Ima li života za mlade u Srbiji, i da li oni koji odlaze imaju "pravo da kukaju"

[Снежана]

Moj Nedeljnik polemika: Ima li života za mlade u Srbiji, i da li oni koji odlaze imaju "pravo da kukaju"

Da li u Srbiji postaje neizdržljivo za život? Treba li mlad čovek ovde da planira budućnost? Ako neko hože da ode iz zemlje ima li prava da "kuka", ili treba da se "pokupi" i da ode... Ove teme danas dominiraju na platformi Moj Nedeljnik. Pročitajte dva autorska teksta koja otkrivaju zašto mladi imaju ove dileme

 

Datum: 24/05/2016

 

 

Koliko se govori o odlasku mladih iz Srbije, stiče se utisak, subjektivni svakako, da se suočavamo sa novim talasom "odliva mozgova". Danas su na platformi Moj Nedeljnik objavljena dva teksta o ovoj temi, autora koji spadaju u grupu mladih sa potencijalom da budu jedni od tih za koje ćemo se pitati zašto se ne vraćaju u zemlju. Dva teksta sa dva različita ugla gledanja. Kako mladi vide pitanje ostanka u Srbiji? Oba teksta objavljujemo u celini.

 

Ako ikada odem, neću se ni okrenuti

Piše Nikola Krstić (MN profil korisnika pogledajte OVDE)

Šta mogu da kažem o Srbiji? O državi u kojoj je prava sreća ako se odseliš od roditelja pre četrdesete godine. O okruženju u kojem su mladi marginalizovani. Sva njihova kreativnost, volja i ambicija u potpunosti sasušena. O narodu kojem je prošlost uvek bila bitnija od budućnosti

 

Po peti put, u razmaku od po mesec dana, pričam sa drugarom iz srednje škole o tome koliko je jadno živeti u Srbiji. Nije to više ono kliše jadikovanje da je ovde ovako ili onako, ili da čekamo da nam nešto padne s neba. Baš naprotiv, počeli smo da grizemo. I to baš jako. Niti sam ikada bio potencijalna "pobegla mlada", ali kako vreme prolazi, a bogami baš prolazi, sve mi se nešto čini da ću jednog dana i ja zbrisati sa ove sahrane. Ali ne okrivljujem toliko trenutnu poltičku situaciju, jer neće "ovaj" predugo opstati, a i odlazak će mu biti za trunčicu teatralniji nego njegovo držanje konferencije za novinare. Ne, nije mi on problem, nit' ona bulumenta oko njega. Problem smo mi, narod. Marva. Jer smo počeli da upoznajemo sopstveni identitet. Ali onaj pravi. Pa otuda se javlja srednjovekovni mentalitet, zatucano okruženje i inficirana nacionalna pripadnost jednog prosečnog i mladog građanina Srbije, koji očigledno više ne može da izdrži pritisak.

Ne pamtim ona ranija vremena, ali našem premijeru su toliko puna usta otvorenih farbika, građenja puteva, i bog zna kakvih još zanimanja s kraja XIX veka. Ne znam da li je to novina ili jedna te ista, prežvakana žvaka. Evo, sve se omladina raduje što će moći sa svojom diplomom pokretnu traku u njima da briše. Stvarno mu veliko hvala na činjenici što on radi po 25 sati dnevno. I hvala mu na onim silnim statistikama kojima maše po emisijama. A pogotovo sam mu zahvalan na izjavi da je on za ove tri godine više uradio nego Tito u staroj Jugoslaviji. I hvala celoj družini u prethodnih 16 odnosno 30 godina, koja se toliko zdušno borila za napredak ove "Monti Pajton države". I šta na kraju imam od svega toga? Ma, i da jeste sve to istina, tako kako svi oni kažu, ja i dalje ne vidim boljitak. Je l' moja, vaša ili bilo čija druga kuća ima nešto više para? Ili sreće?

