Свети Архијерејски Сабор 2016. године

[lab_man]

1 hour ago, Ђорђе Р рече

Ово је невероватно, ако је истинито, и гласање чини апсурдним. Могли су одмах себи дати по десет гласова. Нико ту мени није јасан, ни ови што су то тражили, ни ови што су прихватили.

Ne vidim šta je tu čudno. Episkopi upravljaju sa po dve Eparhije, pa pošto su odgovorni za rad istih, normalno je da imaju sva prava i obaveze koje Eparhija donosi...

[Драгана Милошевић]

Е, сад!

И овакав распоред епархија је добар. Једино што би било океј је да од Архиепископије београдско - карловачке направе две или три епархије.

[Дејан]

Velike eparhije nisu funkcionalne, svakako da prija egu episkopa da ima veliku eparhiju, ali to nije u interesu nas laika, niti u interesu Crkve celokupne.

[александар живаљев]

2 hours ago, Драгана Милошевић рече

И овакав распоред епархија је добар.

Погледајмо упоредну ситуацију у Хрватској, која је у истовјетној демографској катастрофи као и Србија.  Тамо на мање од 3 700 000 католика има 16 бискупија (од тога једна унијатска) + војни ординијат +  сријемска бискупија у Србији која спада под Ђаковачко-осијечку метрополију . Шест нових бискупија је формирано у послиједњих 15 година (не рачунајући сријемску). У Србији (без Космета, како је вршен попис) има само 14 епархија на 6 000 000 православних, и то раније је нешто формирана милешевска, а у новије доба и ваљевска и крушевачка. СПЦ се одавно (Јурај Коларић у књизи Православље) приписује експанзионизам јер има много више епархија ван Србије, а у стварности владике живе у барокном систему, без ближег контакта са вјернима и свештенством. Посебно је трагична ситуација у градовима: на 9 свештеника Цркве Св. Марка долази 200 000 парохијана. Када би тако било рецимо у Црној Гори би укупно било 18 свештеника. У мојој Борчи (град Београд, епархија банатска), има четири пута мање свештеника него у Ваљеву, а о броју цркава и манастира да не говорим, иако је Борча бројнија становништвом и то знатно од Ваљева.

Овдје да не набрајам примјере Атинске архиепископије са 89 епархија, или 150 нових епархија у Руској цркви основаних за послиједњих 6 година.

 

 

[Драгана Милошевић]

Јасно ми је где гори, али да сваки град има свог еп. је претерано.

Отуд и моја реакција.

[александар живаљев]

 

САД РАДА ЛОНЧАР ИЗ фРАНКФУРТСКИХ ВЕСТИ ОДГОВАРА ЖЕЉКИ ЈЕВТИЋ НА ПРЕКЈУЧЕРАШЊИ ТЕКСТ.

КО ЈЕ ТАЈ АНАЛИТИЧАР ДРАШКО ЂЕНОВИЋ И ЂЕ ТО ПИШЕ "НА ИНТЕРНЕТУ" ДА ЈЕ ЕПАРХИЈА ЗХ ДУЖНА ПОД ХИПОТЕКОМ ПЕТ МИЛИОНА ДОЛАРА? ЗНАМ ДА СУ МОРАЛИ ДА ОДУСТАНУ ОД ФОНДА ЗА МНОГОДЈЕТНЕ ПОРОДИЦЕ "СВЕТИ ВУКАШИН КЛЕПАЧКИ", ДА ИМАЈУ ФИНАНСИЈСКЕ ПРОБЛЕМЕ, АЛИ ДА СУ БАШ "У ДУЖНИЧКОМ РОПСТВУ"?

И ДАЉЕ, КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА ЕПИСКОПИ НЕ ПЛАЋАЈУ УРЕДНО ПАТРИЈАРШИЈСКИ РАЗРЕЗ, У ЧЕМУ СЕ СЛАЖУ И ЖЕЉКА И ОВАЈ ЂЕНОВИЋ.

 

Utorak 24.05.2016.

