Тиранија блуда

[Аурор]

25 minutes ago, Aquilius Cratus рече

Sa sve miroljubovskim detaljima o baby-dino boksovima unutar barke.

Ne to, mislio sam da je u Sodomu i Gomoru možda bio neki zemljotres, požar ili poplava ili vulkan ili nešto. Ili meteor... 

I globalni potop mislim da jeste bio pre neku desetinu hiljada godina.

[Срђан Шијакињић]

4 minutes ago, Дијана. рече

Ово није литература за почетнике, него за 'узнапредовале'. Вјероватно је писано и за монахе. То је оно што је ап.Павле писао о храни за дојенчад и тврђој храни. Борба против блуда, је тешка ако не и изгубљена, јер полни нагон је једна од најјачих био-психолошких сила. Сама борба значи неко усиљавање и присиљавање (мада има и оно труд, подвиг, с муком се задобија). Превладавање, надрастање би било боље рјешење... тј. стицање цјеломудрености спонтано уз некакво утврђење у црквености и духовности... Могуће је живјети цјеломудрено, илити целибатно, (ван брака), али вјероватно за мањи број ипак.

Питање полности је важно питање човјековог живота и веома је важно да се црква постави према њему сходно друштвеним приликама и педагошко-психолошким законитостима. Заиста, младе ће овакве приче одбити од православља, али не можемо рећи ни да су модерни трендови у складу са хришћанским моралом. 

Модерни трендови типа "сваки секс је здрав само напред", "само понесите заштиту и уживајте" и сл. нису у складу не са хришћанским моралом, него се усуђујем рећи да су на нивоу новина у којима су писани. Међутим, ја не говорим о томе, већ да се просто питање полности и нагона не посматра као ствар борбе против нечега демонског у нама, него као постизање слободе и могућности осмишљавања свог живота без обзира на природне предодређености. Дакле, није нагон сам по себи демонски и зао, он је као и све остало што нам је урођено, неутралан, само му се мора наћи место у човековом идентитету и смислу који се човек труди да постигне.

Са друге стране, иако су многе ствари човеку могуће, тачније неким људима (који ако гледамо монахе других религија, не морају да буду обавезно ни хришћани), не треба хришћанство представљати најширем кругу људи базирајући се на нечему што долази на крају многих борби, као вишња на шлагу...

Слажем се иначе да је ово пре свега за монахе, само указујем да су текстови овог типа нешто што се најчешће везује за Цркву међу неупућеним људима.

[Аурор]

31 minutes ago, Снежана рече

Па шта ћеш, видиш да нам момци увек "падају" на истим темема

 

The struggle is real.  

[Дијана.]

Па добро, није нагон сам по себи демонски и зао, јер је природан, то је 'пала природа' коју се као хришћани трудимо да превазилазимо, или да надилазимо своју нагонско-биолошко-психолошку основу. Сам нагон се не може изједначити са страшћу блуда. Страст је ваљда погрешна употреба душевних енергија, по некој отачкој дефиницији. Али нагон не само да није демонски и зао, него је и добар, има своју сврху, у продужењу врсте и у подстицању на заједништво. Пошто смо ми људи а не животиње, не морамо бити ни вјерници да бисмо пожељели да надиђемо своју животињску основу. Нагон се природно и сублимира кроз свако трошење енергије - зато нпр. и јесте слабији кад се пости, јер се има мање физичке енергије, али се дивно сублимише и кроз интелектуалну и духовну активност, и налази своју духовну сврху кроз постизање љубави између двије јединке. Код хришћана се додаје и мистична веза...

Слажем се да су овакви текстови више од штете него коирсти. Уопште је штетно што су књиге за монахе дошле у масовну употребу, јер оне су подразумијевале људе који су на неком степену православне духовности, а неутврђене лако могу одвести у прелест и томе својствене невоље. 

