Велике љубави великих људи

[Милан Ракић]

Поштовани форумаши,

желим да Вас још једном подсетим да је према правилима како нашег Форума, тако и својеврсног интернет бонтона, сваки од нас који "дели" информацију на нашем Форуму, а која потиче са неког другог места на интернет небу, а нарочито ако је у питању ауторско дело; дакле, свако од нас је приликом преношења вести, информације, фотографије и прочаја, у обавези да наведе "извор", тј. линк ка месту одакле је ту информацију "узео" и пренео ју нама.

У конкретном, покретач ове теме, наша Снежана је неколике текстове преузела са портала Medias.rs. Ништа чудно и неуобичајено рекли би, јер многи то радимо, али је омашком, након прве две, три објаве са поменутог сајта, у наредним изоставила линк ка изворнику текста. Кажем омашком, јер познајем Снежану и лично и уверен сам да њена намера није била да ненавођењем извора за текст, учини ауторе тих прилога у најмању руку увређеним.

Сходно томе, у име чланова Форума Поуке.орг, уредничког тима и лично, користим прилику да уреднику Medias.rs, господину Војину Петровићу упутим јавно извињење са обећањем да се овакви пропусти више неће дешавати (сви прилози су едитовани и додати су линкови и банер Вашег портала). А све чланове Форума још једаред молим да остављају линкове ка садржају који преносе на нашем Форуму.

Са поштовањем,

Милан Ракић

Главни сајт администратор

[Ayla]

Jedna sam od onih koji vaše opomene nije prihvatala ozbiljno, i žao mi je da je prekoren neko ko zaista uvijek o tome vodi računa, ali desila se omaška. Preko nekog veoma odgovornog, i mi neodgovorni shvatismo da treba da prihvatimo pravila.

[Војин Петровић]

Поштовани господине Ракићу,

немате се потребе мени извињавати, искрено верујем да госпођа Снежана није са лошом намером урадила то што је урадила. Драго ми је да се све добро завршило

И наравно, све вам је опроштено, хришћански је праштати.

[RYLAH]

Него, каће овде да се пише о неким мојим великим љубавима?

Ваљда сам заслужио макар за толико.

[Ayla]

Управо сада, RYLAH рече

Него, каће овде да се пише о неким мојим великим љубавима?

Ваљда сам заслужио макар за толико.

Kreni, @RYLAH...otvori nam se, slušamo te pažljivo 

[RYLAH]

5 minutes ago, Ayla рече

Kreni, @RYLAH...otvori nam se, slušamo te pažljivo 

Јок, о мени треба неко други да пише, а ја онда да дођем на тему посрамљен због своје скромности и причам како ми је драго што ме сматрају великим али ко сам ја да станем у ред са тим великанима, итд...

[Снежана]

7 minutes ago, Војин Петровић рече

И наравно, све вам је опроштено

Да, да и брат Ђура ће ти опростити што те је тукао

[Војин Петровић]

Заборавих да напишем да је Снежани дупло опроштено с обзиром да сам сад видео да је рођена у најбољем хороскопском знаку, једином о коме је спевана песма... Водолијааааа

[Џуманџи]

8 minutes ago, RYLAH рече

Јок, о мени треба неко други да пише, а ја онда да дођем на тему посрамљен због своје скромности и причам како ми је драго што ме сматрају великим али ко сам ја да станем у ред са тим великанима, итд...

Их, бре, Рајлах, ваљда треба да пишеш о некој лејди која је великан у твом срцу. 'Ајде, чекамо!

[Ayla]

7 minutes ago, RYLAH рече

Јок, о мени треба неко други да пише, а ја онда да дођем на тему посрамљен због своје скромности и причам како ми је драго што ме сматрају великим али ко сам ја да станем у ред са тим великанима, итд...

Skromnosti, drugo ime ti je - RYLAH 

[-Владимир-]

Ето да пробам ја на брзину

Велика љубав која је уздрмала форум

Риле и власница дуплих профила. Историчари се још препиру да ли да оквалификују као многоженство или не . Бла, бла, трућ, романтика бла, бла, скандал, трућ, бла изненађујући преокрет, бла, бла , срећан крај .  