"Radimo to zbog naše dece", svaki od njih je govorio. Koje dece? Pobogu, prvi smo po infarktu, a drugi po odlivu mladih.

A oni koji ostanu: ljudi po fakultetima, redakcijama, raznim magacinima, lokalima, kafićima rade za minimalac, a i ispod njega. Mladi ljudi, puni entuzijazma, tek zagrizli nešto malčice života, dobijaju packe, jer pitaju nadređenog da li će se njihov status promeniti. Jer im se smučilo da više volontiraju i budu "na probnom radu". Jer im je više muka da sa svojih 25-26 godina još nemaju dan radnog staža. Nemaju da kupe sebi cigare. Da izvedu momka ili devojku na piće. Da ulete roditeljima kao pomoć za račune. Da proputuju malo. Da vide sveta. Pa sunce mu, kada se malo bolje pogleda, mi se i nismo makli iz industrijskog doba. Naši ljudi rade, bez imalo samopoštovanja i dostojanstva, padajući u nesvest od posla, ponižavajući se za neku crkavicu u nadi da će pregurati mesec. A onda dođe partija. Pa ucena. Pa učlanjenje. Pa ispiranje mozga. Pa lapanje. I tako u krug.

Da, kao što gore napisah, sedim sa drugarom i pričam, da ne kažem kiptim po ko zna koji put, jer iznova shvatam da živimo u paralizovanoj guzici od zemlje, koja je zatrovana pećinskim nacionalizmom. I umesto da se bavimo stvarima koje se tiču naših ličnih interesa i zadovoljstava, mi se svi i dalje kolektivno borimo za egzistencionalne i osnovne potrebe. Sedimo i gledamo kako se sve oko nas ruši. Sve ono u šta bi trebalo da imamo poverenja. Bilo kakva vrednost, sada više nema nikakv značaj u Srbiji. Da čorba bude gušća, pričao sam sa poznanicom iz Švedske, rodom odatle, i nakon čitavog našeg razgovora, ona i dalje nije mogla da shvati kako jedna država može da dozvoli da je mladi napuštaju. Njena reakcija prema tom saznanju, kako sam shvatio, je zapanjujuća i zabrinjavajuća.

"Ali Nikola, bez mladih, ne postoji država", napisala mi je.

I šta ja njoj mogu da kažem o Srbiji? O državi u kojoj je prava sreća ako se odseliš od roditelja pre četrdesete godine. Ili ikada.

O okruženju u kojem su mladi marginalizovani. Sva njihova kreativnost, volja i ambicija u potpunosti sasušena. O narodu kojem je prošlost uvek bila bitnija od budućnosti. Šta sam mogao da joj kažem, osim da joj pošaljem smajli.

Po treći put se vraćam na nas dvojicu koji sedimo, i pitamo se da li ćemo se ikada baviti stvarima koja su u skladu sa našim godinama, jer trenutno razmišljamo kako će nam biti u tridesetoj, a tada ćemo razmišljati šta smo sve mogli da uradimo u ovim. Pa u smehu rekosmo jedan drugome da ćemo skočiti sa mosta, ako se do tada ne ostvarimo.

A onda se setim da neki stvarno i skoče. Mada jedno je sigurno, ako ikada budem bio u prilici da odem odavde, verujte mi na reč, neću se ni okrenuti.

 

Odgovor svima koji bi da napuste Srbiju: Ako ideš, ne praviš od toga melodramu

Piše Predrag Ilić (MN profil korisnika pogledajte OVDE) 

 Izbor da odemo imamo svi, ali opravdanje da kukamo nema niko od nas. Dakle, skretanje za aerodrom je odmah posle Zmaja. Horgoš - samo pravo

 

Pre odgovora, i pre svega, da, Srbija jeste neuređeni parking, dobar samo za kratku pauzu na putovanju od Hamburga do Istanbula. Nema ovde perspektive, i tu se sa vama slažem. A dugo je neće ni biti. Političari nam obećavaju bolje sutra, samo još malo vode da protekne Dunavom i Savom, a standard nam je sve niži. Jeste, sve je to tako.

