"da te poštedi Hristos Bog"

[PredragVId]

1 hour ago, Arsenija рече

Covek tako trazi smisao , tumara levo - desno ... nekako ga nadje , ni sam ne zna kako ... I posle stvarno ne zna sta da radi ... Razmisljajte o tome ... Sta da radi covek koji je pronasao smisao ? To su muke , draga Braco i Sestre , to su muke ... a ne literatura ... To je zivot ... To je podvig ! Carstvo bozije se ne zadobija znanjem ...nego podvigom ... Kakvim sad podvigom ... Ooooo ... tesko nama , tesko nama ...

Беседа о тражењу смисла живота

Да помогнем:

"Господе научи ме заповестима Твојим, Владико уразуми ме заповестима Твојим, Свети просветли ме заповестима Твојим. Милост је Твоја до века. Дела руку Твојих не презри. Теби приличи хвала, Теби приличи песма, Теби слава прилчи Оцу и Сину и Светому Духу сада и увек и у векове векова амин." - из молитве "Удостој нас Господе"  која се једина чита и на Јутарњој и на Вечерњој, толико је битна - дакле знање, па подвиг и спознаја па затим  Арсо, просвећење - тим редом. Милост је Твоја до века. - каже јер на својим грешкама (и на туђим!) се најбоље учи.