[Ayla]

Ne nasijedamo na bla, bla...daj slike, video zapis, ili bar pečat i potpis. Čaršijske priče nas ne interesuju....i navedi izvor, da te đavo ne nađe!

[Снежана]

 

 

Спенсер Трејси & Кетрин Хепбрн

 

 

Свака велика љубавна прича је јединствена. Иако је порука праве, страствене, вечите љубави константна, прича о томе како је достигнути је несумњиво индивидуална, и не постоји сигурно "права или погрешна". Неке љубавне приче, можда, у своје време, не одговарају ономе што друштво описује као "одговарајуће" - али годинама касније, кад погледамо уназад на детаље и околности, откривамо да су биле недвосмислено велике љубавне приче. . .

Романса Спенсер Трејсиja и Кетрин Хепбрн је једна таква прича. Никада није потврђена јавно до годинама након Спенсерове смрти, њихова романса била је афера, али оно што је заиста посебно је чињеница да је трајала 27 година.

 

 

Спенсер Трејси је био човек тренутка - врхунски плаћен, тражени холивудски глумац. Био је страховити радник - кроз његову целу каријеру снимио је 75 филмова - а такође је био и страховито тежак "играч". Он је уживао у честим ноћењима ван града и никада није одбијао суви мартини. Десило се за време снимања филма „Жена године“, упознао је, на крају ће се успоставити, своју сродну душу, Катрин Хепбрн. Катрин је за разлику од било које друге глумице тог времена: носила панталоне пре него што је било модерно, говорила тачно оно што је осећала, и чувала њен приватни живот управо тако - приватно. Виђена је као неконвенционалана и авангардна, и постала оличење "савремене жене".

 

 

 

"Нисам живела као жена. Живела сам као човек. Управо сам радила оно што сам желела, створила сам довољно новца да се изджавам, и не бојим се да будем сама. "

 

 

Приликом њиховог упознавања на снимању „Жене године“, Катарина славно, каже, "Бојим се да сам превисока за вас, господине Трејси." На то јој је режисер, Џорџ Стивенс, брзо узвратио: "Не брини, ускоро ће те смањити на меру. "

Можда је овај пријатељски почетак довео до тога да одмах заволе једно друго - у року од недељу дана они су звали једни друго Спенс 'и' Кејт ', ручаће искључиво заједно на паркингу студија, држећи се за руке, разговарати и смејати се.

Њихова веза је одмах постала позната, Спенсер је међутим, био у браку са глумицом Луиз Тредвела, и упркос јавном и узајамном осуђивању, одбио је да потврди везу, и као побожни католик, никада се није званично развео од Луиз, упркос њиховом дугом отуђењу.



"Између „ја сам волео“, и „ја сам био заљубљен“. Постоји велика разлика. " К.Х.
 

 

 

 

Иако њихова веза никада није потврђена, они су најављивани као "пар" од стране медија, а јавност их обожава. Пажљиво, никада се не сликају заједно, осим за промоцију филмова, Увек су остали постојани у својом изјавама да нису у романтичној вези - али сама чињеница да су направили девет филмова заједно, и врло очигледна хемија између њих у сваком од тих филмова, држао је јавност у сумњи у њихове тврдње.

"Живот може бити дивље трагичан понекад, и ја сам добила свој део, али шта год да се деси, мораш задржити лагано комичан став. У коначној анализи, не смеш заборавити да се смејеш "
 

 

 

1963. године, после година журки, пића и пушења, Спенсер је у болници. Након пуштања из болнице, Кетрин га је преселила у својукућу и брине о њему нон-стоп. Током наредних неколико година, његово здравствено стање је као на ролеркостеру, али током 1967., био је у стању да направи свој последњи филм са Катрин, „Погоди ко долази на вечеру“. 10. јуна 1967. године, 17 дана након завршета снимања, Спенсер је умро у раним јутарњим сатима приправљајући себи чај.