Ali, zašto ste, dobri i vredni ljudi, vi još uvek zaglibljeni u ovom blatištu? Kako to da već uveliko niste ostvarili sebe u nekoj kulturnoj, uređenoj državi u kojoj se rad ceni? Zar je moguće da ne znate da je skretanje za aerodrom odmah posle " Zmaja"? Horgoš je samo napred, auto-put je do tamo, brzo se stigne. Pasoš imate, i u njemu pečate sa putovanja do letovališta severne Grčke, Segedina, Temišvara. Možda čak i neki izlet do Beča. Autobusom.

Šta je, dakle, problem?

Lično, ne verujem da je problem u tome što ste studirali neisplativ fakultet dobrih osam godina. Niti verujem u to da Nemac ili Norvežanin prodavca u butiku može da nađe i negde bliže svojoj kući. Ne bih sad nekoga da uvredim, ali to što znate da strancu na engleskom ili nemačkom objasnite gde je Kalenić pijaca, to ne znači da vi zaista znate taj jezik. Ipak, samo hrabro, dragi zemljaci.

Ko je, dakle, hteo, davno je otišao iz Srbije. Kao konobar u Dubaiju, na postdiplomske studije u Bernu, vodoinstalater u Torontu, ili da igra košarku u NBA, kako god. Tamo su, rade, žive i muče svoju muku. Ono što im je nedostajalo u Srbiji, dobili su preko. Nešto su, sigurno, i izgubili. Ali su, za razliku od vas, stisli petlju i otišli.

Za razliku od vas, koji niste.

A tu ste, jer nikome preko niste potrebni. Vaša škola, vaše znanje i radno iskustvo jednostavno nikome preko ne znače ništa. Takvih kao vi ima po svetu na desetine miliona. Najbolji u svojim oblastima ne idu sami preko, njih zovu da dođu. Svi ostali mogu da probaju. Niko ih ne sprečava.

Zato, na kraju, da još jednom ponovim: da, država nam je čopor, ali niko ni vas ni mene ne tera da živimo u čoporu. Danas je ceo svet jedna avlija. Izvolite, dokažite se. Samo prestanite više da kukate kako je ovde grozno, znamo to svi dobro. Izbor da odemo imamo svi, ali opravdanje da kukamo nema niko od nas. Dakle, skretanje za aerodrom je odmah posle " Zmaja". Horgoš - samo pravo.

P.S. U Švedskoj radno vreme NIJE skraćeno na 6 sati dnevno, čisto da znate. Pitao sam Šveđane, kažu - glupost čista

 

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/moj-nedeljnik-polemika-ima-li-zivota-za-mlade-u-srbiji-i-da-li-oni-koji-odlaze-imaju-pravo-da-kukaju/

 

 

[zuti car]

Pravo da kuka ima svako a to da mladi treba da odu , treba , sto pre i da se ne okrenu .

[Natasa.]

Otiš'o je svak' ko valja.

[zuti car]

2 minutes ago, Natasa. рече

Otiš'o je svak' ko valja.

Pa ne bas ali velika vecina jeste . Oni koji valjaju a ostali su ucutkani i ne mogu nista da promene.

[Justin Waters]

Nema zivota za mlade ali oni koji rade na tome da odu, ili bi zeljeli da odu nemaju pravo da kukaju. Oni kojima se ne svidja u Srbiji, a zele da odu treba da zasucu rukave i odaberu neki od nacina za odlazak. Ima ih nekoliko: 

Najlaksi je americka lutrija - zeleni karton

Zemlje koje imaju imigracijski program poput Kanade, Australije, Novi Zeland, koji cilja na visoko obrazovani kadar. Mada ovdje najbolje prolaze oni s ponudom za posao nije nemoguce dobiti stalnu boravisnu i bez ponude. 