Ту је реч о умном мисаоном жртвенику (па и пламе ако погледамо на жртвенику има три боја)- још ту се води битка Раја и Пакла - добра и зла. Из земаљске, тренутног угла гледања Рај и Пакао су стања душе. Рај или Руј значи нешто рујно, раздрагано, радосно. А пакао - па - као,  па као ово па као оно. (вуала) Кривудаво и лукаво Пут изговора. Змијски са отровом лукавства у шупљем и подмуклом зубу (чувам змије па знам). Будите мудри као змије и безазлени као голубови - усхићен поручује првоврховни апстол. - имајте отров као змије, али два отровна зуба подвијте ка унутра (будите у приправности да Уједете Христа ради) Споља будите као деца безазлени голубови а унутра мудри (умни, ум Христов стекните) - јер гле ум се у разуму скрива. Гле, Ум Хритов по мери наше пуноће узрастања у Христу, разум на основу личног опита и срце чисто саздајмо у нама - просветљено. Баш као Љубав - Вера - Нада. Најмања је нада - па Вера - и она у којој се све то чува Љубав. Која храни и веру и наду. Баш као однос Ум - Разум - Срце! Господ је дошао - смрскао главу змије. Смрскао (победио) наш лични (троми, лењи)) ум и подучио нас (усадио нам) ум Христов. Сличан је и однос Отац - Син - Дух Свети. Дакле однос Знање - Спознаја (Уразумљење) - Просветљење. На овим (универзалним) односима је саздан читав Универзум. На овом Умном мисаоном жртвенику (који је Христос) почива читава Царевина (васељена - Василевс значи цар). Када пронађеш смисао живота (Христа) следи (дуга и мукотрпна спознаја до крви) Уразумљење  па тек онда Просветљење - изсијавање Ума кроз нови Божански Разум - у чистом Срцу. Е сад у пракси постоје разне технике увођења ума у срце. И налажења места где га треба поставити: слично као жаруљи у сијалици). Па после треба пустити струју, треба Ум са доње стране (одоздо) увести у срце. Као што се у мору ваздух одоздо мора увести у плутајући суд (тада, ако ум изађе изнад на површину - ето Титаника - ето потапања;  али Арсо на грешкама се најбоље учи). И после тога долази просветљење. Монтирали смо целу расвету - упалили сијалицу - Нахранили смо душу - и достојно се причестили (читај просветлили).  Ето јел нешто од овога ушло под твој шарени шеширић? (опрости на малој шаљивој опаски) О томе нам много говоре Свети оци. О томе нам и Господ говори у Јеванђељима на још лепши (најлепши) и доступнији начин. Само треба да му верујемо и да не преиспитујемо превише, док (не спознамо) и док се и сами не просветимо, - дакле, док се и сами не уверимо. А са тим треба живети (што рече мало пре ти Ђорђу Р. - са Богом у срцу човеку није лако) Међутим, у то њихово време светих отаца није било сијалица, струје. компјутера. Данас је лакше да се схвати Бог - јер преко ових људских творевина доста тога се да схватити. Али квалитет енергије, фине електрине (божанске енергије) коју спомиње Свети Владика Николај Велимировић (који се данас слави), дакле квалитет електрине и створене струје није исти. Енергија електричне струје - магнетног зрачења - ултра нано зрачења (па чак и енергија видљиве светлости) нису ништа наспрам нетварне сабеспочетне бесплатне енергије Божије благодати која храни и напаја људску душу по хијерархији Отац - Син - Дух Свети, и коју смо до сад дотицали и објанили. дакле Божија благодат (је природна без почетка - сабеспочетна) и она се од Оца Рађа у Сину (у другом Адаму а адам на хебрејском значи човек. Дакле Божија благодат рођена наспрам људске створене (произведене  енергије). Јер Бог је човека обдарио да буде творац - стваратељ. И човек све више постаје као Бог. Али човек не може да постане Бог јер он не може да створи ништа природно већ само вештачко. Бог нам даје оно што је његово а човек оно што је природно (Божије) гвожђе, силицијим, бакар,... претвара у створену енергију. Али ко је као Бог -- хеб. Михајло(арханђел држи теразије у руци). Дакле вага се у нама однос (Човек лево - Бог десно) . И пошто време (напредак науке) не можемо зауставити Арсо, то се човечанство више нагиње у лево ка творевини. Међутим! овај однос је иначе и наш лични унутрашњи однос добра и зла, Творца и твари. То је као када би ти направила телевизор а телевизор би се временом трудио да те победи! (што се управо и најчешће дешава у односу твар - творац). Међутим творевину можемо и вратити Творцу једино кроз служење Богу (јер створено то јест твар не можемо опет претворити у Божанску благодатну снергију), то јест наука може и да служи цркви (Богу). Рецимо за озвучење у цркви, за сајт pouke.org, за духовне филмове и духовну музику и много тога другог. Али пошто све у природи временом тежи узрастању (као биљка из семена). Тако и добро (ако је посејано) узраста. Али исто тако и зло које постоји у бићима узраста. Али, само када је огрејано Сунцем Правде. (дакле кад има повољних услова за  то). Ето, у апостолима је узрастало и учвршћивало се добро а у Јуди зло - и то у исто време! Док је у то време, (да се подсетимо), у свету владало зло (материјални Римски поглед на свет) а добро се умањивало (духовно се запостаљало). Данас се, пак, мисаоно зло (виртуална створења - творевина) увећава а добра духовна (црквена - Христова) се смањују до бола. Смањује се породично традиционално наслеђе (духовно наслеђе) - јер породица је Мала црква, (основа црквеног учења зида се на Браку). Наспрам безбрачног каменог хедонизма. Све до пројаве Страшно суда. Дакле до прелести, пада Сатане - Данице ("прво и првобитно просветљеног") у Ад. А када се то дешава? Па кад све створи (човек - први Адам) па када буде хтео и да надвлада своју Божанску природу. (јер и он је "створени" од Божије руке - створен по лику Божијем само безтелесан (дакле уман) не заборавимо и то!) И ето самоубиства, ето Јудине издаје, ето 40 сребреника (Ето телесног роба - јер сатана је од себе направио телесног роба - 40 сребреника је новчана накнада за убијеног туђег роба, пих). А када то? Када сви буду лежали а машине их буду одмењивале. Значи живот без знања, без спознаје и уразумљења, без просветљења. Тама Адска. Није светлосна но духовна тама, сестро. И кад дођу искушења, ето прелести, ето Пакла, ето сумпора покварених јаја (јер јаје при распаду производи сумпор). Вуала. А јаје је симбол Васкрсења: Јаког духа затвореног у танко и ломљиво крхко тело. При сваком ударцу! Дакле богатимо се Духом Светим. Христос Васкрсе!!

