Глобално загревање - да ли је већ касно да избегнемо катастрофу

[Млађони]

пре 2 минута, cloudking рече

Ne treba ti ama bas nikakvo obrazovanje da skapiras da su rezerve fosilnih energenata ogranicene, znaci kad tad ce ih potrosimo. Zar nije dobra stvar  da vec u pripremi imamo plan B za taj scenario? 

Naravno, zato treba da smanjimo poreze i pustimo tehnologiju da krene da se razvija a ne da povecavamo poreze i ogranicavamo tehnolosko razvijanje. 
Ljudi zele elektricne automobile jer imaju bolji potencijal ali ih ne voze jer su krs. A tesko ces da pospesis prodaju ako su ljudi generalno siromasniji jer im je benzin trenutno skup? 
 

Цитат

A pogotovu sto MORAMO da ostavimo ogromen rezerve nafte za slucaj presusivanja jer  u ovom trenutku nismo ni blizu da smislimo adekvatnu zamenu za avio goriva... a zamisli da planeta ostane bez avio saobracaja odjednom zato sto je inbredima iz teksasa zanimljivo da izbacuju sto vise crnog dima iz kamioneta?

samo sto nafta ima jako ne-elasticnu traznju, mozes da joj dizes cenu isto kao ceni hleba. Prodaja hleba (ni nafte) nece bitno da reaguje na cenu. Reagovace samo cena proizvoda koji se proizvode uz pomoc nafte.

Kapiras sada? Bukvalno je ono sto oni predlazu da radimo (Co2 taksa) otezavanje procesa. 

 

[Млађони]

Inace energenti su nesto najisplativije sa cim mozes raditi, da je trziste energenata liberalizovano do sad bi smo imali 100 novih ideja od kojih bi jedna radila. Medjutim trziste energenata je strogo kontrolisano, novi igraci su nepozeljni, pa samim tim imamo i slabe inovacije. 

 

[cloudking]

пре 1 минут, Млађони рече

samo sto nafta ima jako ne-elasticnu traznju, mozes da joj dizes cenu isto kao ceni hleba. Prodaja hleba (ni nafte) nece bitno da reaguje na cenu. Reagovace samo cena proizvoda koji se proizvode uz pomoc nafte.

Kapiras sada? Bukvalno je ono sto oni predlazu da radimo (Co2 taksa) otezavanje procesa. 

Ne znam ove stvari, previse ekonomije za moj umetnicki mozgic

[Млађони]

Управо сада, cloudking рече

Ne znam ove stvari, previse ekonomije za moj umetnicki mozgic

elasticnost traznje ti je koliko traznja za proizvodom reaguje na promenu cene. 

Naprimer, uzmi nesto kao sto je sok. Traznja za odredjenim sokom veoma reaguje na promenu cene jer ako skoci cena jednog soka, veliki broj ljudi ce se brzo odluciti da uzme jeftinije osvezavajuce pice, vocni caj naprimer(ima alternativu). To se zove visoka elasticnost traznje jer se traznja jako brzo prilagodjava ceni, to jest "odgovara" na cenu"

Ali imas i hleb. Koliko god da popnes cenu hleba ljudi ce ga jesti. Hleb nema neke alternative. Naravno kada kazem hleb tu ubrajam sve proizvode od testa. To je slaba elasticnost, znaci mala promena cene ne utice na to koliko se hleba kupuje.

Isto tako i za naftu, nafta nema zamenu trenutno. ljudi ce koristiti istu kolicinu nafte iako joj popnes cenu. Naravno ima limit koliko mozes da popnes pre nego sto ljudi krenu da koriste manje nafte, ali taj limit je poprilicno jak. 

[Avocado]

пре 10 минута, Млађони рече

Jel ti kapiras da smo pricali o 1990 godini koja nije isto sto i prosek 20tog veka?

Ne. Nismo pričali o 1990oj godini... nego si ti napisao da se u poslednjih 30 godina temperatura povećala za samo 0,2 stepena... pa sam ti objasnio da se za poslednjih nekoliko godina povećala više od toga... pa onda dao i tačne podatke...

A "prosek 20og veka" koji te zbunjuje je 0 i na tabeli koju si ti postavio... ili bi bar trebalo da bude... nisam proveravo da li valja tabela...

Mada ne znam zašto te taj prosek zbunjuje u svakom slučaju... koja god da je cifra, nek je X...

Sledi mnoooogo komplikovano pitanje iz matematike:

ako je 2013. godine temperatura bila za 0,62 stepena veća od X,

a 2016. godine je temperatura za 0,94 stepena veća od X,

za koliko se temperatura povećala u tom periodu? 

 

Цитат

da, naravno da se drogiram. #samokazem

Nemoj tako teškim drogama...

