Вера и критичко мишљење

[VaSa110]

2 hours ago, Александар Милојков рече

Мене су родитељи крстили у ПЦ када сам имао годину дана. До двадесет и неке Црква ме није интересовала. Напротив, мислио сам да ако има Бога тамо није сигурно. Био сам и атеиста, па индивидуално остварени верник у "нешто"..... То значи да сам све време размишљао и дошао до неког става. Мене нико није индоктринисао, нити би тако нешто са мном било могуће. Ђацима често понављам - слаба је и јадна вера која не може смау себе да промисли и која иде логиком Србин сам па сам и православац. Хајде покушај да даш одговор зашто си православац и без тога што си Србин.

Mene su krstili sa 40 dana (tradicija) ali kasnije nije bilo nikakvih pritisaka ni za ni protiv vere.

Tamo negde do 30, 35 godina uopšte me nije interesovala religija, filozofija.... Bio sam "prirodno-tehnički" orjentisan. Kada se skupilo nešto znanja, iskustva valjda prirodno dolaze na red i pitanja poput ustrojstva, smisla itd. ovog sveta. Tada su na "tanjiru" bile sve opcije. Vera, a koju sam tada posmatrao kroz religije, nije izdržala "kritičko mišljenje". Zapravo ne da nije izdržala već mi je bila tragikomična. Konkretne religije (ideologije) i kritičko mišljenje ne idu zajedno. Neko bi reko "kako nema kritičkog mišljenja kad se vide promene u religiji". To je privid, promene u religije dolaze od pritiska novog morala, novih naučnih dostignuća itd. (svetli primer Zorana Đurovića).

Sada jasno odvajam veru i religiju. Što se tiče naslova teme, iskreno ne znam šta da kažem, moram dobro da razmislim.

[VaSa110]

23 minutes ago, Ignjatije рече

Верник сам постао нјапре на основу духовног искуства.

Šta je to "duhovno iskustvo"?  Pitanje je najozbiljnije.

[Ignjatije]

1 minute ago, VaSa110 рече

Šta je to "duhovno iskustvo"?  Pitanje je najozbiljnije.

Толико си дуго овде да си имао прилике да прочиташ гомилу духовних искустава. Писао сам о томе неколико пута, о мом путу до Православља. Није ни место ни време да то опет понављам. Укратко, искуство Бога и Његовог деловања, присуства у животу,  промисла и избављења, односа током молитве....

 

Поента је у томе да се вера не заснива само томе. Разна (квази) духовна искуства постоје и у другим религијама и правцима. Апостол Павле као један од дарова наводи расуђивање духова, испитивање да ли су од Бога или не.  Критичко мишљење и испитивање су код мене играли важну улогу при одабирању вере или атеизма, као и саме вере. Грешио сам на том путу, али сам и даље критички расуђивао, наравно и срцем, да бих био ту где јесам. 

[Toma]

18 minutes ago, VaSa110 рече

Šta je to "duhovno iskustvo"?  Pitanje je najozbiljnije.

Dobro ti je pitanje. Pošteno.
Ne znam odgovore svetih otaca naše crkve, niti odgovore klira (vladike + sveštenici + đakoni + monasi)
daću ti svoj, 'amaterski':
Duhovno iskustvo je lični doživljaj. Lični u smislu fizički, misaoni i emotivni doživljaj.
Nešto što se dogodilo u vremenu i prostoru a kod mene je proizvelo
delić svesnosti o fragmentu večnosti (a možda čak i Večnog Boga).
Ako treba neki primer - mislim da bih mogao da odaberem neki iz svog života.

 

[RYLAH]

55 minutes ago, VaSa110 рече

Konkretne religije (ideologije) i kritičko mišljenje ne idu zajedno.

Како се испољава "критичко мишљење" у домену вере, односно у домену нечега што не мора нужно бити рационално у техничком смислу речи?

Да будем јаснији - овде не мислим да не преиспитујеш свој систем веровања (оно што си малопре назвао организованом религијом), већ сам фундамент - да ли си верник или ниси верник? Значи, ако ја кажем себи да верујем да "има нечега", ја могу да будем критички настројен према хришћанству, будизму, веровању у гуштере и слично, да мењам мишљења и религије, али како неко рационално да преиспитује сам фундамент вере, то јест одговор на питање "да ли уопште постоји нешто што је натприродно?" ?

