Kako je Rumunija postala država sa najbrže rastućom ekonomijom u EU? Uradila je JEDNU veliku stvar

[Ronald]

Godine 1974. američki ekonomista Artur Lafer, u to doba profesor na Univerzitetu u Čikagu, bio je na večeri sa svojim prijateljem Džudom Vaninskim, jednim od urednika uglednih novina "Volstrit žurnal". Lafer je za tom večerom na salveti skicirao svoju poznatu krivu, a Rumunija je jedna od zemalja koja je danas usvojila njegova pravila i postala država sa najbrže rastućom ekonomijom u EU.

 

Foto: Steve Lobsey / youtubeLaferova kriva

Na večeri, koj je izrodila poznatu Laferovu krivu, bili su prisutni i Donald Ramsfeld i Dik Čejni, koji su radili u administraciji Džeralda Forda, tadašnjeg američkog predsednika.

 

Tema o kojoj se te večeri raspravljalo bil je takozvana Fordova WIP incijativa, koja je uključivala povećavanje poreza, piše "Business Insider".

Foto: WikipediaArtur Lafer

Prema verziji priče koju je ispričao Vaninski par godina kasnije u svom tekstu objavljenom u WSJ-u, Artur je u jednom trenutku zgrabio ubrus sa stola i na njega nacrtao ono što je Vaninski nazvao "Laferova kriva".

Pojednostavljeno rečeno, Laferova kriva prikazuje šta se događa kad vlada znatno poveća stopu poreza. Teoretski, to završi stvaranjem manje prihoda pre nego povećavanja poreza.

Iako na prvu loptu zvuči dosta nelogično, i nije. Nametanjem velikih poreza porezni obveznici osećaju manji podsticaj za zaradu jer ionako sve što zarade odlazi vladi. Mala preduzeća ne mogu se tim da se nose i ispadaju iz tržišnog takmičenja. Protok kapitala postaje znatno manji i prema Laferovoj krivi, porezni prihodi ne rastu nimalo, tako da je situacija pre povećanja poreza i nakon povećanja jednaka.

Ali, negde između je tzv. "optimalna" porezna stopa, ona koja povećava prihode Vlade, ali i zaposlenost, produktivnost i proizvodnju. Na grafikonu Laferove krive ta vrednost izgleda kao da je na pola, tj. na 50 posto. Ali ona varira iz godinu u godinu, što znatno zavisi i od stope inflacije.

Artur Lafer je danas poznat po tome što je kreirao ekonomsku politiku predsednika Regana, u kojoj su osnovne teze bile slobodna trgovina, manje propisa i niski propisi. Prema Lefer Centru, te politike su doprinele najvećem ekonomskom bumu u istoriji SAD-a. Više bogatstva je nastalo između 1982. i 2007., nego u prethodnih čak 200 godina.

Rumunija odlučila da preispita svoju poreznu politiku

Te politike primjenjuju se i u nekim drugim državama van SAD-a. Uzmimo u obzir i nedavni Bregzit. Britanci su delom želeli da izađu iz Unije kako bi pobegli od različitih vrsta direktnih i nedirektnih poreza, koji su im nametnuti iz Brisela.

Jedna od zemalja koja je usvojila ova tzv. Leferova pravila je Rumunija. Nakon godina jadnog, malog rasta, rumunska vlada je odlučila da preispita svoju poreznu politiku. Krajem prošle godine, PDV je smanjen sa 24 na 20 posto, smanjen je porez na dohodak po odbitku, a smanjeni su i odbici od poreza na dobit firmama.

Promene su urodile plodom i to mnogo brže nego što se očekivalo. U prvom tromesečju, Rumunija je zabežila porast od 4,3 u odnosu na proteklu godinu. Analitičari su očekivali rast od 3,9 posto. Rumunija je stoga postala zemlja s jednom od najbrže rastućih ekonomija među zemljama EU. Predviđanja Evropske komisije su da će rumunska ekonomija ukupno biti druga rastuća, odmah iza Irske.

Rumunija je zabiežila i još jedan veliki rast, možda i najbitniji. To je znatno smanjenje stope nezaposlenosti, u maju je pala na 6,6 posto, dok je prosek zemalja evrozone 10,1 posto. Stopa nezaposlenosti među mladima je veća 21 posto što čak pomalo i zabrinjava. Nali, u poređenju sa drugim zemljama je znatno niža. U Italiji je ta stopa 36,8 posto, u Španiji 43,9 posto, a Grčkoj 47,4 posto.

