Две цркве лицем у лице о Степинцу

[kordun]

  On 10. 7. 2016. at 15:37, zuti car рече

Meni ne ide u glavu da hrvati za 1000 godina hriscanstva nemaju ni jednog drugog kandidata za sveca nego bas stepinca . A da je kriv , jeste , imao je moc da spreci zlocine ili makar ublazi  ,kao i papa ali nije ni jedan . Ali sta da se radi valjda je vreme da se vide i neka nova cuda ,ako su  ameri su imali preCednika crnca a sad ce da bude zena , valjda je vreme i da hrvat postane svetac makar u katolickoj crkvi 

Expand  

niko medju ljudima nema moc da spreci sve zlocine, stepinac koliko je meni poznato je apelovao da se sprece zlocini, protestvovao je vlastima NDH, stepinac nije bio izvrsna vlast da bi procesuirao i aktivno sprecavao u drzavi zlocine, to je brate malo previse za ocekivati, ja znam jako dobro sta su ustase, sta je ustaska propaganda ali ne volim kad srbi obuku ustasku kozu pa postanu kao oni

[kopitar]

Ima prijatelju sv Leopold Bogdan Mandić , sv Nikola Tavelić , sv Marko Križevčan , bl. Ozana Kotorska , bl. Augustin Kažotić , Blaženi Ivan Merc , bl. Marija Petković , bl. Alojzije Stepinac i Veliki broj koji su na prvoj stepenici a nazivamo ih slugama Božjim npr. otac Ante Gabrić...itd.

[Zayron]

Razgovor našega dopisnika iz Vatikana Alde Sinkovića s predsjednikom Vijeća europskih biskupskih konferencija (CCEE) i predsjednikom Češke biskupske konferencije kardinalom Miloslavom Vlkom u povodu drugoga pohoda Svetoga Oca Hrvatskoj i proglašenja blaženim kardinala Alojzija Stepinca.

16 2015 Miloslav Vlk - Kauza arcibiskupa Bezaka V souvislostech HD

Ovdje na tom videu iznad govori o kontroverznoj kauzi opozvanog slovačkog arcibiskupa trnavskog Roberta Bezaka

gdje je učestvovao kao posrednik u rješavanju tog spora.

Bivši predsjedniik ČBK (Češke biskupske konferencije) kardinal Miloslav Vlka o kardinalu Stepincu:

A ovo je nedavni članak radio Vatikana.

Kardinál Robert Sarah, prefekt Kongregace pro bohoslužbu a svátosti v Chorvatsku

 Církev mučedníků je živou církví, která budí důvěru uprostřed mizérie a zmatku naší doby – řekl kardinál Robert Sarah. Prefekt Kongregace pro bohoslužbu a svátosti se v Záhřebu účastnil patronátního svátku P. Marie. Chorvatům připomněl postavu bl. kardinála Stepinace, který se dokázal postavit vládnoucímu režimu a byl připraven zemřít, a nezřekl se katolické víry. Kardinál Sarah poznamenal, že dnes opět žijeme v době mučedníků. Kolik křesťanů tváří tvář tomu všemu,k co je v rozporu s naší vírou vyzná spolu s bl. Aloisem Stepinacem: já jsem křesťan. Šéf vatikánského úřadu pro liturgii vybídl Chorvaty, aby do naší těžké doby kráčel vstupovali s odvahou. „Nenechme se odradit, když se setkáváme s ideologií a ďábelskou strategií usilující o zničení církve, manželství, rodiny, věrouky a morálního učení církve, protože v hodině zkoušky nás vždy doprovází Maria. Právě Ona střeží naší svatost,“ řekl kardinál Sarah.

O  svemu tome sam već pisao ovdje, problem je ustvari u tom što on "de facto"  svetim već proglašen jeste, to je taj prvi stepen "beatifikacija". Objašnjavao sam vam da je kanonizacija u KC dvostepena, razlika je samo u formalno kanonskom okviru ili nivou, beatifikacija se odnosi na lokalni, hrvatski a sanktifikacija na globalni, cjelosvjetski crkveni nivo ili zznačaj a obojem tomu dvoje se kaže kanonizacija - proglašenje svetim. Izmedju blaženika i svetoga u Katoličkoj Crkvi je razlika samo formalna, nikakva suštinska, oboji su smatrani jednako svetim, ni manje a ni više već jednako. Ne može blaženik postati svetijim više nego što jeste kad ga se podigne čašću oltara s lokalnog, pomjesnog na nivo od globalnog crkvenog značaja. Znači ta "svadja" i razmirica je praktično oko ničega i besmislerna je sada jer ko je htiio spriječiti njegovu kanonizaciju morao je intervenisati već prije proglašene beatifikacije. A ona je proglašena i provedena kanonski i po svim pravilima KC, sad je na to previše kasno.

