Major Helena sada i fizički žena

[Bokisha]

2 hours ago, Paradoksologija рече

Ne slažem se sa situacijom u kojoj je promena pola/roda jedini način da autentično živi osoba rođena sa penisom koja (po prethodnim intervjuima) voli da nosi haljine, komplete i štikle i rado okupa svoju decu i sredi svoj dom i i dalje je privlače ženske osobe (sve ovo je jednako malo relevantno). Ne slažem se sa trendom transrodnosti koji je u porastu - i zbog kog se sve mlađa deca (odnosno, njihovi roditelji) sve lakše odlučuju na ekstremne poteze koji trajno narušavaju zdravlje jer se ne uklapaju u očekivanja društva.

Nisam razumeo sa čime se ne slažete u stvari.

šta je problem _što neko voli da nosi haljine a privlače ga ženske osobe?trebalo bi da ga privlače muške?

NIje mi jasno u stvari sa čime se slažete a sa čime ne.

na  koja  očekivanja društva mislite?

[Bokisha]

23 minutes ago, VaSa110 рече

Izgleda da će još puno vremena proći dok se ovaj "komunistički mentalitet" izgubi iz našeg naroda,

jel misliš u smislu što komunjare promovišu ovakve nastranosti

[Bokisha]

32 minutes ago, Juan рече

Stav SPC o promeni pola
Beograd -- Osobe koje su promenile pol mogu da se krste i venčavaju u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj SPC, kaže podgorički paroh Velibor Džomić.

 

Protojerej Velibor Džomić, koji je stručnjak za crkveno pravo, izjavio je za “Vijesti” da je zvaničan stav SPC da je trans osobama “blagosloveno korišćenje darova crkve Hristove od kršćenja do pričešća". 

“S obzirom na to da promena pola ne predstavlja uobičajenu pojavu, crkveni postupak sa takvim osobama je drugačiji kao što je, na primer, drugačiji postupak kada je mladoženja stariji od mlade više od 15 godina ili mlada od mladoženje više od tri godine", rekao je Džomić. 

On je objasnio da osoba koja je zbog medicinske opravdanosti promenila pol može da koristi blagodati svetih tajni, ali da sa svojim stanjem mora da upozna sveštenika. 

“Sveštenik je kao duhovnik dužan da tu osobu sasluša i pouči upoznajući je sa stavom Crkve Hristove. Nakon toga, parohu se mora dostaviti valjana medicinska dokumentacija koja svedoči da se operacijama nije pristupilo iz hira, nego iz razloga medicinske nužnosti", objasnio je paroh podgorički. 

Dokumentacija se, prema njegovim rečima, sa molbom prosleđuje višim crkvenim vlastima, a svete tajne i obredi nad takvim osobama se obavljaju tek nakon blagoslova nadležnog episkopa. 

“Promene o kojima govorimo moraju biti evidentirane u crkvenim matičnim knjigama", rekao je paroh podgorički. 

Prema tvrdnjama Džomića, takav stav SPC je još 1986. godine formulisao partrijarh Pavle kao episkop raško-prizrenski. 

“Hirurška promena pola predstavlja pojavu novijeg datuma sa kojom se Crkva kroz prethodne vekove nije susretala iz prostog razloga što medicinska nauka nije bila na takvom stepenu razvoja kao što je danas", objasnio je Džomić. 

On je rekao da u slučaju krštenja i venčanja transrodnih osoba postoje dve situacije: da li je osoba prvo krštena, pa onda pristupila promeni pola ili obrnuto, napominjući da se sveta tajna krštenja ne ponavlja ni u jednom slučaju. 

“Krštenje se vrši nad ličnošću, a ne nad polom", rekao je Džomić. On je istakao da, iako je izražena razlika polnosti na zemlji, polne sposobnosti nemaju metafizički, večni značaj. 

Pozvavši se na svetog apostola Pavla (poslanica Galatima), Džomić je poručio da “nema muško ni žensko, nego su pred Bogom jedno".

Izvor

Voleo bih da čujem -naučim nešto o ovome više.

jel to samo veliko i neizmerno snishođenje naše crkve?da se spasi pokajani nakon ovakve greške?

koji li su medicinski opravdani razlozi za ovakve intervencije prihvaćeni od SPC?

[Милан Ракић]

3 minutes ago, Bokisha рече

koji li su medicinski opravdani razlozi za ovakve intervencije prihvaćeni od SPC?

Сви они који су потребни и хирурзима да ураде интервенцију. 

