САБОР НА КРИТУ 2016.

[Ламех]

3 hours ago, александар живаљев рече

Тај документ у радном тексту изгледао је овако:https://www.holycouncil.org/-/mission-orthodox-church-todays-world?inheritRedirect=true

Овај документ мени личи као манифест некакве НВО а не Православне Цркве. Почевши од поднаслова који се ту стављају. Као да се више труде да неког не увреде и да користе политички коректан језик. А маше битне ствари у највећој мери.

 

А да не говоримо о Зизјуласовој перонологији која боде очи прекомерно.

[kopitar]

Mislim da pravoslavci imaju fobiju koja se zove jeres...jeres..i samo jeres.

[Баба]

17 minutes ago, kopitar рече

Mislim da pravoslavci imaju fobiju koja se zove jeres...jeres..i samo jeres.

Nije to fobija, nego jeres.

Fobiju imamo od svega ostalog.

[Баба]

29 minutes ago, kopitar рече

Mislim da pravoslavci imaju fobiju koja se zove jeres...jeres..i samo jeres.

Знаш како јбг.

У средњем веку када су вас на западу плашили огњеним мукама и паклом, нас су плашили јересима.

Колико је један католик истраумиран паклом, демонима, гресима, толико смо ми јересима. Јер је код нас владало мишљење да ћемо се некако са паклом, демонима и грехом изборити благодаћу, али против јереси заиста нисмо имали ништа ефикасно( сем ако се изузму интервенције Немањића).

 

[александар живаљев]

27 minutes ago, Ламех рече

Овај документ мени личи као манифест некакве НВО а не Православне Цркве. Почевши од поднаслова који се ту стављају. Као да се више труде да неког не увреде и да користе политички коректан језик. А маше битне ствари у највећој мери.

 

Још гори је био у првобитној варијанти. Потпуно си, по мени, у праву.

[александар живаљев]

1 hour ago, Жељко рече

Био би ред да оних пар милиона Амера који нису више или можда никад ни били пореклом Срби, Грци, Руси и прочи добију своју автокефалну цркву.

 

Ти си доследнији од Серафима Пирејског: он би свуда у дијаспори дао аутокефалију, али и поставио православног папу у Риму.

Е, то са папом би био проблем, јер је папа "патријарх Запада", барем био све док Бенедикт 16. није укинуо ту титулу. Тада је протествовала Васељенска патријаршија, јер би у обједињеној Цркви ми традиционално признали то звање римском епископу ( за разлику од "Викаријус Христи" и прочаја). Занимљиво је да наши "црквени конзервативци", попут ВД, који су обожавали Бенедикта 16., нијесу запазили да је он додатно универзализовао своју патријаршију.

Но, шалу на страну, доста су замешатељства ту направили и Руси. Они су се тек на послиједњем синоду 13. јуна, "досјетили", Православне цркве Америке (ОСА) којој су аутокефалију дали 1970. (Цариград ту аутокефалију не признаје, али њихове епископе третира као канонске, а опет их не припушта на Сабор, док су у делегацији Васељенске патријаршије и поглавар Украјинске цркве у Америци, и Карпато-руске цркве у Америци, и руске епархије Васељенске патријаршије у Паризу).

Цијело вече тражим, али не могу да нађем, недавно објављен чланак на основу до сада непознате архивске грађе (на богослов.ру), како је митрополит Никодим Ротов у контексту хладног рата додијелио ту аутокефалију ОСА, коју је претходно одбијао, упркос захтијевима оца Шмемана и других. Вјеруј на ријеч, интересантно штиво.

[kopitar]

24 minutes ago, Жељко рече

Nije to fobija, nego jeres.

Fobiju imamo od svega ostalog.

Ako uzmes Pismo onda je šampion u jeresi bio Krist .. hoću samo reći  da to ne postane previše važno pa da se zanemari bitno.

[Баба]

2 hours ago, kopitar рече

Ako uzmes Pismo onda je šampion u jeresi bio Krist .. hoću samo reći  da to ne postane previše važno pa da se zanemari bitno.

Види вако, код нас је много јачи утицај јудејски. Тренутно још увек знамо шта је битно. Али као што је код вас превладала у једном моменту фобија пакла тако ће и код нас временом превладати од јереси. то је просто неминовно у свакој религији која окошта временом.

Признао ти или не Хришћанство је давно окоштало, прво код вас а ево сад и код нас постепено али сигурно, хвала Богу.

 

[александар живаљев]

9 hours ago, drakce рече

Према мојим информацијама,

Драги @drakce, буди љубазан подијели своје изворе са нама. Мислим да је то, размјена информација, један од главних мотива ове дискусије.

9 hours ago, drakce рече

садржи ипостатичко-антрополошку јерес, против које је православни амандман поднела Јелинска Грчка Црква, на предлог Митрополита Јеротеја, а који је, како јављају, одбијен.

