Da li se stidite sebe?

[Јелена011]

Da li se i u koijm situacijama osecate postidjeno? Da vas je sramota necega?

Evo jednog teksta za pocetak razgovora...

"Stid nije rezervisan samo za situacije kada se zacrvenite i zbunite jer se osećate izloženo pred ljudima. Stid je takođe ono dublje, bolno osećanje da nešto s nama nije u redu, i da zbog toga nismo vredni ljubavi i možemo biti odbačeni ako se vidi ko smo zaista.

Probajte da se setite kad ste se poslednji put osećali neadekvatno, falično, nedostojno ljubavi, kao da svi vide koliko ste zapravo loši/dosadni/očajni/glupi... Tada ste verovatno reagovali tako što ste se oborili pogled, možda se zacrveneli po licu ili grudima, telesno se skupili (sklupčali, smanjili), povukli iz razgovora ili iz društva, i zatrpali se samoporažavajućim mislima...ili ste, bežeći od tog osećanja, reagovali besom i napadom.

Stid čini da se zatvaramo pred ljudima i pred životom, umanjujemo sebe, plašimo se, zatvaramo srce i ne živimo ono što jesmo.

Postoji način da se radi sa stidom, i da kroz taj rad ojačate sebe i svoje odnose. U zavisnosti od toga koliko je toksičan, možete raditi sami ili sa vašim psihoterapeutom. Prvo je potrebno da ga osvestite. Posmatrajte sebe kroz nekoliko situacija u kojima se osećate bolno neadekvatno, i otkrijte svoj obrazac ponašanja, misli i osećanja: Koje situacije su moji „okidači“ stida? Kako reagujem telesno? Koja osećanja se javljaju? Koje negativne misli?

I sada čujte ovo što ću vam reći, i dobro to zapamtite: najverovatnije to što mislite da drugi osećaju i misle o vama, nije istina (barem ne u potpunosti). Verovatnije je da su to vaša očekivanja, zasnovana na nekim davnim odnosima, koja sada prenosite na druge ljude. Zato, u sledećoj situaciji, kada prepoznate napad stida, malo se povucite i osvestite šta se dešava, i dajte sebi podršku. Kada se osetite bolje sami sa sobom – jednostavno proverite sa drugom osobom svoje strahove. Na taj način se iz izolacije i starih rana, vraćate u realan odnos sa drugom osobom.

Iako stid postoji u svima, retko je tema razgovora, čak i među prijateljima. Stid je jedna od najznačajnijih ignorisanih tabu tema. Cveta u tami, skrivenosti i izolaciji. Što manje pričamo o njemu, to više kontroliše naš život.

Stid ne može preživeti ako ga u sebi osvetlite i podelite sa osobom koja razume i saoseća. Prihvatajući svoj stid dajete priliku drugima da vas vole još više i jače, ne uprkos, već ZBOG svih vaših nesavršenosti. O kakva je to onda ljubav...zar ne?"

https://www.facebook.com/pricatela/

[Goku]

Да.

[Sanja Т.]

Отворено говорим о стиду ,када се дотакнем теме. Себе се најчешће застидим када забрзам да исправим нешто или некога, а да нисам сагледала комплетну слику.Такође и онда када говоримо о људима са разним здравственим или физичким сметњама у животу, који се боре као лавови, да надоместе тај недостатак- а ја, здрава, права, а све ми је нешто тешко...е тад се баш постидим себе.

 

Некада...много раније...у смислу теме, стидела сам се( у ствари,мислим да је то био страх) од аргесивнијег саговорника, који је надмен.Некако сам се осећала постиђено што нисам начитанија, па да му будем бољи саговорник....јер сам прецењујући тај надмени свет, потцењивала себе.

[Broken]

Нисам нешто стидљив. Све је у границама нормалног сем у једном детаљу. Непријатно ми је у вези једног дела сопственог тела. Још увек се нисам ослободио у вези са тим иако нисам баш млад и требало би да сам до сад решио сам то сам са собом.

П.С. Молим вас да не нагађате о чему се ради јер вероватно није то што мислите.

[Goku]

15 minutes ago, Broken рече

П.С. Молим вас да не нагађате о чему се ради јер вероватно није то што мислите.

Ја помислио на уши. Ниси, дакле, клемпав?

