski poremaj.

 

Jedno desetak puta sma pokusavao da prevazidjem ovaj problem. Potraje broba nedelju dana i gotovo.

Isti slucaj kao sa lakoholom. Borim se nekoliko dana protiv opijanja, pa se ubrzo vratim.

 

Da li ce se bog i sveci i andjeo cuvar, uvrediti, ako naglo prestanem da im se molim. prakticno planiram neko vreme da potpuno zaboravim na molitve. U potpunosti. Posle bih poceo sa zeljenim malim juranjim i vecernjim molitvama. Naravno slabo verujem da cu i ovaj put uspeti, jer se navike vrlo brzo vracaju, bas kao i zelja za grehom.

 

 

[Лазар Нешић]

@@napoleon bonaparta,

 

Ако не претерујеш и не желиш да направиш негу шегу, онда је боље да са неким што пре попричаш. Ја бих лично ишао код психијатра, за почетак. Не због молитава, већ због алкохолисања.

[Bokisha]

Кад се молим било за моју породицу(а иначе ситуација није сјајана-развод) или Исусову молитву углавном осећам притисак у глави.А често и атмосфера у кући се погорша  након молитве или после Литургије и давања имена на проскомидији.Јел имао неко слична искуства или неко објашњење

[Иван Ивковић]

...Зар не знаш да смо ти и ја једно?

У том осећају нашег јединства са другим, крије се тајна духовног живота у Христу.

 

И не само то. Приносећи себе и молећи Господа ми приносимо и освећујемо читаву природу - живу и неживу. На тај начин остварујемо свој највећи потенцијал и назначење.

[Trifke]

Dugo sam se premisljao da li da napisem ovo ili ne i na kraju sam odlucio da napisem bez obzira na sve moguce posledice.

Naime primetio sam da kada se prvo pomolite za coveka pa mu ovde na forumu  to napisete nekako ispadne cak i da ste na totalno suprotnim pozicijama lepo pa cak i postanete drugari. Desavalo mi se nauprot tome da cak i kada sam imao nesto lepo da kazem da je dolazilo do nesporazuma. Necu da kazem da je molitva caroban stapic ali sam u jedno 100% siguran:

 

Jezik neba je jezik molitve i ljubavi.

 

Isto to vazi i u svakodnevnom zivotu. Krene svadja sa nekim pomolite se u sebi sa tog coveka i videcete da ce biti drugacije.

Vidim ovde neki momci i devojke se zale da je nemoguce naci dobrog momka/ devojku a moje je pitanje da li ste se molili za njih. Sta u zivotu mozemo dobro da dobijemo a da nedodje iz ruke Gospodnje?

 

Не варајте се, љубазна браћо моја!Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од оца свјетлости, у којега нема промијењивања ни мијењања видјела и мрака;

 

Илија бјеше човјек смртан као и ми, и помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци.И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој.

 

Ovo su samo neki delovi poslanice svetog apostola Jakova u kojima nas on savetuje i ohrabruje da se molimo jedni za druge. Molitva je ujedno i najlaksa i najteza stvar.

Zato ako zelite nekome nesto da dokazete da ga uputite pomolite se prvo Bogu za njega i onda postoje sanse da izadje na pravi put.

Ako zelite da nadjete nekoga koga cete celog zivota voleti pocnite da se molite Bogu. Licno sam ubedjen da drugog puta nema

Nadam se da vas nisam udavio ovim mojim pisanjem.

 

[Иван Ивковић]

Nadam se da vas nisam udavio ovim mojim pisanjem.

 

Ма какви, запажање је одлично и потпуно се слажем. Молитва на првом месту а кроз молитву и прихватање свих и свега као најбољи могући дар од Бога, без којекаквих себичних прохтева и фантазија. Више ни сам не знам колико сам пута ово заборавио...

[Trifke]

Ima li jos neko slicno iskustvo!

[Саша од Москве]

Ja kad sam se sa jednom meni bitnom osobom dosta svađala, počela sam da se molim za nju - ali to je bilo više kad nisam imala kud, na ovaj - na onaj način razgovaraj, nije bilo moguće da budemo u miru. To je trajalo (meni se čini vekovima, ali oko mesec dana sigurno, možda i više) - ta moja molitva, ali znam da nas je to zbližilo... Potpuno sam sigurna u to, i pomogla je i meni i njoj...

[Sanvila]

Moć je molitve bezgranična.

Molitva je jedan od najlepših poklona koji možemo primiti.

[Дијана.]

Učini, Gospode, da ono što govorimo bude korisno drugima a nama da ne šteti (da se ne gordimo).