20:11

R. Lončar - Vesti A

 

I manastiri u dužničkom ropstvu

Dok se iz neimenovanih izvora vrha SPC javnost zamajava pričama koliko koja eparhija duguje centralnoj crkvenoj kasi, te navodnim episkopskim friziranjem finansijskih izveštaja Svetom arhijerejskom saboru, koji je u toku, da bi što manje novca uplatili od obaveznog razreza za Patrijaršiju SPC, kriju se podaci o zaduženosti srpskih episkopija po bankama. Zbog toga preti opasnost da pojedine eparhije, parohije i manastiri, kako u Srbiji i bivšim jugoslovenskim republikama tako i u inostranstvu, upadnu u dužničko ropstvo jer nisu u mogućnosti da na vreme otplaćuju velike zajmove, kaže za "Vesti" verski analitičar Draško Đenović.

 

 

 

A. Čukić

Mnogo hteo, mogo započeo: Vladika Grigorije sa Miloradom Dodikom

- Ružno je to što većina vladika izbegava ili kasni u plaćanju patrijaršijskog razreza od tri odsto i što ima i onih koji ucenjuju rečima da će uplatiti kad i ostali dužnici izmire svoje obaveze, ali daleko je veće pitanje eparhijskih dugovanja bankama. Zbog takvog i sličnog lošeg poslovanja, neki episkopi su već smenjeni, pojedine Sabor premešta u druge episkopije, a njihovim naslednicima ostaju prazne kase i obaveza da vraćaju zajmove. O tome tek ponešto procuri u javnost, kao što je prošle godine bio slučaj u Eparhiji kanadskoj čije su parohije u ukupnom zbiru bankama dužne više od 10 miliona dolara. Patrijarh, koji je tad preuzeo da privremeno upravlja ovom episkopijom, posle smene vladike Georgija Đokića, bio je zapanjen iako su žiranti civili, članovi crkvene uprave i oni svojom ličnom imovinom garantuju otplatu kredita - podseća Đenović.

Atanasiju ostavio praznu kasu

- Pitanje je takođe šta će u amanet ostati nasledniku vladike Hrizostoma Jevića na episkopskoj katedri u Bijeljini, ukoliko on postane mitropolit dabrobosanski. Jer, episkop bihaćko-petrovački Atanasije Rakita žalio se na svog prethodnika Jevića da mu je ostavio i velike dugove i praznu eparhijsku kasu. O tome je Rakita svojevremeno obavestio više crkvene vlasti, a braću arhijereje molio da mu finansijski pomognu.

Najveći problem su, napominje on, višemilionski dugovi onih srpskih episkopija koje su radi kredita stavljale pod hipoteku crkvenu imovinu.

- Pojedini parosi ili igumani uz saglasnost nadležnog vladike, čak i sami ti episkopi, stavljali su pod hipoteku crkvene nepokretnosti, u nameri da unaprede materijalno stanje crkve. Neke od njih je sustigla loša procena i opšta ekonomska kriza, poput vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija Durića - priča Đenović.

A. Čukić

Episkop Grigorije je, smatra sagovornik Vesti, "nakon građanskog rata u Bosni i Hercegovini, mnogo hteo i mnogo započeo u želji da obnovi crkvene objekte, a pre svega da uveća živu crkvu i vrati izbegli narod".

 

- Otvarao je narodne kuhinje za sirotinju, svesrdno podržavao povećanje nataliteta i pomagao višedetne porodice, mlade ljude uvodio u preduzetništvo, talentovane školarce i ratnu siročad stipendirao, poljoprivrednicima pomagao da unaprede proizvodnju, slao znatnu pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji... Istovremeno je obnavljao porušene ili devastirane svetinje - podseća Đenović

Pošto sve to mnogo košta, dodaje on, "vladika je paralelno nastojao da obezbedi novac ulaganjem u različite poslove, a velikog biznisa nema bez velikog kredita".

Vladika Irinej ide u Kanadu?

Nije isključeno da se sa besparicom suoči i novi stalni episkop u Kanadi, za čiji tron nezvanično ima više kandidata. Kao favoriti slove vladika iz Australije Irinej Dobrijević i istočnoamerički Mitrofan Kodić koji se, inače, uz vladiku Hrizostoma Jevića, pominje još i kao kandidat za mitropolita u Sarajevu.