Rumunska ekonomija zato u svakom smislu raste, a posebno je počeo da se razvija informatičko-tehnološki sektor u Bukureštu, on beleži strahoviti porast poslednjih godina. IT je doprineo 6,1 posto u BDP-u u prvom tromesečju ove godine. Do kraja godine očekuje se da će premašiti 10 posto.

U Rumuniji su, zahvaljujući razumnim cenama poslovanja, danas poslovnice nekih najboljih svetskih tehnoloških firmi, kao npr. Microsoft, IBM, Intel, Oracle, Adobe. Cene poslovanja su im znatno niže nego u Londonu.

Rumunija je evropski odgovor na američku Silicijumsku dolinu. Rumunija je odgovor za sve one države i vlade koji ne znaju kako negativne stope pretvoriti u pozitivne.

 

http://www.blic.rs/vesti/svet/kako-je-rumunija-postala-drzava-sa-najbrze-rastucom-ekonomijom-u-eu-uradila-je-jednu/fsdhghz

[RYLAH]

Сјајан чланак, и слажем се са овим у глобалу.

Имам ипак и једно запажање: Калифорнија је, док је Шварценегер био гувернер, стриктно поштовала ову политику, посебно када се ради о екстраопорезивању богатих. Тонула је, имала огроман дефицит и остало.

Откако су повећали порезе, и увели додатне порезе богатима (мислим пре неке две године или мање), економија не само да се није смањила или стагнирала, већ први пут после пар година доживљава раст. Буџет је по први пут после ко зна колико година у суфициту, а чак и незапосленост опада.

Поента није да се све то постигло захваљујући повећањем пореза (сем суфицита буџета, наравно), него да има много фактора за раст или пад неке економије, и да је та материја доста деликатна. Поред тога, питање је колико је раст у Румунији реалан а колико је ствар штимовања статистике, коме су земље са овог подручја из политичких разлога врло склоне. Још нешто, нису писали о мерама које је Румунија уводила да привуче инвестиције, што је исто врло битна ставка.

Ипак, мислим и ја да је у неразвијеним економијама попут наше битно порезе смањити а не повећавати их, и посебно смањити намете на плате, што је убица не само економије коју гуши, већ и пореске политике, јер са овако високим наметима људи једноставно не могу врло често ни да издрже да држе пријављене раднике, или да их држе пријављене на реалан износ (што никако не значи да треба да заборавимо и на грамзиве кретене који су једноставно такви јер је држава слаба, и који ће да се иживљавају над радницима све док им се не стане за врат).

[-Владимир-]

Ја сам мислио да је Србија држава са најбрже растућом економијом у Европи.

[Ronald]

51 minutes ago, RYLAH рече

Сјајан чланак, и слажем се са овим у глобалу.

Имам ипак и једно запажање: Калифорнија је, док је Шварценегер био гувернер, стриктно поштовала ову политику, посебно када се ради о екстраопорезивању богатих. Тонула је, имала огроман дефицит и остало.

Откако су повећали порезе, и увели додатне порезе богатима (мислим пре неке две године или мање), економија не само да се није смањила или стагнирала, већ први пут после пар година доживљава раст. Буџет је по први пут после ко зна колико година у суфициту, а чак и незапосленост опада.

Поента није да се све то постигло захваљујући повећањем пореза (сем суфицита буџета, наравно), него да има много фактора за раст или пад неке економије, и да је та материја доста деликатна. Поред тога, питање је колико је раст у Румунији реалан а колико је ствар штимовања статистике, коме су земље са овог подручја из политичких разлога врло склоне. Још нешто, нису писали о мерама које је Румунија уводила да привуче инвестиције, што је исто врло битна ставка.

Ипак, мислим и ја да је у неразвијеним економијама попут наше битно порезе смањити а не повећавати их, и посебно смањити намете на плате, што је убица не само економије коју гуши, већ и пореске политике, јер са овако високим наметима људи једноставно не могу врло често ни да издрже да држе пријављене раднике, или да их држе пријављене на реалан износ (што никако не значи да треба да заборавимо и на грамзиве кретене који су једноставно такви јер је држава слаба, и који ће да се иживљавају над радницима све док им се не стане за врат).

 

Rile upravo zbog lagane mogućnosti da predjes iz jedne u drugu državu u USA može da proizvede nepredviđene okolnosti jer u ekonomiji ništa nije linarno, zavisi od milion faktora, ali u državi kao što je Srbija gdje za selidbu u drugu bogatiju državu moraš da naučis jezik i još dosta toga kako bi se prilagodio smanjenje poreze, ukidanje taksi, efikasnije poslovanje može da donese dosta uspjeha, naravno ukoliko se zakoni poštuju. U USA možeš u nekoj državi sve da podesis, ali druge okolnosti onemogućavaju uspjeh odnosno odvlače kapital u susedne države. USA specifična i ona je izuzetak u odnosu na ostatak svijeta. Uopšte ne mora da  znači da će u bogatijim državama smanjenje poreza od 3 ili 4% doneti neki boljitak, dok se u siromasnijim to osjeti. 

