Ранији упис у школу

[Dijasporka]

E stvarno, florenntina, ni ja ne pisah o svom drugom detetu Ume ona i moze svasta ali uopste nema tu zedj za znanjem kao starija, vec samo usput od nje pokupi sto vidi... Kad ne bi imala stariju, opet se ne bi bunila i ne bi trazila da uci, cini mi se. S druge strane, napisah da bi ona mogla i ranije da krene u skolu, ali bas zato sto je daleko emotivno stabilnija i prilagodljivija... Njoj je samo bitno da uci pesmice, plese i zasmejava ceo svet, to je mali harlekin

[Драгана Милошевић]

Добро се сећам да су се из комије мрштили што се споро облачим, ал сам зато растурала коцкице и мозгалице.

Тако да није било ни говора да ме шаљу у специјалну, јер би ми било досадно.

[АлександраВ]

4 hours ago, Aquilius Cratus рече

Znam i ja notni sistem i akorde pa ne znam da sviram Mocartov Rekvijem.   Apstraktne reci, slozene reci i recenice, se nalaze u najvisljim slojevima neokirtikalne hijerarhije a glasovi i slova u nizim dok se u najnizim nalaze "pikseli" i nama neraspoznatljivi "bitovi". Isto kao sto nekome ko zna notni sistem treba vremena da uvezba neku kompoziciju koju jos nije vieo tako i deci treba vremena i dosta lomljenja jezika dok nauce izgovor apstraktnijih reci i jo vise njihovu pravilnu upotrebu.

Па није баш тако Обрнуто, не мораш знати ноте да би свирао, као што ни не мораш знати особине фонеме када је изговараш, фреквенцију, интензитет и остало, ти изговараш глас без икаквог знања о његовој структури. Требало би разликовати говор (артикулацију) и језик. Говор је реализација језика. Говор је моторика. Деца ово вежбају одмах по рођењу, преко баблинга па све док одрастају, играју се гласом и речима, штимају изговор чекајући да сазри моторика, они све гласове у неком тренутку изговоре и много раније, онда их аудитивно упецају и постављају на своје место, наравно уз фидбек. Деца могу да изговоре и оно што не разумеју. Они ломе језик само онолико колико је то моторички условљено. Нека деца су флуентнија, нека мање флуентна а нека и патолошки нефлуентна (муцање, убрзан говор, успорен говор). Флуентност зависи и од треме, умора, па и нама одраслима се деси да смо нефлуентни у таквим ситуацијама. Све док та нефлуентност није патолошка (удвајање гласова, блокаде, сажимање гласова или развучени гласови, који ометају преношење поруке у исказу), она није препрека за комуникацију. Постоје људи који су језички изузетни, логичко-граматичка структура одлична, итд, а артикулација тврда, нефлуентна. То је лако видети код моторних афазија, Брокине афазије, где имамо проблем са моторном реализацијом а језичку интактност (код чисте моторне афазије). Опет, с друге стране, имамо флуентне афазије, где је артикулација дивна, интонацијско-мелодијска структура перфектна, а људи немају појма шта причају, чак код жаргон афазије имамо појаву "салату од речи", исказ пун неологизама, непостојећих речи које немају никакво значење нити било какву семантичку везу са предметом разговора, а артикулација одлична, ти људи звуче као да причају страним језиком.

Деца се не ломе на значењски тешким речима, деци најобичнији лавабо (лабаво), или ждребе, и сл, може да буде артикулационо тешко због тога што моторички нису сазрели да језик и говорна мускулатура постигну брзину и погоде артикулационо место (прецизност) а и лакше им је да после ЛА само споје усне за Б него да горње зубиће истуре на доњу усну за В па им је лабаво питкије, поготово што В лакше прати истурено О, него експлозивно Б. Они могу апстрактне речи потпуно флуентно да искажу, чак то и раде, папагајски, усвајају је кроз контекст иако не знају њено право значење, и тако почињу да је користе. Ми се варамо да деца баш толико не разумеју. Постоји велики раскорак код деце између пасивног и активног фонда речи, они много већи број речи имају у свом пасивном фонду него што ми мислимо, па и ако користе активно веома мали број речи, то не значи да оне друге, које не користе не разумеју. За правилну употребу апстрактних речи увек више помаже контекст него учење значења. Тако и усвајамо нове речи, које чујемо а нису биле у нашем активном речнику. Када је сместимо у контекст, разумемо је и почињемо активно да је користимо. Деца разумеју и преко пратећих особина говора, интонације, мелодије итд. И оно што је интересанто, дете разуме исказ иако не разуме изоловану реч у том исказу. И то се дешава код неких афазија и деменције, када дође до разградње говорно-језичке структуре, па човек разуме читаве реченице, али ако је раставите на речи, не може да вам каже значење сваке појединачно.

Ово за нотни систем можемо делимично да кажемо да је тачно за рецимо усвајање страног језика, због тога што гласове страног језика нисмо уштимавали, нисмо га аудитивно перципирали и усклађивали са својим изговором у нашој социолингвистичкој средини која има своје законитости. Зато се и каже да неко боље учи страни језик ако је слухиста, то значи да он аудитивно перципира и усваја законитости језика чак и ако о њему нема појма (о законитостима тог језика), зато људи оду у иностранство и науче језик. А ако није у тој говорној средини, он мора да научи како да каже, као што неко ко се школује за музичара учи како да свира по нотама.

