ПРОГОН СПЦ у Црној Гори

[Срђан Ранђеловић]

 

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, упозорава у интервјуу Срни да се у Црној Гори у посљедње три године врши прогон свештеника Српске православне цркве /СПЦ/ и оцјењује да то није државни пројекат него одлука једног броја министара “које је опила власт”.

 

“Не видим ниједан разлог због кога се у Црној Гори прогони мања група православних свештеника. Ријеч је о озбиљним, одговорним, образованим породичним људима или монасима и монахињама који годинама и деценијама живе у Црној Гори, али немају црногорско држављанство”, каже Џомић у интервјуу Срни.

 

Он појашњава да су се сви ти људи годинама уредно пријављивали надлежним органима и од њих добијали дозволе за боравак.

 

“У једном политичком тренутку, тачније када је на чело МУП-а Црне Горе дошао Иван Брајовић, без икаквог разлога захтјеви тих свештених и монашких лица су – или одбијани или МУП није одговарао на жалбе”, појашњава Џомић.

 

Према његовим ријечима, министар Брајовић и слични приказивали су те људе као некакву, наводну, илегалну групу која незаконито борави у Црној Гори.

 

Он прецизира да је кулминација те драме била у фебруару 2012. године, када је за вријеме ванредног стања седморици пљеваљских свештеника наложено да напусте Црну Гору, иако је због сњежне мећаве на снази била забрана кретања.

 

Управни суд је поништавао та рјешења МУП-а и ниједно није издржало судску провјеру.

 

“Водили су каубојске, а не управне поступке. Ти људи, а и лично сам свједок, третирани су као грађани ко зна ког реда иако имају више година факултетског образовања него, рецимо, сви запослени у подручној јединици МУП-а у Подгорици”, истиче Џомић, који још не жели да вјерује да је у овом случају ријеч о државном пројекту Црне Горе.

 

Он сматра да су у питању “острашћени партијски појединци који се, иако критикују фамозне деведесете, понашају као да је сада ступила на снагу резолуција Информбироа”.

 

Џомић сматра да је неке људе, које је први пут запала министарска функција, занијела и обезнанила власт, тако да су помислили да могу да раде шта год хоће, али да се види да, ипак, не може тако.

 

“За сад знам да само нас тројица, иако је мој случај медијски највише испраћен, наводно угрожавамо националну безбједност Црне Горе. Како, када, с ким, с чим, гђе и зашто – још не знамо и, судећи по свему, нећемо ни знати”, наводи Џомић.

 

Џомић пита од када су то свештеници Цркве која је “родила и утврдила Црну Гору” опасни по њену безбједност!?

 

“Да су написали да смо опасни за будућност коју виде неки типови из неких странака на свој начин, онда бих и разумио јер нам се погледи не морају нужно поклапати… Да су нас питали како видимо Црну Гору у будућности – добили би одговор. Видимо је као демократску државу и као друштво једнаких шанси. Али, написати да смо опасни за националну безбједност много је па да је и покојни Тито жив. Ако ја и још два свештеника угрожавамо националну безбједност Црне Горе онда мирне душе и савјести могу да тврдим да ту безбједност још више угрожавају они који то без доказа тврде”, истакао је Џомић.

 

Уосталом, каже прота подгорички, амерички Стејт департмент већ другу годину заредом у свој извјештај о кршењу људских права у 179 држава свијета уврштава и његов случај.

 

“Вријеме је да се са тим прекине и да МУП свим свештеницима свих вјера дозволи боравак, а да се против свакога ко крши законске прописе покрену поступци у складу са законом”, закључио је Џомић у интервјуу Срни.

 

 

Извор: Светигора прес

 

[Guest]

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: СПЦ озбиљно дискриминисана у Црној Гори

01 четвртак авг 2013

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

 

 

 

Делегација СПЦ, на челу са српским патријархом Иринејом, боравила је од 16. до 30. јула у посјети руској правсославној цркви, и састала се са московским патријархом Кирилом, а неким црквеним свечаностима присуствоваоо је и предсједник Русије Владимир Путин.