Из поштовања према Спенсерових и Лујзиних двоје деце, и због чињенице да су њих двоје легално и даље у браку, упркос вишегодишњој раздвајености, а такође, у настојању да не добије било какав негативану медијску пажњу у време овакве туге, Катрине није присуствовала Спенсеровој сахрани. Међутим, она је касније напоменула да је пратила поворку на шест миља дугом путовању кроз улице Лос Анђелеса, повукла се када је стигла до цркве, и тихо прошаптала: "Довиђења, пријатељу, овде те остављам. "
 

 

Велика љубавна прича, као што је ова о којој не треба да се говори, не треба речи, никада не може заиста, без обзира колико се трудили, бити оспорена. Засигурно неконвенционална, ова велика љубав стваран је доказ снаге праве љубави.

"Љубав нема никакве везе са оним што очекујете да добијете, само са оним што се очекујете да дате, а то је све"


 

"Не можете да промените музику своје душе."

 

http://www.thisisglamorous.com/2012/07/great-love-stories-15-spencer-tracy-katharine-hepburn/

 

 

 

 

 

 

[Снежана]

 

Оkamenjena ljubav Kraljevića Marka

Na oko četiri kilometra od Kuršumlije nalazi se selo Krčmare, obavijeno velom davnašnje tajne. Narodne legende i predanja o nastanku ovog i obližnjih sela, veoma neobičnih prirodnih i kulturno-istorijskih spomenika, prenose se i dalje s kolena na koleno. Ti spomenici su: Marina kula, Marina sena i Marina voda.

Sve za lepoticu
Istorija delimično poznaje nastanak Marine kule, čiji se temelji i danas nalaze iznad ovog sela, međutim, stene koje narod zove Marina sena, još uvek izazivaju nedoumice o poreklu i načinu nastanka. Brojna narodna predanja vezana su za ceo ovaj kompleks i samo selo Krčmare, a najčešće se pominje priča o Marku Kraljeviću i krčmarici Mari.
Priča o boravku Marka Kraljevića u Toplici prenosila se sa generacije na generaciju. Legenda kaže da se u podnožju Marine kule u srednjem veku nalazilo jedno veliko naselje, u kojem je živela devojka po imenu Mara i važila je za najlepšu u topličkom i kosaničkom kraju. Nasred sela, Mara je imala krčmu u koju je Marko svraćao svaki put kad bi prošao kroz ove krajeve, te se - kako legenda kaže - zaljubio u krčmaricu.
Godine 1371, Marko je dobio Makedoniju na upravu, te je kao vladar morao da boravi u tom kraju. Međutim, kako Marko nije mogao dugo bez Mare, često je obilazio krčmaricu. Iako je put bio dug i naporan, Marko je na konju, u pratnji svojih odanih ratnika, prelazio i po nekoliko stotina kilometara - samo da bi video svoju ljubav. Tako je, provodeći vreme u Toplici, sve više zapostavljao svoje vladarske dužnosti. Legenda kaže da je on sazidao Mari novu, veliku krčmu, a zatim i kulu - dvor na vrhu brda, kako bi joj obezbedio lagodniji život.
Čitavih sedam meseci njegova vojska je izgubila zidajući ove objekte i praveći cevi od pečene gline, pomoću kojih je Marko doveo vodu od kule do krčme. Onda je Marko na temeljima rimske bazilike, na ušću Toplice, podigao svoju zadužbinu, koju narod i danas zove Markova crkva. Tako je ovo selo dobilo naziv Krčmare, brdo iznad njega - Marina kula, a izvor - Marina voda. Okolne stene, koje i danas dominiraju ovim selom, dobile su ime Marina skamenjena sena.

 