[Војвода7]

42 minutes ago, Juan рече

Stav SPC o promeni pola
Beograd -- Osobe koje su promenile pol mogu da se krste i venčavaju u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj SPC, kaže podgorički paroh Velibor Džomić.

 

Protojerej Velibor Džomić, koji je stručnjak za crkveno pravo, izjavio je za “Vijesti” da je zvaničan stav SPC da je trans osobama “blagosloveno korišćenje darova crkve Hristove od kršćenja do pričešća". 

“S obzirom na to da promena pola ne predstavlja uobičajenu pojavu, crkveni postupak sa takvim osobama je drugačiji kao što je, na primer, drugačiji postupak kada je mladoženja stariji od mlade više od 15 godina ili mlada od mladoženje više od tri godine", rekao je Džomić. 

On je objasnio da osoba koja je zbog medicinske opravdanosti promenila pol može da koristi blagodati svetih tajni, ali da sa svojim stanjem mora da upozna sveštenika. 

“Sveštenik je kao duhovnik dužan da tu osobu sasluša i pouči upoznajući je sa stavom Crkve Hristove. Nakon toga, parohu se mora dostaviti valjana medicinska dokumentacija koja svedoči da se operacijama nije pristupilo iz hira, nego iz razloga medicinske nužnosti", objasnio je paroh podgorički. 

Dokumentacija se, prema njegovim rečima, sa molbom prosleđuje višim crkvenim vlastima, a svete tajne i obredi nad takvim osobama se obavljaju tek nakon blagoslova nadležnog episkopa. 

“Promene o kojima govorimo moraju biti evidentirane u crkvenim matičnim knjigama", rekao je paroh podgorički. 

Prema tvrdnjama Džomića, takav stav SPC je još 1986. godine formulisao partrijarh Pavle kao episkop raško-prizrenski. 

“Hirurška promena pola predstavlja pojavu novijeg datuma sa kojom se Crkva kroz prethodne vekove nije susretala iz prostog razloga što medicinska nauka nije bila na takvom stepenu razvoja kao što je danas", objasnio je Džomić. 

On je rekao da u slučaju krštenja i venčanja transrodnih osoba postoje dve situacije: da li je osoba prvo krštena, pa onda pristupila promeni pola ili obrnuto, napominjući da se sveta tajna krštenja ne ponavlja ni u jednom slučaju. 

“Krštenje se vrši nad ličnošću, a ne nad polom", rekao je Džomić. On je istakao da, iako je izražena razlika polnosti na zemlji, polne sposobnosti nemaju metafizički, večni značaj. 

Pozvavši se na svetog apostola Pavla (poslanica Galatima), Džomić je poručio da “nema muško ni žensko, nego su pred Bogom jedno".

Izvor

Mislim da njih crkva, krstenje, pricesce....i ne zanimaju mnogo.

[Дијана.]

On 6/21/2016 at 21:40, Panthera Leo рече

Шта ће овакви ******* на верском форуму.

Da bismo zauzeli informisan i etički validan stav o ovoj pojavi koja dakle postaje društvena pojava zakonski omogućena. Kao hrišćani ne možemo da pobjegnemo od ovog i ovakvog svijeta, i treba da budemo aktivan dio društva u kojem živimo.

[Милан Ракић]

Bog je stvorio svet i u njemu čoveka po svom liku, onda ženu koja se po fizičkim i duhovnim odlikama razlikovala od čoveka. I tako treba da bude, govori religija. Međutim, da li danas, kroz evoluciju, dolazi do velikih promena, ili je evoluirala samo sloboda ljudi da otvoreno pričaju i bave se gotovo svim temama?

Da li je prirodi dozvoljeno da napravi grešku? Može li zumbul biti ruža, a ruža narcis? Kako objasniti telo zgodne žene u kome živi muškarac, okoreli fudbaler, ili savršenog frajera koji je u svojoj unutrašnjosti ustvari krhko žensko stvorenje? Da li je u pitanju pogrešna socijalizacija ili nešto mnogo ozbiljnije? Kakve su to dramatične modifikacije koje, kako činjenice pokazuju, zaista postoje? Kako se mogu popraviti i vratiti u normalno stanje? Iako se, kada su vremena i društva bili konzervativniji, a ovaj  problem manje izražen, retko govorilo o tome, danas pojava transseksualnosti uopšte nije tabu tema.

