Објављени резултати пописа у БиХ (БОШЊАЦИ АПСОЛУТНА ВЕЋИНА), РС их не признаје

[александар живаљев]

Објављени резултати пописа у БиХ, РС их не признаје

четвртак, 30. јун 2016, 11:45 -> 17:03

Извор: РТС, Танјуг, Бета

У БиХ се 50,11 одсто становништва изјаснило као Бошњаци (1.769.592), 30,78 као Срби (1,086.733) а 15,43 одсто као Хрвати (544.780), показују резултати пописа које је објавила Агенција за статистику БиХ, а од којих се оградила Народна скупштина Републике Српске.

Према званичним подацима Пописа становништва из 2013. године, у Босни и Херцеговини има 3.531.159 становника, од чега у Федерацији живи 2.219.220, у РС 1.228.423 и у Брчко Дистрикту 83.516. Од укупног броја становништва 50,94 одсто су жене, а 49,06 мушкарци.

Попис становништва у БиХ 1991.

Пре овог пописа становништва, претходни је спроведен 1991. године. Тада су на територији БиХ живеле 4.377.033 особе.

Муслимани су тада чинили 43,38 одсто укупног становништва (1.898.963), Срби 31,18 (1.365.093), Хрвати 17,36 (759.906) одсто укупног броја становништва. Као Југословени изјашњавало се 5,53 одсто грађана (242.032).

Извор: Федерални завод за статистику 

Од коначних резултата пописа становништва у БиХ из 2013, оградила се Народна скупштина Републике Српске, која је затражила повлачење одлуке о објављивању тих резултата, а Клуб Бошњака у Већу народа РС одлучио је да тим поводом покрене процедуру заштите виталног националног интереса.

Иначе, први прелиминарни резултати пописа становништва у Босни и Херцеговини 2013. су објављени 5. новембра те година.

Према тим подацима, у БиХ живе 3.791.662 становника, од чега 2.371.603 особе у ФБиХ, 1.326.991 у Републици Српској и у Дистрикту Брчко 93.028 особа.

Највећи град по броју становника је Сарајево, затим Бањалука, па Тузла, Зеница, Бијељина и Мостар.

По вероисповести грађани БиХ су се изјаснили на следећи начин: 50,7 одсто исламска, 30,75 одсто православна, 15,19 одсто католичка.

Председник опозиционог Народног демократског покрета Драган Чавић рекао је да ти резултати имају две димензије – велика одступања прелиминарних и коначних резултата.

"Одступања су за Бањалуку озбиљан проблем. Ипак, основни проблем је политичке природе", казао је Чавић.

Истакао је да је договор на нивоу владајуће коалиције у државној власти постојао.

"Договор је постојао, пре два месеца на нивоу коалиције, али није поштован јер бошњачка и хрватска страна нису урадиле оно што смо се договорили", рекао је Чавић.

"Ово су ствари које доводе до активирања одлуке донесене у Народној скупштини Републике Српске, а то значи да се резултати неће моћи примењивати у РС. Ово ће довести повлачења представника РС из статистичког завода БиХ", поручио је Чавић.

Истакао је да ће попис бити "оспораван све док се статистика користи као кључ за доношење административних одлука".

Попис становништва у Бањалуци и Мостару 

Саопштено је да резултати пописа урађеног 2013. године показују да у Бањалуци живе 185.042 становника. Овај град је по попису становништва 1991. године имао 195.692 становника.

Према последњем попису, у Бањалуци живи 165.750 Срба, Бошњака има 7.681, Хрвата 5.104, о националности се није изјаснило њих 2.733, а као "остали" изјаснило се 3.437 становника.

Према попису из 1991. године у Бањалуци је живело 106.826 Срба, 29.026 Хрвата, 28.558 Муслимана, а као Југословени се изјаснило 23.656 становника, као остали 7.626.

У Мостару, према попису из 2013. године, живи 105.797 становника.

Бошњака је 46.752, Хрвата 51.216, Срба 4.421, није се изјаснило њих 1.312, док се 1.910 изјаснило као "остали".

Према попису из 1991. године, у Мостару је било 126.628 становника. Од тога је Муслимана било 43.856, Срба 23.846, Хрвата 43.037, Југословена 12.768 и осталих 3.121.

У Бужиму нема Срба, Добретићи су без Бошњака, Фоча без Хрвата

Коначни резултати пописа становништва у БиХ показали су, између осталог, да постоје општине у којима нема ниједног представника конститутивних народа – Бошњака, Срба или Хрвата, као и да је број Срба у четири општине смањен готово девет пута у односу на попис из 1991. године.

Тако, на пример, у Бужиму живи 9.818 Бошњака и један Хрват, без иједног Србина.

У општини Добретићи, у којој живи 1.629 становника, 1.626 су Хрвати, једна становница се 2013. изјаснила као Српкиња, док Бошњака у тој општини нема.

У федералном делу Фоче живе укупно 1.933 становника, од којих су 1.762 Бошњаци и 145 Срба, без иједног Хрвата.

Од 79 становника Источног Дрвара њих 78 су Срби и само један Хрват, без иједног Бошњака.

У Купресу у Републици Српској живи 300 Срба без иједног Хрвата и Бошњака.

Иста ситуација је и у Петровцу, такође у Републици Српској, у којем живи 361 особа, без иједног Хрвата и Бошњака.

У општини Рибник живи укупно 6.048 становника. Њих 6.018 су Срби и 11 Хрвата. У овој општини, такође, нема Бошњака.