Bd. Alojzije Stepinac  (1898-1960)  beat. 03 October 1998

http://newsaints.faithweb.com/CCS_Saints9.htm

A evo i ofdicijalnog dokumenta o tome, tj. o provedenoj kanonizaciji kardinala Stepinca

i njegovog proglašenja blaženim/to znači ustvari svetim sa glavnog vatikanskog sajta:

https://w2.vatican.va/content/john-paul-ii/en/travels/1998/documents/hf_jp-ii_hom_03101998_croazia-beatification.html

Evo ga i u oficijalnom indexu katoličkih arhijereja:

i sa tom skraćenicom Bt. (beatus) što znači da je već kanonizovan!

http://www.catholic-hierarchy.org/bishop/bstepinac.html

A već je tako zaveden i u hagiografije ostalih pomjesnih katoličkih Crkvi,

recimo Poljskoj, Češkoj, Moravskoj, Slezskoj i Slovačkoj, ovdje dajem samo poljski i češki primjer:

http://www.nowezycie.archidiecezja.wroc.pl/stara_strona/numery/062011/09.html

http://catholica.cz/?id=535

Tih sličnih procesa koji su u toku je mnogo:

http://zpravy.idnes.cz/cirkev-blahorecila-madarskeho-kneze-obet-komunistickeho-rezimu-p8j-/zahranicni.aspx?c=A091102_092604_zahranicni_btw

Iz tog svega proizlazi da je naslov tog članka potrebno uvest na pravu mjeru, kulantno rečeno jer se ne oslanja na nikakve fakte i realije ili prosto rečeno da ječ besmislen i da ga sastavio neki novinar koji se u to ne razzumije i nije informisan.

Вучак: Папа Фрања лично зауставио канонизацију Степинца

Kardinal Miloslav Vlk o kardinalu Alojziju Stepincu

Češke biskupe na susret i zajednički ručak pozvao je i talijanski predsjednik Oscar Luigi Scalfaro, koji je osobni prijatelj praškog nadbiskupa kardinala Miloslava Vlka. (dl) KARDINAL VLK: STEPINAC JE JUNAK, MUČENIK I SVJEDOK Razgovor našega dopisnika iz Vatikana Alde Sinkovića s predsjednikom Vijeća europskih biskupskih konferencija (CCEE) i predsjednikom Češke biskupske konferencije kardinalom Miloslavom Vlkom u povodu drugoga pohoda Svetoga Oca Hrvatskoj i proglašenja blaženim kardinala Alojzija Stepinca. Uzoriti, poznato Vam je da će Sveti Otac uskoro proglasiti kardinala Stepinca blaženim u nacionalnome marijanskom svetištu Mariji Bistrici. Kakav je odjek tog pothvata Svetog Oca u Češkoj Republici? Mogu reći da je kardinal Stepinac u sjećanju i mislima naših vjernika osoba poput kardinala Mindszentya u Mađarskoj, Višinskog u Poljskoj i Berana u Češkoj i Slovačkoj. Kako smo i mi u Češkoj imali svojega velikog kardinala Berana, ljudi razumiju jako dobro tko je Stepinac, unatoč tome što ranije, u doba komunizma, nije bilo mnogo podataka o njegovu životu. Vijest o njegovom proglašenju blaženim proširena je u javnosti ovoga našeg sekulariziranog društva, no iskreno, nema velikog odjeka. No, to isto se ne može reći za Crkvu jer vjernici uspoređuju i povezuju Stepinca s Beranom, budući da su njihov život i borba gotovo istovjetni. Je li komunistička propaganda protiv kardinala Stepinca, ne samo u Hrvatskoj i susjednim zemljama nego i šire, imala isti odjek u Republici Češkoj ili u nekadašnjoj Čehoslovačkoj? Naravno, kao i propaganda protiv ostalih velikih kardinala, na primjer Mindszentya. Isto se to činilo i protiv Berana. Komunisti su imali namjeru "zasjeniti", nekako malo prikriti pa čak i promijeniti, "pokvariti" lik kardinala Stepinca, te ga prikazati kao osobu koja je protiv naroda. Kako češki vjernici gledaju na te likove danas, nakon pada komunizma? Oni na njih gledaju kao na junake, mučenike, kao na svjedoke vjere. Mislite li da će ovo proglašenje blaženim potaknuti novo "buđenje vjernika", pa i izvan Hrvatske? Čini mi se da je upravo tako, jer se i kod nas započelo s biskupijskim postupkom za proglašenje blaženim kardinala Berana. Dakle, to će jamačno biti poticaj za sve. Kod nas je, u našem društvu na žalost, sve češće riječ o "zaboravu" današnjice koja zaboravlja svoju prošlost. Smatram, stoga, da će proglašenje blaženim biti upravo isticanje, podsjećanje na ono što se dogodilo u prošlosti. I to ne samo na negativne stvari poput progona, nego također i na svijetle primjere poput tih osoba, koje su bile i ostale značajne i na političkom i na društvenom području. Nužno je javnost upoznati s borbom tih crkvenih osoba koje su se usprotivile nepravdi i progonu. Uzoriti, hoćete li biti nazočni na svečanosti proglašenja blaženim kardinala Stepinca? Nažalost, ne mogu doći budući da se opća skupština Predsjedništva CCEE-a (Vijeća europskih biskupskih konferencija) održava upravo u to doba, a ja kao predsjednik moram biti nazočan na tome zasjedanju. Datum održavanja našeg zasjedanja odlučen je prije godinu dana, a pohod Svetog Oca najavljen je nakon toga, pa mi nismo bili u mogućnosti bilo što izmijeniti. Ipak, na tome ću velikome slavlju "biti prisutan" preko svoga izaslanika. Jeste li imali priliku razgovarati sa Svetim Ocem o proglašenju blaženima novih svetih likova našeg stoljeća, da tako kažemo "blaženika diktature"? Jednom prigodom, kad smo bili na ručku kod Svetog Oca, kratko smo razgovarali o kardinalu Beranu. Neizbježno se razgovor vodio i o kardinalu Stepincu. Bilo je riječi o pohodu Svetoga Oca Zagrebu i Hrvatskoj, a u tom smo sklopu razgovarali i o kardinalu Stepincu. (Preveli i uredili: rc i dl).

