Византијска философија и Максим Исповедник

[Ламех]

Зна ли неко да ил су доступни било у е-издању или на папиру текстови са овог симпозијума који је био у Бг? Интересује ме ово што је било о св. Максиму јер је екипа која је излагала радове, по мом скромном суду, врх. Па бих волео те текстове да испратим.

Ево аутора!

 

 

Byzantine_Philosophy_and_Maximus_the_Con Mitraleksis.pdf

[ivona]

Sotirisa,Nikolaja Ludoviksa i Cvetkovića можеш наћи на academia.edu i ako već nisu okačili te radove možeš ih zamoliti da ti ih proslede na email (ozbiljna sam, fini ljudi to čine).

[Tristatri]

 

Moze li ko od ucenih da mi potvrdi ili opovrgne da li sv. Maksim Ispovednik jeste ili nije iz 'grupe svetih otaca crkvce'

wikipedia u tekstu o njemu kaže:

     ….Данас се свети Максим Исповедник сматра једним од отаца цркве.

S druge strane wikipedia na temu Crkveni oci (gornji link) tačno pobraja ko su Crkveni oci, i tu nema njegovog imena.

A kako znamo da wikipedia nije uvek I sasvim pouzdan izvor informacija, interesuje me šta je zapravo tačno po ovom pitanju. Šta kaže Patrologija? 

[Bokisd]

Uf, kako da nije, otac i ucitelj crkve vrlo uvazavan i postovan, kako kao licnost , tako i njegovo ucenje i pisanije.......ovde ima posebna strana posvecena njemu (pod njegovim imenom) :

https://archive.li/aJopz

[Tristatri]

Hvala, ali onda spisak dat ovde je potpuno proizvoljan. Opet, sa druge strane, u jednom odgovoru na jedno pitanje ovde popis uljučuje i ličnosti vrlo bliske sadašnjosati. Razumem da je odgovor imao 'usmeravajući' cilj pre nego pretenzija na potpunu tačnost, opet mene dovodu u nedoumice. 

Takođe, ako bi ko mogao da mi razjasni dva dole navedena pojma, jer pretragom nisam imao naročitih uspeha.

катафатик и апофатик

Hvala unapred kao i za prethodno!!

[Bokisd]

пре 58 минута, Tristatri рече

Hvala, ali onda spisak dat ovde je potpuno proizvoljan. Opet, sa druge strane, u jednom odgovoru na jedno pitanje ovde popis uljučuje i ličnosti vrlo bliske sadašnjosati. Razumem da je odgovor imao 'usmeravajući' cilj pre nego pretenzija na potpunu tačnost, opet mene dovodu u nedoumice. 

Takođe, ako bi ko mogao da mi razjasni dva dole navedena pojma, jer pretragom nisam imao naročitih uspeha.

катафатик и апофатик

Hvala unapred kao i za prethodno!!

Pa, koliko vidim  sa prvog linka nabrojani su crkveni oci do kraja IV i pocetkom V veka, naravno da imamo jos mnogobrojnu plejadu otaca kasnijih vekova,..... svetitelji Kiril Aleksandrijski, papa Lav I, Maksim Ispovednik, Jovan Damaskin, Fotije Veliki, Grigorije Palama, Marko Efeski, Sava Srpski (ovako iz glave na brzinu sam se setio) i mnogi drugi...

I, na kraju naravno oce i ucitelje nasih bliskih vremena,.... za nas svetitelji Justin i Nikolaj, Teofan Zatvornik, Jovan Kronstanski, Jovan Sangajski, Nektarije Eginski, Siluan Svetogorac i drugi (ovo isto na brzinu)... znaci kako si rekao, kao neko usmeravanje i preporuka.

Sto se tice ovih pojmova imas ovde osnovno objasnjenje u Recniku pravoslavne teologija od Jovana Brilje :

https://www.scribd.com/document/343022066/JOVAN-BRIJA-RECNIK-PRAVOSLAVNE-TEOLOGIJE-pdf

Ima i ovde :

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/6517-вера-и-знање-апофатичко-и-катафатичко-знање-о-богу-изразиво-неизразиво-богословље/

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Publikacije-Istina5-L.htm  ... itd

 

[Tristatri]

HVALA!!!!!