[Млађони]

пре 4 минута, Avocado рече

Ne. Nismo pričali o 1990oj godini... nego si ti napisao da se u poslednjih 30 godina temperatura povećala za samo 0,2 stepena... pa sam ti objasnio da se za poslednjih nekoliko godina povećala više od toga... pa onda dao i tačne podatke...

A "prosek 20og veka" koji te zbunjuje je 0 i na tabeli koju si ti postavio... ili bi bar trebalo da bude... nisam proveravo da li valja tabela...

Tu si se zbunio. Nije nula na tabeli. 
Tabela govori od 1990 godini do 2012godine. 

od 1990te godine do 2012 godine je rast 0.2 stepena. Od 1990 do 2017 ne znamo koliko je rast (ja nisam nasao tabelu)

A od te neke x godine koja je prosek 20tog veka do 2017 je rast 0.9 To si ti ostavio.. x godina moz da bude i 1940 (sto je pre 80 godina do danas rast 0.9 moze da bude i 1960 sto znaci da je u poslednjih 50 godina do danas 0.9

A ja sam rekao u poslednjih 30. Znaci od 1990 do 2017

 

[Млађони]

пре 6 минута, Avocado рече

Nemoj tako teškim drogama...

strogo samo vesele cigare.

[Млађони]

e ne mogu vise, briga me za temperaturu ionako nas niko nista ne pita, ne znam samo ni sta gubim vreme u ovoj raspravi. 
Ko da ce mene neko da pita jel da dizu cenu nafte ili ne.... 

 

ima da digunu ma koliko ja ili neko drugi smatrao da to nemaju pravo da mi rade. 

@avocado sve si u pravu brale! Evo priznajem, najozbiljnije.

[Млађони]

covece ostavismo pet sati zivota na ovoj temi, a da sam ja avokada totalno ubedio u moj argument, ili on mene u njegov ... apsolutno se nista ne bi promenilo. 

Ali nista.... 

Au covece....... al sam ja glup... 

[Avocado]

пре 1 минут, Млађони рече

Tu si se zbunio. Nije nula na tabeli. Tabela govori od 1990 godini do 2012godine.

Pre nego što pomisliš da se sagovornik zbunio, valjalo bi da pročitaš ponovo sve pažljivo i razmisliš malo da nisi ti taj koji je zbunjen... i tako ćeš manje pričati gluposti.

Jeste nula na tabeli. Y-osa ima skalu od 0 do 0,8 i vidiš da je vrednost (crvena linija) za 1990-u godinu negde oko 0,35.

Sad, ako nisi retardiran, onda pretpostavljam da možeš da skontaš da nije prosečna temperatura na Zemlji 1990e bila 0,35°C, nego je za 0,35°C veća od nečega, nečega što je uzeto za početnu vrednost tj. nulu. To nešto (veruj mi) je prosečna temperatura 20-og veka tj. 13.9°C.

Propustio si da odgovoriš na ono matematičko pitanje... možda je previše teško...

 

[Млађони]

Управо сада, Avocado рече

Pre nego što pomisliš da se sagovornik zbunio, valjalo bi da pročitaš ponovo sve pažljivo i razmisliš malo da nisi ti taj koji je zbunjen... i tako ćeš manje pričati gluposti.

Jeste nula na tabeli. Y-osa ima skalu od 0 do 0,8 i vidiš da je vrednost (crvena linija) za 1990-u godinu negde oko 0,35.

Sad, ako nisi retardiran, onda pretpostavljam da možeš da skontaš da nije prosečna temperatura na Zemlji 1990e bila 0,35°C, nego je za 0,35°C veća od nečega, nečega što je uzeto za početnu vrednost tj. nulu. To nešto (veruj mi) je prosečna temperatura 20-og veka tj. 13.9°C.

Propustio si da odgovoriš na ono matematičko pitanje... možda je previše teško...

 

Slazem se! Izvini, u pravu si. 

[Avocado]

пре 52 минута, cloudking рече

Ne znam ove stvari, previse ekonomije za moj umetnicki mozgic

Pošto ne znaš, da te Mlađa ne nauči pogrešno...

Nafta ima manje elastična tražnju nego neki drugi proizvodi ali nema neelastičnu tražnju. Nema ni hleb, sa kojim je poredi. Jasno ti je sigurno da ako bi sutra hleb koštao 1000 dinara, prosto bi većina ljudi prestala da jede hleb. To i Mlađa pominje, možda ne toliko eksplicitno... ali prosto greši kada kaže "ljudi ce koristiti istu kolicinu nafte iako joj popnes cenu"

Za naftu sigurno možeš da primetiš da kada je dosta skočila cena, ljudi su počeli da traže automobile koji manje troše i naravno da su i proizvođači automobila uložili lovu u razvoj tehnologija tako da prave sve efikasnije motore.... zato što je i tu tražnja elastična iako manje nego za neke druge proizvode... industrija je počela da više vodi računa o jeftinijim alternativama, pa se transport opet malo više vratio na železnicu i brodove, a došlo je i do razvoja biodizela... gas je takođe postao daleko primamljiviji... ljudi su kod nas počeli da voze i automobile na plin... u mnogim zemljama su počeli više da koriste javni prevoz i bicikle...