Osim par država i u USA su veliki porezi:

https://en.wikipedia.org/wiki/State_tax_levels_in_the_United_States

Mislim ja sam svjestan da u USA glavna pokretačka snaga dolazi zbog pravnih, kulturnih i demografskih prednosti, ekonomija nije najbitnija, mada ona i zavisi od ovih faktora.

Srbija bi se mogla razviti samo da se uspostavi pravna država i da svi počnu vjerovati u institucije. To bi pokrenulo i domaće privrednika i strane. Ukoliko bi to bila komparativna prednost, onda bi smo mogli podesiti i ekonomske, ne drastično, već malo niže u odnosu na konkurenciju. Mogli bi napraviti i eksperiment, drastičnije smanjiti namete u ovim slabije razvijenim dijelovima Srbije kako bi ih pokrenulu, jugoistok na primer. Decentralizovati fiskalnu politiku i stvoriti konkurenciju medju gradovima. Ali bez vladavine prava nema ništa. Najfascinantnije je da bi skoro svaki gradjanin volio da se zakoni poštuju i važe za sve jednako i opet političari odugovlače sa reformama.

 

[Ћириличар]

2 hours ago, RYLAH рече

Сјајан чланак, и слажем се са овим у глобалу.

Имам ипак и једно запажање: Калифорнија је, док је Шварценегер био гувернер, стриктно поштовала ову политику, посебно када се ради о екстраопорезивању богатих. Тонула је, имала огроман дефицит и остало.

Откако су повећали порезе, и увели додатне порезе богатима (мислим пре неке две године или мање), економија не само да се није смањила или стагнирала, већ први пут после пар година доживљава раст. Буџет је по први пут после ко зна колико година у суфициту, а чак и незапосленост опада.

Поента није да се све то постигло захваљујући повећањем пореза (сем суфицита буџета, наравно), него да има много фактора за раст или пад неке економије, и да је та материја доста деликатна. Поред тога, питање је колико је раст у Румунији реалан а колико је ствар штимовања статистике, коме су земље са овог подручја из политичких разлога врло склоне. Још нешто, нису писали о мерама које је Румунија уводила да привуче инвестиције, што је исто врло битна ставка.

Ипак, мислим и ја да је у неразвијеним економијама попут наше битно порезе смањити а не повећавати их, и посебно смањити намете на плате, што је убица не само економије коју гуши, већ и пореске политике, јер са овако високим наметима људи једноставно не могу врло често ни да издрже да држе пријављене раднике, или да их држе пријављене на реалан износ (што никако не значи да треба да заборавимо и на грамзиве кретене који су једноставно такви јер је држава слаба, и који ће да се иживљавају над радницима све док им се не стане за врат).

Ja bih rekao da, sto se tice poreza, Kalifornija je imala premale poreze naspram svoje javne potrosnje, a da mi bivse komunjare po prirodi imamo prevelike naspram nasih privreda.

Recimo, balticke zemlje su primjenile Fridmanov neoliberalizam i procvjetase. Juzna Koreja iz potrebe napusta postepeno svoj protekcionizam, a Putin je isto tako bio blagoslov za Rusiju dok se ne desi frka oko Ukrajine. Izgleda da bivse socijalisticke drzave najbolje prodju kada zaista postanu liberalne, jer to dodje kao potreba u njihovom trenutnom stanju. Tek nakon nekog vremena, recimo par decenija, privreda ojaca toliko da se nejednakost koju slobodno trziste proizvodi znatno poveca. Tada se javlja potreba za nekakvom redistribucijom i blagim korekcijama na trzistu, sto je slucaj sa nordijskim zemljama. U proslom vijeku bile su najliberalnije zemlje na svijetu, trzista su im se razvila i onda su na osnovu tog bogatstva stvorili svoje socijalne drzave.