- Kao što se odranije može videti na internetu, njegova eparhija je zadužena oko pet miliona evra, zbog kredita je pod hipoteku stavljao crkvene nepokretnosti. Otuda društvenim mrežama kruži zajedljiva pošalica kako preti opasnost da će se pravoslavni Hercegovci uskoro Bogu moliti, venčavati i krštavati u svetoj Investment banci, a neki zlobnici su ga nazvali "episkop bankarsko-hipotekarni". Zato ne bi bilo iznenađenje da Grigorije posle ovog Sabora promeni eparhiju. Pominje se uveliko da je kandidat za Ameriku, a da je odbio Kanadu, kao i to da je Grigorijev prijatelj Milorad Dodik pre neki dan lobirao kod patrijarha da Durić postane mitropolit dabrobosanski - kaže Đenović.

Dug spisak dužnika

- Upućeni u finansijsko poslovanje srpskih crkvenih opština u Kanadi ranije su obelodanili, a to se može naći i na internetu, spisak da u Vaterlou crkva Svetog Đorđa ima dug od pet i po miliona dolara, da je crkva Sabora srpskih svetitelja dužna oko dva miliona, dok su u Kičineru crkva Svete Trojice i nova bogomolja u Kalgariju pojedinačno opterećene sa oko pola miliona dolara zajma. Crkva koja se gradi u Otavi već ima oko četiri miliona duga, crkva Svetog arhangela Mihaila u Vankuveru dužna je tri miliona dolara. Parohija u Ričmond Hilu u kojoj je paroh prota Vasilije Tomić, inače trenutni patrijarhov zamenik u Kanadi, ima blizu milion dolara duga, a crkvu još nisu ni počeli graditi - nabraja Draško Đenović.

 

[Dominika]

1 hour ago, александар живаљев рече

Погледајмо упоредну ситуацију у Хрватској, која је у истовјетној демографској катастрофи као и Србија.  Тамо на мање од 3 700 000 католика има 16 бискупија (од тога једна унијатска) + војни ординијат +  сријемска бискупија у Србији која спада под Ђаковачко-осијечку метрополију . Шест нових бискупија је формирано у послиједњих 15 година (не рачунајући сријемску). У Србији (без Космета, како је вршен попис) има само 14 епархија на 6 000 000 православних, и то раније је нешто формирана милешевска, а у новије доба и ваљевска и крушевачка. СПЦ се одавно (Јурај Коларић у књизи Православље) приписује експанзионизам јер има много више епархија ван Србије, а у стварности владике живе у барокном систему, без ближег контакта са вјернима и свештенством. Посебно је трагична ситуација у градовима: на 9 свештеника Цркве Св. Марка долази 200 000 парохијана. Када би тако било рецимо у Црној Гори би укупно било 18 свештеника. У мојој Борчи (град Београд, епархија банатска), има четири пута мање свештеника него у Ваљеву, а о броју цркава и манастира да не говорим, иако је Борча бројнија становништвом и то знатно од Ваљева.

Овдје да не набрајам примјере Атинске архиепископије са 89 епархија, или 150 нових епархија у Руској цркви основаних за послиједњих 6 година.

 

 

 

Слажем се потпуности.
Још могу да додам, да мени увек била чудна ова система (која постоји само у СПЦ) "неколико парохија у једној цркви" - значи, да једно цркви припада велики број верника, па људи имају даље најближу цркву (пошто распоред цркава је ређи). 

 

А колико цркава има у Борчи? Живи тамо моја фамиља (у ствари, многогодишњи пријатељи моје фамиље), знам за цркву св. Николе (која раније је била за Русине или Румуне, тако се мени чини), још има св. Луке али нисам сигурно да ли је то Борча... 

 

У вези епархије ниске, пре свега, има јако мало цркава у самом граду... То је влики проблем.. не знам унутрашњих ствари, али чини ми се, да владика Јован је био добар нишки епископ... Водио је неколико интересантних пројеката, у вези литургике - кад сам била у саборној цркви у Нишу на служби, баш се је ми  свиђало ...

[александар живаљев]

17 minutes ago, Dominika рече

А колико цркава има у Борчи?

Црква Преноса моштију Светог Николаја из 18. вијека и недавно адаптиран простор мале црквице Вазнесења (некада позната као Водице, дуго била у запуштенију) Обје су српске. Недавно је и на Овчанском путу саграђена српска црква Свете Петке, а старо село Овча има и румунску цркву изграђену у византијском стилу између два рата, кумовали краљ Александар и краљица Марија.

[lab_man]

gde nestadoše naši mali, slatki postovi sa teme...

[александар живаљев]

On 5/26/2016 at 13:41, lab_man рече

gde nestadoše naši mali, slatki postovi sa teme...

