Jump to content

Apophthegmata Patrum - ИЗРЕКЕ ОТАЦА - тематска збирка (превод на српски)


Лазар Нешић

Препоручена порука

34. Рече старац: Тражи од Бога да ти дарује плач у срцу твоме и смирење. Непрестано пази на своја сагрешења и немој осуђивати друге, већ буди потчињен свима. Немој се дружити са женом, дечаком или јеретиком, те одбаци од себе смело опхођење. Обуздавај језик и стомак свој и уздржавај се од вина. Ако неко говори са тобом о било којој ствари, немој се расправљати са њим. Уколико добро говори реци: Да; а ако говори лоше реци: Ти знаш о чему говориш; и немој се препирати са њим око реченога. Тако ће твоја помисао бити умирена.

(34. Εἶπε γέρων· Παρακάλεσον τὸν Θεὸν ἵνα δώσῃ πένθος εἰς τὴν καρδίαν σου καὶ ταπείνωσιν, καὶ πρόσεχε πάντοτε ταῖς ἁμαρτίαις σου, καὶ μὴ κρίνῃς ἄλλους, ἀλλὰ γενοῦ ὑποκάτω πάντων, καὶ μὴ ἔχε φιλίαν μετὰ γυναικὸς μηδὲ μετὰ παιδίου μηδὲ μετὰ αἱρετικῶν, καὶ κόψον τὴν παρρησίαν ἀπὸ σοῦ, καὶ κράτει τῆς γλώσσης σου καὶ τῆς κοιλίας καὶ ἀπὸ οἴνου, καὶ ἐάν τις λαλήσῃ μετὰ σοῦ περὶ πράγματος οἱουδήποτε μὴ φιλονείκει μετ' αὐτοῦ, ἀλλ' ἐὰν καλῶς λέγει, εἰπέ· Ναί, ἐὰν δὲ κακῶς, εἰπέ· Σὺ οἶδας πῶς λαλεῖς, καὶ μὴ ἔριζε μετ' αὐτοῦ περὶ ὧν ἐλάλησεν. Καὶ τότε εἰρηνεύσει σου ὁ λογισμός.)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 96
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

On 10/11/2016 at 8:52, Лазар Нешић рече

не сме осуђивати, нити оговарати друге и гунђати; јер је писано: Који љубите Господа, мрзите на зло (Пс. 96,10). Монашки живот значи не дотицати се ничега што је неправедно, не гледати својим очима на зле ствари, не бити наметљивац, не бавити се животима других људи, нити пружати руке на узимање већ на давање. Живот се, дакле, монаха састоји у овоме: немати гордости у срцу, ни зле помисли у уму, нити пунити стомак до ситости, већ све чинити са расуђивањем.

Ovdje bih monah zamijenila sa hrišćanin. Nisu samo monasi pozvani da budu savršeni. (Samo mi ovo stomak do sitosti kvari koncepciju, mada čini mi se da se stomak povezuje sa umom, otuda post...)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Дијана. рече

Ovdje bih monah zamijenila sa hrišćanin. Nisu samo monasi pozvani da budu savršeni.

Слажем се. Већина ствари из ових поука се могу применити на све хришћане. Ипак, понешто ми се лично и не свиђа баш, нпр:

1 hour ago, Лазар Нешић рече

Немој се дружити са женом

Мислим стварно нема смисла шта су све ови калуђери причали ... :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa dobro, razumljivo je za monahe, čini mi se da su posjete i rođakinja zabranjene. :D Samo se moliti, ništa kontakti. Znali su oci i šta je incest.

E sad, šta da se radi sa izopačenjem polnog nagona u homoseksualnost, što je još gore, to je drugo pitanje...

Men' se čini da pročitah negdje, ovdje vjerovatno, da je Sv.J. Zlatoust rekao da je hom. veliki problem monaštva.