A sličan bude stav i sadašnje Češke biskupske konferencije i sadašnjeg arcibiskupa pražskog kardinala Dominika Duke jer u medjuvremenu se nije pojavio nijedan istotrijski dokument koji bi svjedočio o nečem drugom radi čega bi ta beatifikacijska kauza imala biti poništena kao kanonski nepripustna ili nevaljana, nevažeća niti nešto što bi dovršetku kanonizacije branilo..

[Zayron]

  On 10. 7. 2016. at 15:56, kopitar рече

Ima prijatelju sv Leopold Bogdan Mandić , sv Nikola Tavelić , sv Marko Križevčan , bl. Ozana Kotorska , bl. Augustin Kažotić , Blaženi Ivan Merc , bl. Marija Petković , bl. Alojzije Stepinac i Veliki broj koji su na prvoj stepenici a nazivamo ih slugama Božjim npr. otac Ante Gabrić...itd.

Expand  

Sluga Božji nije prvi stepen već kandidatura za svetog ili svetu, ne mora biti "uspješna" tj. akceptirana Svetom Stolicom. Kandidatura je dakle na dijeceznom nivou a promotorom je pomjesni, jurisdikcijski nadležni ordinarij, biskup ili nadbiskup. Prvi stupanj je potom beatifikacija a drugi sanktifikacija a oboje to dvoje zajedno je kanonizacija. Do sanktifikacije ne mora nikada ni doći ali se te osobe, blaženice i blaženici smatraju jednako svetim kao i te koji su proglašeni svetim, to je slučaj na primjer bl. Katarine Kosače, bl. Ozane itd. Sveta Anežka Premislovna je dugo čekala na dokončenje kanonizacije, cijelih 800 godina.

Anežka Česká

Janja Praška

Datum narození     1211? Datum úmrtí 2. března 1282
Blahořečena     1874 papežem Piem IX.
Svatořečena     12. listopadu 1989 papežem Janem Pavlem II.

 

Sveta Anežka Premislovna je dugo čekala na dokončenje kanonizacije, cijelih 700 800 godina (poslije smrti).

Ispravka - skoro cijelih 700 godina

Zanimljivo da su većinom svete žene na čekanju svuda, no, to bi bio vrlo zahvalan materijal za posebnu temu o položaju ženskih svetih u Crkvi i o crkvenom feminizmu. Zaista tje a Crkva kroz istoriju bila previše patrijarhalna i maskulinizirana a sad je obrnuto, sad u današnja vremena je previše feminizirana.

Kardinál Burke říká, že "feminizovaná církev a ministrantky jsou důvodem nedostatku kněží"

[александар живаљев]

Први састанак црквених комисија о Степинцу

уторак, 12. јул 2016, 08:40 -> 09:27

Извор: Танјуг

У Риму ће данас и сутра бити одржан први састанак мешовите католичко-православне комисије на којем ће се расправљати о начину и дужини рада Комисије која би, како је раније договорено у Ватикану, требало да изађе са мишљењем о кардиналу Алојзију Степинцу и његовој улози током Другог светског рата.

Иако нема званичне потврде одржавања овог састанка, хрватски и српски медији пишу да ће он бити одржан 12. и 13. јула у Риму, а папа Фрања сматра да Комисија не би требало да разматра тај случај дуже од годину дана.

Aлојзије Степинац

Од мишљења мешовите католичко-православне комисије зависи да ли ће Степинац, кога Срби сматрају злочинцем, а који је већ проглашен блаженим, бити и канонизован.

Аналитичари у Србији сматрају да је добро што ће бити одржан први сусрет чланова мешовите комисије, али нису оптимисти када је реч о налажењу компромиса.

"Верујем да је ово први у веома дугом низу састанака на којем ће се разговарати о историјским околностима која окружују надбискупа Степинца. Логично би било да тема овог састанка буде оријентационе природе и одређивање пуног састава комисије, јер ово је ипак историјско питање, око којег треба да буде укључено још стручњака из области историје", каже председник Центра за истраживање религије, политике и друштва Никола Кнежевић.

Кнежевић наводи да је састанак веома важан, јер је питање учешћа Степинца кључни камен спотицања у односима између СПЦ и Римокатоличке цркве у Хрватској.

"Папина одлука да оформи комисију пре него што допусти формалну канонизацију представља изразито фер и мудар потез, као и чин којим се изражава поштовање према СПЦ и српском народу", рекао је Кнежевић додајући да се спорна историјска питања могу решити искључиво дијалогом и усаглашавањем око историјских чињеница и никако другачије.

