Да ли је могуће спасити се а не бити ни у браку ни у монаштву?

[Александар Милојков]

"Монаштво и брак су две различите падине једног и истог брда, које воде ка истом врху."

Свети Јован Златоусти

[Sophrosyne]

U pravi si da su oba slucaja sluzbe Bogu izbor, kao I za sve ostalo sto covek ima slobodu izbora! Moje misljenje je samo da ne moze svako biti monah, sad eto plasticno da objasnim kao odgovor da covem mora biti predodredjen za sve- ne bukvalno za sve u zivotu, ali ze neka zanimanja mora imati dar da bi u tome uspeo, kao npr ne moze svako biti sportista, naucnik ili umetnik. Neko ima talenat za fudbal, neko za glumu, neko za matematiku .. Na to sam mislio.

"Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако."

"Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. "

"Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван."

(посланица Коринћанима,ап.Павле)

[Милан Меденица :)]

U pravi si da su oba slucaja sluzbe Bogu izbor, kao I za sve ostalo sto covek ima slobodu izbora! Moje misljenje je samo da ne moze svako biti monah, sad eto plasticno da objasnim kao odgovor da covem mora biti predodredjen za sve- ne bukvalno za sve u zivotu, ali ze neka zanimanja mora imati dar da bi u tome uspeo, kao npr ne moze svako biti sportista, naucnik ili umetnik. Neko ima talenat za fudbal, neko za glumu, neko za matematiku .. Na to sam mislio.

дар је за биологију, математику, електронику, теологију ... не за животни пут.

поготово што животни пут може опуштено да се води и поред брака и монаштва, разни су станови у Богу.

рецимо, јуродиви и разни свети усамљеници су одличан пример тога ...

друго, човек временом остварује и практикује свој дар слободне воље, пошто многим стварима робујемо, поготово што самом природом робујемо смрти.

то што имаш датост у потенцијалу - не значи да је и остварен.

отуд потреба за васкрсењем, колико и умирањем пре њега.

[Желе Зека]

Апсолутно се слажем да нема неке детерминисаности , "предестинираности" и слично када је у питању животни пут.Мада опет ништа није случајно...

Мислим да би млади православци данас требало да се определе или за монашки или за брачни живот.Данас је избор тог "трећег пута" или којег већ углавном последица неких страхова.

Свакако, "нико те не пита шта си био већ шта желиш да постанеш",осим ако не пожелиш да те рукоположе...Тад те питају....

[Милан Меденица :)]

откад је било шта случајно ... ни брак ни монаштво нису, Бог је јасан у својим позивима на службу и радост

ја сам мишљења да живот није само анка и камилавка, а свето причешће је најконкретнији одраз ширине у Богу - прима све покајане испред путира, невезано од брачног статуса ...

мени је то мерило живота, не страх да ли ће неко залутати којекуде.

[Александар Милојков]

"Монаштво и брак су две различите падине једног и истог брда, које воде ка истом врху."

Свети Јован Златоусти

Што значи да је питање ове теме погрешно или непрецизно постављено. Нема никаквог "или", у смислу да једно од ово двоје јесте "бољи" и "сигурнији" пут спасења. Спасти се може и у монаштву и у браку. Такође, пропасти се може и у монаштву и у браку.

[feeble]

Што значи да је питање ове теме погрешно или непрецизно постављено. Нема никаквог "или", у смислу да једно од ово двоје јесте "бољи" и "сигурнији" пут спасења. Спасти се може и у монаштву и у браку. Такође, пропасти се може и у монаштву и у браку.

А трећи пут, је ли то легитимна опција?

[Александар Милојков]

А трећи пут, је ли то легитимна опција?

Не знам шта подразумеваш под "трећим путем"? Црква је јасноћу пута показала дајући тим путевима светотајинску димензију (брак и монаштво). Не постоји светотајинска димензија "делије и бећара", ако си то подразумевао под "трећим путем". Свакако, има благочестивих хришћана/хришћанки који не ступе ни у једну од ове две воде (брак и монаштво), а ипак остану на правом путу и дођу до свог Циља. Ипак, то су изузеци и не требају да буду схватани као "образац спасења". Живот, овде и сада, ипак треба сагледавати кроз ова "два пута", које смо напред навели. "Трећи", пак, може свашта да значи.

[feeble]

Па мислио сам на људе који се не жене или не удају, из ко зна којих разлога. Чини ми се да има доста таквих сада.

[Желе Зека]

Па мислио сам на људе који се не жене или не удају, из ко зна којих разлога. Чини ми се да има доста таквих сада.

Оно што примећујем јесте да је то данас понајвише плод одређених животних страхова-много младих људи у Цркви не зна којим путем да крене-осећају да не желе ни у манастир, ни у брак.