 

Том приликом патријарх Иринеј затражио је од предсједника Путина да подржи слободно дјеловање СПЦ-а у Црној Гори и Македонији.

 

Свештеник Гојко Перовић, ректор цетињске Богословије, изјавио је да је Српска православна црква у Црној Гори озбиљно дискриминисана и додао да не види ништа спорно у томе што су челници СПЦ те проблеме изнијели представицима руске цркве и државе.

 

Он је казао да смо свједоци политичког тренда да се у Црној Гори најситнији детаљи из друштвено-политичког живота износе пред Европску унију и траже оцјене за било који потез.

 

„Зашто би у том случају био проблем да црква једном другом политичком центру моћи, који је, ако ништа друго једнако легитиман као Брисел, а то је Русија, укаже на политички проблем да је СПЦ озбиљно дискриминисана у Црној Гори“, упитао је о. Гојко, преноси Мина.

 

Он је подсјетио да је СПЦ једина од свих вјерских заједница у држави која није добила уговор о међусобном дјеловању.

 

„Једино се од СПЦ тражи да пређе у власништво државе, а да се на друге зеједнице такав аршин не примјењује, и једино се њени свештеници прогоне“, указао је свештеник Перовић.

 

Према његовим ријечима Црна Гора једина у региону која нема адекватан закон о вјерским заједницама.

 

„Зар је то мало да се једном јаком политичком фактору и јаком црквеном фактору каква је Москва, укаже да постоји тај проблем. Зар је необично да то ради цетињски митрополит? Нововјековне Црне Горе не би било да СПЦ није тражила потпору од Москве и руских цара и патријарха“, казао је о. Гојко.

 

Он је појаснио да су црногорски митрополит и православна црква у Москви тражили само савјетодавни и партнерски однос од Русије.

 

 

 

Извор: in4s.net

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

 

Свештеници Митрополије црногорско-приморске последњих година доживљавају прогоне од дела актуелне власти (СДП), а међу њима и протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, који дуго води спор са полицијом, МУП и Агенцијом за националну безбедност, покушавајући да дође до папира који би му гарантовали боравак у Црној Гори у којој живи 17 година, по основу спајања породице.

 

- Чим хајку спроводи МУП Црне Горе, а остали органи ћуте, онда се не може бити далеко од закључка да је реч о „државном ћерању“. Додуше, улоге су подељене: СДП је налогодавац, а МУП је извођач радова.

 

Има и немих посматрача и то две врсте: једни одобравају, а други не, али немају храбрости да се безакоњу успротиве. Ипак, срећа је што је Управни суд до сада заиста био на висини задатка и сва решења МУП поништио као незаконита – каже у разговору за „Новости“ протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске.

 

* Стављена вам је хипотека да „угрожавате националну безбедност“ Црне Горе. Да ли вам је тај документ АНБ икада био доступан да га видите, прочитате?

 

- Недавно сам, после више од две године трајања поступка, први пут видео нека три папира Агенције за националну безбедност. Лакше је некоме извадити зуб без анестезије него што је МУП-у било да три папира, после пресуде Управног суда, стави на увид. Прво, то нису правна акта у смислу закона. Друго, у њима нема никакве оптужбе осим голих идеолошких квалификација које директно задиру у моје право на слободу мишљења и изражавања.

 

Карикатурално је и то што је те папире потписало неовлашћено лице. Све сам то навео као примедбе у поступку. Очевидно, грдно су се преварили кад су то писали. Брзо ће доћи дан када ћу све то изнети пред јавност, да Црна Гора види како се злоупотребљавају овлашћења.

 

* Ко то брани Црну Гору од Велибора Џомића?

 

- СДП и Ранко Кривокапић. Кривокапић покушава да протера педесетак свештених и монашких лица, само зато што припадају канонској Православној цркви. Али, добрано се преварио.