Ucenje nekog EU jezika, recimo njemackog. Njemacka je otvorila svoje trziste za sve profile do 2020 godine, gdje medicinari i dalje imaju olakasan put. Ucenje bilo kog drugog jezika (norveski, svedski, holandski itd.. i trazenje u nekoj drugoj zemlji ali se na ovaj nacin lakse zaposlajvaju visoko obrazovani. 

Ucenje madjarskog i sticanje madjarskog drzavljanstva na osnovu predaka rodjeni u AU. 

Zenidba/udaja.

Ko nije probao ni jedan od ovih nacina, ne bi trebao da kuka. 

[Wu]

Ја, рецимо, нисам отишао, а није ме никад ни привлачило  Додуше, мој посао је специфичан - преводилац за кинески. Шта да се ради, повремени послић овде, повремени послић тамо, имамо наше удружење па нас понекад зову и из дипломатије, и тако свашта нешто, десет година слободнострељаштва (ако се може тако рећи) у превођењу и предавању, и након дуже потраге, од прошле године - одличан посао (са стажом, осигурањем и сл.) у коме могу да се развијам и изван основне струке. Потрајало је, али ето, личи да је вредело и да вреди  А и не знам више да ли се 31 година рачуна у „младе“  али то је мање важно.

Оно што мене више брине је то што се чини да је кампања терања младих из земље организована, и занима ме да ли још неко има такав утисак. Није само масовно опредељење за бежанију, већ неко томе, стичем утисак, и диригује. Ево зашто ми се чини да је тако - иду избори, кандидовања, препуцавања, гомила глупости се непрестано излива са екрана. Коментари - професионална ботологија, СНС плаћа све у шеснаест, провидно позитивни (реално, смешни) коментари о Вучићу се нижу и нижу, сви једни друге лајкују, машинерија је у замаху. Види се организација (на зло, али организација). И онда шта бива - победи овај пробисвет, креће разбацивање са процентима и калкулацијама, АЛИ уместо тога - сви коментари, практично један до другог (Б92 сам читао, из чистог мазохизма), су у фазону: „јао, овде нема будућности“,  „децо, бежите колико вас ноге носе“,  „ја с поносом сутра предајем пасош у НН амбасаду и нећу се освртати“... итд. (неки се и понављају) а нема ниједног јединог бота да се диви Вучићу и његовом енормном... успеху. Нешто не верујем да су добили слободан дан. А коментари се нижу и прате једни друге на исти фазон на који то ботови и иначе раде.

Шта ви о томе кажете? Што стално терамо једни друге вани? Ја и даље озбиљно размишљам (а и активно трагамо породично већ пар месеци) за неким мањим имањцем и земљом на којој ћемо моћи мало да се одмарамо а мало да се ознојимо узгајајући штошта... опције постоје, али кад сви заврше менаџмент, права и економију, то је као и идеја да ЕУ нема алтернативу...

[Natasa.]

Ja sam baš ispala pi... što sam ostala ovde, ali ću podmladak od malih nogu indoktrinirati da pobegne odavde. Ali totalna ....., ne znam o čemu sam razmišljala dok je vreme bilo .

[Justin Waters]

7 minutes ago, Wu рече

Оно што мене више брине је то што се чини да је кампања терања младих из земље организована, и занима ме да ли још неко има такав утисак. Није само масовно опредељење за бежанију, већ неко томе, стичем утисак, и диригује. Ево зашто ми се чини да је тако - иду избори, кандидовања, препуцавања, гомила глупости се непрестано излива са екрана. Коментари - професионална ботологија, СНС плаћа све у шеснаест, провидно позитивни (реално, смешни) коментари о Вучићу се нижу и нижу, сви једни друге лајкују, машинерија је у замаху. Види се организација (на зло, али организација). И онда шта бива - победи овај пробисвет, креће разбацивање са процентима и калкулацијама, АЛИ уместо тога - сви коментари, практично један до другог (Б92 сам читао, из чистог мазохизма), су у фазону: „јао, овде нема будућности“,  „децо, бежите колико вас ноге носе“,  „ја с поносом сутра предајем пасош у НН амбасаду и нећу се освртати“... итд. (неки се и понављају) а нема ниједног јединог бота да се диви Вучићу и његовом енормном... успеху. Нешто не верујем да су добили слободан дан. А коментари се нижу и прате једни друге на исти фазон на који то ботови и иначе раде.