Осим тога што је број становника у држави знатно опао у односу на 1991, на простору четири општине града Сарајева – Центар, Ново Сарајево, Нови Град и Стари Град – сада живе 10.442 Србина, а 1991. тај број је износио 92.271.

Иначе, број становника највећег града у БиХ је двоструко мањи.

 

 

 

[александар живаљев]

КАКВИ СУ БИЛИ ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА ИЗ 2013 У БИХ?https://sr.wikipedia.org/sr/Босна_и_Херцеговина#.D0.94.D0.B5.D0.BC.D0.BE.D0.B3.D1.80.D0.B0.D1.84.D0.B8.D1.98.D0.B0

Према цензусу из 1991. године, БиХ је имала 43,65 % Муслимана, 31,38 % Срба и 17,31 % Хрвата, док се 5,49 % људи декларисало као Југословени, а 2,14 % као остали (око 10.000 Црногораца, 5.000 Албанаца, 4.000 Украјинаца итд.). Религијска подела је слична националној: 99 % Хрвата су католици, 90 % Муслимана су муслимани. Подаци су се отад па до данас знатно промијенили, јер је у рату погинуло преко 100.000 људи, а скоро половина становништва државе је промијенила мјесто боравка.

 

Густина насељености БиХ по општинама 2013. године

Према процјенама, на основу незваничних резултата пописа из 2013. године, у Босни и Херцеговини је пописано:^[25]

• Бошњаци (48,4 %)
• Срби (32,7 %)
• Хрвати (14,6 %)
• остали (4,3 %)

Према процјени Агенције за статистику Босне и Херцеговине од 30. јуна 2007. године, број становника је 3.842.942.^[3] Према домаћим процјенама, у Федерацији Босне и Херцеговине живи 2.318.972 људи, а у РС 1.471 529 (2004. г.).^[26]

Према процјенама CIA World Factbook-а, у Босни и Херцеговини је 2014. године живјело 3.871.643 становника, а густина насељености била је 75,62/km².

Службени језици Босне и Херцеговине су бошњачки (у ФБиХ се води као босански, а у РС као језик бошњачког народа), српски (у РС се води као језик српског народа) и хрватски (у РС се води као језик хрватског народа). Ова три језика су готово истовјетна; имена су политичка, а не лингвистичка), док су у службеној употреби за бошњачки и српски језик два равноправна писма: латиница и ћирилица.

Према религијској припадности, у Босни и Херцеговини најзаступљеније су сљедеће вјерске групе: муслимани (углавном сунити; око 42 %), православци (око 31 %), католици (око 15 %); припадници осталих религијских група и атеисти су заступљени постотком од 14 %.

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Босне и Херцеговине су најзаступљеније сљедеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:^[27]

• хаплогрупа I‎ (42,6 %)
• хаплогрупа R (21,4 %)
• хаплогрупа E (14,3 %)
• хаплогрупа J (11,5 %)
• хаплогрупа H (6,1 %)

[александар живаљев]

КАКО СЕ МИЈЕЊАЛА ЕТНИЧКА СТРУКТУРА БиХ ПОСЛИЈЕ ДРУГОГ СВ. РАТА?https://sr.wikipedia.org/wiki/Демографија_Босне_и_Херцеговине

Попис становништва 1948. године

Укупно становника: 2.565.277

Етнички састав:

• Срби: 1.136.116 (44,29%)
• неопредељени муслимани: 788.403 (30,73%)
• Хрвати: 614.123 (23,94%)
• Русини и Украјинци: 7.883
• Словенци: 4.338
• Црногорци: 3.094
• Чеси: 1.978
• Руси: 1.316
• Немци: 1.174
• Италијани: 964
• Албанци: 755
• Македонци: 675
• Мађари: 532
• Роми: 442
• Словаци:274
• Бугари: 94
• Турци: 80
• Румуни: 71
• Власи: 1
• остали и непознато: 2.964

У број Срба је укључен и број од 71.125 лица која су се тада изјаснила као Срби-муслимани, у број Хрвата је укључен и број од 24.914 лица која су се изјаснила као Хрвати-муслимани, Муслимани у време пописа нису били признати за нацију па је било предвиђено да се Муслимани југословенског порекла изјасне као: Срби-муслимани, Хрвати-муслимани, Црногорци-муслимани, Македонци-муслимани итд. или као “неопредељени муслимани”.

Верски састав:

• православци: 1.067.728
• муслимани: 890.094
• католици: 580.970

  Попис становништва 1953. године

  Укупно становника: 2.847.790

• Срби: 1.264.372 (44,40%)
• Југословени неопредељени: 891.800 (31,32%)
• Хрвати: 654.229 (22,97%)
• Русини и Украјинци: 7.473
• Црногорци: 7.336
• Словенци: 6.300
• Роми: 2.297
• Македонци: 1.884
• Чеси: 1.638
• Албанци: 1.578
• Пољаци: 1.161
• Мађари: 1.140
• Немци: 1.111
• Руси: 951
• Италијани: 909
• Турци: 435
• Словаци: 314
• Јевреји: 310
• Бугари: 108
• Румуни: 91
• Аустријанци: 87
• Грци: 26
• Власи: 2
• остали: 876
• непознато: 1.362

• Попис становништва 1961. године

  Укупно становника: 3.277.948

• Срби: 1.406.057 (42,89%)
• Муслимани: 842.248 (25,69%)
• Хрвати: 711.665 (21,71%)
• Југословени: 275.883 (8,42%)
• Црногорци: 12.828
• Русини и Украјинци: 6.136
• Словенци: 5.939
• Албанци: 3.642
• Македонци: 2.391
• Турци: 1.812
• Мађари: 1.415
• Чеси: 1.083
• Руси: 934
• Пољаци: 801
• Италијани: 717
• Роми: 588
• Јевреји: 381
• Немци: 347
• Словаци: 272
• Бугари: 231
• Румуни: 113
• Грци: 77
• Аустријанци: 42
• Власи: 8
• остали: 453
• непознато: 1.885

  Попис становништва 1971. године (МУСЛИМАНИ ПРВИ ПУТ ПОСТАЈУ РЕЛАТИВНА ВЕЋИНА -А.Ж.)