[Срђан Шијакињић]

Значи све у свему, У Србији је највећи проблем људски фактор, јер имамо по свим државним институцијама масу људи који не спроводе закон  

[Deja Vu]

2 hours ago, RYLAH рече

Ипак, мислим и ја да је у неразвијеним економијама попут наше битно порезе смањити а не повећавати их,

Šta ima da misliš, to je tako i ne može drugačije. Svako povečanje poreza u nerazvijenoj sredini znači uzimanje ono malo para što ljudi zarade i to nikako ne može oporaviti ekonomiju. Zato povećati poreze i javnu potrošnju mogu samo zemlje koje već uveliko imaju jaku privredu i raznovrsan privatni sektor iz kog mogu uzimati pare, naravno u granicama Laferove krive. I to opet ako je smisleno i opravdano povećati kao što se skoro razmatralo u Švajcarskoj na onom referendumu o basic income.

[Juanito]

3 hours ago, RYLAH рече

Ипак, мислим и ја да је у неразвијеним економијама попут наше битно порезе смањити а не повећавати их, и посебно смањити намете на плате, што је убица не само економије коју гуши, већ и пореске политике, јер са овако високим наметима људи једноставно не могу врло често ни да издрже да држе пријављене раднике, или да их држе пријављене на реалан износ (што никако не значи да треба да заборавимо и на грамзиве кретене који су једноставно такви јер је држава слаба, и који ће да се иживљавају над радницима све док им се не стане за врат).

Неолибералу!!!

[Ronald]

Evo ovde na sestoj strani imate reforme koje je sprovela Dzurindina vlada u Slovackoj sumirano u knjizi Veliki preporod, ovo je dio knjige koja izlazi u avgustu:

https://libek.org.rs/uploads/files/1464615026.i6aCJ8jotI24p4ix.pdf

 

[Ћириличар]

1 hour ago, Juan рече

Неолибералу!!!

Rile ti je pokupio sve moguce etikete

[RYLAH]

1 hour ago, Deja Vu рече

Šta ima da misliš, to je tako i ne može drugačije. Svako povečanje poreza u nerazvijenoj sredini znači uzimanje ono malo para što ljudi zarade i to nikako ne može oporaviti ekonomiju. Zato povećati poreze i javnu potrošnju mogu samo zemlje koje već uveliko imaju jaku privredu i raznovrsan privatni sektor iz kog mogu uzimati pare, naravno u granicama Laferove krive. I to opet ako je smisleno i opravdano povećati kao što se skoro razmatralo u Švajcarskoj na onom referendumu o basic income.

Ма није то тако лако, само смањиш пореѕе и баш те брига, јер и то иѕаѕива доста потреса са друге стране, посебно у земљама где има доста социјале, као код нас. Зато "мислим", јер то смањење пореѕа код нас може да дође само уѕ цену да се смање и одређена социјална давања или одређени неопходни трошкови (војска, полиција, ѕдравство и слично), јер је илуѕорно очекивати да ће се политичка каста одрећи својих незарађених прихода.

[Juanito]

2 minutes ago, Ћириличар рече

Rile ti je pokupio sve moguce etikete

Премазан свим бојама. Камелеон је то, да не кажем рептил. 

[Ћириличар]

28 minutes ago, Juan рече

Премазан свим бојама. Камелеон је то, да не кажем рептил. 

Anunaki sa Nibirua! Slava nasim Gospodarima!

[Justin Waters]

@RYLAH

Svajcarska ima niske poreze, skandinavske zemlje visoke poreze, ali obe su karakteristicne po visokom zivotnom standardu i velikim socijalnim davanjima. Ocigledno da porezi nisu jedini faktor kod uspostavljanja ekonomskog progresa vec i neku drugi, mozda i karakteristicni za samu zemlju. Kakvo je tvoje misljenje povodom toga? 

[Ћириличар]

30 minutes ago, RYLAH рече

Ма није то тако лако, само смањиш пореѕе и баш те брига, јер и то иѕаѕива доста потреса са друге стране, посебно у земљама где има доста социјале, као код нас. Зато "мислим", јер то смањење пореѕа код нас може да дође само уѕ цену да се смање и одређена социјална давања или одређени неопходни трошкови (војска, полиција, ѕдравство и слично), јер је илуѕорно очекивати да ће се политичка каста одрећи својих незарађених прихода.

Jedino mjesto gdje rezovi jesu opravdani jesu gubitasi i paraziti u javnom sektoru. No, posto oni cine ogromno biracko tijelo, tesko ce vlast da ih sutne.

Moguc odgovor jeste da nova garnitura dodje na vlast, koja ionako ne kupi glasove iz ovog sektora. Ali, cim se dodje na vlast postoji podsticaj da se zadobije sto vise glasova za reizbor, pa onda ajmo Jovo nanovo.

Jedinoda na vlast dodje neki neambiciozni moralista, no to je odvec nemoguce. Potreban je javni pritisak, stalan javni pritisak od biraca da bi se nesto moglo i poceti razmisljati.