Срећа кроз брачни подвиг - поделимо лепа искуства

[АлександраВ]

1 hour ago, JESSY рече

koliko se prepoznajem u tvojim recima...

[АлександраВ]

47 minutes ago, *Jелена* рече

How Sweet

Е, ја сам ти онај случај са пољупцем као, идеш на службени пут, ааааа, недостајаћеш мииииии (а он иде у Нови Сад и враћа се пола сата касније него што се иначе враћа када долази са посла)

[Лапис Лазули]

23 minutes ago, АлександраВ рече

Е, ја сам ти онај случај са пољупцем као, идеш на службени пут, ааааа, недостајаћеш мииииии (а он иде у Нови Сад и враћа се пола сата касније него што се иначе враћа када долази са посла)

skroz te razumem  

[Дијана.]

Ne mogu reci da se prepoznajem, ili da razumijem, ali mi je drago da tako nesto postoji. 

[Плаво Небо]

Одлично, Богу ХВала, спознао сам своју природу! Адам и Ева од којих су су се родили моји преци су били моногами!

[Дијана.]

On 7/22/2016 at 20:41, Милан Ракић рече

On 7/22/2016 at 19:38, Aleksandar Ciganović рече

jer nekako smatram da se ljubav gasi vremenom hteli mi to ili ne..

Ево ја сам у браку 17 година и нисам приметио то што ти сматраш. Моја жена мене и ја њу, волимо сваки нови дан више но претходни.

 

[PredragVId]

Мало слово о сећању на смрт

Некако се лакше плива удвоје. Не мораш да переш судове, да пеглаш, да переш. Не мораш чак ни да куваш! Увек има доброг ручка, испеглане и чисте гардеробе и топле и миле душе која је ту да те разуме и да те подржи. Е па сад, исплати се бити у браку. У двоје се дуже траје и више се даје. А љубав и јесте давање. Што више човек даје више и вреди. И више је поштован и цењен. Зар није право задовољство када имате о коме да бринете?! Да није тако не би се ни рађала деца и нико се не би женио и удавао него би вазда мислили о новцу и о својим личним задовољствима. Међутим, после сваког напорног дана долази васкрсење и човек се наредног дана осећа обновљен Божијом силом и премудрошћу. Где је ту људска мудрост? Где је ту људска логика? Људско паметовање и пусто људско мудровање топи се пред Божијом благодаћу и пред силом Васкрслог Господа. И ако човек није спознао јеванђеље и Божије законе, живот му нема смисао и он себи не може да објасни оно што му се дешава и свет око себе. Живот му губи смисао а без смисла живота вреди ли живети? Вреди ли постојати? Може ли човек својом малом и ограниченом памећу спознати свет? Може ли својом силом ишта стећи на овоме свету? Може ли постојати као разумно и словесно биће? Може ли себи објаснити сву патњу у коју запада услед свог неверја? Како да објасни себи и другима зашто се пати и због чега га сналазе све те силне болести и невоље у које стално упада. Како да објасни себи немаштину у коју је запао? Губитак вере у браку и ван њега изазива силне последице и сукобе у породици као и око ње. Што је дуже породица изван Христа, то су патње веће и неиздржљивије. Али, ако се људи покају, приђу цркви, Исповеде и Причесте, патње нестаје као да је није ни било. Остаје само сећање и поука на једно пало стање Богоостављености. Баш као сећање на какву духовну смрт из које су се човек, па и његова породица једва извукли и некако чудесно заветовали да у ово сећање на смрт више не упадају. Да се врате Богу и цркви. И да живе по заповестима Господњим које су јасно и недвосмислено дате у Светоме Писму и поукама светих отаца. И да до краја живота славе Бога, нашега Исуса Христа, коме нека је слава част и поклоњење сада и увек и у векове векова. Амин.

[Дијана.]

Ajde srecni podviznici i podvizavajuci srecnici, da vas cujemo... 

[Лапис Лазули]

https://m.facebook.com/594250587368645/photos/a.594250680701969.1073741826.594250587368645/1123339117793120/?type=3&source=48

Sta kazu srecni parovi je li ovo tao kako kaze starac?

[Плаво Небо]

Заборавио сам на ову тему па ме је једно ''аминовање'' подсетило на то моје ''путешествије'' по истој. Видиш брате, Бог Свети зна да немам право да било кога саветујем по питању ове теме, али, знаш, чуо сам из прве руке једну дивну причу. До душе, двоумио сам се да ли да је испричам, јер, има оних који ће је исмејати, као што појединци, тамо где сам је испричао, већ и јесу, али.. Био сам у цркви на празник Цвети и после Литургије сам упознао двоје будућих младенаца. Дошли су да би девојка узела крштеницу јер јој треба за Венчање. Знаш ли колико се дуго познају? Упознали су се током Васкршњег поста, значи нису се познавали ни месец дана, нису се чак ни једном пољубили, загрлили би једно друго и то је све и решили су да се узму. Све присутне и мене са њима су одушевили. Каже девојка, ''знате.. довољно нам је то што знамо да смо обоје побожни и шта има да чекамо''.

[Flojd]

Ova tema je super.