  Укупно становника: 3.746.111

• Муслимани: 1.482.430 (39,57%)
• Срби: 1.393.148 (37,20%)
• Хрвати: 772.491 (20,62%)
• Југословени: 43.796 (1,17%)
• Црногорци: 13.021 (0,35%)
• Украјинци: 5.333 (0,14%)
• Словенци: 4.053
• Албанци: 3.764
• Македонци: 1.773
• Роми: 1.456
• Мађари: 1.262
• Чеси: 871
• Пољаци: 757
• Јевреји: 708
• Италијани: 673
• Руси: 507
• Турци: 477
• Немци: 300
• Бугари: 284
• Словаци: 279
• Румуни: 189
• Русини: 141
• Власи: 52
• Грци: 48
• Аустријанци: 44
• остали: 174
• неизјашњени: 8.482
• непознато: 9.598

  Попис становништва 1981. године

  Укупно становника: 4.124.008

• Муслимани: 1.629.924 (39,52%)
• Срби: 1.320.644 (32,02%)
• Хрвати: 758.136 (18,38%)
• Југословени: 326.280 (7,91%)
• Црногорци: 14.114
• Роми: 7.251
• Украјинци: 4.502
• Албанци: 4.394
• Словенци: 2.753
• Македонци: 1.892
• Мађари: 945
• Чеси: 689
• Италијани: 616
• Пољаци: 609
• Немци: 460
• Словаци: 350
• Јевреји: 343
• Румуни: 302
• Руси: 295
• Турци: 277
• Бугари: 180
• Русини: 111
• Аустријанци: 52
• Власи: 49
• Грци: 36
• остали: 629
• неизјашњени: 17.950
• регионално опредељени: 3.649
• непознато: 26.576

  Попис становништва 1991. године

  Укупно становника: 4.377.033

  Етнички састав (са више од 500 припадника):

• Муслимани: 1.898.963 (43,38%)
• Срби: 1.365.093 (31,19%)
• Хрвати: 759.906 (17,36%)
• Југословени: 242.032 (5,53%)
• Босанци: 10.727
• Црногорци: 10.048
• Роми: 8.864
• Албанци: 4.922
• Украјинци: 3.929
• Католици: 2.266
• Словенци: 2.190
• Македонци: 1.596
• Муслимани-Бошњаци: 1.496
• Бошњаци: 1.258
• Православци: 935
• Мађари: 893
• Бошњаци-Муслимани: 876
• Срби-Југословени: 765
• Италијани: 732
• Чеси: 590
• Пољаци: 526
• Муслимани-Босанци: 500
• остали: 7.644
• нису се изјаснили: 14.585
• непознато: 35.670

[александар живаљев]

Analiza: Zašto su važni rezultati popisa u BiH?

Rezultati popisa stanovništva BiH iz 2013. su objavljeni uprkos protivljenju RS, uz prećutnu podršku Zapada. Odluka je donesena bez saglasnosti Zavoda za statistiku RS i protivno sporazumu tri člana Predsedništva BiH

Piše dr Goran Nikolić

Član Predsedništva BiH Mladen Ivanić i predsednik RS Milorad Dodik saglasili su se da srpski predstavnici u Agenciji za statistiku BiH ne učestvuju u njenom radu, ukoliko se ne reše problemi u vezi s popisom. Obojica su se složili da je odluka direktora Agencije za statistiku BiH Velimira Jukića, inače kadra HDZ-a BiH (po nekim indicijama nakon pritiska iz Tužilaštva BiH gde se "slučajno" našao sat pre objave te odluke), o jedinstvenom programu obrade podataka popisa stanovništva nelegalna i suprotna interesima RS i srpskog naroda.

 

Gde je problem?

Suština neslaganja na liniji Banjaluka-Sarajevo je u tome da li 196.000 ljudi (6% ukupne populacije) od kojih većina rade ili se školuju u inostranstvu, treba da dobije status stalnih stanovnika. Među njima je ubedljivo najviše Bošnjaka, a najmanje Srba, i to je suština problema. Sa njihovim uvrštavanjem u stalnu populaciju raste udeo Bošnjaka i Hrvata, a opada udeo Srba u BiH. Dakle, sa izbeglicama, iako pobeglim od rata, opet se ratuje, ovog puta brojkama.

Ključno je famozno 40. pitanje na popisnici kojim se testira mesto rada i školovanja koje traje duže od godinu dana izvan zemlje. Stav Zavoda iz RS je da se te popisnice isključe, jer je očigledno da tih preko oko 120.000 ljudi godinama, odnosno decenijama ne žive u BiH. Identičan stav srpskih predstavnika je i po drugoj "velikoj kontroverzi", koja se odnosi na preko 70.000 popisnica kod kojih odgovori na ključnih sedam popisnih pitanja nisu konzistentni ili ih nema. Indikativno je da oficijelna postpopisna anketa ukazuje na čak 10% manje ljudi od broja popisanih, dok je npr. u Srbiji taj pokazatelj za prethodne popise bio oko 1,5% (i to uglavnom da je manje popisano od stalno prisutnih).