Iako laici transseksualce često poistovećuju sa tranvestitima i homoseksualcima, oni to nisu. Prvenstveno, transseksualci uglavnom nisu skloni istom polu. Za njih se, na neki način, može reći da su istovremeno i muškarac i žena, jedno fizički a drugo psihički, ili obrnuto. Tačnije, transseksualnost jeste najekstremniji poremećaj identiteta, a transseksualne osobe trpe nesklad pola (koji podrazumeva anatomske i fiziološke razlike) i roda (psihološke, društvene i kulturne razlike) što odlikuje Hari Bendžaminov sindrom. Podložni ogromnom psihološkom pritisku, oni osećaju da nisu onakvi kakvima ih drugi ljudi vide, i dok pokušavaju da se uspešno socijalizuju igrajući ulogu svog tela koje doživljavaju kao pogrešno, pritisak postaje sve veći, da se vremenom, broj onih koji se odlučuju da odbace ili promene svoje telo, drastično povećao. Mnogi su spas pronašli okončavajući svoje živote, dok su se neki zaljubljenici u život odlučili da se tela ne odriču, već da ga promene kroz komplikovan i specijalizovani proces koji podrazumeva niz hirurških intervencija a označava se kao operacija ili lanac operacija promene pola.

Kada se transseksualne osobe konačno odluče na ovaj veliki poduhvat, dužni su da prođu kroz niz etapa koje će ih dovesti do sasvim novog i drugačijeg života. Naravno, iako je bilo slučajeva, poput sociologa R. V. Konela koji je promenio pol zbog nauke, ovoj vrsti operacije ne može da pristupi svako ko želi pol suptotan od svog. Naime, najpre je potrebno dokazati da osoba zaista pati od poremećaja identiteta, a ne da je u pitanju samo pogrešna socijalizacija, što podrazumeva psihijatrijska ispitivanja.

Sledeći nivo je tzv. novi pubertet koji podrazumeva uzimanje hormona karakterističnih za suprotni pol koje prepisuje endokrinolog. Prva operacija moguća je nakon (najmanje) godinu dana od početka uzimanja hormona. Operacija je vrlo rizična i podrazumeva velike hirurške intervencije u kojima učestvuju urolozi i estetski hirurzi. Sama težina operacije govori koliko osoba koja joj podleže želi da živi u novoj koži koju će doživljavati kao svoju. Posle promene pola, šest meseci nakon uspešne operacije posledice izlaze na videlo i muškarac u telu žene sada je pravi dlakavi muškarac, kao što je žena koja je bila zarobljena u telu muškarca sada riba i po.

Duboko religiozna i konzervativna Srbiji po ovom pitanju ne zaostaje mnogo za Zapadom. Prva operacija promene pola izvršena je je 1989.godine. Operisao je doktor Sava Perović koji je uz mnogo muke i nauke uspeo da od muškarca napravi ženu. Svakako najpoznatiji slučaj promene pola u Srbiji jeste slučaj manekena Andreja Pejića, koji je posle operacije postao Andreja Pejić.

Sledeći korak je sređivanje dokumentacije. Sa lekarskim uverenjem o promeni pola (u mnogim zemljama) nova osoba bez problema može dobiti nova dokumenta koja uključuju i novo ime u skladu sa rodom, a sada i sa polom. I tada, nova osoba uz fizičke korekcije koje često ne mogu otkriti njenu prošlost, zvanično postaje ono što jeste. U Srbiji, prvi slučaj promene dokumentacije posle promene pola, zabeležen je ­’90-ih.

I eto povoda za nastajanje novog problema: osuđivanje okoline. Dok okolina transseksualce i pre i posle operacije smatra nenormalnima, transseksualna osoba posle operacije nije više transseksualna, već je normalna. Štaviše, mnogi od njih se venčavaju i osnivaju porodice. Kako je to moguće, sigurno se pitate. Transseksualci nisu isto što i homoseksualci, te i stav Srpske pravoslavne crkve o sklapanju brakova između transseksualnih osoba nije isti kao onaj koji važi za homoseksualce.

Naime, jedini stav crkve o ovoj delikatnoj pojavi jeste stav Njegove Svetosti patrijarha Pavla. Patrijarh je 1986. godine, tada episkop raško-prizrenski, istražio je problem transseksualnosti. Otac Velibor Džomić, uz blagoslov patrijarha Irineja, povodom snimanja dokumentarnog filma Pogrešno telo autorke Marije Popović, došao je u Beograd iz Crne Gore da govori o ovom problemu. Prema njegovim rečima, patrijarh Pavle nije zabranjivao osobama koje su iz medicinskih razloga promenile pol da budu članovi crkve. Takođe, njima je dozvoljeno da prostupe svetoj tajni braka. Ovaj duhovni bogoslovski stav jasno je saopšten u Glasniku Srpske pravoslavne crkve iz 1986. godine.