Десило се оно пуцање сервера у ноћи 25/26. мај, па многи коментари нијесу сачувани. Како је Сабор, у међувремену закључен, а појавили су се и неки озбиљни коментари, нпр. ђакона Ненада Илића и Александра Милојкова, мислим да би тему требало, колико-толико, заокружити и омогућити читаоцима, евентуалне нове коментаре.

Да прво, покушам да реконструишем, шта је било речено.

Поводом непровјерених тврдњи два листа да су владике Амфилохије, Јоаникије, Григорије и Теодосије, тражили, и под пријетњом напуштања Сабора, добили право на 2 гласа јер администрирају под још једном епархијом, развила се интересантна полемика

@ Ђорђа Р и @ Vedran-a, са једне и @lab-man-a, са друге стране. Прва двојица су доказивала да је таква пракса неприхватљива јер се ради о сабрању епископа, док је потоњи тврдио да је неприлично да неке епархије нијесу представљене на Сабору. Моја маленкост је истакла да не познаје канонско право по овом питању, али да ми се чини чудним да обудовела епархија, као у нашем случају Митрополија дабробосанска, буде представљена гласом на Сабору. На крају немамо поузданих података, да је"дуплог гласа" било на Сабору или не.

Новинари, највише Раде Драговић из Новости, су стално лицитирали повратком епископа Филарета у Милешеву, и то тим жешће, што је патријарх у јавном обраћању 19.05. одбацио ту могућност. У причу је уведен и Шешељ, па је, некако испало, да су Филарет и Шешељ, прешнији од Свеправославног сабора.

На Ћириловдан је званично објављено да је епископ нишки г Јован на лични захтијев разрешен дужности епархијско архијереја и стављен Сабору на располагање.

Неки коментатори су се на "Поукама" питали шта значи то "располагање". Због великог броја умировљених владика, заиста умјесно питање.

Један учесник форума је коментарисао да су "нишки бећари свештеници" однијели побједу. Сјећам се да сам ја изразио радост што је за администратора епархије нишке изабран владика Теодосије. Наиме, много се шпекулисало у медијима о његовом трајном преласку у Ниш. Мада би било достојних замјеника у епархији рашко- призренској, није добро да се уз стално позивање на останак и повратак на Космет, мијења сам владика.

Како су излазиле фотографије са богослужења у Придворном храму патријаршије, @Ђорђе Р је примјетио на њима умировљеног владику Атанасија, па је у доброј шали написао да ће владика у оквиру својих предавања испричати све оно што се одвија иза затворених врата.

Почели су и први "извјештаји" о попуњавању епархија. Мој "фаворит" за митрополита дабробосанског, епископ источноамерички Митрофан изабран је  за епископа канадског. Написао сам да га памтим као човјека снажне духовности још из времена када је био викар патријарха Германа, да ми је драго што ју је надопунио просвјетном дјелатношћу (једини редовни професор на БФ у Либертивилу) што ће моћи да настави и из Канаде. ЖИВИО НА МНОГАЈА ЉЕТА!

За новог епископа источноамеричког (имао сам ту више среће у ишчекивању) изабран је владика Иринеј Добријевић. Навео сам да је он, на неки начин, обједињавањем епархија у митрополилију АНЗ, добијеним споровима против расколника, завршио мисију у Аустралији, а ако ико способан је да коначно организује "српски лоби" у Америци.

@Vedran је с правом указао да је владика Иринеј учинио још пуно добрих дјела у Аустралији, а да је његов наслиједник Силуан у пуној мјери достојан. АКСИОС!

О будућем владици Силуану (од медија, испоставило се агенције Бета "прекрштеном" у "Силвана", доста говори интервју ваљевској ТВ, који је поставио @R2D2https://www.youtube.com/watch?v=I5aw60OAvyY

Медији су се, Раде Драговић, прописно обрукали измишљајући епархију "средњеамеричку", "враћајући" епископа жичког господина Јустина на тимочки трон итд.