Ključna politička dilema je obnavlja li se "partnerstvo protiv trećeg" (Hrvata i Bošnjaci "versus" Srbi). Popis u BiH je mnogo važnije pitanje nego u drugim zemljama i, nažalost, nije moglo proći bez političkih igara (u tu tematiku posredno se umešao i reis Kavazović tezom da "Srebrenicom ne smije vladati Vlah", što je pogrdni naziv za Srbe u vreme Turaka, a u manjoj meri i danas).

Nova nacionalna struktura BiH

Po nezvaničnim procenama sarajevskog magazina Stav i demografa Hasana Zolića, koncept stalnog stanovništva koji je usvojen preglasavanjem Srba značiće da će 50,1% populacije BiH činiti Bošnjaci (oko 1,764 miliona). Hrvata će biti 543 "tisuće" (15,4%), a Srba 1,085 miliona ili 30,8% ukupne populacije BiH od 3,52 miliona ljudi. Ovo će biti prvi put, barem u modernoj istoriji, da jedna od tri konstitutivne etničke skupine u BiH čini apsolutnu većinu. Inače, od prvog modernog popisa (1879) Srbi su sve do 1971. činili relativnu većinu (uglavnom 43-44 odsto), dok su 1991. najbrojniji narod bili Bošnjaci (tada "Muslimani sa velikim M"), sa praktično identičnim udelom.

Kada je u pitanju etnička slika, odnosno "boje na mapama", tu neće biti većih iznenađenja, osim što bi usvojena metodologija mogla dati "odlučujuću prednost" Bošnjacima u Brčkom, Srebrenici i Vukosavlju.

Inače, stanje "na terenu" je znatno lošije od onoga za šta se kompromisno zalaže Republički zavod za statistiku RS. Na osnovu stopa nataliteta, mortaliteta, te broja dece u školama u BiH, lako se može zaključiti da je stalna populacija BiH između 3,1 i 3,2 miliona stanovnika. Jasno je da demografski trendovi u BiH ne mogu bitnije odstupati od regiona, a posebno od Hrvatske i Srbije. Stope nataliteta u ove dve zemlje su 9,1, odnosno 9,3 promila, dok su stope mortaliteta 12,2 odnosno 14,4 promila 2015. godine (inače, slične stope nataliteta imaju praktično sve istočnoevropske zemlje, dok su stope mortaliteta uglavnom u rasponu između Srbije i Hrvatske). Istina, autohtona muslimanska populacija u Evropi ima nešto veće stope nataliteta, ali to bi samo moglo da ukazuje da je Bošnjaka još manje u BiH.

Na nivou BiH prethodne godine rođeno je 28.906, a umrlo 37.070 lica. Ako je stopa nataliteta 9 promila, a stopa mortaliteta 11,6 promila, to znači da BiH trenutno ima 3,2 miliona ljudi. Ako je pak stopa nataliteta 9,3 promila, BiH ima 3,1 milion ljudi (uz stopu mortaliteta od 12 promila). Teško je verovati da stope nataliteta bitno odstupaju od raspona 9-9,3 promila (ako su veće od toga, populacija BiH je još manja), te da je mortalitet znatno veći od 12 promila, jer ako jeste, stanovništvo BiH je manje i od 3,1 milion (stanje 2013, u odnosu na 2015, naravno, nije se moglo bitnije promeniti). Istina, stope mortaliteta su znatno veće kod Hrvata i Srba, dok su im stope nataliteta niže.

Etnička struktura RS

Prema usvojenoj metodologiji, kojoj se protivi srpska politička elita, RS bi imala 1.235.000 stanovnika. U RS bi bilo nešto preko 81% (ili jedan milion) Srba, 14,3% ili oko 177.000 Bošnjaka, 2,2% Hrvata (te oko 2% "ostalih"). Po metodologiji oficijelne statistike RS može se grubo proceniti da bi RS imala 1.170.000, dok bi Srbi činili oko 83% populacije RS (Bošnjaci 12,7%, Hrvati 2%). Po realnom stanju na terenu može se pretpostaviti da je RS 2013. imala oko 1,050 miliona ljudi (Distrikt Brčko oko 70, a Federacija BiH 2.030.000 stanovnika). Etnička struktura tog entiteta ("na terenu") izvedena na osnovu nataliteta i mortaliteta po nacijama (te i školaraca po maternjem jeziku) ukazuje da većinski narod čini ne manje od 90% populacije RS, dok je Bošnjaka oko 7%.

Kada je u pitanju kondominijum (zajednička teritorija oba entiteta), može se pretpostaviti da stanje na terenu daje blagu brojčanu prednost Srbima nad Bošnjacima, dok Hrvati čine oko osmine populacije Distrikta Brčko. Teritorijalni razmeštaj je, izuzevši sam grad, gde Srbi izvesno čine apsolutnu većinu, vrlo jasan.