 

* Поступак који се води против вас, никако да се заврши. Пљуште решења којим се одбија ваш захтев, затим жалбе, па пресуде Управног суда. Због чега је то тако?

 

- Искрено, није ми на почетку било пријатно да носим ничим заслужену хипотеку „државног непријатеља“ Црне Горе. Ови поступци сад постају веома забавни. Гледам немоћ и незнање читавих тимова правника из МУП који праве почетничке грешке и бламирају и себе, и МУП и Црну Гору. Уопште ми не представља напор да се носим са таквим „експертима“, а могу да буду сигурни да имам, хвала Богу, довољно енергије да поступак изведем до краја.

 

- Веома ми је било важно да јавност види да је реч о безобразлуку и злоупотреби јавних овлашћења, а не о мом наводном „непријатељству“, или било каквој делатности која је у супротности са законом. Јавност је то препознала и велика ми је сатисфакција што су ме подржале традиционалне цркве и верске заједнице, као и медији. У овој борби подржава ме и велики број националних Црногораца, од којих су многи изворни суверенисти. И они виде да је реч о безобразлуку и брукању Црне Горе. Мој се случај већ другу годину евидентира у извештају Стејт департмента као кршење људских права.

 

* У Подручној јединици МУП у Подгорици били сте на саслушању. Како су се надлежни понашали према вама, и коме је било непријатније?

 

- О томе може књига да се напише. Сретао сам и арогантне и коректне службенике. Сате и сате сам провео у редовима, канцеларијама, ходницима. Али, има Бога. Службеница која је обрађивала мој предмет је прошле године ухапшена и против ње се води кривични поступак због наводног примања мита, а начелница је, како је објављено, смењена због „случаја Џомић“ зато што није успела да „одради постављени задатак“.

 

Не ликујем због тога, али сам сведок како се поједини чиновници дрско односе према свештеним лицима која предају захтеве за боравак. Све то пажљиво записујем и брзо ће бити објављено са свим именима и презименима.

 

Држављанство

 

* Да ли би проблем био решен ако бисте затражили добијање црногорског држављанства?

 

- Не и да сам то учинио, јер ми, како се види, не дају ни најнижу категорију – привремени боравак.

 

Атак са свих страна

 

* Евидентно је да угрожена црквена имовина у Црној Гори?

 

- Атакује се на црквену имовину са више страна. Покушавају да отму цркву на Крушевцу и Ћипуру, да незаконито избришу Митрополију као власника храмова, а на Преображење већ трећу годину забрањују службу Божију само зато што рашчињени Дедеић подноси некакве пријаве са жељом да и он обавља неку тобож-службу. Реч је о класичном кршењу законских прописа. Ипак, надам се да ће та питања ускоро бити решена.

 

 

 

Радио Светигора

 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

 

[Дејан]

Šta je smisao ofanzive Miraša Dedeića koja traje od Božića protiv Mitropolije crnogorsko primorske. Prof. Aleksić: Sve se to radi u skladu s potrebama crnogorskog ideološkog projekta. Biće tu još dosta muke, ali ćemo odoleti

 

 

Od Badnje večeri pristalice Miraša Dedeića su u žestokoj ofanzivi protiv Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i mitropolita Amfilohija, sejući brojnim izjavama versku i nacionalnu mržnju i netrpeljivost. Sve to dešava se nešto manje od mesec dana pošto je Mitropolija crnogorsko-primorska odbacila odluku Saveta DPS da u Crnoj Gori treba da egzistira autokefalna pravoslavna crkva, čije eparhije se neće širiti preko državne granice kao sada, misleći na Zahumsko-hercegovačku (Hereceg Novi) i Mileševsku (Pljevlja).

 

- Nikakvu počast ni blagoslov ne primajte od srpskih sveštenika! Uklonite se od njih koji na neistini žive i misionare po Crnoj Gori - poručuje Miraš Dedeić.