[Dijasporka]

Sto je meni bio cudno kad mi je jedna drugarica rekla kako ona ume da se postidi i zbuni u nekim situacijama, a ja to uopste nisam od nje ocekivala jer je uvek nasmejana, vesela, opustena i spremna na salu. Bas kad smo pricale na tu temu stida postale smo mnogo bliskije. Valjda zato sto smo ogolile jedna pred drugom svoje slabosti i pokazale ranjivost.

[Arsenija]

Stid nije isto što i nedostatak samopouzdanja ... Stidim se nekih svojih postupaka i životnih odluka ... to je valjda neki oblik pokajanja ... Nisam stidljiva , ali jednostavno ne mogu da se opustim ... niti to želim ... Imam svoj svet i oko njega kineski zid ... 

P.s. Težak sam čovek . 

[Јелена011]

Frida, mislim da ti govoros o sramoti, stid je vise vezan za dozivljaj sebe, unutrasnji, kada je pokazan u javosti, kada "uradimo" nesto za ata mislimo da nas drugi mogu "osuditi", manje ceniti vrednovati i slicno tu je vise sramota. Slicno je to da smo sami sebi sudije u oba slucaja, mi smo ti koji imamo tu cast i zadovoljstvo da sudimo i sebi i drugima na osnovu nekog naseg sistema i onda ako se ne uklopimo u nase standarde osudimo dja sebe dja drugog.

Al stid je vise telesni dozivljaj tj projavljuje se telesno, osecaj da nismo adekvatni, da nismo dovoljno vredni, da smo "falicni", stidimo se dela svog tela, ili svojih osobina, mislimo da ako nas neko otkrije da nas nece voleti, da nas je nemoguce prihvatiti. Nema toliko veze sa odnosima sa drugima, javlja se ono sto bi rekli po mraku kad nema nikog oko nas. Sramoti ipak treba publika, drugi covek.

 

Arsenija pa to je super, to je zaljenje, zao ti je sto si nesto uradila, lupam sad nekog povredila, mozda sad pravoslavno bogoslovski neko tu ubaci razliku izmedju kajanja i pokajanja, al mislim da je to zdravija varijanta, dok god te ne "opseda".

[Sanja Т.]

Jelena, izgleda da i ne znam razliku izmedju stida i sramote.Moze li nesto detaljnije o tome?

Zar to nije isto? Kada se osramotimo ,mi kazemo "postideli smo se" , ne kazemo" posramili smo se".Da li i tu gresimo?

[Јелена011]

Ne mogu sad s telefona...da nije isto, slicno je jako ali stid i sramota su dva razlicita osecaja. Za stid smo dovoljni samima sebi, stidimo se sto kazu pa se stidimo i kad smo sami. A sramotu osecamo pred drugim, kada mi mislimo da nas drugi procenjuje, a da nismo ispunili neke samo nase kriterijume, pa nas je sramota od drugog.

Oba vuku korene iz detinjstva, sramota je vise vezana za krsenje nekih drustvenih normi, kako su nas vaspitali, sramota je cackati nos lupam najgluplji primer, sramota te je kad nesto uradis pred drugim...a sridis se sebe kad nije toliko vazno sta i pred kim uradis il ne uradis nego sto se tako osecas da je deo tebe. Stidis se neke svoje osobine, nekog dela sebe i slicno.

[Sanja Т.]

Захваљујем на објашњењу.Јасније  ми је.

[JESSY]

ja nigde nisam procitala da postoji razlika izmedju stida ili sramote...caka sta vise, svuda se pominje "stid ili sramota"...

[Ayla]

Ja sam odvojila ta dva emocionalna sjećaja na osnovu momenata koji ih iniciraju.
Stid inicira nesigurnost, a sram osjećaj krivice, koji zna biti i nametnut. Na kraju se pitam, da li bi, ukoliko bi bili sigurniji u sebe, uz to i čistijih namjera, izgubili osjećaj srama i stida? 
Kažu (opet) da bez ta dva emocionalna momenta ne bi imali savjest... a ja se pitam, da li bi bili bolji ili gori bez njih?

[Јелена011]

Mesa se kod nas svaata, stid, sramota, osecaj krivice...al slicno je ali opet razlicito.

Prvi link koji mi je dosao pod ruku:

https://www.psychologytoday.com/blog/shame/201305/the-difference-between-guilt-and-shame

[Драгана Милошевић]

Знам врло добро да се постидим.

Онај осећај да нисам довољна за нешто или неког.

Постидим се и својих мисли кад почну да ми досађују  и блокирају.