Мислим да је то ван домена критичког размишљања/мишљења и да се своди на лични осећај, али бих волео да чујем и шта имаш да кажеш о томе, из угла атеисте.

[VaSa110]

54 minutes ago, RYLAH рече

.............Мислим да је то ван домена критичког размишљања/мишљења и да се своди на лични осећај, али бих волео да чујем и шта имаш да кажеш о томе, из угла атеисте.

U jednoj od prethodhodnih poruka sam napisao da moram dobro da razmislim.

Ono što odmah mogu da kažem, ne postoji (po meni) natprirodno, ali kompletniji odgovor kad dođem kući (mora neko i da radi u radno vreme :))))   ).

[Ronald]

4 hours ago, Ignjatije рече

Толико си дуго овде да си имао прилике да прочиташ гомилу духовних искустава. Писао сам о томе неколико пута, о мом путу до Православља. Није ни место ни време да то опет понављам. Укратко, искуство Бога и Његовог деловања, присуства у животу,  промисла и избављења, односа током молитве....

 

Поента је у томе да се вера не заснива само томе. Разна (квази) духовна искуства постоје и у другим религијама и правцима. Апостол Павле као један од дарова наводи расуђивање духова, испитивање да ли су од Бога или не.  Критичко мишљење и испитивање су код мене играли важну улогу при одабирању вере или атеизма, као и саме вере. Грешио сам на том путу, али сам и даље критички расуђивао, наравно и срцем, да бих био ту где јесам. 

Da ti je još kritički Putina i njegovu diktaturu da sagledaš, hihihi

[VaSa110]

7 hours ago, RYLAH рече

Да будем јаснији - овде не мислим да не преиспитујеш свој систем веровања (оно што си малопре назвао организованом религијом), већ сам фундамент - да ли си верник или ниси верник? Значи, ако ја кажем себи да верујем да "има нечега", ја могу да будем критички настројен према хришћанству, будизму, веровању у гуштере и слично, да мењам мишљења и религије, али како неко рационално да преиспитује сам фундамент вере, то јест одговор на питање "да ли уопште постоји нешто што је натприродно?" ?

Мислим да је то ван домена критичког размишљања/мишљења и да се своди на лични осећај, али бих волео да чујем и шта имаш да кажеш о томе, из угла атеисте.

1. Kada kažeš natprirodno verovatno misliš, a to ću uzeti kao osnovu, Na svet i bića totalno različita od nas i našeg sveta

2. Ovako kako si napisao " да ли уопште постоји нешто што је натприродно?"  nije fundamentalno pitanje vere već opšte pitanje (po meni). Polazeći od toga da naš svet postoji i mi u njemu nema ni logičkih ni drugih razloga da pored našeg sveta ne postoji još jedan, više ili beskonačno mnogo "nadprirodnih" svetova (ne mora postojati ni jedan). Naravno ovde ne mislim na multiverzum.

3. Ako stavimo " да ли уопште постоји нешто што је натприродно gde obitava Bog/Bogovi (Tvorac/Tvorci)?" to je onda fundamentalno pitanje vere. Tu je situacija različita od prethodne. Moja vera (ili želja svejedno) da postoji Bog/Bogovi diktira obavezno postojanje "nadprirodnog". To "nadprirodno" nije prozvoljno već zavisi od mog poimanja Boga i njegove prirode, a kao što znamo mnogo je tih poimanja. Praktično radi se o "konstrukciji" nadprirodnog a tu zamerki što logičkih što drugih ima koliko hoćeš.Sve u svemu verovatnoća postojanja ovakvog "nadprirodnog" je veoma mala (ako uopšte postoji).

Eto to su neka moja "kritička razmišljanja" i kao što vidiš nigde u pomoć nisam pozvao moje lične osećaje.

[Ignjatije]

7 hours ago, Ronald рече

Da ti je još kritički Putina i njegovu diktaturu da sagledaš, hihihi

И теби такође.  

[grigorije22]