Да ли су јуродиви светитељи заиста били луди или су се претварали?

[Рапсоди]

Јер ти си на овом форуму највећи јуродивац.

 

 

 

A jaaaaaaaaaaaa..............

[Рапсоди]

Kad krenusmo o ludilu ....................evo još malo o ludilu

 

 

"Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine." - Semjuel Beket

 

"Ludilo - savršeno racionalno prilagođavanje poremećenom svetu." – R.D. Lan

[Ronald]

A jaaaaaaaaaaaa..............

Ti si daleko najveci, pola te ne razumijm sta pises, salim se

[Драгана Милошевић]

Јуродивост Христа ради је највиши, највећи степен светости.

Далеко од тога да су заиста луди. Својом назови лудошћу одбијали су људе и похвалу од себе. Толико су ум прилепили Христу да им у овом свету није више ништа привлачило пажњу. Што су били луђи пред нама, то су били мудрији пред Богом.

[obi-wan]

Jurodivi su zive ikone Jevandjeske reci da je "mudrost svetska pred Bogom ludost, a Bozija mudrost pred svetom ludost".

[obi-wan]

Јуродивост Христа ради је највиши, највећи степен светости.

Далеко од тога да су заиста луди. Својом назови лудошћу одбијали су људе и похвалу од себе. Толико су ум прилепили Христу да им у овом свету није више ништа привлачило пажњу. Што су били луђи пред нама, то су били мудрији пред Богом.

 

Amin.

[Васијан]

Веома ме занима всше мишљење. На пример блажена Ксенија је своју Јуродивост пројавила у тренутку смрти свога мужа. Пре тога није била таква.

Мислим да је Лазар Нешић писао текст о овоме па бих волео да поразговарам. Некако ми је потпуно неспојиво да се претварала да је луда. Пре БиХ рекао да се сила Божја у немоћи пројављује.

Sent from my SAMSUNG-SM-T807A using Tapatalk

Можемо слободно разликовати ,,лудовање Христа ради,, од било каквог психичког или менталног оштећења и недостатка.

Кроз векове (у Цркви), подвиг јуродства сматрао се, најчешће као најтежи подвиг Христа ради. Једини подвиг који подвижник, добровољно преузимајући га, мора га испуњавати до краја живота. Сваки други вид аскезе се може прекинути, променити, или смањити интезитет, док јуродив мора остати јуродив до краја свог живота. Пример блажене Ксеније, св. Андреја, Симеона Јуродивог и многих других је типичан приказ добровољног подвига крајњег самоунижења. Ниједан други начин подвига није тако ефикасан за самог подвижника као подвиг ,,лудовања ради Христа,, . Ништа не може довести човека до савршенства духовног живота - крајњег смирења - као што је такав начин живота у коме одсуствује свака сујета, гордост и надменост. Човек живи у непрекидном унижењу, прогонству, пљувању итд. од страве већине његовог окружења. Притом, мишљење већиње о њему је веома ниско и негативно. Сама чињеница да вас цело окружење сматра за будалу, бедника, безвредног човека, доводи вас у смирено стање. Наравно, истински јуродиви су добили очигледан призив од Бога за такав начин живота. То је један специфичан пут којим иду веома ретки људи на овој планети, од Бога призвани. Јуродиви је најпре јуродив (у Христу),,ради себе,, , па онда ,,ради других,,. То јест, јуродствује да би сам, кроз тај начин живота, доспео у крајње стање смирења и тиме се ослободио свега земаљског, а кроз то стање постао пророк и васпитатељ људи који га окружују.

 

Личности са било каквим телесним, менталним и психичким недостацима такође могу да буду сасуди Божанске благодати, но они нису у добровољном подвигу те врсте. Кроз такве се може пројавити Божија благодат, може сам Господ да проговара у одређеним тренуцима, но у питању је нешто другачије.  

[Arsenija]

Kako prepoznati jurodivog coveka u 3 koraka  ?  

[Васијан]

Kako prepoznati jurodivog coveka u 3 koraka  ?  

По духу смирености, без обзира колико они изигравали сујету, гордост и слично. Дух смирености се не може сакрити.

[Лазар Нешић]

Веома ме занима всше мишљење

 

Dosta je legitimnih i dobrih mišljenja izneseno na temu o ovom pitanju. Naravno, ne postoji jedan jedini odgovor.

Moj je bio da se ne zna. Drugim rečima, mislim da uopšte ne može pouzdano znati o čemu se tačno ovde radi s obzirom na (pravo ili odigrano) ludilo. Iako, neka intuicija (ne znam kako drugačije da je nazovem) mi govori da je npr. Simeon Jurodivi (prvi zabeležni jurodivac) stvarno bio divljak. Meni se to sviđa (ako je npr. stvarno bio lud), jer ima nešto božansko-ludo u tome.

 

U potonjim će vekovima mnogi pisci biti protiv ovakvih pojava (npr. sveti Grigorije Sinait piše protiv apsolutno svake vrste jurodivosti, ali i drugi pisci). Ponavljam, ima dosta dobrih i pametnih objašnjenja, ali samo Bog zna šta je u pitanju.

 

Zamislite danas nekoga ko dođe i urinira na liturgiji u hramu; šta biste uradili?

 

P.S.

Evo, da pitamo i avu šta on misli o ovoj temi generalno. Dakle @@Zoran Đurović, šta kažete?

[Васијан]

Желео бих још сам да се надовежем на предходно писање, мали освртањем на једну личност, на жалост, код нас слабо познату.