- Sve ovo što se dešava u Crnoj Gori ne treba da čudi ako se zna da je tzv. CPC firma koju je osnovala državna bezbednost sa ciljem da je aktivira po potrebi. Izgleda da je sada taj trenutak, jer nakon što je SPC odbacila sve o čemu je o pitanju crkve u Crnoj Gori odlučio Savet DPS, bila je potrebna reakcija države.

Sve to se radi u skladu sa potrebama crnogorskog ideološkog projekta po kome crkva treba da služi državi koja je antisrpska i antihrišćanska. Svojim aktivnostima nastoje da izvuku pravoslavno stanovništvo iz istočno-pravoslavne civilizacije i premeste u zapadno-rimokatoličko. I vidimo kako se to radi i preko koga, kaže, za „Novosti“, dr Budimir Aleksić, profesor na Cetinjskoj bogosloviji.

ČUDOVIŠNA BOLJŠEVIČKA TVOREVINA Navode Steve Vučinića, potpredsednika Saveta kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve, da je „SPC u red svetitelja uvrstila i Nikolaja Velimirovića, koga je Hitler odlikovao“, protođakon Ljubomir Ranković, glavni i odgovorni urednik „Glasa crkve“, izdavačke kuće u Eparhiji šabačkoj, prokomentarisao je: - To ništa drugo ne govori, osim o rodnom mestu i genezi te čudovišne boljševičke tvorevine, samozvane crnogorske crkve. Ranković, koji je sa vladikom Lavrentijem priredio sabrana dela vladike Nikolaja, je dodao: - Reč je o primitivizmu i gluposti rukovodstva i malobrojnih članova. V. M.

- Biće tu još jada i muke, ali ćemo odoleti. Tužilaštvo uporno ćuti iako ima mnogo elemenata da reaguje. Ali, ako to nije bilo sposobno da uradi prošle godine kada je Andrej Nikolaidis, kao savetnik predsednika crnogorskog parlamenta Ranka Krivokapića, prizivao bombu u Banjaluci na proslavi dana Republike Srpske, zašto bi sada bilo drugačije. Prizivaju terorizam, s jedne strane, a sa druge, evropske integracije - kaže profesor Aleksić.

Uoči Božića preko državnog lista „Pobjeda“ distribuiran je kalendar „CPC“ iz koga je proteran Sveti Sava i drugi srpski svetitelji. A „objašnjenje“ za to dao je Stevo Vučinić, potpredsednik „CPC“ ističući da su to učinili jer su „mnogim srpskim svecima ruke krvave do lakata“.

- Njega (Svetog Savu) Srpska crkva ubraja u svetitelja osobitih zasluga za nju i njen narod, ali on nema taj smisao i značaj za druge narode i crkve, pa ni za Crnogorce, poručio je Vučinić.

- U red svetitelja pribrali su i Simeona Nemanju koji je krvavim pogromom nad bogumilima činio masovne zločine protiv čovečnosti, pa kralja Milutina koji je sa 40 godina oženio vizantijsku princezu Simonidu od sedam godina, zbog čega bi danas u Americi dobio 700 godina robije...

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je otposlao žestok odgovor Mirašu Dedeiću:

- Molimo se Bogu da mu Bog (Mirašu) vrati pamet, jer očevidno on radi iz svojih interesa, a ne iz ljubavi ni prema Crnoj Gori, ni prema Crnogorcima, niti iz ljubavi prema Hristu i crkvi Božijoj - kaže mitropolit Amfilohije.

- Pošto je raščinjen i izbačen iz Carigradske patrijaršije i lišen čina, da bi mogao od nečega da živi i zaradi neki dinar on je došao ovde da obmanjuje, kao ona baba iz „Gorskog vijenca“: „Kazuj, babo, jesi li vještica“. Uloga Miraševa u Crnoj Gori otprilike je ista kao uloga babe u „Gorskom vijencu“.

