Da li je oprostaj uvek lekovit?

[Јелена011]

Evo jednog malenog upitnika za sve vas

Da ne duzim, ima mnogo tekstova na temu oprostaja, koliko je hriscanski ili ne oprostiti, da li trebamo oprostiti ili zaboraviti ili samo oprostiti...

Prosto me zanima vase licno iskustvo i misljenje, da ja sama ne duzim.

Kada odgovorite mozete prokomentarisati, da li biste vi nesto dodali ili rekli.

Naravno ovo je prost upitnik, nisam nesto vicna postavljanju istog na forumu, pa je sigurno da sam nesto i propustila.

Pa se kuckamo kasnije

Dakle, da li oprostiti po svaku cenu uvek i sto pre i da li je to uvek hriscanski?

 

[zuti car]

Meni to sa oprastanjem mnogo tesko ide . Neki ljudi zaista imaju srecu sto nemam dovoljno para da platim nekome da ih ubije , neki drugi su srecni sto zivim daleko inace bi radila stangla preko kicme ... sta cu ...pokusavam da oprostim... pokusavam da razumem...da ih opravdam...ali ne ide ...

[Ведран*]

Занимљива тема Јелена!

Само ја имам проблем са попуњавањем упитника. Некако се не проналазим у понуђеним опцијама.

За мене опростити значи да, када би Господ мене и мога "непријатеља" некако удостојио Царства, и када бих га срео у Царству Божијем:

(1) да се не бих жалостио што је он тамо, или био гневљив или љут на Бога што му је опростио и примио га

(2) да бих се обрадовао видећи га убројаног међу оне који су са десне стране Бога

Али мислим да чак и ово под (2) што је савршеније, не значи увек да ће, у овоме животу, наш однос бити присан, близак, пријатељски. Неких се људи једноставно треба клонити и препустити их милости Божијој на суд. 

Дакле, одговор на твоје питање, по мом мишљењу, јесте да је опростити свакоме увек Хришћански. Само што је то често процес, а не тренутна одлука. И тај процес у свом крајњем исходу не тражи увек једноличан став што се тиче нашег будућег односа са оним коме смо опростили. Дакле неће увек резултат тога што смо некоме опростили бити исти у погледу нашег односа. То зависи од још многих других околности. 

[Џуманџи]

1. Da, uvek.

2. Oprostiti znaci zaboraviti i truditi se da sacuvate odnos (ово, наравно, укључује и другу страну, може да се деси да неко не жели да сачува однос, а некада односа није ни било (пљачка, физички напад и сл.).

3. Sto vise budem napredovao brze i lakse cu oprastati - логично, ако напредујемо мање се везујемо за све оно чему нема 'места' у Есхатону.

 

Неко моје мишљење што се опраштања тиче - опростити значи не допустити понашању/делу другог да утиче на наш став према њему (отуда 'заборавити' као најприближнији израз).

[Џуманџи]

6 hours ago, Јелена011 рече

Dakle, da li oprostiti po svaku cenu uvek i sto pre i da li je to uvek hriscanski?

Превише чудна поставка, као да заиста можемо да опростимо кад год нам се ћефне; па, за овакво праштање је потребно много вежбања у себеодрицању... 

[Биљана 1234]

Кад дођете до тога да стварно опростите, деси се  да другачије посматрате људе. Мени се ових дана дешава да срећем особе којиесу ме некад, из ко зна којих разлога повредиле. Схватам сад, да је кривица уствари до мене, нисам их добро проценила, ни њихове реакције ни њихов начин размишљања. Једноставно , нисмо ни онда ,а нисмо ни сада на истој таласној дужини

И још је занимљивије, да сад примећујем неке обрасце понашања, као неки механизам, нека машина..у покретима, ходу, говору, узречицама...Дакле, временом научимо да боље посматрамо, и најважније треба савладати, своју потребу да мењамо друге, да им покажемо где греше

Пустимо, отиснимо се на пучину, Полетимо орловским крилима ..Занимљива тема Јелена

[Снежана]

Ако ми Бог да довољно времена, све ћу опростити, а ако ми да  и Алцхајмера све ћу и заборавити.

Мени је упитно увек било колико смо реално повређени, а колико је повређена наша сујета.

[JESSY]

22 minutes ago, Снежана рече

ако ми да  и Алцхајмера све ћу и заборавити.

cuti bre, ne daj Boze....pu,pu,pu..

[Снежана]

2 minutes ago, JESSY рече

cuti bre, ne daj Boze....pu,pu,pu..

шалим се Џеси.

 

[JESSY]

2 minutes ago, Снежана рече

шалим се Џеси.

[Јелена011]

3 hours ago, Vedran рече

Само ја имам проблем са попуњавањем упитника. Некако се не проналазим у понуђеним опцијама.

Sve znam, ali sam imala neku drugu ideju kad sam pocinjala, a onda sam videla opciju da napravim poll, ali mi nije uspelo.

Ovo su opcije koje sam ja najcesce sretala, odatle ti odgovori.

Nekako kod crkvenih ljudi koje sam upoznavala godinama vazilo je misljenje da "dobar covek" nekako oprasta kao nekim magicnim stapicem, i ljudi imaju nesvesno uverenje da je hriscanski sto pre oprostiti, uopste ne ulazeci u proradu osecanja, ljutnje, bilo cega. Samo onako "ako ne oprostim nisam dobar covek".