Шта ти је ипостатичко-антрополошка јерес? Јесу на Сабору сјевале варнице између митрополита Јеротеја и Јована пергамског и јесте одбијен амандман Јелинске цркве, али ниђе не виђех да је неко помињао јерес.

9 hours ago, drakce рече

Ја ћу, помози Боже, у сваком случају остати са православним Русима, Бугарима, Грузијцима и Грцима.

Јасно је речено да је документ акламацијом прихваћен: дакле и од Грка. Руси, Бугари и Грузијци су потписали радни нацрт документа у Шамбезију, доста су радили на њему.

[александар живаљев]

Трећег радног дана Сабора на дневном реду је питање проглашења аутономне цркве.

(Нијесам још нашао вијест да ли су усвојени (синоћ или јутрос) документи о дијаспори.)

Како јавља romfea.gr: http://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/8993-oikoumenikos-patriarxis-den-tha-zitiso-piso-tis-nees-xores

данас је на Сабору дошло до расправе између атинског архиепископа Јеронима и васељенског патријарха. Атинска страна сумњичи Цариград да духовну власт над ("новим земљама", "неа хора", хоће да претвори у административну (то су територије које су Грчкој припале у балканским ратовима, укупно 36 од 81 дијацезе Атинске архиепископије), мимо Крита и Дијадохокинеза који имају полуатономан статус директно у Васељнској патријаршији, као и Света Гора Атонска. Поред тога атинска архиепископија негативно гледа на отварање представништва Васељенске патријаршије у Атини, за које Цариград од грчке владе тражи статус "егзархије". Ипак, највећи је страх у Атинској архиепископији, да Цариград не да аутономију "новим земљама" и директно их подчини себи.

Васељенски патријарх са сарадницима је пред члановима Сабора оцијенио ова страховања као неоснована.

[александар живаљев]

Патријарх Иринеј началствовао Литургијом на Светог Кирила Александријског

22. Јун 2016 - 13:40

Божанској Литургији присуствовали Патријарси васељенски, јерусалимски и румунски

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је данас, 22. јуна, трећег дана Сабора, на празник Светог Кирила Александријског, Свету литургију у манастиру Пресвете Богородице Одигитрије у Колимбарију поред критске Православне Академије.

Патријарху српском саслуживали су: Архиепископ охридски и Митрополит скопски Јован, Епископ шумадијски Јован, као и протојереј Гајо Гајић, јеромонах Данило (Гаврановић), и ђакони Александар Секулић и Андрија Јелић.

Литургији су присуствовали најсветији Патријарси - Константинопољски и васељенски Вартоломеј, Јерусалимски Теофило и Румунски Данило, и представници помесних православних Цркава.

Велики број архијереја, свештеника и ђакона из свих јурисдикција приступили су Чаши спасења, Светом причешћу, изражавајући молитвено јединство и учествујући у духовној радости служења Свете Евхаристије, након чега је настављен трећи дан редовног заседања Сабора на тему аутономије и начина њеног проглашавања.

Текст и фото: ђакон Александар Секулић

• Вести из сестринских цркава

|

[александар живаљев]

УСВОЈЕНИ АМАНДМАНИ НА ДОКУМЕНТЕ О МИСИЈИ У САВРЕМЕНОМ СВИЈЕТУ И НА ДОКУМЕНТЕ О ДИЈАСПОРИ, У ТОКУ РАСПРАВА О НАЧИНУ ПРОГЛАШЕЊА АУТОНОМИЈЕ ЦРКВЕ, СЈУТРА РАСПРАВА О ПОСТУ.

 

 

 

[Лазар Нешић]

https://pbs.twimg.com/media/Clit8sPVAAAPAxX.jpg:large

[александар живаљев]

Свети и Велики Сабор је наставио рад, прионувши на докумената посвећена темама дијаспоре, аутономије и поста.

У изворном хришћанском духу братске љубави и међусобног поверења, призивањем благодати Духа Светог за просветљење у бављењу темама са којима се живот Православне Цркве најозбиљније суочава у савремено доба, Сабор је данашњим заседањем наставио и завршио јучерашњу дискусију о садржини документа о православној дијаспори као једном од кључних животних аспеката Православља у савременом свету, при чему су такође разматрана још два документа: о црквеној аутономији и начинима њеног проглашавања, као и акт о важности поста и његовог држања данас. Иако су сва три документа темељно припремана током дужег периода, и овога пута су се под сводовима простране дворане Православне академије одвијале опсежне конструктивне дискусије са предлозима за побољшање њихове садржине.