LJUDI BEZ VERE I ŠKOLE

Ako je on navodno Crnogorac i crnogorski mitropolit i na tome temelji svoju crkvu, otkud on traži srpske sveštenike da budu njegovi klirici. On je oko sebe već okupio neke. Onog iz Smedereva, on je Srbijanac, zovu ga Žika Smederevac. Zatim onaj nesrećnik Milutin Cvijić, koji je izrodio vanbračnu decu sa bolesnicom koja je došla u Ostrog kad je on bio monah. Ima i dva Roma iz Banata, od kojih je jednom deda bio moj školski drug. Znam i oca i dedu jednog od njih. Niko nije hteo da ga primi jer nije završio nikakvu školu, a Dedeić ga je primio i sad ga ima za svog protojereja. Pitam se kakvu on to crnogorsku crkvu gradi, na onima koji ni škole nisu završili - pita mitropolit cetinjski Amfilohije.

 

Novosti.rs

 

[Александар Милојков]

Не бој се мало стадо. (Лк 12, 32)

 

...ни врата је (Цркву) паклена неће надвладати. (Мт 16, 18)

[Ромејац]

Ових дана се у медијима псеудовјерска организација тзв. ЦПЦ огласила са неколико саопштења и изјава. Иако немамо обичај да коментаришемо њихове неистине и опаке клевете на рачун Православне Цркве, овога пута, ради јавности, реагујемо на њихове обмањујуће конструкције.

Наиме, обавијестили су јавност да је прошло 16 година од ”епископске хиротоније” Мираша Дедеића. У том кратком тексту постоји неколико запањујућих лажи о лако провјерљивим чињеницама, које ћемо укратко анализирати.

1. Прва ствар на коју треба обратити пажњу је чињеница да је Мираша Дедеића за ”епископа” у Црној Гори ”рукоположила” некаква вјерска заједница из Бугарске. Све и да је била канонски дио Православне Цркве, а није, то рукоположење не може имати никаквог ефекта. Свима је познато да никада у историји Православне Цркве у Црној Гори, Црква у Бугарској није имала никакву надлежност над њом. То би било слично невјероватном сценарију у којем би Патријарх московски рукополагао Митрополита солунског. Таква рукоположења, понављамо, немају никаквог ефекта чак ни кад су учињена од јерархије која је у канонском поретку, а камоли од бугарске расколничке групације која је ”рукоположила” Мираша Дедеића, већ рашчињеног од Васељенске Патријаршије.

2. Пимен, дотадашњи Митрополит неврокопски, основао је почетком деведесетих година прошлог вијека, уз подршку тада владајуће структуре у Бугарској, једну организацију, која се обично назива ”Бугарски алтернативни синод” и самопрогласио се ”Патријархом бугарским”. Прије тога, тај исти Пимен је више од двадесет година био митрополит у истој тој Цркви и под истим Првојерархом, блаженопочившим Патријархом Максимом. Ипак, тек након двадесет година се досјетио наводног утицаја Комунистичке партије на избор Патријарха Максима (а познато је да је и сам био вјеран Комунистичкој партији) и направио раскол. Неколико архијереја Бугарске Патријаршије ушли су са њим у раскол, неки се брзо и вратили канонском поретку, а неки остали у расколу до скоријих дана. Из неког разлога, вјероватно финансијски подстакнут, тај Пимен је ”рукоположио” Мираша Дедеића, који се одједном појавио као ”Архимандрит Михаило”, иако је познато да је био жењен и да је неку годину раније молио да буде примљен као српски парохијски свештеник у Риму код Митрополита загребачко-љубљанског Јована, архијереја Српске Патријаршије, задуженог у то вријеме за парохије у Италији. До данас није познато ко је и гдје ”замонашио” Мираша Дедеића и одликовао га чином ”архимандрита”.

