Бити вредан/на, радан/радна

[aliluja]

Neko jednostavno mora da se smuči sam sebi.. da bi nešto promenio na bolje... Lenjost je bolest koja te uvede u vražiji krug i onda s tobom pleše dok ti se ne smuči.. Lek protiv toga je da uvek budeš umno zaposlen... ne samo fizički.. ako ne naukom.. umetnošću... onda molitvom

[Anika]

Што се тиче факса, то сам ти Никола већ причала како сам положила најтежи испит са којим су ме сви плашили. Лепо сам себи рекла "не могу кроз ово да пролазим 2 пута", набавила сам све могуће скрипте и материјале и дрндала од јутра до сутра и уз молитву положила из прве. Додуше, ја кад сам видела да то није проблем, изашла сам поново да бих добила већу оцену и добила сам је наравно. Иако су људи били задовољни и са обичном шестицом. Данас то наравно никад не бих радила.

 

Што се тиче саме животне организације, нисам погодна за савете. Јер у последњем периоду сам умела доста безвезе да протраћим време. Наравно, увек себи нешто зацртам и остварим добар део у току дана, али не и све. Лек је у дисциплини, упорности, стрпљењу, тако ми се чини. 

[Arsenija]

Salila sam se malo ... Moras da imas ritam . I da tvoj dan ima svoj plan ... Zamisli da si vojnik . Mora da postoji vreme kada radis i vreme kada se odmaras ... Sto vise radis-bolji rezultati ... Ne smes da kazes - hocu ili mozda necu . Moras ...

[Deja Vu]

Ma prestacete vi da odugovlacite kad na scenu stupi ''panic monster''

 

[Данче*]

Вођена мамином узрећицом још из детињства:" Све што је за данас заврши, ништа не остављај за сутра јер већ сутра биће нове обавезе..". И тако сам стекла животну навику да ништа не остављам за сутра и ништа ми сада у овим годинама а и пре не преставља терет а и нисам лења, научила сам себе да будем активна и радна и мислим да је то чак и навика. Што мање радиш, мање ти се ради или обрнуто, што више себе запослиш више имаш вољу за рад.

[JESSY]

ima tu vise stvari...prvo, radne navike koje se sticu veoma rano...da li su dobro stecene ili ne...zatim, sam karakter osobe...da li si po prirodi ambiciozan ili ne...onda, osecaj odgovornosti....ima dosta ljudi koji nisu ambiciozni i nisu neki radoholicari, ali kada se nadju pred nekim zadatkom, imaju potrebu da ga sto pre zavrse....mora se pomenuti i motivacija kao bitan faktor rada...zatim, splet okolnosti u kojima se nalazis...dosta cesto nam neka dogadjanja otezavaju posao...i na kraju da shvatimo da nismo masine koje se mogu programirati i da nas tokom celog zivota prate razne faze....dodju i prodju...

[Караконџула]

Мој сан...идеал...живот без обавеза, без планова, без осврта на време.

 

Такође и мој сан, с тим што моји нису Црногорци, презиме ми банаћанско, а поријекло из Старе Србије/Космета, но то ништа не помаже - лијен сам и даље.  

То црногорско поријекло је само добра прилика да оправдате своју лијеност и све то припишете Ђетићима. 

 

Но, за разлику од велике већине "постаџија" на овој теми, никада се нисам посебно "форсирао", тјерао на било шта, а на рад - посебно не. Није ми проблем да радим, ако се неки посао мора, треба урадити. Могу да радим и данима, али сам у тренуцима у којима немам никаквих обавеза - потпуно удоколичарен и нема тога чиме би се ја сам натјерао на нешто што није "под знаком хитности", па ми је понекад права мрскоћа посветити се чак и својим хобијима /писању, нпр., али зато кад ме обавезе сколе са свих страна онда се прихватим и хобија и још стотину других ствари/. И тако све укруг!

И ово је чиста истина: 

Што мање радиш, мање ти се ради или обрнуто, што више себе запослиш више имаш вољу за рад.

 

[Никола Поповић]

Разговарам мало пре са мојим братом на тему лењости и проблема у фокусу. Сматрам да сам врло површан када су техничке ствари и детаљи у питању и да се водим суштином и смислом. Што би се рекло, емотивно паметан.

 

Е сада, ако мало боље размислимо, људи који су попут мене, ај да кажем емотивно паметни и пријемчиви за разумевање људи, имају стварно велику муку да одрже фокус на некој чисто техничкој страни која подразумева прикупљање великог броја чињеница. Систем како ја учим у животу је да са шире слике прелазим на све ужу док не дођем до неких детаља. Дакле, ја прво видим нешто и покушавам да створим слику о томе шта је то, да ли има смисла и шта је најбитније. Када то савладам, онда постепено, али и спонтано улазим дубље у детаље и прихватам нове појмове и чињенице уколико за то видим употребиву вредност. Уколико не видим, фокус се не одржава. И зато ми је тешко у нашем систему да функционишем понекад. Да прво попамтим све поступке и кораке, правила и детаље, а онда да прелазим на шири план. Неко ко има помало математички мозак кренуће од мањих и већих чињеница и градиће већу слику или целину. Дакле, у старту разлика. 