[Tristatri]

U fusnoti nekog teksta pročitao sam sledeće:

… Монтанисти или пепузити залагали су се за строга животна правила, за строги пост, за одлучење од женидбе, за живот испуњен жртвом. Велики заговорник и најважнији представник монтаниста је Квинт Септимије Тертулијан, познати хришћански писац. Тертулијан је оставио велики број списа монтанистичког опредељења као и значајна хришћанска дела: 'О души' или 'О васкрсењу тела'. Иако од несамерљивог значаја за развој хришћанске теологије на Западу (разрадио појам св. Тројице) Тертулијан није унесен у попис црквених отаца…

Jasno mi je zašto Tertulijan nije unšen u popis, ali akcenat moje dileme je ko pravi revidira i apdejtuje te spiskove, jer ih je očito više: zapadni, istočni, noviji, sasvim stari … crkveni oci do kraja IV i pocetkom V veka, plejada otaca kasnijih vekova ...itd.

Tako dolazimo i do moje dileme sa početka … Maksim Ispovednik na jednom spisku može biti a na drugom ne?

[Bokisd]

пре 2 часа, Tristatri рече

U fusnoti nekog teksta pročitao sam sledeće:

… Монтанисти или пепузити залагали су се за строга животна правила, за строги пост, за одлучење од женидбе, за живот испуњен жртвом. Велики заговорник и најважнији представник монтаниста је Квинт Септимије Тертулијан, познати хришћански писац. Тертулијан је оставио велики број списа монтанистичког опредељења као и значајна хришћанска дела: 'О души' или 'О васкрсењу тела'. Иако од несамерљивог значаја за развој хришћанске теологије на Западу (разрадио појам св. Тројице) Тертулијан није унесен у попис црквених отаца…

Jasno mi je zašto Tertulijan nije unšen u popis, ali akcenat moje dileme je ko pravi revidira i apdejtuje te spiskove, jer ih je očito više: zapadni, istočni, noviji, sasvim stari … crkveni oci do kraja IV i pocetkom V veka, plejada otaca kasnijih vekova ...itd.

Tako dolazimo i do moje dileme sa početka … Maksim Ispovednik na jednom spisku može biti a na drugom ne?

Pa, postoji instanca koja pravi i revidira spisak otaca, ali i njihovih pisanija, mislim to je sama Crkva,  ali malo konkretnije to je patrologija nauka koja se bavi izucavanjem zivota i ucenja i pisanja otaca i hriscanskih pisaca crkve,.... prostije receno kakav su zivot vodili i dela koja su cinili i sta su tacno pisali o veri i crkvi, sve se presudjuje i ispituje i istrazuje koliko je vise moguce i donose se odgovarajuci sudovi o tome da li se neki hriscanski pisac i svetitelj moze nazvati ocem crkve i koje stvari su kod nekog mozda problematicna sa stanovista vere, jer sigurno nisu bas svi sveti oci kao neki roboti koji rade po automatizmu , moze da se negde kod nekog oca potkrade i neka greska u razmatranju nekih pitanja vere i duhovnosti i crkve.. takva stvar se zove teologumena ili licno misljenje nekog oca crkve o nekim pitanjima vere koje ne vazi za sve hriscane i crkvu....

Takvo je i stanje sa Tertulijanom kojeg si naveo, ...on se smatra za vrlo  pouzdanog hriscanskog pisca sa puno poucnih verskih knjiga i tekstova, ali je poznato da je jedno vreme bio pod uticajem i clan sekte montanista sa kojima je delio neka slicna duhovna uverenja i zbog toga neka njegova pisanija i dela crkva ne prihvata kao merilo vere. Sto se tice sv.Maksima Ispovednika on je pouzdan i opsteprihvacen sveti otac crkve.

(ovde ima nesto osnovno o patrologiji) 

https://patrologija.com/patrologija/program-patrologije/

 

[Tristatri]

Opet Hvala!!