На то је духовито реаговала @ Драгана Милошевић. @ Heruvim, који је и поставио тему рекао је да није било неких скандала, па да се прича може затворити. И онда је најзад, 26.05. стигло Саопштење о раду Светог Архијерејског Сабора, који сте вјерујем прочитали, али га доносим и овдје:

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора

26. Мај 2016 - 16:17

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Пећкој Патријаршији, Призрену и Београду од 14. до 25. маја 2016. године

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је у манастиру Пећкој Патријаршији саборним служењем свете архијерејске Литургије и призивом Светога Духа, а настављено у Призрену чином освећења обновљене призренске Богословије. Потом су, у Патријаршији српској у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја одржаване редовне саборске седнице. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим епископа шабачког Лаврентија, који није дошао на Сабор из оправданих разлога.

Најважнија тема овогодишњег заседања Сабора била је припрема за учествовање Српске Православне Цркве на Светом и Великом Сабору Православне Цркве, сазваном за јун ове године на острву Криту. У вези са тим предстојећим свеправославним Сабором Сабор архијерејâ Српске Православне Цркве је усвојио текст који изражава његов начелни став по свим кључним питањима о којима ће се расправљати и одлучивати на Великом Сабору.

Важна је такође одлука Сабора да се благовремено – а то значи што скорије – отпочне са припремама за прославу 800-годишњице самосталности Српске Православне Цркве (1219 – 2019), у сарадњи са органима Србије и Републике Српске и са свим релевантним научним и културним институцијама српског народа. У исто време Сабор је са задовољством примио на знање извештај митрополита црногорско-приморског Амфилохија о успешном току припремâ за прославу 1000-годишњице мученичке смрти светог Јована Владимира, краља српског, која ће се одржати у септембру ове године у Бару и на коју ће, поред Патријарха и епископâ Српске Православне Цркве, бити позвани и поглавари, односно високе делегације, свих Православних Цркава. Установљен је и орден светога краља Јована Владимира, који ће се додељивати исповедницима вере и страдалницима за веру.

Као и сваке претходне године, Сабор је разматрао питања црквене просвете, као и унутрашње и спољашње мисије Цркве уопште. Протојереј Гојко Перовић, досадашњи вршилац дужности ректора Богословије светог Петра Цетињског на Цетињу, изабран је за ректора исте Богословије. Библиотеци Српске Патријаршије у Београду признат је статус матичне библиотеке на целокупном подручју Српске Православне Цркве. Са жаљењем је констатовано да још, ту и тамо, има школа у којима се незаконито дискриминише верска настава, иако је општа слика из ове области веома повољна.

Констатовано је да су односи Српске Православне Цркве са сестринским Православним Црквама изузетно добри, потпуно у духу саборности и јединства Цркве, осим једног тужног изузетка – односâ са Румунском Патријаршијом, чији епископи и свештеници већ годинама, неканонски и небратољубиво, врше упаде у подручја јурисдикције Српске Православне Цркве у Источној Србији, посебно у Тимочкој крајини. После многих ранијих обраћања и апела, нажалост досад безуспешних, Сабор је поново позвао Румунску Цркву да сместа престане са овом цркворушилачком праксом; у противном, проблем ће бити изнет пред Свети и Велики Сабор Православне Цркве, а уколико и после Сабора таква антиканонска активност буде настављена, Српска Православна Црква ће – са искреним болом, али Цркве ради – бити приморана да прекине литургијско и канонско општење са Румунском Православном Црквом.

Односи са другим хришћанским Црквама и заједницама, као и са Јеврејском заједницом и Исламском заједницом Србије, традиционално су добри и коректни, што се, нажалост, никако не може рећи за односе са екстремистичким круговима  у Римокатоличкој Цркви у Хрватској и у Босни и Херцеговини, као ни за односе са таквим круговима у Исламској заједници Босне и Херцеговине и у Исламској заједници у Србији.

Однос Цркве и државе у Србији развија се у знаку добре воље и сарадње у условима одвојености Цркве и државе. Нарочито је важна подршка Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде како Српској Правосланвој Цркви тако и свим осталим традиционалним Црквама и верским заједницама. Сабор очекује да овом телу буде враћен статус Министарства верâ. Констатовано је да верска служба у Војсци Србије, као и у оружаним снагама Босне и Херцеговине, иде узлазном линијом.

Има, нажалост, и проблемâ и нерешених питања. Стога Сабор очекује да процес реституције неправедно одузете црквене имовине у Србији буде убрзан и у потпуности окончан. Сабор поново апелује на надлежне органе државе Србије да Цркви буду враћене матичне књиге, одузете још 1946. године, наводно ради преписивања. Исто тако, Сабор, по ко зна који пут, понавља свој став да посмртни остаци српског и светског великана, Николе Тесле, не заслужују да буду музејски експонат него да буду достојно сахрањени на одговарајућем месту поред храма Светог Саве на Врачару, као што су и Вук и Доситеј сахрањени пред Саборном црквом у Београду.