Црква данас иначе има много да поради на мисионарењу, мање плашењу а више објашњавању, приближавању, придобијању, не заборављајући притом педагогију и психологију. Не прилази се сваком човјеку исто, нити свакој групи људи исто. 

[Ronald]

1 hour ago, Срђан Шијакињић рече

Ово је мислим 8. разред биологије топ

Него, проблем је што се много више људи отера од Цркве оваквим приступом, него што се мотивише за било какво деловање.

Мислим да у Цркви недостаје потпуно другачијих приступа. Строгих перспектива се толико накупило кроз историју да бисмо комотно могли да почнемо да форсирамо једну другачију причу, а да притом не бринемо да ћемо бити једнострани. Људи који мисионаре би требало баш добро да размисле где и колико има простора за другачије интерпретације хришћанских идеја, јер начин на који су оне до сада представљане очигледно да баш и не пали.

Crkvi nedostaje ozbiljnih teologa koji ne zenameraju nauku, ali i ozbiljnih asketa, isihasta. Nijednog ni drugog nema ni u tragovima. Ozbiljni ljudi se zbog toga udaljavaju od Crkve. Pa više je Akvi na ovom forumu uradio po pitanju približavanja evolucione biologije mnogim hrišćanima nego i jedan episkop u SPC. Njegov rezultat se najbolje vidi u tome da više niko na ovom forumu evoluciju ne dovodi u pitanje. A to su veliki stvari koje ljudi zanemaruju i treba ih stalno naglašavati. Pogledaj koliko su ljudi na ovom forumu evoluirali kada su u pitanju mnoge stvari i to je u stvari i vrijednost ZRU.

 

[Pancakes]

Karelin je bratac. :-)

U manastir Podmaine nam redovno uvale po ko zna koje izdanje njegovih pisanija... nema liturgijskog hriscanina u CG a da nije cuo za njega. Sto ce reci da je Karelina izvan liturgije i tesko citati, zapravo nemoguce, jer on pise 'iznutra', opitom sto bi rekli...a i bukvalno iz neke kelije tamo u Gruziji... A 'krivac' za njegovo promovisanje  je njegov imenjak Podmainski...hm, hm. :-P

[Ronald]

1 minute ago, Pancakes рече

Karelin je bratac. :-)

U manastir Podmaine nam redovno uvale po ko zna koje izdanje njegovih pisanija... nema liturgijskog hriscanina u CG a da nije cuo za njega. Sto ce reci da je Karelina izvan liturgije i tesko citati, zapravo nemoguce, jer on pise 'iznutra', opitom sto bi rekli...a i bukvalno iz neke kelije tamo u Gruziji... A 'krivac' za njegovo promovisanje  je njegov imenjak Podmainski...hm, hm. :-P

Kako misliš izvan liturgije?

[Pancakes]

5 minutes ago, Ronald рече

Kako misliš izvan liturgije?

izvan iskustva Crkve kao zajednice krstenih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, od Hrista naovamo. Jer Karelin je mozda tipican asketski pisac, oslanja se dosta na pretke po duhu Sv.Jovana Lestvicnika i ostale... a nazirati o cemu se tu radi - licnim opitom prije svega + izvan liturgije je tesko, cini mi se. Sto ne znaci da sad i neko ko nije ni krsten nece upravo ovim Karelinovim tekstom biti dirnut i mozda krenuti da popravlja svoj zivot kao bludnog sina. 

[Ronald]

2 minutes ago, Pancakes рече

izvan iskustva Crkve kao zajednice krstenih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, od Hrista naovamo. Jer Karelin je mozda tipican asketski pisac, oslanja se dosta na pretke po duhu Sv.Jovana Lestvicnika i ostale... a nazirati o cemu se tu radi - licnim opitom prije svega + izvan liturgije je tesko, cini mi se. Sto ne znaci da sad i neko ko nije ni krsten nece upravo ovim Karelinovim tekstom biti dirnut i mozda krenuti da popravlja svoj zivot kao bludnog sina. 