Srbi su većinska nacija u svim severnim (i na Savu naslonjenim) naseljima Distrikta. Centralni i južni deo teritorije Distrikta Brčko čine bošnjačke mesne zajednice, dok su Hrvati koncentrisani u dve grupe naselja na jugoistoku, odnosno zapadu Distrikta Brčko. Budući da će usvojena metodologija uvrstiti znatan broj Bošnjaka i Hrvata u rezidentne stanovnike Distrikta, jasno je da će udeo Srba biti manji od onoga na terenu (sumarno posmatrano na skoro svim lokalnim i opštim izborima od 1996. do 2014. srpske stranke su dobijale relativno najviše glasova). Uračunavanje onih koji žive na "Zapadu" u stalnu populaciju Distrikta Brčko verovatno će dovesti do toga da Bošnjaci postanu blaga relativna većina te teritorije koja spaja ili odvaja dva dela Republike Srpske. S obzirom na statut Distrikta, to neće imati nikakve direktne posledice, ali će simbolička pobeda Bošnjaka biti od značaja, jer će buduće etničke mape BiH pokazivati dve celine RS razdvojene "drugom bojom".

 

[александар живаљев]

Kriza zbog popisa u BiH

 

Republika Srpska ne priznaje rezultate koje je objavila Agencija za statistiku BiH

 

Prema zvaničnim podacima Popisa stanovništva iz 2013. godine, koje je 30 juna objavila Agencija za statistiku BiH, u Bosni i Hercegovini ima 3.531.159 stanovnika, od čega u Federaciji BiH živi 2.219.220, u RS 1.228.423 i u Distriktu Brčko 83.516.

Prema popisu u BiH ima 1.769.592 (50,11 odsto) Bošnjaka, 1,086.733 (30,78) Srba, a 544.780 (15,43 odsto) Hrvata.

Po veroispovesti građani BiH su se izjasnili na sledeći način: 50,7 odsto islamska, 30,75 odsto pravoslavna, 15,19 odsto katolička.

Bosanski jezik govori 52,86 posto građana, 14,6 posto govori hrvatski, a 30,76 posto govore srpski jezik. Ostale jezike govori 1,57 posto građana.

 

Po popisu stanovništva 1991. godinena teritoriji BiH živele 4.377.033 osobe.

Muslimani su tada činili 43,38 odsto ukupnog stanovništva (1.898.963), Srbi 31,18 (1.365.093), Hrvati 17,36 (759.906) Jugosloveni 5,53 odsto (242.032).

 

 

U FBiH su najbrojniji Bošnjaci kojih je 70,4 posto, dok Hrvata ima 22,4 posto. Broj Srba koji trenutno žive u FBiH iznosi 3,6 posto.

U Republici Srpskoj, je najbrojnije srpsko stanovništvo sa 81,51 posto, Bošnjaka je 13,99 posto, a Hrvata je 2,41 posto.

U Distriktu Brčko živi 42,36 posto Bošnjaka, Srba 34,58 posto i Hrvata 20,66 odsto.

U Banjaluci, prema rezultatima popisa urađenog 2013. godine žive 185.042 stanovnika.

Banjaluka je po popisu stanovništva 1991. godine imala 195.692 stanovnika.

U Banjaluci živi 165.750 Srba, Bošnjaka ima 7.681, Hrvata 5.104, o nacionalnosti se nije izjasnilo njih 2.733, a 3.437 stanovnika izjasnilo se kao "ostali"

U Banjaluci je, prema popisu iz 1991. godine, živelo 106.826 Srba, 29.026 Hrvata, 28.558 Muslimana, a kao Jugosloven se izjasnilo 23.656 stanovnika, kao ostali 7.626.

U Mostaru, prema popisu iz 2013. godine, živi 105.797 stanovnika. Bošnjaka je 46.752, Hrvata 51.216, Srba 4.421, nije se izjasnilo njih 1.312, dok se 1.910 izjasnilo kao "ostali".

Prema popisu iz 1991. godine, u Mostaru je bilo 126.628 stanovnika. Od toga je Muslimana bilo 43.856, Srba 23.846, Hrvata 43.037, Jugoslovena 12.768 i ostalih 3.121.

Na prostoru četiri opštine grada Sarajeva – Centar, Novo Sarajevo, Novi Grad i Stari Grad – sada žive 10.442 Srbina, a 1991. taj bilo ih je 92.271.

U sarajevskoj opštini Centar sada živi 41.702 Bošnjaka, 2.186 Srba, 3.333 Hrvata i 6.203 onih koji se izjašnjavaju kao ostali.

U toj opštini 1991. godine bilo je 39.761 Bošnjaka, 16.631 Srba, 5.428 Hrvata, ostalih 4.436 i 13.030 onih koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni.

Na području opštine Novo Sarajevo, prema popisu iz 2013. godine, ima 48.188 Bošnjaka, Srba je 3.402, Hrvata 4.639, ostalih 6.655 i 1.893 onih koji se nisu izjasnili o nacionalnoj pripadnosti.

U opštini Novo Sarajevo 1991. godine bilo je 33.902 Bošnjaka, 32.899Srba, Hrvata 8.798, ostalih 4.391 i Jugoslovena 15.099.

U opštini Novi Grad danas živi 99.773 Bošnjaka, Srba 4.367, Hrvata 4.947, ostalih 7.174 i 2.103 onih koji se nisu izjasnili o nacionalnoj pripadnosti.

U toj sarajevskoj opštini 1991. godine živelo je 69.430 Bošnjaka, 37.591 Srba, 8.889 Hrvata, ostalih 5.126 i Jugoslovena 15.580.