[Milan Nikolic]

Мурамасо,

Веруј ми да ништа то није проблем. Истински проблем је у нашем губљењу смисла, а то долази од сталног дезинформисања и онога, како беше то хришћани кажу, заборавио сам. Обично се каже због брбљања. (Сетих се, празнословље.)

 

Укратко, лупетањем глупости створићемо поремећај нечега што се тиче наше физичке и духовне стварности, у нечему што нас све повезује кроз животну стварност. Толико информација које не значе ништа, затрпаће нас и разградити нас као што црна рупа распрши сваку уређеност. Тај прах и пепео, претварање поновно у ,,земљу'', то труљење - е ако то мислиш да је супер, да је нешто супротно од, како кажеш покорности и гмизања, онда... брате не знам шта да ти кажем.

 

У теологији већ постоји право објашњење за такве теоретичаре као што си ти. Можете остварити праву правцату слободу тиме што ћете извршити самоубиство. Такође, реч је о слободи која има смисла као слобода коју имају хришћани, али ту постоји суштинска разлика коју морамо проживети да бисмо одлучили једно или друго.

 

Џаба да ти неко објашњава. Желим ти срећу, а срећа је повезана са Богом јер је по квантној механици све последица случајности, а хришћанин треба да верује да је Бог уметник вероватноће.

[Драгана Милошевић]

Џаба је ишта говорити Василију, јер је на сваки одговор спреман да удари контру.

Човекољубље + праштање - ЉУБАВ

[Deja Vu]

15 hours ago, Јелена011 рече

Deja Vu, tesko se Srbi odricu Boga koji kaznjava, nazalost tako smo i primili neku mesavinu paganstva i hruscanstva. Bog kaznjava je uteha za one koji se "muce" cinjenjem "dobra" koje inace ne bi uradili da nema te zaprecene kazne.

Nema to veze sa Srbima to je prisutno kod 90% hriscana sirom sveta, a najvise je uzela maha kod katolika i protestanata, a da su ti katolici te stavove usvojili od Kartaginskih otaca koja znacaj daju juridici, pravu, Bogu kao sudiji, zakonodavcu, politicaru, za razliku od ovih nasih Kapadokijskih koji znacaj davaju ontologiji i metafizici i od prava se gnusaju. Svakako za to je zasluzna profesija istih jer su kartaginjani bili pravnici, a kapadokijski oci grcki filozofi. 

4 hours ago, Ђорђе Р рече

Хоћеш да кажеш да Бог није Судија?

По православљу јесте. Све друго је удаљавање од православља, од вере коју су нам пренели апостоли и оци, од вере која нам је остала преко Благе вести.

Da, nije sudija u ovom nasem zemaljskom smislu, jer davanje Bogu atribut sudije je staro koliko i covecanstvo i to su davali jos ovi iz Vavilona i Egipta svojim bogovima i nema toliko veze sa religijom nego vise sa politikom i teznjom vladara da opravdaju sopstvenu vlast, ali da ne duzim dalje. 

Bog nikome ne sudi nista, nego covek sam sebi presudjuje birajuci kako ce da postoji i koji ce identitet imati. Sve one paklene muke ne dolaze od Boga koji je vodeci se nekim pravnim normama presudio gresniku da bi eto zadovoljio pravdu, nego dolaze od samog coveka kome smeta Bog i Njegova ljubav prema njemu. 

Zamisli da si na jednom mestu sa svim ljudima koje nikad nisi voleo, da li mislis da bi se osecao prijatno ili bi nesto gorelo u tebi, nekakav bes i mrznja? Ako Bog tebe i sve te ljude stavi na jedno mesto, ne lici li to nekako na presudu?  