Jasno mi je što govoriš! Ali što više čitam o teologiji generalno, istoriji I sl. Dolazim do (mozda pogrešnog) zaključka, da I teologija ima izvesnih problema. (Ovde već odstupam od pitanja sa kojim sam krenuo). Ima problema kao što npr. i filozofija. Oboriti filozofiju kao nauku je vrlo teško i možda skaradno i pokušati, ali našao sam izjave koje su mi bile u najmanjem simpatične, a to je da filozofija nije odgovorila ni na jedno ključno pitanje (o smislu života). Kao i psihologija sa svojim 'problemima', koja kao nauka, nijednog obolelog od šizofrenije ili čak iblaže mentalne bolesti nije izlečila. Da nije antipsihotika (hemije) koja ih dovodi u 'prihvatljivo' stanje, sama psihologija je nemoćna..

Uh .. nebih ništa protiv svetih otaca i značaja za crkvu (ne u smislu 'ustanove'). Ali se čini da je i njihov zadatak bio težak, shvatiti razumom nešto za šta razum nije dovoljan.  

Sve mi se, sada, nešto čini da Hrist nije došao da poduči da bi smo shvatili nego da bi smo bili bolji. Ili jednostavno da objavi vest koja daje nadu. U stvari nije neophodno (niti možda moguće) da shvatim nego da poverujem. 

Uh teško .. ni Lav T. nije, niti svatio, a čini se ni poverovao, sem što je dobro kritikovao. Ili možda jeste shvatio, u poslednjih 5 dana svog života. Kako god, što bi rekli: on je umreo, a i ni ja se ne osećam baš dobro … Teška ova teologija ...

 

[Bokisd]

пре 48 минута, Tristatri рече

Opet Hvala!!

Jasno mi je što govoriš! Ali što više čitam o teologiji generalno, istoriji I sl. Dolazim do (mozda pogrešnog) zaključka, da I teologija ima izvesnih problema. (Ovde već odstupam od pitanja sa kojim sam krenuo). Ima problema kao što npr. i filozofija. Oboriti filozofiju kao nauku je vrlo teško i možda skaradno i pokušati, ali našao sam izjave koje su mi bile u najmanjem simpatične, a to je da filozofija nije odgovorila ni na jedno ključno pitanje (o smislu života). Kao i psihologija sa svojim 'problemima', koja kao nauka, nijednog obolelog od šizofrenije ili čak iblaže mentalne bolesti nije izlečila. Da nije antipsihotika (hemije) koja ih dovodi u 'prihvatljivo' stanje, sama psihologija je nemoćna..

Uh .. nebih ništa protiv svetih otaca i značaja za crkvu (ne u smislu 'ustanove'). Ali se čini da je i njihov zadatak bio težak, shvatiti razumom nešto za šta razum nije dovoljan.  

Sve mi se, sada, nešto čini da Hrist nije došao da poduči da bi smo shvatili nego da bi smo bili bolji. Ili jednostavno da objavi vest koja daje nadu. U stvari nije neophodno (niti možda moguće) da shvatim nego da poverujem. 

Uh teško .. ni Lav T. nije, niti svatio, a čini se ni poverovao, sem što je dobro kritikovao. Ili možda jeste shvatio, u poslednjih 5 dana svog života. Kako god, što bi rekli: on je umreo, a i ni ja se ne osećam baš dobro … Teška ova teologija ...

 

Za Tolstoja bih rekao neka mu Bog uzme poslednjih pet dana i ono sto je pisao cisto kao knjizevno delo, sve ostalo sto je pisao u vezi crkve i vere,.... uf, bolje da cutimo.... 

Svasta mi nesto pada na pamet da kazem, ali, mislim da sto se tice filozofije i vere, postoji komplementarnost u mnogim stvarima, postoji ona izreka u teologiji,.... filozofija je sluskinja i pomocnik teologije , mnogi oci su cenili kako mnoge stvari u filozofiji , tako i same filozofe, ... od kojih je verovatno sam Platon bio najcenjeniji, tako da i u veri su se mnogi crkveni oci bavili kako teologijom tako i filozofijom i na jedan vrlo suptilan i spekulativan nacin spajali veru i filozofiju u jednu stvar i jedan isti put, koji vodi ka' Bogu i Isusu Hristu i Crkvi. Jedan od najboljih otaca na tom polju jeste sv.Avgustin.