U opštini Stari Grad sada živi 32.794 Bošnjaka, 467 Srba, 685 Hrvata i 2.434 ostalih.

U toj opštini po popisu iz 1991. godine bilo je 39.410 Bošnjaka, 5.150 Srba, 1.126 Hrvata, ostalih 1.684 i Jugoslovena 3.374.

U ove podatke nisu uključeni podaci za opštine Hadžići, Ilidža, Ilijaš, Pale, Trnovo i Vogošća, koje danas nisu u sastavu grada Sarajevo.

U pet opština BiH živi manje od 1.000 ljudi. U Istočnom Drvaru živi 79 stanovnika, 53 muškarca i 26 žena, od kojih se 78 po etničkoj pripadnosti izjasnilo kao Srbi, a jedno kao Hrvat.

U Istočnom Mostaru 257, u Kupresu u RS-u - njih 300, a u Petrovcu - 361. U ovu grupu spadaju i Pale u FBiH sa 904 stanovnika.

 

Manje od 2.000 ljudi živi u Istočnom Novom Gradu (1.131), Jezeru (1.144), Trnovu u FBiH (1.502), Krupi na Uni (1.597), Dobretićima (1.629) i Foči u FBiH (1.933), a manje od 5.000 stanovnika je u Kalinoviku (2.029), Trnovu u RS (2.050), Berkovićima (2.114), Bosanskom Grahovu (2.449), Novom Goraždu (3.117), Ravnom (3.219), Ljubinju (3.511), Han Pijesku (3.530), Donjem Žabaru (3.809), Glamoču (3.860), Doboj-Jugu (4.137), Domaljevcu-Šamcu (4.771), Neumu (4.653), Vukosavlju (4.667) i Čajniču (4.895).

Gustini naseljenosti prosečno u BiH iznosi 68,9 stanovnika po kilometru kvadratnom. Novo Sarajevo je najgušće naseljena opštna sa 7.085 po kilometru kvadratnom, a Istočni Drvar je opština sa 1,05 stanovnika po kilometru kvadratnom.

Stanovništvo BiH je u odnosu na 1991. prosečno starije za skoro pet godina: 1991. prosečna starost stanovništva iznosila je 34 godine, a prema popisu iz 2013. prosečna starost je 39,5 godina.

Starijih osoba od 65 godina je, prema popisu iz 2013. godine, 501.996, dok je 1991. starijih od 65 godina bilo 284.365. Broj osoba koje su ušle u treću životnu dob porastao je za oko 220.000.

Broj učenika u školama je prepolovljen: u školskoj 1988/89. u BiH je bilo ukupno 534.337 učenika, po novom popisu 2013. broj učenika u osnovnim školama skoro je prepolovljen- manji je za 237.495.

Predstavnici entitetskih zavoda za statistiku i Agencije na nivou BiH nekoliko puta su pokušali da se usaglase oko rezidentnog stanovništva, ali bez uspeha...

Ministar civilnih poslova i koordinator Vijeća ministara za popis Adil Osmanović kazao je, kako prenosi Radiotelevizija Bosne i Hercegovine (REZULTATI POPISA: U BIH ŽIVI 50,11% BOŠNJAKA, 30,78% SRBA I 15,43% HRVATA) da je Popis proveden na temelju Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2013. godine, koji je usvojio Parlament Bosne i Hercegovine 3. februara 2012. godine.

"Kako bi se osiguralo da sve popisne aktivnosti proteknu u skladu sa međunarodnim i Evropskim standardima Vijeće ministara (BiH) je pozvalo Evropsku komisju da organizuje međunarodni monitoring popisa. Tako su Evropska komisija, Savet Evrope i Vijeće ministara Bosne i Hercegovine 18. aprila 2012. godine potpisali Memorandum o sporazumijevanju", kazao je Osmanović.

Agencija za statistiku BiH je 5. novembra 2013. godine objavila preleminarne rezultate popisa stanovništva, po Osmanovićevim rečima koje prenosi Radiotelevizija Bosne i Hercegovine, Ino tim je više puta izneo ocenu da je popis u BiH potpuno usklađen sa međunarodnim standarima kojima se utvrđuju zajednička pravila u prikupljanju podataka o stanovništu.

Prema Zakonu o popisu stanovništva, kao rok za objavu rezultata popisa određen je 1. juli, ali iz Agencije za statistiku je rečeno da će konačni rezultati biti objavljeni 30. juna.

 

 

Od konačnih rezultata popisa stanovništva u BiH iz 2013, ogradila se Narodna skupština Republike Srpske, koja je na posebnoj sjednici zaključila da sporne rezultate popisa Srpska neće priznati i zatražila je povlačenje odluke o objavljivanju tih rezultata i da srpski predstavnici izađu iz Centralnog popisnog biroa. Vlada Srpske treba da predloži Zakon o popisu stanovništva kako bi Republički zavod za statistiku mogao objaviti rezultate popisa za Republiku Srpsku. Kako javlja TV RS direktoru Agencije za statistiku BiH Velimiru Jukiću se zamera da je doneo program obrade podataka bez znanja predstavnika iz Republike Srpske. Lider SDS-a Mladen Bosić uputio apelaciju Ustavnom sudu BiH za ocenu ustavnosti Jukićeve odluke. Srpski predstavnici povukli su se iz Centralnog popisnog biroa.

Klub Bošnjaka u Veću naroda RS odlučio je da tim povodom pokrene proceduru zaštite vitalnog nacionalnog interesa.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je najavio usvajanje zakona o popisu u RS poručio da Srpska ova rezultate neće ni prihvatiti ni objaviti.