Оно што је сигурно, јесте да дете у неком временском периоду од пете до осме године усваја све гласове, стабилизује их у свим гласовним и лексичким позицијама. Значи способно је да изфизикалише све језичке захтеве

[АлександраВ]

3 hours ago, Juan рече

А да ипак давиш до ситних детаља, али на новој теми?

Па може, мада сам испала из приче, нажалост нисам више у струци, сада сам у администрацији а и више сам радила са одраслима него са децом. Али, може, наравно, колико знам и умем

[Juanito]

1 hour ago, АлександраВ рече

Ово за нотни систем можемо делимично да кажемо да је тачно за рецимо усвајање страног језика, због тога што гласове страног језика нисмо уштимавали, нисмо га аудитивно перципирали и усклађивали са својим изговором у нашој социолингвистичкој средини која има своје законитости. Зато се и каже да неко боље учи страни језик ако је слухиста, то значи да он аудитивно перципира и усваја законитости језика чак и ако о њему нема појма (о законитостима тог језика), зато људи оду у иностранство и науче језик. А ако није у тој говорној средини, он мора да научи како да каже, као што неко ко се школује за музичара учи како да свира по нотама.

Оно што мене копка је зашто ни деца ни одрасли не могу "по слуху" да науче математику и сличне дисциплине, а могу страни језик или музику. Код математике једино ради "учење нота". Не може се отићи на неки институт, слушати годинама математичаре и причати с њима и похватати језик математике без експлицитних објашњења, као што је могуће с музиком или страним језиком. А и музика и математика су формални језици. Или можда јесте могуће математику научити "по слуху" само још увек не знамо како? Кад мало боље размислим, било је чистих "слухиста" међу математичарима, на пример Рамануџан. Скоро је баш изашао филм о њему. 

[АлександраВ]

36 minutes ago, Juan рече

но што мене копка је зашто ни деца ни одрасли не могу "по слуху" да науче математику и сличне дисциплине, а могу страни језик или музику. Код математике једино ради "учење нота". Не може се отићи на неки институт, слушати годинама математичаре и причати с њима и похватати језик математике без експлицитних објашњења, као што је могуће с музиком или страним језиком. А и музика и математика су формални језици. Или можда јесте могуће математику научити "по слуху" само још увек не знамо како? Кад мало боље размислим, било је чистих "слухиста" међу математичарима, на пример Рамануџан. Скоро је баш изашао филм о њему.

Па не могу ни сви да науче ни страни језик ни музику по слуху толико добро да би били на том "институтском" нивоу. И математика се учи по слуху али до одређеног нивоа, колика је њена употребна функција, као и физика, страни језик, и сл. Ако живиш у говорном подручју страног језика ти ћеш га савладати, али опет индивидуално, неко до нивоа матерњег језика, а неко ће моћи да се споразумева али не на нивоу да може да буде професор тог језика. Исто као и музика, моћи ће да свира или отпева али до неке границе у односу на рецимо школованог музичара. Наравно, изузетни таленти су посебна прича. Тако је и са математиком. Математика је вековима заједно са музиком и читањем била део једног концепта. Чак су Платон и Аристотел тврдили да је музика математичка вештина, зато што је у њеној основи пулс који се може предтавити као тачке у времену, нешто као пређени пут, ритам који ми хватамо без обзира да ли смо музички школовани или не. У пулсу имамо безброј комбинација нота али увек одређен у јединици времена, баш као и у математици, са обе стране знака једнакости мора бити исто, које год математичке операције да се изведу. Код деце са менталном ретардацијом или тешкоћама у учењу се повезују музика и математика (откуцај, ритам као мера - дете разуме ритам и водимо га ка схватању мере преко ритма) а колико знам постоје неке тенденције у свету да се кроз интегративно учење математика и музика интегришу на многим нивоима наставе. Али, то је далеко од нас. У оквиру реедукације психомоторике ритам, такт, дужина (трајање) су веома битни елементи. Па Кинезима је хармонија живота приказана кроз ритам и математичке законе. 

Мислим да и математика може да се усваја и да се усваја као и све остало "по слуху" у неком индивидуалном опсегу и у односу на таленат и афинитет и окружење (уже социјално и шире друштвено) али као и све остало само донекле, до употребног нивоа. Пошто је математика некако историјски гурнута на страну где је наука, насупрот другој страни где су уметност и језик, тако се развијао и друштвени однос ка њеном учењу и њено осиромашење у смислу питког знања. Ето, и твој пример математичара слухисте то показује. Због тога се са тобом донекле слажем у вези неког претходног поста када си поменуо систем школовања, требало би га разлабавити у правцу већег повезивања знања где се она међусобно везују и гурају али не безвезним понављањем истих ствари у два различита предмета што се пречесто дешава, него приказивањем међусобних веза и условљености и алтернативних путева и веза у свему што нас окружује а што смо ми изделили на предмете и науке.

[Grizzly Adams]

[Juanito]

Одличан и веома важан говор:

 

Данашњи систем са разредима и оценама је изразито штетан за учење, за појединце и за друштво.