[Зосима]

"Уколико се не жели ни брак ни манастир, свакоднево учешће на православном форуму,од најмање 8 сати дневно, може га одвести на пут спасења " ^-^

старац Зосима новобеограски sideways9

[Дејан]

На oво питање се кратко може одговорити, пре свега питање да ли је нешто теже или лакше, мислим да треба да избегавамо. Треба да постављамо себи питање шта је истинито? шта је тачно? Ви кад по љубави делате споља посматрано за некога ко није учесник вашега искуства можда то изгледа страшно тешко, али кад је у питању љубав ви ни не размишљате о тешкоћама.

Најбољи могући пример за то је однос родитеља према деци, има ли ишта теже од васпитавања деце, имали веће одговорности васпитавања и од подизања деце. Али родитељи који се труде да угоде Богу који се труде да испуњавају заповести божије , који се труде Евхаристијским и Црквеним животом они себи никада не постављају питање да ли је тешко да учине нешто за онога кога воле.

Него увек постављају питање да ли је нешто исправно или није исправно, тако и у овом смислу када постављамо питање да ли је монаштво теже или не, то је сасвим лична ствар.

Ако би смо на силу и из спољашних разлога, из психолошких разлога из неких погрешних разлога хтели да будемо монаси, као што то често бива, ако смем да кажем , незнам, али верујем да ако не и више онда сигурно исти онлики број оних који дођу у манстире из спољашних разлога као и оних који дођу из аутентичних разлога.

Дакле, нас често монаштво привлачи својом естетиком и својом назови мистиком а у ствари монашки живот је сасвим једноставан, ту се устаје ради и монаси по правилу нису ништа бољи од оних који нису монаси. Монах је онај који хоће да буде монах, а он може бити и морално несавршенији од некога ко живи у свету, али он хоће и на основу својих потенцијала и својих снага труди се колико је њему дато да одговори том призиву'. Често, можда му не полази за руком понекад по промислу божијем а понекад из нај елементарнијег сластољубља.

Људи ван манастира често су неупоредиво духовнији од оних који су у манастиру, према томе питање; дали је нешто теже или лакше, потпуно је индивидуална ствар. Треба да се трудимо да избегавамо те естетске разлоге.

Има једна прича у којој се описује како се један монах молио пред иконом Пресвете Богородице, молио се а имао је ужасна искушења, и обрати се Богу ван себе „Господе кад ће више престати ове муке и ова искушења“ и чује глас који му нашаптава , кад престанеш да се молиш овој тамо-(мисливши на Пресвету Богородицу )престаће искушења. То је био глас нечастивога који му је уствари објаснио, да будући да се моли, будући да иде путем Истине, подразумева се да ће имати искушења, али ако се одрекне истине онда му више неће бити тешко.

Значи кад год изаберемо прави пут кад изаберемо по срцу, по љубави свој пут -биће тешко. Због љубави коју носимо у себи и сећања на Христа и сећања на Његову љубав према нама. ми те тешкоће једноставно не примећујемо.

Како би могли мученици да претрпе онолика мучења?

У осталом, ево када је реч о монаштву, кад читате чин монашења, све што се монаху обећава то је ружно, али узмимо Јеванђеље, узмимо блаженства која певамо на свакој Литургији.

Блажени сте кад вас прогоне, кад вас понижавају, какве логике ту има!? Нема никакве логике, и који је то аргумент на основу којег неко може да оправда то да буде блажен кад га гоне?!

Ако нисмо укорењени у Христу, ако немамо сећање на Христа, ако не црпимо снагу из Христа који нам долази из будућности из есхатологије како се то каже теолошким језиком онда ће нам бити тешко да будемо хришћани.

Али ако се ми непрестано сећамо Христа, ако „не живим више ја него Христос у мени“ по речима речима Светог богомудрог апостола Павла онда ми једноставно тешкоће не примећујемо.

Немојте мислити да мученике није болело кад су их пекли, клали и секли, не да их је болело то мора да су били ужасни болови, али је њихова љубав према Христу била јача и свест о Христу, сећање на Христа било је толико јако да су они могли да претрпе та страдања и те болове.

Тако да саветујем никада себи не постављате питање; шта је тешко и шта је теже.. Треба да бирамо шта је истинито, и кад идемо путем истине то онда подразумева распеће, шта год та истина донесе. Истина је разуме се Христос он је и пут, али он је и живот према томе све нам је у Њему дато, тако што се тиче потешкоћа да је лако није леко то сви знамо.

Чим почне човек да мисли на себе, да се самосажаљева чим се пројави и нај мања димензија самољубља одма се констатује како је другима дао много како се жртвовао, како је пружио а они њему ништа! Шта да радимо...

ИЗВОР

[-Владимир-]

Могао је одмах да каже "исто је", и све речено у две речи.

[Желе Зека]

Ономе ко хоће монашки крст тежи је брачни,а ономе ко хоће брачни крст тежи је монашки.

[Andre Williams]

Могао је одмах да каже "исто је", и све речено у две речи.

ал је овако више ствари рекао и лепше је испало