Da, mogu da posvjedočim, da sam osjetila i na sebi djelovanje molitve drugih, a i moje molitve na druge. (Ali od gorde pomisli npr. da moja molitva djeluje gubila se ili molitva ili dejstvo). Postepeno sam se u zadnje 4 godine otkako živim crkveno naučila molitvi, i za sebe i za druge, i od duhovnog nedonoščeta krenula ka odraslom uzrastu. Osjetila sam da mogu da pomognem molitvom, a pošto me to ispunjava, a sticajem okolnosti uglavnom sam nemoćna da pomognem bilo sebi bilo drugome (valjda prevaspitavanje od gordosti), pa mi je ostalo jedino da se molim. Na početku tog puta nisam ni imala sile da se molim, za druge recimo, i osjećala sam to kako na mene prelazi tegoba i svašta nešto; sad sam dobila više sile, i jedno sažaljenje, molim se bez rezerve i bez straha. Mnogo šta sam činila a još više željela da učinim; ali duboko sam uvjerena, da će našom molitvom samo, neko ko je u prilici učiniti to što treba (tj. upodobiće se naša volja opštoj a možda i Božijoj). Prebolno sam osjetila i ono što sam 'prespavala' i nisam se molila dovoljno, ili dovoljno dobro.

Jedino kroz molitvu (i pričešće, post se podrazumijeva), mi se približavamo tom izvoru nepresušnom života i snage, možemo da uzimamo pomalo odatle, da prestanemo da budemo negativni (analogno prirodnoj pojavi, prazni, potrebiti), nego da postanemo pozitivni (puni, da možemo i imamo šta da damo). I jedino tako možemo da se približimo onom putu koji nam je Božjom promišlju naznačen, inače lutamo i gubimo se.

Molitva kao izraz ljubavi i nosilac sile misli, spaja dva svijeta i prevazilazi prirodne zakone, i spaja nas međusobno u ljubavi bez obzira na prostornu pa i vremensku povezanost,i spaja nas i sa ljubavlju Božjom. Oslobađa nas determinizma kome robujemo i približava slobodi 'nadnebeskog, umnog' svijeta, duhovnog bivstvovanja pomalo već i ovde a još više posle,tamo, ako se upodobimo Gospodu i ako se On smiluje na nas.

Bitno je samo da sebi ne pridajemo zaslugu, jer to je za duhovni život glavna zamka, tako da je i sama jezička formulacija 'moć naše molitve', (jer molitva je samo ključ i kucanje, a On čini), ili šta mi stičemo ili utičemo molitvom, već pomalo duhovno štetna za nas; mnogo je bitno sve ono smiravvajuće 'sve loše od nas a sve dobro od Boga'. Ne znam ni kako izbalansirati tu odgovornost koju kao hrišćani, oni koji treba da svijetle, imamo, a da iskreno, zbiljski, a ne formalno i licemjerno, poreknemo 'sebencetu' svaku važnost u tome.

[Suncokret54]

... Милан ме загрлио, тамо, на растанку, мене псето шугаво... колико је њих толико умнијих од мене, овде, којима сам држао слово, могли су ме појести, а нису, мене безумника... нема никога у овом сеоцету које се зове Форум ко ме није задужио каквим добром, милошћу, бригом, топлом речју утехе, мене последњег... знам да си то Ти учинио, за мене, кроз њих, и усуђујем се да молим, ја недостојни... помилуј их Господе све, без изузетка, јер се нађе у њиховим срцима места и за Тебе, и допустише да се кроз њих дотакнеш и мога незахвалног срца, помилуј их Боже милости Своје ради... Амин... Боже дај...

 

[Срђан Шијакињић]

On 9/18/2016 at 13:12, Дијана. рече

Молитва за другог је израз љубави. 

Мени искрено никад није било баш јасно шта је смисао молитве за другог, сем да му шаљемо неку позитивну енергију (знам да глупо звучи, али ради једноставности разговора). Бог ће помоћи ономе коме жели да помогне (или који жели да му се помогне) и та помоћ свакако неће изостати ако се ми не молимо. Дакле, молитву за другог више видим као корисну за наш однос који имамо са тим неким (што може бити обострано корисно наравно), него за њега у смислу бољег "привлачења" Божије милости...

Исто, што се тиче помоћи светитеља, ја молитве њима доживљавам пре свега као неко успостављање односа са личношћу конкретног светитеља који нам је драг, близак. Као да причамо са неким кога бисмо пожелели за пријатеља. И ту не видим опет неку аутоматску повезаност да ће Бог "боље" или "брже" да нам помогне ако се молимо неком светитељу да моли Бога за нас, него да само кажемо Боже помагај...

[Драгана Милошевић]

Молитвом за друге изграђујемо однос ка Богу и ближњима. Нико се сам није спасио.