Vlastima odgovara odlazak. Sto manje ljudi u drzavi to je prvidno umanjena nezaposlenost, no odlazak mladih i onih malo starijih nije nikako povezan sa organizovanim odlaskom. 

 

9 minutes ago, Wu рече

Ја и даље озбиљно размишљам (а и активно трагамо породично већ пар месеци) за неким мањим имањцем и земљом на којој ћемо моћи мало да се одмарамо а мало да се ознојимо узгајајући штошта... опције постоје, али кад сви заврше менаџмент, права и економију, то је као и идеја да ЕУ нема алтернативу...

Ovo je jedna lijepa odluka koja se tice pojedinaca. Bilo je jednom jedna tema na forumu, zakljucci su da ova ideja nije za siroke mase i jos manje je rjesenje za nezaposlenost i odumiranje sela. Nema svako zemlju, a pogotovo ne finansija da plati neku zemlju koja vrijedi nesto, tj nalazi se pored puta, ima infrastrukturu itd...Asketski moze svako zivjeti i bilo gdje na vrhu Rudnika ili na obrncima Golije, to je vec nesto sasvim trece. 

[GeniusAtWork]

3 hours ago, Снежана рече

Ko je, dakle, hteo, davno je otišao iz Srbije. Kao konobar u Dubaiju, na postdiplomske studije u Bernu, vodoinstalater u Torontu, ili da igra košarku u NBA, kako god. Tamo su, rade, žive i muče svoju muku. Ono što im je nedostajalo u Srbiji, dobili su preko. Nešto su, sigurno, i izgubili. Ali su, za razliku od vas, stisli petlju i otišli.

Za razliku od vas, koji niste.

A tu ste, jer nikome preko niste potrebni. Vaša škola, vaše znanje i radno iskustvo jednostavno nikome preko ne znače ništa. Takvih kao vi ima po svetu na desetine miliona. Najbolji u svojim oblastima ne idu sami preko, njih zovu da dođu. Svi ostali mogu da probaju. Niko ih ne sprečava.

  Брутално и право у мету...

[Wu]

51 minutes ago, Justin Waters рече

Ovo je jedna lijepa odluka koja se tice pojedinaca. Bilo je jednom jedna tema na forumu, zakljucci su da ova ideja nije za siroke mase i jos manje je rjesenje za nezaposlenost i odumiranje sela. Nema svako zemlju, a pogotovo ne finansija da plati neku zemlju koja vrijedi nesto, tj nalazi se pored puta, ima infrastrukturu itd...Asketski moze svako zivjeti i bilo gdje na vrhu Rudnika ili na obrncima Golije, to je vec nesto sasvim trece. 

Их, какве црне финансије, не можемо ни 15000 да скупимо (и то је дуго-дуго-дугогодишња уштеђевина)... мислим, знам да многима ни то није изводљиво, али имања се продају и за 3000-4000 у селима која су чак и повезана с градовима (мада мало даље). А опет, људи раде за ситне новце па опет сматрају да кола (с бензином, оправкама, прегледима, регистрацијама...) нису луксуз, и за то увек имају, или за цигаре и глуварење на сплавовима и сличним местима где је пиво 300 кинти... све је релативно  наравно да се све то тиче појединца, него ето, треба да гледамо и да се између-појединачно подржавамо и дајемо идеје. А аскетизам је само за изузетне.

