Jump to content

Вера и критичко мишљење

Оцени ову тему


Препоручена порука

Често се, код одређених атеиста, вера ставља у опозит критичком испитивиањ и размишљању. Лично, мислим да то није тачно. Наравно, требало би да дођемо до појма вере за који ја тврдим да није у опозиту са критичким промишљањем. Јер није свака вера вера (коју имам на уму).

Свети Августин, као неко ко је заиста дубоким промишљањем, читањем и слушањем других (хришћана и нехришћана) дошао до прихватања хришћанске вере (најбоље је прочитати његове Исповести), о томе каже следеће:

 

Nullus quippe credit aliquid, nisi prius cogitaverit esse credendum.

(Нико не верује у нешто а да пре тога није промислио да треба веровати.)

 

Свети Августин, De praedestinatine sanctorum 2, 5; PL 44, 962

 

Стављам овде и реакцију Пеђе Стојадиновића на овај Августинов навод, па да продискутујемо (не о Пеђи и мени, већ о теми).

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 39
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

По мени, Пеђа је овде направио следеће грешке. Односно, оно што тврди је својеврсна његова догма а не резулат неког ваљаног размишљања или истраживања:

- вера није резултат размишљања већ индоктринације;

- размишљање је сигурно погрешно ако је иницирало веру или исправно размишљање мора за закључак имати атеизам;

- вера је обавезно глупост

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да нису супротстављени. Вера може усмерити размишљање у правом правцу, а овако можемо да се вртимо и вртимо у својим философијама и на крају да дођемо на почетак-ништа нисмо урадили.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

4 minutes ago, Александар Милојков рече

- вера није резултат размишљања већ индоктринације;

- размишљање је сигурно погрешно ако је иницирало веру или исправно размишљање мора за закључак имати атеизам;

- вера је обавезно глупост

Типичан став просечног атеисте који није упознат са философијом одређене религије, неког само неким изолованим чињеницама које тумачи на произвољан начин не сагледавајући шири контекст.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли су некако могли бити позвани овде на цивилизован дијалог? :)

Кад то кажем, мислим на оно без стандардног "малоумна дебилчино!", "глупердо!" итд...


Било би фер и поштено модер(атор)исано, јасно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2 minutes ago, Господин Дареалис рече

Кад то кажем, мислим на оно без стандардног "малоумна дебилчино!", "глупердо!" итд...

Пеђини главни аргументи. :) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne bi trebali da budu u koliziji ali u prakticnosti dogmatski nacin misljenja uglavnom preovladava u odnosu na kriticko misljenje unutar Crkve. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

4 minutes ago, Александар Милојков рече

Пеђини главни аргументи. :) 

Готово ненормална агресија и нетолеранција је једна од основних карактеристика те њихове ствари.

Треба да им грб буде онај атом и испод њега укрштени крвава секира и буздован... :) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И да, критичко мишљење и размишљање уопште не мора обавезно имати истинит закључак. Односно, критичко мишљење није гарант да ћемо добити истинит закључак. Понављам - истинит, не формално логички исправан (то двоје није исо). Јер, оно што је формално логички исправно, не мора бити и истинито. Тако да постојање неистинитог закључка није доказ непостојања критичког мишљења, драги Пеђа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5 minutes ago, Justin Waters рече

Ne bi trebali da budu u koliziji ali u prakticnosti dogmatski nacin misljenja uglavnom preovladava u odnosu na kriticko misljenje unutar Crkve. 

 

Пази, и те догме (тзв. откривене истине вере) прихваташ тако што у њих поверујеш. Дакле, томе претходи промишљање и, као резултат, лично убеђење да треба или не треба веровати. Е сад, израз догматски мислити има и другачије значење и ту се сигурно слажемо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

33 minutes ago, Господин Дареалис рече

Да ли су некако могли бити позвани овде на цивилизован дијалог? :)

Кад то кажем, мислим на оно без стандардног "малоумна дебилчино!", "глупердо!" итд...


Било би фер и поштено модер(атор)исано, јасно.