3. Свеправославно сабрање, одржано у Софији од 30. септембра до 1. октобра 1998. године, под предсједништвом Васељенског Патријарха Вартоломеја покушало је и успјело да превазиђе раскол у Бугарској Православној Цркви (а не бугарски цар Симеон II, који је у саопштењу тзв. ЦПЦ погрешно именован као принц), и то тако што су расколнички епископи, на челу са ”Патријархом” Пименом примљени у канонски поредак Православне Цркве, на основу својих покајничких писама, по крајњем снисхођењу, и то у својству титуларних епископа, без епископске власти, тј. без да им је дата на управљање било која епархија. Сам Пимен се пензионисао као бивши Митрополит неврокопски, дакле, са титулом коју је имао прије одласка у раскол. Један број њих је и послије тог Свеправославног сабрања остао у расколу, али баш у вријеме мандата Владе цара Симеона II 2004. године, расколници су полицијски били исељени из цркава које су годинама узурпирали. Митрополит Амфилохије се неколико пута видио са царом Симеоном II, па и недавно на пријему који је организовала Константинопољска Патријаршија поводом Сабрања Предстојатеља Православних Цркава, одржаног од 6. до 9. марта у Фанару, Истанбул).

Дакле, није истина да је до помирења дошло мимо осталих Православних Цркава, политичким утицајем, него управо супротно, раскол је направљен из идеолошко-политичких разлога, као што се урадило у Македонији и покушава се учинити у Црној Гори, а његово превазилажење је плод саборног расуђивања Православне Цркве. Такође, неистина је да је, након превазилажења раскола, Пимен постао Патријарх Бугарске Православне Цркве. Пимен је пензионисан, а мјесто Патријарха је задржао до свог недавног упокојења Свјатјејши Максим, као поглавар Бугарске Патријаршије признат од свих Православних Цркава.

4. У вријеме ”рукоположења” Дедеића сви ”епископи” из Пименовог ”Бугарског алтернативног синода” су били изопштени из Православне Цркве и сва њихова чињења су била апсолутна неважећа за пуноћу Православне Цркве. Они су, како се наводи у одлуци ”по крајњој икономији (снисхођењу)” примљени као титуларни епископи, и то искључиво они који су поменути у одлуци Свеправославног сабрања од 1998. године. Све ово се ни на који начин не односи на Мираша Дедеића, који је у вријеме ”рукоположења” већ био рашчињен. У саопштењу Светог Синода Васељенске Патријаршије од 4. октобра 1998. године којим се појашњавају одлуке поменутог сабрања у односу на Дедеића, каже се следеће:

”Поводом различитих нетачних гласина и ради потврђивања истине, саопштавамо да је Велики и потпуни свеправославни Сабор, одржан у Софији (Бугарска) од 30. септембра до 1. октобра текуће године, под председништвом Његове Светости Васељенског Патријарха г. Вартоломеја, ради превазилажења раскола који је недавно искрсао у Православној аутокефалној Цркви Бугарске,примио, по крајњој икономији, као титуларне епископе, само оне епископе који су поименично наведени у свеправославној, саборски прихваћеној и потписаној одлуци, из броја оних епископа који су били хиротонисани од стране групе која се својевремено отцијепила, а сада се у покајању вратила у крило Једне, Свете, Саборне и Апостолске Православне Цркве. Бројем тако признатих само у својству титуларних епископа није обухваћен лишен сваке благодати и сваког свештеничког достојанства Мираш Дедеић, који никакву изјаву покајања није доставио Великом Свеправославном Сабору нити му је обзнанио било какво своје расположење да се врати општењу са Православном Црквом уопште. Он је лице које је лишено свештеничког чина, а гласине о његовом “признању” су неосноване. Уосталом, и у случају његовог искреног покајања, он никада не би могао бити примљен као свештено лице, а камоли као епископ, будући да је, лишен чина од стране Васељенске Патријаршије, потпуно ненадлежно, незаконито и антиканонски примио лажну хиротонију у другој помјесној Цркви, и од, у то вријеме, расколничких архијереја, међу којима се први, Пимен, сада покајник, тада налазио под троструком и најстрашнијом епитимијом – епитимијом лишења чина, изопштења из црквене заједнице и анатеме. И поред свега тога, изражавамо молитвену жељу да се он покаје, напусти странпутицу којом иде и затражи опроштај од Цркве коју, служећи злу, разбија, да би добио опроштај од Господа Исуса Христа за све недопустиве поступке које је извршио и које и даље врши.”