I obicno sam imala prilike da cujem recenicu "nisam dovoljno oprostio", koja me je uvek zbunjivala.

3 hours ago, Vedran рече

Само што је то често процес, а не тренутна одлука. И тај процес у свом крајњем исходу не тражи увек једноличан став што се тиче нашег будућег односа са оним коме смо опростили. Дакле неће увек резултат тога што смо некоме опростили бити исти у погледу нашег односа. То зависи од још многих других околности. 

Mi lajki, tako i ja gledam na to, samo postoje ljudi koji oprostaj izjednacavaju sa onim "nista se nije desilo i sve je po starom".

28 minutes ago, Снежана рече

Мени је упитно увек било колико смо реално повређени, а колико је повређена наша сујета.

Nisam mislila na te situacije, o tome govori i Biljana, ali to nisam imala u vidu. Nego bas na bukvalne situacije u kojima nas neko povredi, izda nase poverenje.

Dakle ne na situacije u kojima se neko ne ponasa kako mi ocekujemo. Tipa ako te neko opljacka, povredi, prevari, nije dominantna sujeta.

Meni je oko sujete ovih dana najzanimljivije ono "ma nece on meni" tipa neko te zamalo lupi u voznji u saobracaju ili se ponasa bahato i onda obicno dodje muski i kaze "ma ne moze on tako da se ponasa, ako je neki baja ne moze da se stalno izvlaci, cik nek mi izadje".

Ali tu vrstu sujete - ma kako on meni to radi, ne pominjem ovde niti mislim da tu ima sta da se oprasta, jer nije on TEBI nesto uradio, on je to uradio, bezlicno.

Nije licno upereno protiv tebe i slicno.

 

[Иван ♪♫]

Zavisi šta se prašta. I zavisi da li ima kajanja s druge strane.

Praštanje radi praštanja je mazohizam. Ili da se lepše izrazim odbrambeni mehanizam. Praštanje kada s druge strane nema kajanja je povlađivanje zlu. Najbolje što možeš jeste da pustiš (koliko je to moguće) i ideš dalje bez da te prošlost sputava. A sud ostaviš Bogu.

Praštanje zbog vere u drugoga, da može biti bolji, je već nešto od Boga, ko može.

Nema besplatnog nasilja! ,,Okreni drugi obraz" znači da se mi trudimo da budemo smireni u duhu, da ne budemo povređeni zbog sujete, i da ne budemo sami nasilnici, da verujemo da će Bog sve urediti. To ne znači automatski oprost, aboliciju (oslobađanje od krivičnog gonjenja čak i ako postoji osnov), jer bi se time podsticalo zlo.

Ako mi udariš šamar, kriv si dok se ne pokaješ, dok se ne promeniš. A kome kriv? Pa meni, jer me ugrožavaš. Bogu, jer unosiš zlo u svet. Društvu, jer ti društvo (i zakon) to zabranjuje. I samome sebi, jer samog sebe izbacuješ iz mira i, ko veruje, Nebeskog Carstva.

A šta znači kriv? Znači da praviš probleme i sebi i drugima, svojim naopakim izborima u životu. Praviš greške, grešiš, to je greh. Kad prestaneš da praviš probleme (pokaješ se), onda prosto nema problema, uklopiš se, drugi te verovatno prihvate, i to je valjda oprost. Kad postoji iskreno kajanje, onda i oprost postaje mnogo lakši. Ali to ne ide lako. Ako je žrtva patila, patiće i zločinitelj u svom sopstvenom teskobnom svetu, ali i, ako krene, u svojoj borbi na putu pokajanja. Negde mora postojati ravnoteža. Žrtva će dobiti utehu od Boga, a grešnik svoju patnju. 

E, sad, neko greši jer je razoren iznutra, ne ume ili ne može drugačije. Težak je to put. Neko može imati razumevanja i oprostiti do neke mere, neko drugi opet ne može. Svako prema svojoj meri ohristovljenja.

 

[Снежана]

Мислим да опроштај не зависи од тога колико смо ми добри или не, него колико су јаке везе, и величина односа између људи.

[Дијана.]

Да, мислим да је брзина тј. способност опраштања мјера духовног напретка, или већ дара/благослова.

Мислим да опростити значи заборавити и сачувати однос, а све друго није опроштај већ куповање сопственог мира (оно, опростио сам, али далеко му лепа кућа). Наравно, то је тешко јер тражи самосавладавање.

Мислим да све ово укључује и то колико смо обдарени ('добри'), јер је опраштање супротно природном устројству психе, зато је Господ и инисистирао на тој промјени, јер је природно, инстинктивно, биопсихолошки, 'око за око', али је опраштање и мјера љубави, кога се воли, њему се више опрашта, или ко више воли, више опрашта, и то је све узајамна игра тих сила. 

[Џуманџи]

45 minutes ago, Јелена011 рече

i ljudi imaju nesvesno uverenje da je hriscanski sto pre oprostiti, uopste ne ulazeci u proradu osecanja, ljutnje, bilo cega. 

 

27 minutes ago, Иван ♪♫ рече

Praštanje kada s druge strane nema kajanja je povlađivanje zlu. Najbolje što možeš jeste da pustiš (koliko je to moguće) i ideš dalje bez da te prošlost sputava. A sud ostaviš Bogu.

Ово је одустајање од другог, а не праштање, барем мени то тако делује...