 

Тако, на пример, документ о православној дијаспори ‒  који је, с обзиром на чињеницу да велики део православног света живи у земљама које испрва нису биле обухваћене територијама древних патријаршија, те да на тим просторима данас истовремено егзистира више епископа различитих помесних Цркава, са озбиљним разлогом уврштен у саборска акта и за заседање коначно спремљен током Четврте предсаборске конференције у Шамбезију јуна месеца 2009. године ‒ сада прецизније излистава области у којима живот православне дијаспоре треба да буде регулисан; то би, дакле, биле: 1) Канада, 2) Сједињене Америчке Државе, 3) Латинска Америка, 4) Аустралија, Нови Зеланд и Океанија, 5) Велика Британија и Ирска, 6) Француска 7) Белгија, Холандија и Луксембург, 8) Аустрија, 9) Италија и Малта, 10) Швајцарска и Лихтенштајн, 11) Немачка, 12) Скандинавске земље (изузев Финске) и 13) Шпанија и Португалија. Сагласно еклисиологији и предању Православне Цркве, али и са жељом да буду уважени историјски и пастирски разлози због којих у овим областима није могуће одмах и потпуно применити изворну православну праксу постојања једног епископа у једном месту, одлучено је да до стицања одговарајућих услова на тим просторима буде примењено прелазно решење у виду епископских сабрања свих канонски признатих епископа, који укључивањем у ову институцију неће престати да припадају својим канонским јурисдикцијама, нити ће престати да делују у оквиру њих.

Сагласно духу саборске критике (мада не и званичне осуде) етнофилетизма, и то не само као начина организовања црквеног живота у националним оквирима, него и као могућности за опасност од заснивања хришћанског идентитета на превасходно националној припадности, задатак и одговорност епископских сабрања требало би да буде превасходно усмерен на пројаву јединства Православља, што значи на развијање заједничког деловања православних ради њихових пастирских потреба, заједничког наступа спрам инославних и других, заједничког неговања богословске науке, црквеног образовања и другог. Како је документом предвиђено, детаљи рада епископског сабрања биће регулисан посебним правилником. 

Непосредно за дискутовањем садржине документа о православној дијаспори, рад Светог и Великог Сабора је настављен читањем и разматрањем докумената о црквеној аутономији и држању поста. Тако су, на основу акта који је донет на Петој припремној конференцији у Шамбезију децембра месеца 2009. године, најпре истакнути еклисиолошки, канонски и пастирски аспекти установе аутономије, да би непосредно потом, на путу ка једногласној формулацији јединственог православног става о овој теми, на уобичајен начин били изнети и важни предлози. У ишчекивању усвајања овог документа, чије је дискутовање покренуло низ значајних теолошких увида на темељне теме значења, садржине и различитих облика установе аутономије, као и на комплексније аспекте односâ аутономне према матичној аутокефалној Цркви и другим аутокефалним Црквама, поготово на процедуру остваривања аутономије у конкретним животним околностима, поменути су важни примери из (новије) историје Православне Цркве, међу којима је посебна пажња председавајућег и присутних обраћена на случај Православне Охридске Архиепископије, односно раскола који већ деценијама постоји на просторима Републике Македоније и због тога вишегодишњег, неправедног утамничења Његовог Високопреосвештенства Архиепископа охридског Јована.

Поподневном сесијом, током које је дискутована тема поста, односно његова актуалност у савременој православној егзистенцији, завршен је данашњи рад Светог и Великог Сабора.  Као и када су претходно разматрани документи у питању, то су и овога пута изнети снажни аргументи у прилог теме која је релевантна у животу православних хришћана, међу којима су посебну пажњу привукли предлози делегације Српске Православне Цркве, предвођене Патријархом српским Иринејем. Промишљања Митрополита црногорско-приморског др Амфилохија и Епископа бачког др Иринеја као истакнутих сарадника Његове Светости, затим Епископа браничевског др Игњатија, Епископа захумско-херцеговачког др Григорија и Владике западноамеричког др Максима, нарочито су допринели квалитету саборске дискусије на тему поста, посебно о нијансама његове разноликости у погледу дужине, садржине и повезаности са литургијским животом Цркве. Заједно са документима о дијаспори и аутономији, очекује се да до краја заседања Светог и Великог Сабора буде усвојен и саборски акт о важности поста, који је претходно усаглашен на Петој предсаборској конференцији у Шамбезију децембра месеца 2015. године.

текст: др Владан Таталовић

[александар живаљев]

Од свих земаља у Европи у којима је православље мањинско, а да нијесу на каноноском подручју СПЦ (Хрватска, Словенија) или имају аутокефалне цркве, Албанија, Пољска, Чешка и Словачка, или аутономне - Финска, ево, већ деценијама се не помиње организовање православља у Мађарској.

Немам ништа против раније прихваћеног ријешења да представник Васељенске патријаршије предсједава епископским сабрањима у дијаспори, али за Мађарску из многобројних историјских разлога, та част требало би да припадне српском епископу будимском.