Уколико се постигне одређена доза сагласности у раду две комисије, биће то од историјског значаја за две цркве, сматра Кнежевић и наводи да не би био превише оптимиста с обзиром на то да деценијама уназад на обе стране постоје понекад и дијаметрално супротна становишта о Степинцу.

Оцењујући да нема сумње да је процес Степинцу био монтиран, као и многи други у то време, јер се радило о једном реваншистичком комунистичко-тоталитарном систему, Кнежевић је истакао да са друге стране, постоје историјске чињенице или индикације да је Степинац подржавао режим НДХ и пречесто био пасиван у односу на злочине почињене у НДХ, те да је учинио врло мало или ништа да се они спрече.

Све су то питања која се подробно морају анализирати и бојим се да пред овом комисијом предстоји дугогодишњи рад.

И научни сарадник у Институту за новију историју Србије Александар Раковић сматра да је лепо што се одржава први састанак ове комисије која ће се бавити историјском улогом Степинца.

"Могуће је да ће то мало, у неком смислу, довести до побољшања дијалога, али чини ми се, с обзиром на састав делегације Римокатоличке цркве која долази из Хрватске и Босне и Херцеговине, да та страна није спремна да направи компромисе за које је заинтересована СПЦ", рекао је Раковић у изјави за Танјуг.

Како каже, уколико и дође до неких компромиса, то ће заправо бити компромиси која би СПЦ могла да направи са Ватиканом, односно, врхом Свете столице.

Иначе, радом Комисије ће координирати француски свештеник Бернард Ардир.

Загребачки Вечерњи лист пише да састанку Комисије, која је формирана на иницијативу папе Фрање, неће присуствовати представник Ватикана.

Чланови Комисије ће се састати ван ватиканских зидина јер, како се наводи, папа Фрања жели да Комисија ради без икаквих спољних, односно утицаја Ватикана.

Чланови Комисије с католичке стране, односно Хрватске бискупске конференције, су загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, пожешки бискуп Антун Шкворчевић, мостарско-дувањски бискуп Ратко Перић, проф др Јуре Кришто и проф др Марио Јареб.

С православне стране, односно Српске православне цркве, у Комисији су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ пакрачки Јован, епископ бачки Иринеј и бивши амбасадор Србије при Светој Столици Дарко Танасковић.

Није познато да ли ће сви чланови присуствовати првом састанку.

Српска православна црква противи се Степинчевој канонизацији јер сматра да се није довољно заузео за православце, Србе, Јевреје и Роме који су у време НДХ били прогањани.

СПЦ је послала писмо папи Фрањи, који је пак, уз то што је рекао да за њега нема дилема о Степинчевој светости, препоручио оснивање православно-католичке комисије која би размотрила догађаје у Другом светском рату.

Папа Фрања, наиме, сматра да се дијалогом може доћи до минимума сагласја, а да је дијалог једини начин да се дође до тога показао је први сусрет патријарха Руске православне цркве Кирила и папе Фрање у фебруару ове године на Куби.

 

 

[александар живаљев]

Hoće li se biskupi i episkopi uspjeti dogovoriti o Stepinčevoj ulozi u NDH

Na tri sastanka u dva dana raspravit će se o metodologiji rada i dužini trajanja rada komisije nakon čega će ona izreći svoje mišljenje o Stepincu.

 

Foto: Silvije Tomašević

• 
• 

Autor:
Silvije Tomašević

Prvi sastanak mješovite katoličko-pravoslavne komisije, koja treba razmotriti djelovanje kardinala Stepinca tijekom Drugog svjetskog rata, započeo je jučer. Sastanak se održava u Rimu, u Augustinianumu, u prostorijama toga učilišta. Predviđeno je da će biti tri sastanka, u utorak ujutro i poslije podne te u srijedu ujutro, nakon čega će biti objavljeno priopćenje.

Odsjeli u hotelu Santa Marta

Moderator sastanka je otac Bernard Ardura (67), francuski svećenik rodom iz Bordeauxa, predsjednik Papinskog odbora za povijesne znanosti. Samim time što je Vatikan izabrao oca Ardura, povjesničara, za moderatora sastanka može se pretpostaviti u kojem bi se smjeru trebao kretati razgovor između predstavnika Hrvatske biskupske konferencije i Srpske pravoslavne crkve. Otac Ardura ne želi da se raspravlja o svetosti blaženog Stepinca, već želi da se dođe do zajedničkih zaključaka na osnovi razmjene povijesnih informacija, analiza i produbljivanja saznanja o događajima iz Drugog svjetskog rata. Inače, Ardura je od 1997. bio tajnikom Papinskog vijeća za kulturu, a 2009. naslijedio je kardinala Waltera Brandmüllera na toj dužnosti.

Na tri sastanka u dva dana raspravit će se o metodologiji rada i dužini trajanja rada komisije nakon čega će ona izreći svoje mišljenje o Stepincu.

Osnivanje takve komisije preporučio je papa Franjo. U srijedu bi komisija, koja razgovara iza zatvorenih vrata, trebala obznaniti prvo priopćenje.