Oci su znali psihologiju i seksologiju davno prije Frojda. Sjećam se da sam bukvalno pročitala nešto kao: Strasti se ne mogu ugušiti, samo preobraziti, da je recimo prije 15-16 vijekova neko Otac izjavio. Eto Frojdovih 'otkrića' nesvjesnog, potiskivanja, sublimacije... ne vjerujem da je čitao pravoslavne oce :D 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

35. Брат упита неког од отаца: Шта је живот? А овај одговори рекавши: Имати истинита уста, освећено тело, чисто срце, помисли које не скитају по свету, те псалмопојати са покајањем, живети у тиховању и немати у мислима ништа друго осим чекања Господа.

(35. Ἀδελφὸς ἠρώτησέ τινα τῶν πατέρων· Τί ἐστιν ἡ ζωή; Ὁ δὲ ἀποκριθεὶς εἶπεν· Στόμα ἀληθινόν, σῶμα ἅγιον, καρδία καθαρά, τοὺς λογισμοὺς μὴ ἔχειν ῥεμβομένους εἰς τὸν κόσμον, ψαλμῳδία μετὰ κατανύξεως, ἐν ἡσυχίᾳ διάγειν καὶ μηδὲν ἄλλο ἐννοεῖν ἢ τὴν προσδοκίαν τοῦ Κυρίου.)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

36. Рече старац: Подучавајмо се кротости, подношењу, дуготрпљењу и љубави, јер у овоме је суштина монаха.

(36. Εἶπε γέρων· Μελετήσωμεν τὴν πραότητα καὶ τὴν ἀνεξικακίαν καὶ τὴν μακροθυμίαν καὶ τὴν ἀγάπην· ἐν τούτοις γὰρ ὁ μοναχός.)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

37. Он опет рече: Бити хришћанин значи подражавати Христа.

(37. Εἶπε πάλιν· Ὅρος χριστιανοῦ μίμησις Χριστοῦ.)

КРАЈ ПРВЕ КЊИГЕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Књига II

Како свим силама треба тежити тиховању

1. Рече ава Антоније: Као што рибе умиру уколико остану дуго изван воде, тако и монаси коју тумарају изван келије или дангубе са људима из света ослабљују јачину свог тиховања. Дакле, као што риба хита према мору, тако и ми требамо хитати према келији, а како не би тумарали напољу и заборављали на унутрашњу пажњу.

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2. Он је још говорио: Онај ко пребива у пустињи и тихује ослобођен је од три борбе: слушања, разговора и гледања. Преостаје му само једна борба, она са срцем.

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3. Док још увек живљаше у палати, ава Арсеније мољаше Бога говорећи: Господе, упути ме како да се спасем. И дође му глас говорећи: Арсеније, бежи од људи и бићеш спасен.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

4. Пошто се ава Арсеније беше удаљио од света у усамљенички живот, опет се мољаше говорећи исте речи. И чу глас који му рече: Арсеније, бежи, ћути и тихуј. Јер ово су темељи безгрешности.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5. Ава Марко рече ави Арсенију: Због чега бежиш од нас? Одговору му старац: Бог зна да вас волим, али не могу бити и са Богом и са људима. Хиљаде и милијарде горњих /сила/ имају једну жељу, док људи имају мноштво жеља. Не могу, дакле, напустити Бога и ходити са људима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

6. Дође једном блажени архиепископ Теофил – заједно са неким управитељем – ави Арсенију и замоли га да чује од њега какву реч. Након краћег ћутања, старац му одговори: Ако вам кажем, хоћете ли сачувати речено? Они обећаше да ће сачувати, а старац им рече: Где чујете за Арсенија, немојте се приближавати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

7. Другом приликом пожеле архиепископ опет да посети старца, те најпре посла изасланике да види хоће ли старац отворити. А овај му поручи рекавши: Ако дођеш, отворићу ти; али ако отворим теби, онда ћу отворити свима и нећу више моћи да пребивам овде. Чувши ово, архиепископ рече: Ако ћу га својим одласком отерати, онда уопште нећу ићи светоме.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

8. Дође једном ава Арсеније на неко место где беше трске која шушташе на ветру. И старац упита браћу: Какво је ово шуштање? Они му одговорише: То је од трске. Старац им рече: Заиста, ако човек који пребива у тиховању слуша певање врапца и његово срце због тога нема више ону исту тишину, колико ли је тек горе вама који подносите повијање ове трске.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...