Stigla ga Lazareva kletva
Ovu legendu potvrđuju i najnovija naučna istraživanja, koja su nedavno obavljena u ovom selu. Ekipa istraživača pronašla je temelje krčme, Marine kule, kao i delove vodovodnih cevi. Istraživanja su obustavljena zbog nedostatka finansijskih sredstava, a legenda i dalje živi i govori da je Marko mnogo vremena provodio kod krčmarice Mare i nije se obazirao na glasnike koji su skoro svakodnevno pristizali iz njegovog kraja i zvali ga da se vrati i zaustavi tursku najezdu. Tako je Marko izgubio deo svoje teritorije.
Prema predanju, 28. juna 1389. godine, Marko je boravio kod Mare u selu. Rano ujutru, ustao je da nahrani svog konja Šarca. Kad je došao do sena, video je da se skamenilo i nije imao čime da nahrani konja. Gledajući gladnog Šarca i kameno seno, pitao se da li je ovo zlokobni znak. U jednom trenutku, shvatio je da, boraveći kod Mare, gubi vreme i da je odavno trebalo da krene u odlučujući boj za sudbinu srpskog naroda. U njemu se probudio ratnički duh, pa je okupio svoje podanike, pozdravio se sa Marom i obećao da će se vratiti. Na čelu svoje vojske krenuo je pravo na Kosovo. Međutim, zakasnio je, kako i pesma kaže: “Kasno Marko na Kosovo stiže“...
I pored toga što nije stigao na vreme, on je sa svojom vojskom nastavio borbu protiv nadmoćnih Turaka. Posle destekovanja njegove vojske, morao je da se povuče. Tada je razaslao glasnike po čitavoj Srbiji da se sakupe ratnici kako bi se suprotstavili Turcima i proterali ih iz zemlje. Dok se vojska okupljala, on je odlučio da se malo odmori. Čim je sklopio oči, usnio je san koji mu je rekao da će ga stići kletva cara Lazara. Trgnuo se tada iz sna i pomislio da se nešto dogodilo Mari, koju odavno nije video.
Ne mogavši da se nosi sa zlokobnim slutnjama i lošim mislima, Marko je uzjahao konja i sam otišao u Toplicu da vidi šta je sa njegovom dragom. Stigavši tamo, zatekao je samo ruševine krčme, što je bilo delo Turaka, a nedaleko odatle i Marin grob. Meštani su mu tada ispričali da je Mara dugo patila, misleći da je poginuo, jer se o njemu nije ništa čulo. Od brige i tuge ubrzo je i umrla, a Turci, prolazeći ovim krajevima, za sobom su ostavili pravu pustoš. Krčmu su zapalili i kulu porušili, a jedino skamenjenom senu nisu mogli da naude. Marko se tada rasrdio, misleći da ga je stigla Lazareva kletva:

Ko je Srbin i srpskoga roda,
i od srpske krvi i kolena,
a ne doš'o na boj na Kosovo,
ne imao od srca poroda,
ni muškoga ni devojačkoga!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
rujno vino ni 'šenica bela!
Rđom kap'o dok mu je kolena!"

 

Markova ili Latinska crkva. Izvor fotografije: www.vizijadanas.com

Lekovita voda
Razočaran i nesrećan, umesto da nastavi borbu protiv Turaka, Marko je postao turski vazal. Ubrzo je poginuo na Rovinama u Rumuniji, boreći se na strani Turaka. Do poslednjeg časa u srcu je nosio svoju Maru - kaže legenda.
Ostaci Marine kule, koji se nalaze iznad Krčmara, veoma su atraktivni za turiste koji, naročito u letnjem periodu, obilaze ovu znamenitost. Jedan zid kule dobro je očuvan, a ispod njega se naziru ostaci stepenica od klesanog kamena, koje su vodile do krčme u centralnom delu sela. Nasred ovog sela, sačuvan je i izvor - ozidan bunar iz tog perioda. Meštani svedoče da, dok obrađuju svoja imanja savremenom mehanizacijim, često naiđu i na razne predmete iz srednjeg veka. Ono što je najinteresantnije, kako nam svedoči meštanin Rade Đorđević, jesu cevi od pečene gline - delovi čitave vodovodne mreže kojom se to naselje snabdevalo vodom.
Danas se veruje da skamenjena Marina sena imaju čudnu moć i uspešno leče ljubavne probleme. Meštani svedoče da se neretko viđaju mladi parovi kako u letnjem dobu s rancima na leđima hitaju ka Marinim vodama i senima. Piju tu vodu i njome se umivaju, a često i zanoće pod vedrim nebom kraj “sena”. Kažu da se oni koji sa sobom ponesu komadiće te stene nikada ne razilaze, već vezu završavaju brakom. Zbog svog falusnog oblika, Marina sena važe i za dobre iscelitelje impotencije, pa na to mesto dolaze oni koji imaju taj problem. Dešavalo se i da su se momak i devojka mirili posle dužeg perioda svađe, ukoliko bi neko od njih proveo noć na ovom mističnom mestu.
Meštanka Radojka Stojanović kaže da često ponudi mladež koja dođe ovde šećerom i vodom. Obavezno pitaju Radojku da im pokaže put, a ona im usput i ispriča ovu legendu:
- Najmanje hiljadu puta sam prepričala priču o ljubavi između Mare i Marka. Puno mi je srce kada vidim sa kojom radoznalošću ova deca slušaju priču. Svako ko je poslušao moje savete, popio Marinu vodu i odneo amajliju, našao je sreću u ljubavi - priča Radojka, dodajući kroz šalu da “ima mnogo i onih koji su, nakon posete ovom mestu, usrećili svoje partnere novom snagom”.