Podsjetimo da su članovi komisije s katoličke strane, odnosno Hrvatske biskupske konferencije, zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić, požeški biskup Antun Škvorčević, mostarsko-duvanjski biskup Ratko Perić, prof. dr. sc. Jure Krišto i prof. dr. sc. Mario Jareb. Članovi komisije s pravoslavne strane, odnosno iz Srpske pravoslavne crkve, petorica su episkopa, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, episkop pakrački Jovan, episkop bački Irinej i bivši veleposlanik Srbije pri Svetoj Stolici Darko Tanasković. Svi članovi mješovite komisije, osim Tanaskovića, koji je ostao u Parizu, došli su na prvi sastanak. Do Augustinianuma su stigli svi zajedno iz Vatikana, gdje su, najvjerojatnije, odsjeli u hotelu Santa Marta, u kojem boravi i papa Franjo.

Samo se čeka potpis

Podsjetimo da je kardinala Alojzija Stepinca beatificirao papa Ivan Pavao II. 1998., a sada je sve spremno za njegovu kanonizaciju. Papa Franjo samo treba potpisati dokument o proglašenju svetim. Srpska pravoslavna crkva (SPC) protivi se Stepinčevoj kanonizaciji.

http://www.vecernji.hr/hrvatska/hoce-li-se-biskupi-i-episkopi-uspjeti-dogovoriti-o-stepincevoj-ulozi-u-ndh-1098879

[александар живаљев]

Službeno priopćenje s prvog zasjedanja Mješovitog povjerenstva Katoličke i SPC-e

Bl. Alojzije kardinal Stepinac, 7. ožujka 2016. - RV

13/07/2016 14:30

 

Dana 12. i 13. srpnja Vatikanu je održano prvo zasjedanje Zajedničkoga povjerenstva sastavljenog od hrvatskih i srpskih stručnjaka radi ponovnog i zajedničkoga čitanja života blaženog Alojzija Stepinca, u vremenu prije, za vrijeme i nakon Drugoga svjetskog rata. Povjerenstvo je ustanovljeno na poticaj Svetog Oca, nakon nekoliko susreta i konzultacija između predstavnika Svete Stolice, Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije, radi potrebe razjašnjenja nekih pitanja iz povijesti.

Od Povjerenstva se očekuje obavljanje rada prema znanstvenoj metodologiji povijesnih znanosti, na temelju dostupne dokumentacije i njezine kontekstualizacije. To neće omesti kanonizaciju blaženog Alojzija Stepinca, što je – naglašeno je – u isključivoj nadležnosti Svete Stolice.

Predviđen je niz zasjedanja koji bi trebao biti dovršen u roku od 12 mjeseci. Članovi Povjerenstva su sljedeći:

Predsjedništvo pod "patronatom" Svete Stolice: Prečasni Bernard Ardura, Predsjednik Papinskog odbora za povijesne znanosti.

Članovi Katoličke crkve u Hrvatskoj: uzoriti kardinal Josip Bozanić, nadbiskup zagrebački, preuzvišeni Msgr Ratko Perić, biskup mostarsko-duvanjski; preuzvišeni mons. Antun Škvorčević, biskup požeški; Dr. Jure Krišto, s Hrvatskog instituta za povijest; Dr. Mario Jareb, iz Hrvatskog odbora za povijesne znanosti.

Pripadnici Srpske pravoslavne crkve: Mitropolit Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski, Porfirije, mitropolit zagrebački i ljubljanski; Irinej, episkop Bačke i Novoga Sada; episkop slavonski Jovan, ; Prof. Darko Tanasković, veleposlanik i stalni izaslanik Republike Srbije pri UNESCO-u. Sljedeće zasjedanje Povjerenstva održat će se od 17. do 18. listopada 2016. godine, u Zagrebu.

 http://hr.radiovaticana.va/news/2016/07/13/službeno_priopćenje_s_prvog_zasjedanja_mješovitog_povjerenstva_katoličke_i_spc-e/1243956

 

[александар живаљев]

Што река онај Владичин Ђуро када је корачајима премјеравао дужину Катедрале Светог Петра: "Опрости, мајко, цркво на Цетињу!"

Зар су због овога на Петровдан потезали пут Рима?

Ај, виђећемо, можда буде и нека љепша вијест...

[Дијана.]

Zanimljiv je komentar Nikole Kneževića, koji je protestantski teolog, da, iako je sudski proces bio revanšistički i montiran, Stepinac zasigurno jeste podržavao NDH a učinio  malo ili ništa u sprečavanju zločina.

Jasno stoji da 'za papu svetost nije upitna, već se nada da će SPC pristati na to', kako se da razumjeti iz hrvatskih glasila.

A +Irinej se ne oglašava...

[александар живаљев]

Srbijanski povjesničari o mogućim zaključcima mješovitog povjerenstva o Stepincu

Mješovito katoličko-pravoslavno povjerenstvo, formirano na inicijativu pape Franje, trebalo bi kroz znanstveni pristup i dostupnu dokumentaciju proučiti život kardinala Stepinca i donijeti zaključke o njegovoj ulozi u Drugom svjetskom ratu.

 

Foto: Robert Anic/PIXSELL

Autor: Hina

Europska unija se neće puno miješati u rad mješovitog povjerenstva o kardinalu Alojziju Stepincu jer nju i ne zanimaju zaključci, odnosno istina o ulozi Stepinca u Drugom svjetskom ratu, ocjenjuju povjesničari u Srbiji u očekivanju vijesti iz Vatikana gdje već dva dana zasjedaju predstavnici pravoslavne i katoličke crkve.