Jer Bog tezi da obuhvati citavu tvorevinu i napravi zajednicu sa njom znaci da nista nijedan atom, kamen, celija, zivo bice, ne bude izvan toga i da ode u nepostojanje, pa kada obuhvati tu tvorevinu i uvede je u novi nacin postojanja koji je vecan, e onda ce svi ljudi biti tu, svesni jedni drugih i Boga bez ikakvog razvajanja bilo prostornog bilo vremenskog. Kako ce to tacno da izgleda videcemo, ali poenta je da cemo biti svesni postojanja svakog coveka koji je ikada postojao i da cemo moci sa svakim od njih graditi zajednicu i da ce svaki od njih imati odnos sa nama i ispoljavati emocije kojih cemo isto biti svesni, pa ce tako nekima smetati sto ih voli neko koga su mrzeli ili sto ih Bog voli. Slikovito, Bog se prikazuje kao vatra, sunce koja nekog greje a nekog pece. Ta vatra je njegova ljubav i ta vatra ce se osecati bukvalno svuda, iz zemlje, u vazduhu i nekima ce biti topla, a nekima teska muka. Kao u onoj pesmi ''love is in the air''

[Deja Vu]

9 minutes ago, Драгана Милошевић рече

Џаба је ишта говорити Василију, јер је на сваки одговор спреман да удари контру.

Pa zato sto troluje i sve sto pise nije bas ozbiljno. 

[Ђорђе Р]

13 minutes ago, Deja Vu рече

Da, nije sudija u ovom nasem zemaljskom smislu, jer davanje Bogu atribut sudije je staro koliko i covecanstvo i to su davali jos ovi iz Vavilona i Egipta svojim bogovima i nema veze sa religijom nego vise sa politikom i teznjom vladara da opravdaju sopstvenu vlast, ali da ne duzim dalje. 

Bog nikome ne sudi nista, nego covek sam sebi presudjuje birajuci kako ce da postoji i koji ce identitet imati. Sve one paklene muke ne dolaze od Boga koji je vodeci se nekim pravnim normama presudio gresniku da bi eto zadovoljio pravdu, nego dolaze od samog coveka kome smeta Bog i Njegova ljubav prema njemu. 

Zamisli da si na jednom mestu sa svim ljudima koje nikad nisi voleo, da li mislis da bi se osecao prijatno ili bi nesto gorelo u tebi, nekakav bes i mrznja? Ako Bog tebe i sve te ljude stavi na jedno mesto, ne lici li to nekako na presudu?  

Jer Bog tezi da obuhvati citavu tvorevinu i napravi zajednicu sa njom znaci da nista nijedan atom, kamen, celija, zivo bice, ne bude izvan toga i da ode u nepostojanje, pa kada obuhvati tu tvorevinu i uvede je u novi nacin postojanja koji je vecan, e onda ce svi ljudi biti tu, svesni jedni drugih i Boga bez ikakvog razvajanja bilo prostornog bilo vremenskog. Kako ce to tacno da izgleda videcemo, ali poenta je da cemo biti svesni postojanja svakog coveka koji je ikada postojao i da cemo moci sa svakim od njih graditi zajednicu i da ce svaki od njih imati odnos sa nama i ispoljavati emocije kojih cemo isto biti svesni, pa ce tako nekima smetati sto ih voli neko koga su mrzeli ili sto ih Bog voli. Slikovito, Bog se prikazuje kao vatra, sunce koja nekog greje a nekog pece. Ta vatra je njegova ljubav i ta vatra ce se osecati bukvalno svuda, iz zemlje, u vazduhu i nekima ce biti topla, a nekima teska muka. Kao u onoj pesmi ''love is in the air''

Запетљао си се и свашта измешао. Бог јесте Судија, ако си православан, тј. ако исповедаш веру као што исповедају православни. То што православни исповедају налази се у Симболу вере. Ако мењаш Симбол вере, онда излазиш из православног исповедања, из заједнице звана Православна црква.

Бог ће одлучити где ће ко, а то је улога судије. Ако Бог не одлучује, ко одлучује? Мада ја мислим да ти кажеш да ћемо сви на исто место у вечности, што ће за неког бити пакао, а за неког рај. Само то није вера која нам је предата од апостола и отаца цркве, а коју ми називамо православна вера.

 

[Milan Nikolic]

Али ко ће разумети Суд Божији? Не вреди о томе говорити.

 

То је таква слобода и таква љубав да не вреди дефинисати.