I nezaobilazno "Idi leci se!". :D



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 minute ago, Aquilius Cratus рече

I nezaobilazno "Idi leci se!". :D

Као закључак "дискусије". :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

U prevodu niko od nas, ukljucujuci i njega, koji na neki nacin verujuemo da trebamo dorpinositi razvoju civilizacije ne razmislja kriticki zato sto je daleko verovatnije da cemo se unistiti ili ce nas unistiti neka stihijska katastrofa nego sto cemo stvoriti stabilnu globalnu civilizaciju koje je prevazisla sve opasnosti koje sada nam prete. Problem je sto mnogi poput njega u apstraktna misljenja ovog tipa ulaze samo u tom kontekstu teizam-ateizam i ne proveravaju da li se njihovo razmisljanje logicki i cinjenicno poklapa sa mnogim drugim ljudskom oblastima. A to svakako jeste deo kritickog racionalizma bar kako ga je Poper shvatio. 



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Александар Милојков рече

Пеђини главни аргументи. :) 

Рекао је да је критичко мишљење производ валидног логичког процеса размишљања, и да се само тако може добити исправан одговор. Погријешио је у неку руку, јер се чак и валидним логичким поступком може добити погрешан закључак, ако је једна од премиса нетачна ( случај располагања нетачном информацијом нпр. ). Значи, само то бих за почетак издвојио.

Друго, схватам га када каже да је вјера велике већине "резултат систематске религијске индоктринације", иако је по мени потпуно погрешно тако дефинисати тај процес. Људи углавном се изјашњавају као вјерници јер су одрасли у таквом окружењу, вјерском окружењу, те велики број људи не размишља превише о вјери или постојању Бога. Велики број људи се чак ту води и емоцијама, или личним искуствима и ко зна чиме још. Далеко од тога да је у питању нека систематска намјерна индоктринација, већ ће прије бити да су људи једноставно обликовани од своје околине и да то преузимају као дио традиције. Тај поступак је спонтанији од онога каквим га Пеђа представља. И сад, пошто се велики број људи мало занима за вјерска питања, онда такви располажу са релативно мало информација о тој тематици. И опет, међу таквима има солидан број и вјерујућих и невјерујућих. Дакле, зец лежи у неком другом грму, а ја бих рекао да је то околина у којој појединац одраста. У суштини се слажем са њим - нису сви добро промислили око своје вјере, већ су многи допустили околини и другима да им представе аргументе које су само прихватили без њихове дубље анализе. Али, технички гледано, и то јесте размишљање, само не темељно размишљање.

Треће, вјера постоји и у науци. Ми вјерујемо у научне податке и теорије исто као што вјерујемо у Бога. Једина разлика између вјере у неку научну теорију и вјере у Бога јесте та што је теорија експериментално лако провјерљива и релативно лако се може доказати да ли је тачна или није. То јест, већи је степен провјерљивости ту него код вјере у Бога која захтијева много већи "leap of faith", јер постоји толико мало провјерљивих и доказивих ствари у вези постојања Бога. И ту се на крају све своди на то да ли је појединац спреман учинити тај скок и повјеровати.

И сад, натраг на прву тачку - валидност логичког процеса не гарантује истинитост закључка. Ту је проблем да ли располажемо са истинитим премисама. А како ћемо знати да ли су истините? Тако што ћемо их провјерити. Али како ћемо провјерити премисе које се тичу Бога кога је логички тешко доказати, али чије се постојање не може чак ни сасвим искључити као могућност? Веома тешко. Премисе у овом случају су тешко провјерљиве ако желимо потпуно сигуран закључак. Чак је и Докинс рекао да није 100% атеиста и да у њему има онај 1% остављене могућности да Бог постоји управо због тога. И сада, када појединац узме размишљати о Богу и вјери налази се у ситуацији гдје не може добити све податке који би учинили да повјерује у Бога за потпуно провјерљивом сигурношћу. Он мора узети у обзир чињеницу да ако ће вјеровати у Бога, да мора бити свјестан како полази од премиса за које не зна са потпуном сигурношћу да ли су тачне, али ни да ли су нетачне. Неко захтијева већи ниво провјерљивости  и доказаности, а неко мањи, из различитих разлога. И опет, на крају, критичким размишљањем неко ће повјеровати, а неко неће.

Значи, Пеђа само када би мало ( пуно ) смирио доживљај и острашћеност, погодио би нешто. Овако пуца само аргументе који стоје на климавим ногама, јер не сагледа све могуће стране. Атеисти са Јутјуба, које он сасвим сигурно прати, излажу веома темељне аргументе против тврдњи тврдокорних јеванђелиста и буквалиста. Расправа са "умјереним вјерником" тече веома другачије, јер он не износи умоболне тврдње.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...