5. Спекулације представника тзв. ЦПЦ у вези са наводним десетомилионским износима које Митрополија убира од манастира Острога, а потом их врећама износи из Црне Горе, није вриједно ни коментарисати. Прилог у манастиру Острогу благодарећи вјерницима и ходочасницима из, највећим дијелом, Црне Горе, Србије и Републике Српске, служи бројним поклоницима и гостима, издржава братство манастира и помаже мисијску и добротворну дјелатност Митрополије, али није ни приближан оним износима које злонамјерно износе представници тзв. ЦПЦ. Новац који се прикупи не износи се из Црне Горе, нити се троши на нечији луксуз, већ се одговорно улаже у одржавање, обнову и изградњу цркава и манастира и њиме се максимално помаже сиротиња, прогнаници, нарочито многодјетне породице и други потребити, чиме се поправљају опште социјалне прилике у нашој земљи.

За крај овог кратког осврта цитираћемо Синодски акт Васељенске Патријаршије бр. 339 од 9. априла 1997. године којим се лишава свештеничког чина Мираш Дедеић, тадашњи свештеник Митрополије за Италију поменуте Патријаршије, којим је све речено о његовом положају у Православној Цркви:

”…бивши свештеник Мираш Дедеић, због горњих тешких антиканонских и антидисциплинских и душепогубних његових безакоња и његове непокајничке упорности у њима, од сада је лишен свога свештеничког чина и огољен сваке благодати и дјеловања, убудуће постајући прости лаик и као такав од свију сматран.

Зато да се нико никада не усуди, ни од клирика, да се заједнички облачи и саслужује са њим, нити од вјерника да га било ко прими или почаствује као свештеника или клирика, или да цјелива његову десницу и затражи од њега благослов, јер је под бременом неопростивог лишења чина и неразрјешивог одлучења од Господа Сведржитеља.”

Одлуком Светог архијерејског синода Српске Патријаршије из новембра 1998. године, већ рашчињени клирик Васељенске Патријаршије Мираш Дедеић је, због примања незаконите и неканонске ”хиротоније” од расколника у Бугарској, прављења смутње у Цркви у Црној Гори, и безаконог самопроглашења за ”Митрополита тзв. ЦПЦ”, искључен из Цркве и предан анатеми, док се не уразуми и покаје. Од тада, он не може бити сматран чак ни вјерником Православне Цркве, а камоли њеним јерархом и свештеником.

 

Извор

[Дејан-Марковић]

Мило Ђукановић: И ја и ДПС се залажемо за канонско признање Црногорске православне цркве       петак, 23. мај 2014.

Подгорица -- Црногорски премијер Мило Ђукановић саопштио је вечерас да се он лично и његова странка ДПС залажу за канонско признање "Црногорске православне цркве" (ЦПЦ).

Ђукановић је оценио да би тиме била "исправљана историјска неправда" према тој цркви.

"То је мој политиички став, али ја, на жалост, не могу томе доприносити онолико колико би неко желео", казао је Дјукановић подгоричкој телевизији "Атлас". 

Он је рекао да је сигуран да ће након признања ЦПЦ-а, Српска православна црква (СПЦ) опстати у Црној Гори, "као што је наставила да функционише у екс-југословенским републикама". 

Црногорски премијер је поручио да се у случају признања ЦПЦ-а нико неће "обрачунавати" с верницима и храмовима СПЦ-а. 