"Neshvatljiva je arogancija i nastojanje da se rezultati objave na ovaj način, uprkos jasnim stavovima Narodne skupštine i svih institucija Republike Srpske", naveo je Dodik, koji naglašava da je to učinjeno uz očiglednu asistenciju međunarodnog faktora u BiH koji je još jednom pokazao da je definitivno navijačka strana, a ne strana koja bi trebalo da ovde obezbedi objektivne i konsenzusom dogovorene procedure i, naravno, na osnovu toga i podatke.

"Iz ovoga smo videli sve i još jednom se potvrdila ta arogancija međunarodnog faktora i domaćih političkih faktora u Sarajevu koji su nastojali da na ovaj način ignorišu Republiku Srpsku", naglasio je predsednik Srpske.

Prema izveštaju Televizija Republike Srpske (U Sarajevu, bez saglasnosti Srpske, objavljeni rezultati popisa u BiH), u RS se smatra da su rezultati popisa po svim pokazateljima utvrđeni prema spornoj metodologiji koja, kao stalne stanovnike BiH priznaje i 196 000, uglavnom Bošnjaka koji žive i rade u inostranstvu, pa zato i ne čudi da je Bošnjaka više od 50 odsto u BiH...

( Na sajtu Agencije za statistiku BIH , najavlje se da bi detaljni podaci s popisa trebalo da budu dostupni. Čim to bude izvodljivo, Vreme će preneti važnije delove tog dokumenta...)

[Ћириличар]

И сад креће фрка? Или не? Шта конкретно се може урадити са тим што на папиру Бошњаци чине 50% становништва? Мало шта, осим евентуално нове расподјеле неких пара. Док постоји Р. Српска као ентитет ( а у суштини федерална јединица ), неоправдано је дизати оволику буку. Једино сада се можда може кренути у агитацију за реформу институција на нивоу БиХ како би Бошњаци добили апсолутну контролу. Мада опет, ко зна шта се и са тим може урадити. Заиста је проблем што су у попис урачунати људи који не живе у БиХ, него жвие и раде у другим државама. Али, то је политика.

А нико да упореди ове двије бројке - БиХ 1991. има 4.4 милиона становника, а 2013. 3.5 милиона. Разлика од 900.000 мање људи, што од рата, што од одсељавања након рата и ниског наталитета. А ако се дода и ових 200.000 спорних, то је 1.1 милион мање људи у БиХ у року од 22 године...

[Ronald]

15 minutes ago, Ћириличар рече

И сад креће фрка? Или не? Шта конкретно се може урадити са тим што на папиру Бошњаци чине 50% становништва? Мало шта, осим евентуално нове расподјеле неких пара. Док постоји Р. Српска као ентитет ( а у суштини федерална јединица ), неоправдано је дизати оволику буку. Једино сада се можда може кренути у агитацију за реформу институција на нивоу БиХ како би Бошњаци добили апсолутну контролу. Мада опет, ко зна шта се и са тим може урадити. Заиста је проблем што су у попис урачунати људи који не живе у БиХ, него жвие и раде у другим државама. Али, то је политика.

А нико да упореди ове двије бројке - БиХ 1991. има 4.4 милиона становника, а 2013. 3.5 милиона. Разлика од 900.000 мање људи, што од рата, што од одсељавања након рата и ниског наталитета. А ако се дода и ових 200.000 спорних, то је 1.1 милион мање људи у БиХ у року од 22 године...

Bravo, za 75 do100 godina neće ni biti nikoga, ali bitno je sad populizam i demagogiju širiti do izbora sa ovim rezultatima i  skrenuti priču sa realnih problema.

[александар живаљев]

9 minutes ago, Ronald рече

Bravo, za 75 do100 godina neće ni biti nikoga, ali bitno je sad populizam i demagogiju širiti do izbora sa ovim rezultatima i  skrenuti priču sa realnih problema.

26 minutes ago, Ћириличар рече

И сад креће фрка? Или не? Шта конкретно се може урадити са тим што на папиру Бошњаци чине 50% становништва? Мало шта, осим евентуално нове расподјеле неких пара. Док постоји Р. Српска као ентитет ( а у суштини федерална јединица ), неоправдано је дизати оволику буку. Једино сада се можда може кренути у агитацију за реформу институција на нивоу БиХ како би Бошњаци добили апсолутну контролу. Мада опет, ко зна шта се и са тим може урадити. Заиста је проблем што су у попис урачунати људи који не живе у БиХ, него жвие и раде у другим државама. Али, то је политика.

А нико да упореди ове двије бројке - БиХ 1991. има 4.4 милиона становника, а 2013. 3.5 милиона. Разлика од 900.000 мање људи, што од рата, што од одсељавања након рата и ниског наталитета. А ако се дода и ових 200.000 спорних, то је 1.1 милион мање људи у БиХ у року од 22 године...

 

2 hours ago, александар живаљев рече

Stanovništvo BiH je u odnosu na 1991. prosečno starije za skoro pet godina: 1991. prosečna starost stanovništva iznosila je 34 godine, a prema popisu iz 2013. prosečna starost je 39,5 godina.

 

 

[александар живаљев]

3 hours ago, александар живаљев рече

Broj učenika u školama je prepolovljen: u školskoj 1988/89. u BiH je bilo ukupno 534.337 učenika, po novom popisu 2013. broj učenika u osnovnim školama skoro je prepolovljen- manji je za 237.495.