Ono što je posebno zanimljivo jeste navala stranih državljana u Srbiju radi promene pola. Razlog jeste, naravno, cena operacije koja je znatno niža od cena u inostranstvu. Takođe, Narodna skupština republike Srbije, usvojila je izmene i dopune zakona o zdravstvenom osiguranju, kojima je, između ostalog, dodato da se operacije promene pola finansiraju iz budžeta republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ova odluka je najpre izazvala šok, zatim iznenađenja i negativne komentare. I dok jedni kude, pljuju i smatraju sramotnim ovakve poduhvate, drugi ih sasvim podržavaju. Iz kojeg god ugla gledali, osuđivanje tih ljudi je neminovno.

Budimo ljudi.

Ako je neko drugačiji, ne znači da je manje vredan ili poremećen. Transseksualci se samo osećaju pokvareno u mehaničkom smislu i žele da se poprave. Ukoliko to ne ostvare za života, nesrećni i izloženi prejakom pritisku, jedini spas vide u okončanju života, te pribegavaju samoubistvu. Zato, pre nego što počnemo da osuđujemo dužni smo najpre da se zapitamo o čemu je reč, a onda da pomognemo ukoliko smo u mogućnosti. Izgled vara, a ne može se znati šta je u tuđoj duši. Možda je baš prodavac u vašem supermarketu, osoba koja će sutra sesti pored vas u autobusu ili čak vaše dete rođeno sa greškom.

Tijana Sibinović, Nedeljnik.rs

[Милан Ракић]

5 minutes ago, Милан Ракић рече

povodom snimanja dokumentarnog filma Pogrešno telo autorke Marije Popović

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/rts-2/985088/promena-pola---pogresno-telo-.html

[Џуманџи]

Толике деценије трпљења распетости између спољашњости и унутрашњости, свака јој част.

[Ronald]

1 hour ago, Panthera Leo рече

Шта ће овакви дегенерици на верском форуму.

Ovde je jedino degenerican tvoj komentar.

[Ronald]

42 minutes ago, Sasa Vojvoda рече

Mislim da njih crkva, krstenje, pricesce....i ne zanimaju mnogo.

Kako ti znaš da se ne zanimaju, kad evo ja znam da je mitropolit Amfilohije dao blagoslov za operaciju jednoj osobi koja je hermafrodit a kasnije se ta osoba vjencala u crkvi. Polako sa tim koga šta interesuje ako nisi nikad upoznao ili razgovarao sa tim osobama.

[-Владимир-]

Ако сам добро разумео,  гејевима и лезбејкама није дозвољена света тајна брака а трансексуалним особама јесте. Зашто је то тако ако је, реално, разлика само козметичке природе ?

[Јелена011]

3 minutes ago, -Владимир- рече

Ако сам добро разумео,  гејевима и лезбејкама није дозвољена света тајна брака а трансексуалним особама јесте. Зашто је то тако ако је, реално, разлика само козметичке природе ?

Onda trbi brate nije jasno zasto i kako crkva misli da je homoseksualizam greh.

Razlika je malo vise od kozmetike. Ako se ja ceo zivot osecam kao musko,zarobljeno u telu zene i postanem musko operscijom, to ne znaci da ne mogu da volim zene, da pozelim da se ozenim, imam porodicu i tsl. Dakle ja nisam lezbejka tj zena koja voli zenu, nego se osecam kao muskarac koji voli zenu, a kao da sam greskom zavrsila u telu zene. Lezbejke nemaju nista protiv svoje polnosti, ne zeli jedna da bude s drugom jer je kao muskarac.

[Војвода7]

47 minutes ago, Ronald рече

Kako ti znaš da se ne zanimaju, kad evo ja znam da je mitropolit Amfilohije dao blagoslov za operaciju jednoj osobi koja je hermafrodit a kasnije se ta osoba vjencala u crkvi. Polako sa tim koga šta interesuje ako nisi nikad upoznao ili razgovarao sa tim osobama.

Pa cijela ta lgbt zajednica je vecinom ateististicka.

Ovaj major nije hermafrodit nego covjek koji ima nekoliko djece i sad je odlucio da postane zena,  ne znam kako je moguce da mu je to neko dozvolio, operisao ga...

[kordun]

3 minutes ago, Sasa Vojvoda рече

Pa cijela ta lgbt zajednica je vecinom ateististicka.

Ovaj major nije hermafrodit nego covjek koji ima nekoliko djece i sad je odlucio da postane zena,  ne znam kako je moguce da mu je to neko dozvolio, operisao ga...

brate meni se ucini da si stavio franju josifa na avatar...

znas li ti da je gavrilo princip za mene glavni administrator na forumu