[Срђан Шијакињић]

Моје мишљење је да Бог јесте судија, али не у смислу коју та реч има у говору. Судија, у људском друштву, је неко ко упоређује одређено стање или понашање са задатом нормом и на основу резултата тог упоређивања евентуално изриче казну. Онај кога такав судија осуди на казну, може и даље бити несвестан своје грешке, може бити уверен у своју невиност иако је крив, тако да казна представља нешто наметнуто споља, последицу односа који судија (и друштво које судија представља) има према делу за које се суди, а не последицу односа који сам осуђеник има према делу које је учинио. Са друге стране, рећи за Бога да је судија је слично као рећи за савест да је судија, тако и рећи за Бога да кажњава је као рећи за савест да је казнила човека. Бог и савест су овом случају критеријуми, који служе да човек саглада себе у односу према њима, а Божија "казна" би онда била оно стање у којем се човек налази пошто сагледа свој однос са Богом и Истином. Тако да Бог није судија који ће на основу неких критеријума одредити казну која ће бити нека акција споља, већ је Бог судија утолико што је Он сам једини критеријум, у поређењу са којим ће сваки човек да истинито сагледа себе  и истину о свим стварима и постојању уопште, и у односу на то да се осећа награђено или кажњено.

[Драгана Милошевић]

Окет. Свако од нас има различито поимање Бога, јер смо на различитом духовном узрасту.

[Deja Vu]

3 minutes ago, Ђорђе Р рече

Запетљао си се и свашта измешао. Бог јесте Судија, ако си православан, тј. ако исповедаш веру као што исповедају православни. То што православни исповедају налази се у Симболу вере. Ако мењаш Симбол вере, онда излазиш из православног исповедања, из заједнице звана Православна црква.

Бог ће одлучити где ће ко, а то је улога судије. Ако Бог не одлучује, ко одлучује? Мада ја мислим да ти кажеш да ћемо сви на исто место у вечности, што ће за неког бити пакао, а за неког рај. Само то није вера која нам је предата од апостола и отаца цркве, а коју ми називамо православна вера.

 

Sve bi to bilo tacno da je hriscanstvo zasnovano samo na Simbolu Veru bez ikakvog objasnjenja istog i da nema osnovne metafizicke iskaze o Bogu, tvorevini i njihovom odnosu. 

[Џуманџи]

Истина је само 'Една!

[Ђорђе Р]

2 minutes ago, Deja Vu рече

Sve bi to bilo tacno da je hriscanstvo zasnovano samo na Simbolu Veru bez ikakvog objasnjenja istog i da nema osnovne metafizicke iskaze o Bogu, tvorevini i njihovom odnosu. 

Ти не објашњаваш Симбол вере, него га одбацујеш. Ако можеш да одбациш да је Бог Судија, онда можеш да одбациш и да је Бог Творац, и да кажеш да си православан, јер није православље само Симбол вере.

[Драгана Милошевић]

1 minute ago, Џуманџи рече

Истина је само 'Една!

коЈА?

[PredragVId]

On 2.5.2016. at 11:21, Deja Vu рече

On 2.5.2016. at 10:39, Toma рече

Девојка је возила свој ауто 30 км/сат брже од дозвољеног.
На суђењу, пита је судија да ли признаје кривицу.
Девојка каже да признаје и да се каје и да јој се то никада пре
није догодило а обећава и да јој се у будућности неће поновити.
Судија јој каже да пошто јој је ово први прекршај, казна ће
бити најблажа могућа - 3 месеца без дозволе, 3 казнена
поена и 10.000 дин.
Потом јој судија пружа уплатницу, али јој пружа и 10.000 дин.
да плати казну.
Девојка каже: "Хвала тата"!
Он одговара: "Иди уплати ово, а ја ћу те одвести кући, чим завршим још једно суђење".
 

I tako tata razmazi svoju devojcicu. 

Не. Тако је помилова.

[VaSa110]

56 minutes ago, Срђан Шијакињић рече

Тако да Бог није судија који ће на основу неких критеријума одредити казну која ће бити нека акција споља, већ је Бог судија утолико што је Он сам једини критеријум, у поређењу са којим ће сваки човек да истинито сагледа себе  и истину о свим стварима и постојању уопште, и у односу на то да се осећа награђено или кажњено.

Možeš li malo da pojasniš ono što sam zacrnio i podvukao. Hoću reći koji kriterujum (ili kriterijumi).