Povećanje cene nafte svakako vodi njenom manjem trošenju i većem prelasku na druge alternative... koje na kraju (kad veća cena nafte praktično pogura lovu u razvoj tih alternativa) ne moraju biti skuplje...

Upravo zbog elastičnosti tražnje i mogućnosti alternativa, nije uopšte lako odrediti visinu carbon poreza, niti to da li će i kakve efekte imati i šta sve (ne)treba da obuhvati, a šta da izuzme (poljoprivredu recimo)... stvar uopšte nije tako jednostavna kako neki vole da je predstave...

[Млађони]

пре 16 минута, Avocado рече

Pošto ne znaš, da te Mlađa ne nauči pogrešno...

Nafta ima manje elastična tražnju nego neki drugi proizvodi ali nema neelastičnu tražnju. Nema ni hleb, sa kojim je poredi. Jasno ti je sigurno da ako bi sutra hleb koštao 1000 dinara, prosto bi većina ljudi prestala da jede hleb. To i Mlađa pominje, možda ne toliko eksplicitno... ali prosto greši kada kaže "ljudi ce koristiti istu kolicinu nafte iako joj popnes cenu"

Za naftu sigurno možeš da primetiš da kada je dosta skočila cena, ljudi su počeli da traže automobile koji manje troše i naravno da su i proizvođači automobila uložili lovu u razvoj tehnologija tako da prave sve efikasnije motore.... zato što je i tu tražnja elastična iako manje nego za neke druge proizvode... industrija je počela da više vodi računa o jeftinijim alternativama, pa se transport opet malo više vratio na železnicu i brodove, a došlo je i do razvoja biodizela... gas je takođe postao daleko primamljiviji... ljudi su kod nas počeli da voze i automobile na plin... u mnogim zemljama su počeli više da koriste javni prevoz i bicikle...

Povećanje cene nafte svakako vodi njenom manjem trošenju i većem prelasku na druge alternative... koje na kraju (kad veća cena nafte praktično pogura lovu u razvoj tih alternativa) ne moraju biti skuplje...

Upravo zbog elastičnosti tražnje i mogućnosti alternativa, nije uopšte lako odrediti visinu carbon poreza, niti to da li će i kakve efekte imati i šta sve (ne)treba da obuhvati, a šta da izuzme (poljoprivredu recimo)... stvar uopšte nije tako jednostavna kako neki vole da je predstave...

da moja greska, nisam mislio da nemaju uopste elasticnost vec da se sporije prilagodjava... 

[Juanito]

Two frequently asked questions on global warming and hurricanes are the following:

• Have humans already caused a detectable increase in Atlantic hurricane activity or global tropical cyclone activity?
• What changes in hurricane activity are expected for the late 21st century, given the pronounced global warming scenarios from current IPCC models?

In this review, we address these questions in the context of published research findings. We will first present the main conclusions and then follow with some background discussion of the research that leads to these conclusions. The main conclusions are:

 

• It is premature to conclude that human activities–and particularly greenhouse gas emissions that cause global warming–have already had a detectable impact on Atlantic hurricane or global tropical cyclone activity. That said, human activities may have already caused changes that are not yet detectable due to the small magnitude of the changes or observational limitations, or are not yet confidently modeled (e.g., aerosol effects on regional climate).
• Anthropogenic warming by the end of the 21st century will likely cause tropical cyclones globally to be more intense on average (by 2 to 11% according to model projections for an IPCC A1B scenario). This change would imply an even larger percentage increase in the destructive potential per storm, assuming no reduction in storm size.
• There are better than even odds that anthropogenic warming over the next century will lead to an increase in the occurrence of very intense tropical cyclone in some basins–an increase that would be substantially larger in percentage terms than the 2-11% increase in the average storm intensity. This increase in intense storm occurrence is projected despite a likely decrease (or little change) in the global numbers of all tropical cyclones.
• Anthropogenic warming by the end of the 21st century will likely cause tropical cyclones to have substantially higher rainfall rates than present-day ones, with a model-projected increase of about 10-15% for rainfall rates averaged within about 100 km of the storm center.

 

https://www.gfdl.noaa.gov/global-warming-and-hurricanes/

[Grizzly Adams]

пре 16 часа, Juanito рече

• It is premature to conclude that human activities–and particularly greenhouse gas emissions that cause global warming–have already had a detectable impact on Atlantic hurricane or global tropical cyclone activity.

Ето, као што рекох...