Jump to content

Да ли су јуродиви светитељи заиста били луди или су се претварали?

Оцени ову тему


Guest

Препоручена порука

Интересантно је да су јуродиви чак и у манастирима, а камоли у свијету, били “прст у оку” који је многе жуљао баш тамо гдје и када треба. Са њима је човјек вазда на тесту смирења. Само док читам видим колико мука су задавали првенствено старјешинама, а и онима који су водили бригу о њима. Не могу ни да замислим какав је то циркус био у живо. То је толико излазило из свакодневних животних оквира да се граничило са правом правцатом лудошћу. Ево позивам вас да подијелите овде са осталима понеку њихову догодовштину која се зацртала у вашем памћењу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zamislite danas nekoga ko dođe i urinira na liturgiji u hramu; šta biste uradili?

Pozvala bih obezbedjenje ....  Treba ga odvesti kod Nade Macure da mu pripravnici plasiraju urinarni kateter   ...

:351780:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сјећам се лика, студирао етф, коју годину млађи од мене. Мислим да није био из БЛ, већ је дошао овдје да студира. Почео сам га виђати у Цркви и по којекавим манифестацијама и догађајима које је организовао СОЗ. Прво је почело са физичким изгледом (оно стандардно, коса, брада..) а затим сам га видио како бос хода по граду (јесен,октобар-новембар, похладно а и киша). Кулминација је била када је на неки јануарски светац (напољу снијег) дошао на Литургију го до појаса, само у хлачама. Црквењак га "учтиво заолио да оде". Човјек се окренуо и изашао. Нисам га виђао након тога, ево већ има фино година, нити знам шта је било са њим.

Да ли је ово јуродивост? Или пак ментално обољење? Мени се чини да је ипак неко нов у вјери прочитао доста "тешке" литературе коју није могао сварити и узео на себе превелики подвиг. Конкретно тај примјер, долазак го до појаса у храм, па напуштање Литургије због тога. Због тога је пропустио Литургију, тј причешће, одн није се срео са Христом тај дан. Да ли можемо онда говорити да је то Христа ради? 

Волио бих з нати шта се послије десило са човјеком. Ријетко ко да га се и сјећа, а и ко га се сјети не зна му име.

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кулминација је била када је на неки јануарски светац (напољу снијег) дошао на Литургију го до појаса, само у хлачама. Црквењак га "учтиво заолио да оде". Човјек се окренуо и изашао. Нисам га виђао након тога, ево већ има фино година, нити знам шта је било са њим

 

Ne znam sta je to ... Nisu smeli da ga izbace ... Crkvenjak je trebao da skine svoju jaknu i da mu da da se obuce ... itd. itd ...

:351780:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре БиХ рекао да се сила Божја у немоћи пројављује.

 

Не знам, мени увек остављају утисак људи које је Бог ослободио сваке врсте овоземаљске патње и бола, а да их при том није оставио безосећајним и тврдокорним.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да нису болесни, сведочи дар прозорљивости који јуродиви неизоставно поседују.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

дар прозорљивости који јуродиви неизоставно поседују


Па да ли је то онда потребан услов да би неко био јуродив?
Боље рећи, да ли је то мјера којом можемо мјерити; ако има дар прозорљивости јесте јуродив, а ако нема онда је болестан/у прелести/шашав? 

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...