Ima li života za mlade u Srbiji, i da li oni koji odlaze imaju "pravo da kukaju"

[Ћириличар]

Не знам колико је стање лоше у Србији што се тиче запослености младих ( 18-30 година ), али знам да су људи које лично познајем, ак оји су упорно и вриједно студирали, или почели радити ако нису отишли на студије, да се не жале и да имају посао ( или макар краткорочну сигурност ако не сталан посао са све осигурањем и да су пријављени ). Истина, неки долазе из привилегованих породица, јер су њихови родитељи стекли солидно "богатство", али опет и та дјеца богаташа које знам, и који су успјели, су заиста вриједно и упорно радила, као и дјеца пролетеријата.

Е сад, не знам да ли је ово, што је Тарзанија лијепо објаснила, дисторзија реалности микрокосмоса у мом случају, али у сваком случају, видјео сам да се може наћи посао, па макар за то требало и више година. Хебига, Балкан је такав да негдје мораш "одвезати пертле да би те могли извући из..." како би зарадио коју цркавицу, али таква је стварност. Али има солидан број случајева гдје се посао и фина зарада могу остварити и нормалним путем. Све на крају крајева зависи од сијасета различитих околности које утичу на појединца. Ето, имам два рођака, једног у Београду а другог на југу Србије. Овај у Београду је студирао једно 6-7 година, али чим је завршио факултет, у року од пола године је нашао посао у једној приватној фирми ( а прије тога је радио свакакве ситне послиће ), био је на пробном раду пар мјесеци, одрао се од посла и труда и лагано је примљен за стално са веома солидном платом ( јест да мора и даље радит као мазга, али зато се то и зове "посао" ). Са друге стране, овај са југа има још пар испита до краја факултета ког студира око 7 година мислим, али на југу нема могућности које има овај први. И шта ће? Учланио се у СНС ( не, нисмо се побили када сам му рекао да сам за ДЈБ ), трчкао за изборе за странку, зарадио који динар и сада се ангажовао да заврши факултет. Значи гура се, плива се у великом смеђем мору. Уз доста напора, али плива се.

Чини ми се да је стање у Србији ( а и на Балкану уопште ) такво да ми морамо уложити диспропорционално ( и неправедно ) више труда него наи вршњаци на Западу како бисмо било шта постигли. И сада, ако је неко спреман на те напоре и жртве, он ће остати, а ако неко није, нека оде. И то је то. У суштини, не можемо ми тражити западне стандарде сад и одмах, јер морамо бити свјесни окружења и земље у којој смо се родили. "Збогом Србијо јер видиш у Њемачкј/Шведској/Француској је много боље!". Да, у ЊЕМАЧКОЈ, ШВЕДСКОЈ И ФРАНЦУСКОЈ И ЧИТАВОМ ЗАПАДУ. Ми нисмо Запад, ми смо разрушена Источна Европа и морамо бити свјесни те чињенице, прихватити је и не плакати као бебе него искрено рећи себи да ли смо спремни на ринтање и магарчење у отаџбини или на ринтање за солидну плату у иностранству; те колик осмо спремни се потрудити за успијех у првом и другом случају и на основу тога донијети одлуку. Они који остану не би требало да кукају како је на Западу све супер и како су требали отићи и они да арбајтују ( јер ако тако мисле, што се одмах не покупе и не оду? ), а они који су отишли су платили једну другу цијену која је некима висока, а некима није ( одлазак из своје земље у страни народ другог менталитета. НЕкоме то супер падне, а некоме лоше ). Стално тако слушам своју старамајку када се дотакнемо наих финансија:"Е како је овај/онај крао током рата, па су сада главни, а види нас, што твој отац није? Што ми нисмо?". Нисмо јер нисмо били спремни на цијену која се морала платити за то - неморал, губитак части и образа у сопственим очима, ризик који незаконите радње носе са собом итд. Зато немамо шта да кукакмо, а нашим локалним моћницима признање да су своје послиће одрадили алал вера. Платили су ту високу цијену и неки од њих су добили високу добит због тога. Тачка.

У сваком случају, скоро све се може, само негдје лакше, негдје теже; негдје на један начин, негдје на други. Не можемо ми кукати како је супер у Шведској када ми нисмо Шведска. Србија је случај за себе и има своја правила која ћемо или прихватити или ћемо отићи из Србије. Е сад... веома је могуће да ја, пошто сам из БиХ, преоштро критикујем младе у Србији јер сам од малена навикао на теже услове него они, па имам мало чвршћу кожу гледе страха за будућност ( мислите да је Србија пропала у партократији, корупцији и лоповлуку? Бич плиз... У Србији се људи барем буне због корупције. Код нас се одмах почне расправљати колико се коме мора дати... ). Остављам и то као могућност, између осталог.

[dragisa]

Kad mi kazu da po svom narodu ne treba pljuvati meni se prevrne zeludac. To je kao kad bi imao dete bitangu ili recimo dilera a onda majka kaze moj Xyz je meni najbolji i uvek cu biti uz njega... Ne da ga treba pljuvati nego mu treba razlepiti samarcinu iz sve snage pa preci na kajs. 

 

Ko ne zeli da pogleda realnosti u oci i javno pljune ovo u sta smo se pretvorili on direktno radi u korist svoje sopstvene propasti. Tuzna strana svega je sto smo mi sami odgovorni i krivi za ovo stanje. Nasa podmitljivost lenjos poltronstvo egomanija i ostale gluposti su direktan krivac za ovo sto danas imamo. 

 

Upravo sad dolazi vreme kad treba pljuvati najvise ne bi li poltroni sarlatani i kvazimuda shvatila da je kraj... i da ako hoce imaju sansu da postanu veliki oci nacije ako samo malo mrdnu svoje bulje osim sto se samo dirkaju po naocarima, prave filozofske glimase i neprekidno glumataju.

[zuti car]

6 hours ago, Ненад. рече

Има и текако живота, а онима који би хтели да иду, нека иду слободно, али не иде да причају свашта о свом народу.

A sto ne ide ? Ako je narod prmitivan , zao i glup , onda to treba reci , istina se i onako ne moze sakriti

[zuti car]

4 hours ago, Ћириличар рече

. И то је то. У суштини, не можемо ми тражити западне стандарде сад и одмах, јер морамо бити свјесни окружења и земље у којој смо се родили. "Збогом Србијо јер видиш у Њемачкј/Шведској/Француској је много боље!". Да, у ЊЕМАЧКОЈ, ШВЕДСКОЈ И ФРАНЦУСКОЈ И ЧИТАВОМ ЗАПАДУ. Ми нисмо Запад, ми смо разрушена Источна Европа и морамо бити свјесни те чињенице, прихватити је и не плакати као бебе него искрено рећи себи да ли смо спремни на ринтање и магарчење у отаџбини или на ринтање за солидну плату у иностранству; те колик осмо спремни се потрудити за успијех у првом и другом случају и на основу тога донијети одлуку.

 

Poljska i ceska su bile takodje istocne, komunisticke ruine pa sad ljudi iz Sbije beze i tamo da rade. Oni zive pristojno i daleko su odmakli u odnosu na nas