 

Наше школство је свакако прилагођено техничком приступу предметима и изучавању. Од детета се захтева да се савлада што већи број чињеница са којим оно касније градило ширу слику и употребљавало научене чињенице. А шта ћемо са нама који прво будемо заинтересовани суштином и широм сликом? Много је већи онда напор код поступног учења. 

 

Да, ја нисам дипломирао због овога. Јер не видим често, али јако често, смисао чињеница које најчешће уопште не разумем уколико не могу да им видим сврху и примену. Наравно, то не значи да ја хоћу да мењам сада систем, али ако погледамо у истину, време је одавно за неке реформе, а да нису нешто попут болоње, већ суштинске. 

 

Рецимо, јако ми се допада систем туторства. По мени, то би заиста требало да постоји као опција код нас. 

[Рапсоди]

 

Такође и мој сан, с тим што моји нису Црногорци, презиме ми банаћанско, а поријекло из Старе Србије/Космета, но то ништа не помаже - лијен сам и даље.  

То црногорско поријекло је само добра прилика да оправдате своју лијеност и све то припишете Ђетићима. 

 

Но, за разлику од велике већине "постаџија" на овој теми, никада се нисам посебно "форсирао", тјерао на било шта, а на рад - посебно не. Није ми проблем да радим, ако се неки посао мора, треба урадити. Могу да радим и данима, али сам у тренуцима у којима немам никаквих обавеза - потпуно удоколичарен и нема тога чиме би се ја сам натјерао на нешто што није "под знаком хитности", па ми је понекад права мрскоћа посветити се чак и својим хобијима /писању, нпр., али зато кад ме обавезе сколе са свих страна онда се прихватим и хобија и још стотину других ствари/. И тако све укруг!

И ово је чиста истина: 

 

  Е брате насмеја ме слатко.../ ово за Ђетиће /...но у праву си...

       

       Од сличне смо феле...

       Мој сан је да доживим неки бродолом./ далеко било/ ...и остатак живота проведем на неком пустом острву/ да се спасем од цивилизације/

       ......обавеза...рокова...планова.... ....да глуварим...гледам у звезде...плаво небо...плаво море...ослободим мисао...

[зеленизуб]

Како то ви радите?

 

Изгубим осећај времена. Неупоредиво је продуктивније од тог планског приступа.

[LogosAgape]

шта је питање, како себе побеђујемо?

никако, неки од нас нису укалупљени,

опстајемо захваљујући "спољној" мотивацији... 

што значи да продуктивност можемо да меримо само блискошћу са извором мотивације... 

[Никола Поповић]

Изгубим осећај времена. Неупоредиво је продуктивније од тог планског приступа.

 

Хајде мало неку реч више о овом начину. Подели мало са нама, немој да си шкрт на речима. Можда ми/нам помогнеш и нешто јако важно научим  

[Никола Поповић]

Знате како, ја сам заиста за повремене дисциплинске мере. И има један одличан чланак о томе http://www.wisdomination.com/screw-motivation-what-you-need-is-discipline/који врло јасно говори о томе да живот има своје потребе и обавезе за које ретко ко ће пронаћи мотивацију или инспирацију. 

 

Дакле. дисциплина! Али, не сме до исцрпљености. Заправо, наћи праву меру овде (мада и свуда генерално) је стварно својеврсна уметност. 

[Sanja Т.]

Изгубим осећај времена. Неупоредиво је продуктивније од тог планског приступа.

Постиже се молитвом, јел да?

[Pancakes]

go with a flow...

trenutno mi kao studentu na ucenje ode 4 - 6 sati, sjutra je subota - pa cu malo ranije, od 08/09 do 14/15 zavrsiti obaveze oko ucenja. - tu jedino imam uslov. da pogasim svu apraturu oko sebe, da skuvam caj, kafu, malo se napumpam ugljenim hidratima i budem hardcore posvecen onome sto ucim. Radnim danima je uglavnom faks do 13-14 sata, pa ucenje dolazi posle rucka i tako...Nabavio sam onu bijelu tablu sa markerom, pa cesto stojeci drzim sam sebi predavanje xD i na njoj skiciram neke kljucne teze iz kojih izvlacim sustinu onoga sto ucim, teorijski se zanosim, gledam da razumijem nauceno...snalazim se.