Mješovito katoličko-pravoslavno povjerenstvo, formirano na inicijativu pape Franje, trebalo bi kroz znanstveni pristup i dostupnu dokumentaciju proučiti život kardinala Stepinca i donijeti zaključke o njegovoj ulozi u Drugom svjetskom ratu. Kako je objavio Vatikanski radio, zaključci povjerenstva neće utjecati na Stepinčevu kanonizaciju, koja je u isključivoj nadležnosti Svete Stolice. Dvodnevni sastanak završio je u srijedu, a predviđen je niz zasjedanja koja će se održati u roku od 12 mjeseci. Iduće zasjedanje povjerenstva održat će se od 17. do 18. listopada u Zagrebu.

Srbijanski povjesničar Milan Koljanin, suradnik Instituta za suvremenu povjest, drži da je neophodno otvoriti važne arhive kako bi se stekli uvjeti za nepristran i objektivan rad. To bi, kaže on, bio radikalan pomak u saznanjima o ulozi Rimokatoličke crkve, pape Pija XII i samog Stepinca u Drugom svjetskom ratu. "Ono što se događalo na teritoriju NDH bez presedana je u suvremenoj povjesti. To je nešto u čemu su Rimokatolička crkva u Hrvatskoj i Stepinac imali značajnu ulogu. Tih činjenica svjestan je i sam Vatikan i papa Franjo", izjavio je Koljanin za portal ruske vlade "Sputnjik" u Srbiji.

On vjeruje kako bi bilo dobro da se za srpske i međunarodne istraživače otvore i fondovi Nadbiskupskog arhiva u Zagrebu, čija bi građa mogla bolje osvjetliti ulogu Rimokatoličke crkve i Stepinca tijekom Drugog svjetskog rata. "Nažalost, pitanje je da li je tako nešto moguće, jer je kanonizacija Stepinca u samoj Hrvatskoj podignuta na razinu najvišeg državnog interesa. To je za njih stvar identiteta", ocjenjuje Koljanin.

"Za neke bi ovo bio put ka rehabilitaciji i samog Ante Pavelića, koji je bio vrhovni poglavar te države. Govorim o ekstremnim stavovima dijela hrvatske javnosti", objašnjava Koljanin. Povjesničar Srđan Cvetković, također suradnik Instituta za suvremenu povjest, od rada mješovite komisije ne očekuje mnogo. "Vjerujem da je ideja ove komisije da se prevladaju različita viđenja i da se na neki način progleda kroz prste, da se na prešutni način dozvoli kanonizacija Stepinca, odnosno da se Srpska pravoslavna crkva privoli na taj čin", navodi Cvetković.

Poslije nedavne izložbe o Stepincu u Europskom parlamentu i nakon prosvjeda Srbije, Europska komisija obratila se veleposlanstvu Srbije u Bruxellesu pismom u kojem se objašnjava kako je zadatak povjesničara da se spore oko "mogućnosti kolaboracije Stepinca sa ustaškim pokretom", ali se podsjeća da je papa Ivan Pavao II. 1998. godine Stepinca proglasio blaženim. Cvetković smatra da se "Europa neće puno miješati" u rad povjerenstva jer ni EU, u krajnjem slučaju, ne zanimaju njezini zaključci.

 

[Лидија Миленковић]

  On 13. 7. 2016. at 22:09, александар живаљев рече

"Vjerujem da je ideja ove komisije da se prevladaju različita viđenja i da se na neki način progleda kroz prste, da se na prešutni način dozvoli kanonizacija Stepinca, odnosno da se Srpska pravoslavna crkva privoli na taj čin

Expand  

Gle cuda !!! 

 

[Дијана.]

Европу не занима истина о Степинцу

22:42 12.07.2016(освежено 11:47 13.07.2016) Преузмите краћи линк

Сенка Милош

31509052

Новостворена сателитска држава НДХ организовала је уништење чак трећине становништва сопствене државе, а такве амбиције није имала чак ни нацистичка Немачка.

Заседање мешовите католичко-православне комисије која расправља о начину и дужини рада тела које би, како је раније договорено у Ватикану, требало да изађе са мишљењем о кардиналу Алојзију Степинцу и његовој улози у Другом светском рату, почело је у Риму.

© FLICKR/ EUROPEAN PARLIAMENT

Европски парламент необавештен о Степинчевој колаборацији са усташама

Од мишљења Комисије зависи да ли ће Степинац, кога Срби сматрају злочинцем, а који је већ проглашен блаженим, бити и канонизован. Папа Фрања, на чију иницијативу је и формирана Комисија, сматра да она не би требало да разматра овај случај дуже од годину дана. Међутим, аналитичари сматрају да би процес могао да траје годинама.

Неопходно је да се отворе важни архивски фондови како би се стекли услови за непристрасан и објективан рад на расветљавању битних чињеница, каже за Спутњик историчар Милан Кољанин, сарадник Института за савремену историју. То би био радикалан помак у сазнањима о улози Римокатоличке цркве, папе Пија XII и самог Степинца у Другом светском рату, каже Кољанин.