У питању је блажена Тарсија јуродива, која је живела у ово наше време у Грчкој крајем прошлога века. Давно сам прочитао књигу о њој, па заборавих баш све детаље, но оно што је остало упечатљиво је та ширина слободе у којој се јуродиви/ва налази.

Наиме, Тарсија је одрасла у зилотској породици ,,Матејевске,, фракције (најстрожије) и као младу су је одвели у матејевски женски манастир у Кератеји, због наводне ,,шизофреније,, (ако се не варам) да би тамо добила исцељење. Но, млада Тарсија је од малена (по Божијем призиву) ,,глумила,, такво болесно стање... Њена даља прича се одвија на један врло динамичан начин, достиже велики степен светости живећи у најгорим условима у околини манастира, притом никада се не причешћујући ни у Канонској, ни у јеретичкој -тзв. ,,старокалендарској,, цркви . Кажу да су је причешћивали ангели (једна особа је била и сведок тога). Све у свему, у њеној личности се огледа велика дубина слободе једне обожене истински слободне личности која разумски и ,,материјално,, превазилази сва Црквена правила и законе. 

Свима бих препоручио да, ако су у могућности, прочитају књигу о њој : 

http://www.mikroknjiga.rs/store/prikaz.php?ref=978-86-86127-16-7

 

Друга личност кроз коју можемо да сагледавамо појам јуродства, је свети Гаврило Грузијски који је такође живео у ближој прошлости :

http://tolmach.org/Dijadema.pdf

 

По мом мишљењу, једна од највећих порука која нам шаљу јуродиви је то да нипошто не смемо да се саблажњавамо. Они нас својим саблажњивањем ослобађају од наше унутарње саблазни. Јер, ко се саблажњава још увек није ни коракнуо на пут духовног живота и оздраљења. Први корак је ослободити се саблажњивања, а онда иде све остало. То нам поручују јуродиви...

Њиховим молитвама Г ИС ХР помилуј нас!

[Zayron]

Kad sam bio 15 godišnji mladenec nama je časna sestra na vjeronauku pričala o životnoj anabazi jedne kandidatkinje za redovništvo koje je aspiranturu i novicijat obavila u jednom ženskom redu a potom ustanovila da taj red nije onaj ka kojem je prizvana i zamolila redovničke vlasti o premještaj. Tako je to onda počelo, za život je promjenila mnogo redova i manastira i mjenjala ih je tako valjda svakih 2-3 godine nakon što je ustanovila da ni taj ni onaj nisu za nju a da ona nema od Boga ta harizmata, darove, talente koja se tamo traže. Uvijek je to bilo sa dozvolom i blagoslovom redovničkih vlasti, naravno, što znači da niko od njenih duhovnih savjetnika, ispovjednika i pretpostavljenih nije to rješio kao nedostatak zvanja i posavjetovao joj da se vrati k mirjanskom životu. Ali ona je stalno i dalje bila nezadovoljna, nespokojena i osjećala se ne sasvim svoja i realizovana tamo gdje je Bog hoće. Poslije njene smrti su redovnice ustanovile da je ona ustvari bila posebnim načinom sveta i posebno tim načinom jurodiva jer je Bog kroz nju htio posvjedočit da se ništa ne dešava bez njegovog dopuštenja i da niko u ništa ne može biti siguran, ni u sebe i u svoje prizvanje jer bi to u tom slučaju bio slučaj doista velike duhovne gordosti, oholosti i sljepoće. I da je potpuna i savršena sigurnost i spokoj samo u Bogu samome i ni u čem drugom. Podsjeća me to na jednog eremitu s Atosa valjda koji je živio u nekakvom pristrešku od granja i svako malo ga sasvim uništio i pravio novi. To i danas rade zen-budistički monasi u Japanu, prave prekrasne drvene hramove koje onda svaka generacija bez ikakvog žaljenja sasvim rasturi iako im ništa ne fali i prave novi. Zato tamo nema nigdje starih manstira budističkih od nekoliko stotina godina, 700-800 itd. Svi su izgradjeni u posljednji par stotinjak godina na istom mjestu gdje je stajao hram prethodni. A bio namjerno srušen iako je bio funkcionalan.

[Pancakes]

Zamislite danas nekoga ko dođe i urinira na liturgiji u hramu; šta biste uradili?  

 

 

[Zayron]

Takodjer jedna od prvih hrišćanskih knjiga koju sam pročitao bila je knjiga nedavno upokojeneg, blagopočivšeg oca Žarka Gavrilovića "Logika Krsta"  u izdanju srpske pravoslavne opštine Krnjevo (ja danas živim u Krnovu) i kojeg smatram i poštujem takodjer na svoj način jurodivim i svetim iako su mi dobro poznate i sve ostale ostale okolnosti i kontroverzije vezane uz njegovu osobu i da ekumenizam nije baš njegov šalek čaja. Jurodivost je tajna koja se da objasnit samo tom "Logikom Krsta", predokusom svijeta u kojem važe drugačija pravila razumska i ontološka. Sa njim ne dijelim mnogo toga, pripadamo oficijalno različitim "crkvama" itd.  ali jurodivost nije od toga da bi bila shvaćena već primljena, kao tajna, znak i poseban dar od Boga.

https://goo.gl/ZFA4qK

https://goo.gl/90AR9I

[Zayron]

Ta riječ "crkvama" je pod navodnicima ne zato što bi to nekim načinom htio tim podcijenit već zato što

kao referentnu tačku i sredokrug hrišćanstva smatram osobu, BogoČovjeka  i Boga, Logosa, Isusa Hrista.