Саборски Оци су констатовали да је положај Српске Православне Цркве у јужној српској покрајини и даље изузетно тежак иако има знакова наде и поводâ за оптимизам, као што су несметани рад Богословије у Призрену и признавање имовинских права манастиру Високим Дечанима. Стање у региону је, нажалост, једнако обремењено потешкоћама и страдањима: у Хрватској усташоидни шовинисти харангирају против Српске Православне Цркве и српског народа; у босанско-херцеговачкој Федерацији на делу је стални притисак, све до отворене дискриминације; у Црној Гори се спрема закон који не само да не признаје Цркви статус и идентитет него јој прети отвореним прогоном, а њена власт Српску Православну Цркву проглашава за државног непријатеља број један, ваљда у духу свог „демократског и евроатлантског опредељења“; у Републици Македонији још трају монтирани процеси против aрхиепископа Јована и Охридске Архиепископије.

Сабор је, наравно, изразио солидарност и са свим православним и инославним хришћанима, као и муслиманима, који пате и гину на Блиском и Средњем Истоку. Исто тако, Сабор молитвено жели што скорији прекид бесмисленог сукоба међу једноверном и једнокрвном браћом у Украјини.

Одржана је заједничка седница Светог Архијерејског Сабора и Централног тела за изградњу Спомен-храма Светог Саве на Врачару и прихваћен је извештај о досадашњим радовима на унутрашњем уређењу Храма.

Саслушани су и примљени извештаји Светог Синода, Патријаршијског управног одбора, Великог црквеног суда, добротворне фондације „Човекољубље“, поклоничке агенције „Доброчинство“ и осталих централних црквених тела и установа, као и извештаји господе епископâ, о раду у протеклом извештајном периоду.

Делокруг рада Одбора за Јасеновац је проширен: он ће се убудуће бавити свим жртвама и страдањима Српске Цркве и српског народа у Другом светском рату.

На основу извештајâ из готово свих епархија, са жаљењем је установљено да „бела куга“, као грех и као национално самоубиство на одложени рок, све више хара у српском народу. Сабор стога позива свој верни народ на покајање и отрежњење.

Са жаљењем је примљен детаљни извештај о пожару у српској цркви Светог Саве у центру Њујорка.

Миливоје Новаковић, односно рашчињени јеромонах Максим, лажни артемијевски „хорепископ новобрдски и панонски“, искључен је из црквене заједнице.

За епископа упражњене Епархије канадске изабран је досадашњи епископ источноамерички Митрофан, за епископа источноамеричког досадашњи епископ аустралијско-новозеландски Иринеј, а за епископа аустралијско-новозеландскога протосинђел Силуан (Мракић), сабрат манастира Пустиње у Епархији ваљевској.

За викарног епископа у Епархији црногорско-приморској, са титулом „епископ диоклијски“, изабран је архимандрит Кирило (Бојовић), тренутно ангажован у Епархији буеносаиреској и јужноцентралноамеричкој.

Досадашњи епископ нишки Јован је по молби разрешен дужности епархијског архијереја. За администратора Епархије нишке изабран је епископ рашко-призренски Теодосије, док администратор Епархије дабробосанске и даље остаје епископ захумско-херцеговачки Григорије, а администратор Епархије милешевске епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу епископи бачки Иринеј, жички Јустин, далматински Фотије и рашко-призренски Теодосије, а чланови заменици митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ шабачки Лаврентије.

Доставља: епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве

Прије Саопштења Сабора, бањалучке "Независне новине", донијеле су вијест да је владика Григорије одбио избор на трон митрополита дабробосанских, са образложењем да има своју епархију. Послије Саопштења исту информацију доносе "Вечерње новости", опет Раде Драговић, који је иначе све вријеме навијао за избор владике ЗТ Хризостома за Сарајево.