Ono, meni deluje,  da su vera i nada osnove, i na tom temelju nadogradjujemo nase znanje o mnogim stvarima u svetu, gledajuci kroz veru i razum i cineci dobra dela.

[Tristatri]

Da, zelja za znanjem i mislit ne može biti nikako nešto lose. Za radoznalost isto mislim. Ali mi se čini kao da ništa od toga ne mora biti presudno u vezi onoga što je Hrist govorio. A opet čini se da u većem znanju može biti I više duha, (ali i zla takodje). A tog preplitanja (pa izgleda i plagijatorstva) izmedju 'mislećih nauka' očito da ima još i pre ili od Vavilona, čini se. Skoro naiđoh na jedno mišljenje:

 … упадљива сличност Кантове филозофије са филозофским ставовима неких од Св. отаца (нарочито катафатиком и апофатиком Максима Исповедника) ми не делује случајна, а тиме се отвара питање аутентичне 'генијалне креативности' пруског филозофа који никад није мрднуо из Кенигсберга.

 I eto, od gore ove, rečenice dođoše ona neka pitanja moja ovde.

[Milica Bajic]

Видела сам на примерима да је управо претерана жеља за знањем и радозналост уништила човеку способност интуиције. Способност оног простог, непосредног схватања и прихватања ствари као таквих.

Тај један исти круг питања који се врти има понекад моћ да човека толико обузме да он једноставно ништа више не зна за сигурно, већ стално мора да трага за новим и новим информацијама. Док га потпуно не зароби агностицизам, који, у корак са временом, користи баш оне ударце испод колена.

Свако ко је  макар мало слаб и нема чврст темељ, изграђен, не треба да се упушта претерано у игру зато што неће препознати замку када наиђе на њу.

[Bokisd]

пре 25 минута, Tristatri рече

Da, zelja za znanjem i mislit ne može biti nikako nešto lose. Za radoznalost isto mislim. Ali mi se čini kao da ništa od toga ne mora biti presudno u vezi onoga što je Hrist govorio. A opet čini se da u većem znanju može biti I više duha, (ali i zla takodje). A tog preplitanja (pa izgleda i plagijatorstva) izmedju 'mislećih nauka' očito da ima još i pre ili od Vavilona, čini se. Skoro naiđoh na jedno mišljenje:

 … упадљива сличност Кантове филозофије са филозофским ставовима неких од Св. отаца (нарочито катафатиком и апофатиком Максима Исповедника) ми не делује случајна, а тиме се отвара питање аутентичне 'генијалне креативности' пруског филозофа који никад није мрднуо из Кенигсберга.

 I eto, od gore ove, rečenice dođoše ona neka pitanja moja ovde.

Pa, jeste, takvi smo po prirodi,  mislim da znanje nije samo po sebi nikako lose, naprotiv, narocito ako se ne bavimo bas ispraznim znanjima i tezimo pravim i istinskim znanjima koja postoje u veri i naravno u filozofiji i drugim ljudskim aktivnostima na polju duha i uma. I, naravno da se istovremeno pazimo da se ne pogordimo od prevelikog znanja i duhovnog uznosenja nad drugim ljudima i svojom bracom u crkvi.

Nisam nesto mnogo upoznat sa Kantovom filozofijom, licno, najvise mi lezi i prija Platonova filosofija. Sada citam sv.Avgustina i nasao sam ovde njegovo rasudjivanje o Platonu i njegovoj filozofiji i platonistima ( Knjiga VIII ) , vrlo je zanimljivo :

https://www.scribd.com/doc/28436355/Aurelije-Augustin-O-državi-božjoj-I

 

[Tristatri]

.

Da, da … čak, ako smem da se našalim, ni ta jedna zamka na koju se naiđe nije problem, problem su dve vezane zamke, dok su tri vezane smrtonosna, kako bi rekao Lesli Eldridz.

 

.