"Видео сам да се један културни гест према освештању храма у Црној Гори (храм Христовог васкрсења у Подгорици) покушао у дневно-политичким представама перципирати као издаја црногоирских, националних интереса. Не, није реч о томе", казао је Дјукановић. 

Он је додао да за разлику од критичара његовог односа према СПЦ-у у Црној Гори, "истински верује" да сви у земљи", укључујући и Србе, морају имати једнако право на градјанства, па и једнако право на задовољење њихових верских потреба". 

Црногорски државни врх био је део поцасног одбору за свечаност освештања храма СПЦ-а у Подгорици, због чега је Дјукановићева ДПС критикована у делу јавности, посебно од стране ЦПЦ-а, која је незадовољна односом државе према тој цркви.

(Бета)

http://www.nspm.rs/hronika/milo-djukanovic-i-ja-i-dps-se-zalazemo-za-kanonsko-priznanje-crnogorske-pravoslavne-crkve.html

[DYNABLASTER]

Takvu dobit ne bih ni najgorem neprijatelju pozeleo.

[Ђуро Станивук]

исправљана историјска неправда

 

 

кхм, кхм....

[Александар Милојков]

Он је рекао да је сигуран да ће након признања ЦПЦ-а, Српска православна црква (СПЦ) опстати у Црној Гори, "као што је наставила да функционише у екс-југословенским републикама". 

 

Колико човек појма нема о канонском устројству Цркве. 

[Александар Милојков]

По мени, решење је да се на будућем Васељенском сабору реши и питање "националног" у именима помесних Цркава. Црква није "српкска", "грчка", "руска", већ Црква у Србији, Грчкој, Русији... Читајте обраћање апостола Павла Црквама у... Стојим на тврдњи да је свођење помесности Цркве на национално рак рана на Телу Цркве. Зато и имамо апсурд да на једној територији имамо двојицу православних епископа, на пример српског и румунског. Нелогично, нелитургијски, неканонски.

[Ayla]

Свака му част на истини. Мислио сам да никада неће признати да их је он створио.

Вероватно ће од следеће године у њиховом календару уместо св Саве, стојати св Мило.

 

[Juanito]

По мени, решење је да се на будућем Васељенском сабору реши и питање "националног" у именима помесних Цркава. Црква није "српкска", "грчка", "руска", већ Црква у Србији, Грчкој, Русији... Читајте обраћање апостола Павла Црквама у... Стојим на тврдњи да је свођење помесности Цркве на национално рак рана на Телу Цркве. Зато и имамо апсурд да на једној територији имамо двојицу православних епископа, на пример српског и румунског. Нелогично, нелитургијски, неканонски.

 

Шта је сад ово? Плашиш се да ти онај минђушар неће обновити уговор, па си плату потражио код непријатеља србства, за коју онда мораш да пишеш овакве ствари? Ако човек прати твоја писања, може да види да си све мекши према антисрбским и осталим безбожним појавама. Неки мисле можда да се ти преиспитујеш и мењаш мишљење, али ја те знам и знам одакле ветар дува и теби евре доноси.

[Ayla]

Полако Мило, још није сигурно. Јесте да си направио пар чуда до сада (добио независност када је било немогуће, увео санкције Русима, потписао примирје са љутим непријатељима Јапанцима, стоички се држиш на власти не мали број година, успео да чудом нестану све оне цигарете...), али још мало ти фали за улазак у диптих светих ђетића јуначке и историјске дуге ЦПЦ.

 

 

[Пг]

на коју год карту да заигра, добија. човек је велемајстор.

Добио сам неке поуздане информације да су завршили "посао" за сјутра и да су обезбиједили подршку са стране. Јес' да је у питању избор за градоначелника, али Подгорица би могла да буде прекретница. Тако да све ово што каже може да буде покушај трговине пред изборе или нека будућа политика.

А да је велемајстор, велемајстор је.