 

[александар живаљев]

ФБ СТАТУС АЛЕКСАНДРА МИЛОЈКОВА, КАТИХЕКТЕ ЗЕМУНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ И ДОКТОРАНДА БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА:

Из саопштења Светог архијерејског сабора СПЦ (о верској настави):

„Са жаљењем је констатовано да још, ту и тамо, има школа у којима се незаконито дискриминише верска настава, иако је општа слика из ове области веома повољна.“

Драги наши архијереји:

– ту и тамо, мимо свих закона и демократске праксе, наставници верске наставе немају право на стални радни однос – само зато што предају верску наставу. То значи, да су, ту и тамо, дискриминисани а да Ви оваквим ставом, ту и тамо, не хајете због тога;

– ту и тамо, мало, мало па мутант комуноидни вирус обузме неког из Министарства просвете, те крену са кампањом поновног избацивања верске наставе из српских школа;

– ту и тамо, за петнаест година још нисмо направили ваљане уџбенике;

– ту и тамо, још немамо квалитетан план и програм;

– ту и тамо, верска настава опстаје и ђаци је воле искључиво због труда и ентузијазма обичних смртника – наставника верске наставе.

Ту и тамо, има тога још… ко има очи да види и уши да чује и коме „есхатон“ није заслепио још увек постојећу, досадну историју.

 

 

 

[александар живаљев]

ФБ ОБЈАВА ЂАКОНА НЕНАДА ИЛИЋА

Прође и овогодишње заседање Светог Архијерејског Сабора наше цркве. Хвала Богу без неких нових неумесних атракција и скандала које су прижељкивали медији. Сем наравно традиционалног исфорсираног пописа возног парка владика. Али и без неких вести о решавању нагомиланих проблема нашег црквеног живота.

 

У саопштењу издатом после Сабора речено је да је најважнија тема овогодишњег заседања Сабора била припрема за учествовање Српске Православне Цркве на Светом и Великом Сабору Православне Цркве, сазваном за јун ове године на острву Крит.

Пише и:

„У вези са тим предстојећим свеправославним Сабором Сабор архијерејâ Српске Православне Цркве је усвојио текст који изражава његов начелни став по свим кључним питањима о којима ће се расправљати и одлучивати на Великом Сабору.“

И толико…

Чекамо још нешто конкретније о овој важној теми , али ево прође скоро недељу дана – и ништа.

Што бре, оци наши, не издасте и нешто конкретније о том тексту који изражава ваш „начелни став“?

Зар не видите да се црквени народ скоро поби око различитих тумачења шта се може очекивати од Великог Сабора. Зар је тај текст толико тајанствен? Или сте можда одлучили да тамо и нећете износити никакво мишљење. С обзиром на наше тренутно стање, злобници би рекли – можда је тако и најбоље.

Ако већ као Црква, осим преко епископа са којима нисмо много о томе разговарали, нисмо учествовали ни на који начин у састављању тог текста можда минимум саборности тражи да макар знамо с чим идете на Крит?

Овако остаје да се шачица ситне свештеничке бораније и упућенијих верника, без краја и конца расправља са многима острашћеним и узбуњеним и да их умирује, изражавајући наду да ће тамо ипак Дух Свети урадити своје. И да објашњава да ако нешто не буде како треба увек имамо могућност да не прихватимо неправославне закључке.

Можда би ипак било у реду да тај текст из области тајне за упућене постане својина Цркве. Да знамо шта ћете у наше име тамо говорити.

Или нећете ништа говорити? Као што не говорите ни нама.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)

---

[Ведран*]

33 minutes ago, александар живаљев рече

Да прво, покушам да реконструишем, шта је било речено.

Каква реконструкција! Све речено с много мање речи.

[александар живаљев]

Биографија архимандрита Силуана (Мракића), изабраног Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске

4. Јун 2016 - 16:01

Архимандрит мр Силуан (Мракић), у цивилу Александар, потиче из побожне и благочестиве херцеговачке породице Мракића из завалског засеока Будим До, Требињског среза.

Рођен је на Светог Мојсија Боговидца, 17. септембра 1979. године, у Сиднеју (Аустралија), од оца Вељка и мајке Јање (рођ. Вукановић), а крштен је исте године у цркви Светог Николе у Блектауну, Сиднеј.

У Сиднеју завршава основну (Parramatta Primary School) и средњу школу (Author Phillip High School). Богословију Светог Петра Цетињског уписује 1995. године, по благослову тадашњег Епископа за Аустралију и Нови Зеланд г. Луке (Ковачевића). По завршетку богословије 2003. године, по благослову тадашњег Епископа за Аустралију и Нови Зеланд г. Никанора (Богуновића), уписује Богословски институт Православног богословског факултета у Београду, на којем дипломира 2005. године.