[Wu]

54 minutes ago, Justin Waters рече

Vlastima odgovara odlazak. Sto manje ljudi u drzavi to je prvidno umanjena nezaposlenost, no odlazak mladih i onih malo starijih nije nikako povezan sa organizovanim odlaskom.

Па да, значи морају да погурају мало  

[Ненад Р.]

Има и текако живота, а онима који би хтели да иду, нека иду слободно, али не иде да причају свашта о свом народу.

[19горан80]

подржавам све оне талентоване,надахнуте,вредне људе који нису могли да остваре своје амбиције у овој нашој предивној земљи али ако си већ отишао,"снашао" се,живиш онако како си одувек замишљао ,немој пљувати ("отишли су најбољи,остали су неспособни")по нама који делимо радост и тугу...искористи свој положај,учини нешто за свој народ,помози болесном и немоћном,немој нам набијати на нос да си већи србин од нас тиме што шерујеш на друштвеним мрежама успехе српских спортиста или остављаш коментаре пуне критика на свје и свја...ех да ми је знати шта ли се налази у главама свих оних блесавих интелектуалаца који напуштају своје "идеалне" земље и долазе у ову "несрећну" србију да чувају козе...

[Justin Waters]

8 minutes ago, Wu рече

Па да, значи морају да погурају мало  

Ma mogu oni da guraju koliko hoce, oni koji odose idu zato sto su odlucili ne zato sto im je neko sugerisao. Oni koji idu u sustini znaju kako se i odlazi, njima ne trebaju novinski clanci o 5000 evra plate u Norveskoj ili tako neki slicni clanci kao Svedska trazi radnu snagu, evo sta treba da uradite itd....

17 minutes ago, Wu рече

Их, какве црне финансије, не можемо ни 15000 да скупимо (и то је дуго-дуго-дугогодишња уштеђевина)... мислим, знам да многима ни то није изводљиво, али имања се продају и за 3000-4000 у селима која су чак и повезана с градовима (мада мало даље). А опет, људи раде за ситне новце па опет сматрају да кола (с бензином, оправкама, прегледима, регистрацијама...) нису луксуз, и за то увек имају, или за цигаре и глуварење на сплавовима и сличним местима где је пиво 300 кинти... све је релативно  наравно да се све то тиче појединца, него ето, треба да гледамо и да се између-појединачно подржавамо и дајемо идеје. А аскетизам је само за изузетне.

Sve zavisi ko se i s kakvim poslom bavi. Iscrpljujuci rad moze biti i kad si kasirka u supermarketu ili neki kopac na gradilistu, ili pak doktor u bolnici ili ekonomista u banci takvim nije potrebno da jos dodatno gube pola sata i sat u putu nego im je potrebnije da sto prije dodju kuci i odmore se. Na selu je lijepo zivjeti kad imas posao koji mozes komotno da radis od kuce ili radis neki laganica posao u gradu i onda opusteno putujes jos sat vremena do kuce. Opcija s nekim biznisom je takodjer vrlo pogodna, ali nasa sela su za biznis boze sacuvaj pogotovo ona razbacana i rastrkana po brdovitim predjelima. 

[Ignjatije]

1 hour ago, Wu рече

Додуше, мој посао је специфичан - преводилац за кинески.

Занимљиво.  

 

Благо теби када си успео да савладаш оне силне знакове и специфичан језик. Мени је енглески у школи био проблем. На добром си путу. Кинеска нација је нација будућности. Са познавањем тог језика верујем да имаш шансе у Србији и на Ex YU простору да нормално живиш, радиш и напредујеш.

 

Отишао бих привремено негде да радим када бих могао, у овим експлоатсторским неоколонијалним државама. Узео бих део отетог, али бих се вратио у Србију, нема шансе да бих могао да цео живот проведем у том хладном, себичном и безосећајном амбијенту, култури која је другачија од моје. Трајније решење би ми била Русија, где бих можда могао и да живим до пензије, али бих се после опет вратио у Србију, све зависо, нагађам само. Али да бих отишао на одређен период да радим то је сигирно.