„Ја сам тако и разумео иницијативу папе, да рад Комисије не треба свести на српско-хрватске односе, већ да она има много шири значај за Ватикан, који поред духовне има и световну власт, и православни свет, који у овом случају наша црква на неки начин представља. Оно што се догађало на територији НДХ је без преседана у савременој историји. Новостворена сателитска држава организовала је уништење чак трећине становништва сопствене државе, а такве амбиције није имала чак ни нацистичка Немачка. То је нешто у чему су Римокатоличка црква у Хрватској и Степинац имали значајну улогу. Тих чињеница је свестан и сам Ватикан и папа Фрања“, каже Кољанин.

© TANJUG/ SRDJAN ILIC

Министарство: Лопандић се понео непрофесионално

Он додаје да би било добро да се за српске и међународне истраживаче отворе и фондови Надбискупског архива у Загребу, чија би грађа могла да осветли улогу Римокатоличке цркве и Степинца током Другог светског рата. Нажалост, упитно је да ли ће до тога доћи, јер је питање канонизације Степинца у самој Хрватској подигнуто на ниво највишег државног интереса, то је за њих ствар идентитета, каже Кољанин.

„Степинац је за многе симбол нововековне хрватске државности, која је обновљена 1941. године у време усташког режима. За неке би ово био пут ка рехабилитацији и самог Анте Павелића, који је био врховни поглавар те државе. Говорим о екстремним ставовима дела хрватске јавности, али не треба заборавити да и међу хрватским историчарима постоје велика неслагања о улози Степинца, али и у међународним историографским круговима. Скоро да постоји одређени консензус о неславној улози Римокатоличке цркве на челу са Пијем XII, а поготово надбискупа Степинца“, закључује саговорник Спутњика.

Међутим, историчар Срђан Цветковић, такође сарадник Института за савремену историју, од рада мешовите комисије не очекује много. Иако би она пре свега требало да открије историјске чињенице, често је друштвено деловање Комисије важније од истине, каже Цветковић, који се у то уверио као члан државне комисије за тајне гробнице. Њено формирање је пре свега слање политичке поруке, а не конкретно бављење чињеницама, каже Цветковић.

„Чак и у Србији постоје подељена мишљења о Степинцу, да ли је он спасавао Србе или је био саучесник у геноциду. Верујем да је идеја ове комисије да се превазиђу различита виђења и да се на неки начин прогледа кроз прсте, да се на прећутан начин дозволи канонизација Степинца, односно да се Српска православна црква приволи на тај чин. Претпостављам да је то идеја, јер с друге стране не постоји сумња у то“, каже Цветковић.

ЈАВНО ВЛАСНИШТВО

Степинац је балкански Ајхман

Подсећамо, неколико недеља пре почетка рада Комисије у Европском парламенту представљена је изложба о Алојзију Степинцу. После протеста Србије, ЕК се обратила Амбасади Србије у Бриселу писмом у коме стоји да је задатак историчара да се споре око могућности колаборације Степинца са усташким покретом током Другог светског рата, али и где се подсећа да је папа Јован Павле Други 1998. Степинца прогласио блаженим.

Цветковић каже да се Европа неће много мешати у рад Комисије, јер ни њу у крајњем случају до краја не занимају њени закључци, односно права истина о улози Степинца у Другом светском рату.

„Они ће рећи, добро, ако сте се ви договорили да ђаво није тако црн, онда није тако црн. Можда је ово пројекат који иде за неком врстом националног помирења. Можда је лансиран у овом тренутку како би се цркве приближиле једна другој, а тиме и народи“, закључује Цветковић.

Чланови Комисије испред Српске православне цркве су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ пакрачки Јован, епископ бачки Иринеј и бивши велепосланик Србије при Светој Столици Дарко Танасковић.

http://rs.sputniknews.com/komentari/20160712/1107214777/evropa-stepinac-istina.html

[александар живаљев]

Архиве кључ истине о Степинцу

Р. ДРАГОВИЋ | 13. јул 2016. 19:36 | 

Завршен састанак мешовите комисије СПЦ И Римокатоличке цркве о Степинцу. Разговарали о начину рада. Следећи сусрет 17. и 18. октобра у Загребу

 

 

УЛОГА контроверзног кардинала Алојзија Степинца током Другог светског рата, али и пре и после њега, била је главна тема сусрета делегација Српске православне цркве и Бискупске конференције Хрватске, које су протекла два дана заседале у Ватикану. Ово је тек први у низу састанака посвећених хрватском кардиналу који је на корак до проглашења за светитеља Римокатоличке цркве. Следећи састанак биће одржан 17. и 18. октобра у Загребу.

Римски сусрет мешовите комисије двеју цркава, формиране на иницијативу папе Фрање, одржан је иза затворених врата. Начелни договор обеју страна јесте да ток разговора и аргументе држе далеко од очију јавности. Иза ватиканских зидина изашле су само штуре информације да је први сусрет био посвећен методологији и начину рада комисије и да је имао више протоколарни него радни део.

Према писању ватиканског дневника "Осерваторе Романо", у наредном периоду уследиће низ састанака комисије, која би требало да заврши рад за годину дана. Познаваоци ватиканских прилика у Хрватској, али и у Србији, међутим, тврде да је рок окончања рада комисије - неизвестан.

