Jump to content

Да ли су јуродиви светитељи заиста били луди или су се претварали?

Оцени ову тему


Guest

Препоручена порука

Такође ме занима прича о Хипатији... то је велика мрља на образу Цркве, тако потресна прича...тако трагично земаљска да изгледа као права ђавоља пародија, осим што је стварна... Јеси се интересовао за то, истраживао? Чини ми се да је о. Зоран спомињао да ће о томе писати, ако није...

 

Da, tužno. Nisam baš, znam koliko i prosečan student istorije Crkve. To bi trebalo ozbiljno ispitati, ima previše jednostranih tumačenja. Nadam se da će se ava ovog dovatiti ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Погледаћу... Такође ме занима прича о Хипатији... то је велика мрља на образу Цркве, тако потресна прича...тако трагично земаљска да изгледа као права ђавоља пародија, осим што је стварна... Јеси се интересовао за то, истраживао? Чини ми се да је о. Зоран спомињао да ће о томе писати, ако није...

 

И мене ово занима. Гледала сам филм "Агора", али бих свакако волела детаљније да знам о овом случају.

"Ја сам сакупљач необичних ствари. Нека други сакупљају значке и марке. Ја сакупљам дане, часове и тренутке. " - Мирослав Антић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Такође ме занима прича о Хипатији... то је велика мрља на образу Цркве

 

Nije samo to,progon gnostika i uništavanje njihove literature,zatim bogumili,uništavanje paganskih hramova,ganjanje svakoga čije se mišljenje nije poklapalo sa zvaničnom crkvenom dogmom.Sve su to mrlje Crkve.Crkvu može upravo da zadesi ono zar nismo u ime Tvoje...nikada vas nisam poznavao,idite od mene vi koji činite bezakonje...

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да нећемо мало претјерати са оваквим критичким приступом? Здрава критика је добра али ми се чини да се некада иде у крајности.

П.С. Оканите се тих фраза да Црква има мрљу на себи. Црква не може имати мрљу. То може бити само нечији лични гријех а не гријех Цркве.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је нешто баш екстремно... Бар ја не знам за такве случајеве, него нешто као јуродиви су само они који себе унижавају ради свог смирења, не да угрожавају буквално околину. Који је смисао тога што је тај радио, а руља га кажњавала аргументом правде по сили већине?.. Која је корист духовна било коме ту? Нити је његово самоунижење било ограничено на  његову личност, нити су они претрпјели саблазан с његове стране. Не разумијем смисао, поуку те приче - је ли то прича или је вјеродостојно?    @, можеш нам мало појаснити то?

Питање је упућено брату Лепом, но ја ћу бити јуродив, па ћу га ипак коментарисати.

 

Колико је окружење захваћено ,,глобалном прелешћу,, , то јест, колективном гордошћу и целокупном ушушканошћу хришћанског елитизираног живота, толико су потези јуродивца екстремнији. Логика јуродивца надилази чак и ,,стандардну,, духовну логику Цркве.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Da, još da dodam: kasniji će vizantijski pisci, pa čak i neki svetitelji međ njima kao Grigorije Sinait, biti sasvim protiv jurodstva kao pojave.

То је крајње логично, јер су ти оци имали ,,систематски,, приступ духовном усавршавању. Највећи ослонац трезвеноумних отаца исихаста базирао се на стражењу од прелести. Имали су разрађени план и начин стицања молитве. Јуродство је било опасан и примамљив подвиг. Предпостављамо да би већина тадашњих монаха (или хришћана уопште) тежећи савршеном (или савршенијем) подвигу кренула у такав начин живота, а да то није уопште за њих. Трезвеноумни оци су морали да ставе јасне границе и правила духовног живота, но каснија епоха и оци су превазишли и ступили на већ степен духовног откривења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...