После завршетка Богословског института у Београду, враћа се у Аустралију где постаје искушеник у манастиру Светог Саве Нови Каленић код Канбере, код тадашњег Епископа за Аустралију и Нови Зеланд г. Милутина (Кнежевића). У том својству, на предлог епископа Милутина, 2006. године одлази на послушање у нововаспостављену Епархију ваљевску. Убрзо потом, наставља своје богословско усавршавање у Русији уписом студија на Московској духовној академији у Лаври Светог Сергија - Сергијев Посад (Московская Духовная Академия в Троице-Сергиевой Лавре – Сергиев Посад).

На другој години студија, 2007–2008. академске године, награђен је стипендијом Патријарха Алексија Првог за одличне академске резултате. По дипломирању на Московској духовној академији 2009. године, наставља научно усавршавање при овој високообразовној установи, писањем кандидатске дисертације - научног рада из сфере православне хришћанске антропологије на тему "Антропологија Преподобног Јустина Поповића". Дисертацију успешно брани крајем 2010. године пред дванаесточланом комисијом, у чијем је саставу био као стручни рецензент и Епископ умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић). Одбраном рада добија високо богословско-научно звање Руске Православне Цркве - кандидат богословља.

Архијерејском десницом Епископа ваљевског г. Милутина, замонашен је у чин мале схиме 18. децембра 2010. године, на дан Светог Саве Освећеног, у манастиру Ваведења Пресвете Богородице - Пустиња. Наредног дана, 19. децембра, на празник Светог Николаја Мириликијског Чудотворца, поред моштију Светог Николаја Српског у Лелићу, рукоположен је у чин јерођакона.

По благослову епископа Милутина, уписује 2012. године магистарске студије на Грчком богословском факултету Светог Андреја Првозваног (St Andrew’s Greek Orthodox Theological College) под јурисдикцијом Васељенске Патријаршије у родном граду Сиднеју (Аустралија). Своје студије крунише радом из области патрологије са тезом "Осврт на нове критике неопатристичке синтезе: увиди из Оца Јустина Поповића".

После завршетка студија, епископ Милутин рукополаже оца Силуана на дан Светих Архангела у манастиру Ћелије, 21. новембра 2014. године, поред моштију Преподобног Јустина Новог, у свештени чин јеромонаха. На празник Светог Николаја Мириликијског Чудотворца исте године, епископ Милутин одликује јеромонаха Силуана звањем протосинђела. Крајем 2015. године, епископ Милутин поставља оца Силуана за архијерејског намесника првог ваљевског. На тој дужности га затиче избор за Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске на редовном мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2016. Лета Господњег.

Поред српског језика, течно говори руски и енглески.

Извор: Епархија ваљевска

[александар живаљев]

1 minute ago, александар живаљев рече

изабраног Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске

Ако Бог да новоизабрани епископ Силуан, биће и први МИТРОПОЛИТ аустралијско-новозеландски. То што сада није одмах изабран за митрополита, вјероватно је посљедица чињенице да би, као најмлађи, одмах заузео четврто мјесто по рангу у СПЦ. А то, наравно, не би била никаква његова грешка, него плод опирања да се више катедри у нашој помјесној цркви уздигне у ранг митрополије.

Претпостављам да је то и један од разлога што није изабран митрополит дабробосански, јер би он одмах био "претпостављен", по годинама службе старијем епископу бањалучком Преосвећеном Јефрему. Поред тога, страни представници су навикли да сарајевског митрополита сматрају "старјешином" СПЦ у БиХ, заобилазећи патријарха и Синод (видјети својевремено писмо америчког амбасадора Блаженопочившем митрополиту Николају у коме изражава противљење изградњи цркве у Сребреници, дакле на подручју зворничко-тузланске епархије). Зар није боље да у БиХ дјелују у пуном смислу двије митрополије: дабробосанска и бањалучка, а да Епископским савјетом СПЦ у БиХ предсједава старији по годинама службе митрополит?

Свештени Сабор је добро отпочео припреме за обиљежавање 800 годишњице аутокефалности СПЦ, али би у склопу и поводом тог јубилеја, требало да се добије и пречишћени текст Устава Цркве и обнове старе или успоставе нове митрополије.