- Папа није поставио тачан рок рада комисије, и њен рад може да траје и до пет година - каже хрватски теолог и публициста Драго Пилсел. - Света столица ће комисији испоручити низ докумената и архивску грађу, и од брзине њеног проучавања зависиће колико ће трајати рад комисије.

Историчар Милан Кољанин из београдског Института за савремену историју каже да је неопходно отварање архива како би све битне чињенице биле расветљене.

- Оно што се догађало у НДХ без преседана је у савременој историји. Новостворена сателитска држава организовала је уништење трећине свог становништва, а такве амбиције није имала чак ни нацистичка Немачка. То је нешто у чему су Римокатоличка црква и Степинац имали значајну улогу. Тих чињеница је свестан и Ватикан - каже Кољанин.

Делегација СПЦ у Ватикан је отпутовала са поруком екуменизма и прихватања дијалога, али и са жељом да изнесе јасне аргументе о одговорности контроверзног кардинала у спровођењу геноцида над српским, јеврејским и ромским народом у Хрватској.

- Постоји обимна научна грађа, коју су сакупили домаћи и страни истраживачи, из које се види да је Степинац знао за масовна убиства и покрштања православаца, али и да није ништа учинио да то спречи - кажу у седишту СПЦ. - Нема сумње да ће све ове научне доказе наша делегација изнети на увид и тако указати да би Степинчева канонизација била мрља на образу Римокатоличке цркве.

 

ЗАЈЕДНИЧКА ВЕЧЕРА ДВЕЈУ ДЕЛЕГАЦИЈА

ДЕЛЕГАЦИЈУ СПЦ на разговорима о Степинцу предводио је митрополит загребачко--љубљански Порфирије, а у њој су били митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископи бачки Иринеј и славонски Јован. Стални члан ове комисије Дарко Танасковић, због обавеза у телима Унеска, није присуствовао првој сесији разговора. Хрватски тим чинили су кардинал Јосип Бозанић, бискупи Ратко Перић и Антун Шкворчевић, као и историчари Марио Јарек и Јуре Кришто. Њихов домаћин Бернар Ардир, шеф ватиканског Одбора за историју, у уторак увече приредио је вечеру којој су присуствовали сви чланови делегација.

 

[александар живаљев]

Од Крита до Степинца

Аутор: Јелена Чалијачетвртак, 14.07.2016. у 22:00

Српска православна црква могла би бити мост између Московске и Васељенске патријаршије – њен долазак на Свети и велики сабор на Криту могао би ублажити конфронтацију између такозваних јелинских и словенских цркава.

Тако је део оних који су пре око месец дана поздравили одлуку СПЦ да учествује на Сабору на Криту схватио њену улогу на заседању.

Показало се да су заступници ове школе мишљења преценили значај СПЦ у гашењу варница између две најутицајније православне цркве.

Кад је Сабор завршен, оне су остале на истим позицијама, оним због којих се у медијима говорило о православном нејединству.

За Васељенску патријаршију заседање је Свети и велики сабор, а не предсаборска конференција, што је између осталих тражила и СПЦ.

Значи, не припремна седница, већ Свети и Велики Сабор и никако другачије. За Московску патријаршију то је једноставно – састанак на Криту.

А посредник? Није баш најјасније шта је српска црква добила критским Сабором.

Није усвојен њен предлог да то буде предсаборска конференција, а за спор са Румунском патријаршијом упућена је да га сама решава – ван заседања.

Из врха СПЦ не очекују, додуше, ни да ће бити на губитку, да ће покварити односе са Московском патријаршијом због присуства на Криту.

Међутим, Синод руске цркве тек би требало да да своју оцену докумената усвојених на Сабору.

За сад су само апеловали, кроз поруку руског патријарха Кирила, да разлике око припрема за Свеправославни сабор не прерасту у међуцрквени сукоб.

Недуго после заседања „јелинских цркава“, како су злобници прозвали Сабор на Криту, петочлана делегација СПЦ нашла се у Ватикану.

У расцепу између жеље папе Фрање да јој омогући преиспитивање улоге Алојзија Степинца у Другом светском рату и ватреног настојања Римокатоличке цркве у Хрватској да га уврсти у ред светих.

Један од саговорника српским архијерејима, загребачки надбискуп Јосип Бозанић био је кристално јасан кад је на миси за Дан државности рекао да ко иде против Степинца, иде против Бога.

И Света столица је била јасна – циљ православно-католичког, српско-хрватског дијалога јесте расветљавање историјских чињеница, али то неће утицати на процес канонизације.

Поједини историчари, не само из српских редова, сматрају управо супротно – да историјске чињенице не иду у прилог Степинчевом светачком ореолу.

Ватикански састанак прошао је у пријатељској атмосфери. Питање је како ће изгледати они наредни јер Срби и Хрвати не дефинишу исто шта у вези са Степинцем представља увреду Бога.

Сваки дијалог је добар, без сумње.

Добро је састајати се са сестринским црквама, као што је добро разговарати са високим представницима других хришћанских цркава. Питање је само – да ли се и колико у том дијалогу чују и аргументи српске стране.

 

[александар живаљев]