Marko Kraljević i krčmarica Mara. Autor: Marija Radovanović

 

Piše Nena Lalović

 

Piše Nena Lalović

 

[Снежана]

 

Грејс Кели & Принц Рение

 

 

Многе од највећих светских љубавних прича почињу са љубављу на први поглед; међутим, има и оних, којима треба мало више времена да би љубав процветала...

Петак, мај 6, 1955 је требало је да буде дан као и сваки други за ледену лепотицу, глумицу Грејс Кели - она ће разговарати са новинарима о наредном филму, давати бројне изјаве за медије, ићи код фризера, срести принца од Монака и присуствовати гала вечери одржаној у њену част те ноћи.
Први састанак између кнеза Ренијеа III о Монако а и Грејс Кели организовао је Пари-Мач и прича се да Грејс, исцрпљена од вртоглаве европске турнеје, првобитно покушала да откаже састанак, али, као да је била намера Купидона лично, она присуствује; уследила је елегантна поподневна шетња кроз баште палате уз љубазан разговор. Непотребно је рећи, први састанак није био сасвим романтичан великим делом, због присуства бројних фотографа, краљевских душебрижника & новинара.

 

Након овог пријатељског првог састанка, принц Рение је изјавио да је био очаран свежином, зрелошћу, сензуалношћу и њеном културом. Својим пријатељима, Грејс каже да је најпожељнији нежења у Европи био "шармантан".

Њих двоје су почели редовно да пишу једно другом, иако није било романтичних склоности, расла је неизмерна љубав између њих. Месеци приватне преписке дозвољавали су дељење многих интимних детаља, од њихових највећих страхова до најдрагоценијих сећања из детињства, осећали су као да су се познавали одувек.
Много месеци пролазили док коначно, Рение не поверава свом краљевском капелану да није могао да престане да мисли на очаравајућу младу Американу. Краљевски капелан, у настојању да подпомогне принчеву срећу, написао је тајно писмо Грејс откривајући јој принчева осећања. Грејс је одмах одговорила да се нада даће принца поново срести при свом следећег доласку у Европу.
Задовољан одговором који је добио, свештеник одмах организује путовање у САД за себе и принца. Неколико дана пре Божића, пар је путовао трансатлантском линијом у Њујорк, а затим железницом у Филаделфију да би одсели код свештеникових пријатеља, Остинових.

 

По безнадежној романтичној случајности, Остинови су били драги пријатељи Келијевих ибили су позвани да проведу празнике са њима. Оно што је уследило је недељу дана неозбиљности и одмор пун весеља - породица Кели је одмах била опчињена са принцом.
Недељу дана касније, док су проводили Нову годину заједно у Њујорку прекривеним снегом, кнез је запросио.
Ova љубавна прича је прозвана "бајком модерног времена" између „златне девојке“ сребрног екрана и њеном шармантном удварача, Принца Рниеа III од Монака.
Холивуд је био одушевљен, а народ Монака усхићен, ово љубавна веза је очарала свет, а штампа није могао да одоли извештавању о свим детаљима онога што је требало да буде запамћено као "венчање века".
 

Сумирајући своју очаравајућу и забавну везу, сада већ принцеза Грејс изјавила је: "Када сам се удала за принца Рениеа, удала сам се за човека, а не за оно шта је он представљао. Заљубила сам се у њега без размишљања о било чему другом. "

 

http://www.thisisglamorous.com/2012/03/great-love-stories-01-grace-kelly/