Ne komplikuje Pan nego reci da je ovo napisao više u monaškom stilu i to je to. Naravno pa sa ovim pisanjem su mnogi dirnuti, nije to poenta, nego je neophodna liturgijska širina pošto na njoj učestvuju i mirjani a ne samo monasi.

[Pancakes]

3 minutes ago, Ronald рече

Ne komplikuje Pan nego reci da je ovo napisao više u monaškom stilu i to je to. Naravno pa sa ovim pisanjem su mnogi dirnuti, nije to poenta, nego je neophodna liturgijska širina pošto na njoj učestvuju i mirjani a ne samo monasi.

sve je to isti Duh, imho, nema tu mirjani/monasi... E sad, treba biti trezven pa i znati citati. Kada citamo asketske klasike, sta treba da mislim da im treba liturgijska sirina? naravno da ne.  

[Ronald]

1 minute ago, Pancakes рече

sve je to isti Duh, imho, nema tu mirjani/monasi... E sad, treba biti trezven pa i znati citati. Kada citamo asketske klasike, sta treba da mislim da im treba liturgijska sirina? naravno da ne.  

Karelinu treba jer se obraća svima.

[Pancakes]

1 minute ago, Ronald рече

Karelinu treba jer se obraća svima.

pa, ja sam siguran da se on trudi koliko je do njega. neko ce malo drugacije, malo bolje... sve je ok!

pricao nam je o.Rafailo iz Podmaina jednu pricu, gdje je neka sestra u Hristu bila na oporavku u nekoj bolnci nakon operacije, i za to vrijeme ona je ponijela knjigu Lestvica da cita dok se oporavlja u bolnickom krevetu...(jeste malo cudan izbor literature),  da bi ta ista knjiga posluzila nekim zaposlenima tamo (kolik ose sjecam pozajmio je bio valjda doktor koji je obilazio i neka ekipa) na random citate iz knjige, koja je izazivala maltene stand up komediju, u prevodu kakve se sve budalastine pisu u tim drevnim knjigama... tako da, sve zavisi ko cita, kada cita, kako cita... nije nista zagarantovano.

[Ronald]

6 minutes ago, Suncokret54 рече

... potpuno netačno, asketa "ozbiljnih" će biti do kraja... a školovani teolozi treba da se bave istorijom Crkve... zamisli mene da sada krenem priču o fuzbalu, kakva bi to ludorija bila...

Gdje su te askete kada ih i na Svetoj Gori nedostaje. Ja pričam o podvižnicima kao starac Pajsije, Porfirije,Josif Isihasta i njegovi učenici.

[Драшко]

3 hours ago, Дијана. рече

Слажем се да су овакви текстови више од штете него коирсти. Уопште је штетно што су књиге за монахе дошле у масовну употребу, јер оне су подразумијевале људе који су на неком степену православне духовности, а неутврђене лако могу одвести у прелест и томе својствене невоље. 

Црква данас иначе има много да поради на мисионарењу, мање плашењу а више објашњавању, приближавању, придобијању, не заборављајући притом педагогију и психологију. Не прилази се сваком човјеку исто, нити свакој групи људи исто.

Ово је поента

Тамо где је страх, нема радости...никакве!

А покајање је плод љубави и спознаје, не страха, тако доживљвам.

 

[Ronald]

18 minutes ago, Suncokret54 рече

... potpuno netačno, asketa "ozbiljnih" će biti do kraja... a školovani teolozi treba da se bave istorijom Crkve... zamisli mene da sada krenem priču o fuzbalu, kakva bi to ludorija bila...

Kako, gdje su isihasti u Srbiji, daj mi nekoga ko ozbiljno priča o Isusovoj molitvi, a ne o zobi, golotinji, evoluciji itd. Pa na Svetoj Gori nije kao što je bilo, a ne ovde kod nas. I oni se guraju kao Josif Isihasta i njegovi učenici.