 

Што се тиче корисних запажања @Ћириличар и @Ronald, имам потребу да додам да је ријеч о општебалканском тренду, који је занимљив и са становишта тзв. религиозности: Македонија је тако по "Монд дипломатику" најрасељенија земља у Европи, али је по свјетском истраживању од прије пар година била прва земља у свијету по степену религиозно оприједељених становника!

У мојој Гори Чарној, за 25 година мудре власти ДПС-а, религиозне "потребе" становника су толико нарасле да су формиране "двије цркве", али је број новорођених у апсолутним цифрама пао за три пута (300%)!

Ништа као нерађање не показује неповјерење у живот, односно неповјерење у Бога. Ту не помажу ужарени вјерски ФБ статуси.

У БиХ је ситуација, мало специфична по томе, што је лоша економска ситуација у Србији и Хрватској, иначе би број Срба и Хрвата додатно био драстично смањен.

Херцеговина, за коју се говорило "цио свијет насели, а сама се нерасели", остаје пуста.

Алекса Шантић који је написао и онај позив херцеговачким муслиманима:"Остајте овдје", и најљепшу православну (Претпразничко вече) и католичку (Вече на шкољу) и муслиманску пјесму (Емина), испао је пророк у оним стиховима:

"Пусто ли ћеш остат Невесиње равно,

расадниче српства, колијевко лава,

а наша будућност,

гдје је она - спава."

И онда, наравно, настају манипулације. Ердоган, коме је рахметли Алија Изетбеговић на самрти у аманет оставио Босну, позива у Сарајеву, само Бошњаке, да имају по петоро дјеце. "То је добро за привреду", каже и вјероватно је у томе у праву.

Црква се задовољава обредном религиозношћу. Нешто је започето у епархији захумско-херцеговачкој формирањем Фонда Вукашина Мученика Клепачког за помоћ породицама са троје и више ђеце, али су се начелници општина завадили са владиком, па је фонд угашен.

Свети Архијерејски Сабор донио је одлуке маја 2011 и 2012:

"а епархијама Српске Православне Цркве и подручним им црквеним јединицама свесрдно препоручује да оснивају фондове за помоћ породицама са троје и више деце"

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_srpske_pravoslavne_crkve

"Сабор препоручује свим епархијама Српске Православне Цркве и подручним им црквеним јединицама да оснивају фондове за подршку породицама са више деце"

http://www.spc.rs/sr/sao

  али су те препоруке (одлуке) остале мртво слово на папиру.

 

[kamila]

Ipak najodvratnija laz izasla iz usta Bosnjaka je onih 8000 ubijenih im brace muslimana. Kleveta je strasna ali istina izadje na svetlost dana.

[kopitar]

Ja bih dodao da ovi što su se izjašnjavali kao jugosloveni su većinom bili muslimani , zatim u djelovima RS u kojima su živjeli muslimani i hrvati vraćaju se najviše muslimani , i natalitet je u plusu samo kod muslimana. 

[Биљана]

5 hours ago, Dragi рече

Sarajevo je sad lukavo i obećava određenu politiku (evro-integracije, NATO itd.) ne bi li time dobilo podršku zapada, tj. SAD i EU.

А народ су овце и повјероваће у ту причу о еуро-интеграцијама и сл. Што се тиче подршке САД-а и ЕУ, Босна је неће добити, могу слободно рећи, никада. Зашто? Наравно, Европа ће "званично" признати резултате и дати подршку да је то све регуларно и ок, али никада неће пристати на ту политику да Срби буду мањина и да БиХ буде муслиманска земља. Знаш ону народну; "не лаје кера села ради, него себе ради", а тако и Европа. Зар они да допусте да им у срцу Европе буде једна исламска земља!? Једна земља у којиј (а то сви знамо па и Европа) постоје кампови за обуку џихадиста, исиловаца!!? Зашто би Европа ратовала са њима кад су ту Срби? Само треба мало додати "уља на ватру" и ето, имамо ту Србе да ратују и гину умјесто нас, зато не смијемо дозволити да се Срби, на било који начин, удаље од Босне или из Босне. 

Што се тиче САД-а. Неће ни они дати подршку. Посебно ако на изборима побиједи онај луди Трамп који је већ изјавио нешто типа да неће дозволити муслиманима да долазе у Америку или сл. Они ће се окренути себи и својим циљевима и брига их за проблеме Европе. Наравно, они ће да лапрдају "треба те овако, онако, бла, бла" и то све из удобности својих фотеља које су и географски, смјештене далеко од Европе. 

 

Е сад, да су Срби паметни па да искористе ову прилику............гдје би нам био крај  

[Млађони]

Super, plodnije tle za isis. 

Bas mi je drago. 

[Дијана.]

22 minutes ago, Млађони рече

Super, plodnije tle za isis. 

Bas mi je drago. 

Šta je tu super, i zbog čega ti je drago?! ISIS neće ništa Srbijancima, samo Srbima-Bosancima?

[Дијана.]

5 hours ago, kamila рече

Ipak najodvratnija laz izasla iz usta Bosnjaka je onih 8000 ubijenih im brace muslimana. Kleveta je strasna ali istina izadje na svetlost dana.

Više je sramota koliko ružnih i glupih stvari si u stanju da kažeš na javnom mjestu. Raduješ se turskim žrtvama i ne sažaljevaš nevine žrtve, ma koja da je cifra u pitanju. Razmisli malo prije nego što kažeš nešto.