Učenje o Bogu kao lični odnos prema Bogu

[Milan Nikolic]

selkoba,

Kao prvo, ova tema je mesto za izražavanje nažeg odnosa prema Bogu, koji je za hrišćane Sveta Trojica. Nije trojstvo kao što ti kažeš, već Trojica. Bog nije trojstvo, nije svojstvo, nego je Trojica (= Tri Ličnosti).

Zamolio bih te da pažljivo pišeš rečenice, i da budu smislene. Razumem da škola nije nešto neophodno, ali pravopis se veoma lako nauči.

Takođe, primećujem da nisi dosledan svojim rečima. Zamenjuješ sopstvene reči nečim suprotnim. Obrati pažnju na ove tvoje dve rečenice: ,,Ne mozete o Bogu govoriti kao o nekom ljudskom bicu i kontati kao mi'', i: ,,Vidite i sami da nije u ljudskoj prirodi da se konta da je trojica jedno.''

Upotrebi sada malo intelektualno naprezanje da bi razumeo šta si rekao. Jer, potpuno dve suprotne stvari tvrdiš u jednoj i istoj poruci. Kao kada bi rekao, ja sam zao, nisam dobar, i, ja sam dobar, nisam zao. Ne može obe stvari da budu istinite, već samo jedna od njih.

Dakle, prvo si rekao da ne možemo govoriti o Bogu kao o nekom ljudskom biću i kontati Ga kao što smo mi. I to je u redu što si rekao. To ima smisla. Ali onda kažeš, ,,vidite i sami da nije u ljudskoj prirodi da se konta da je trojica jedno''! Pa stani malo. U kojoj ljudskoj prirodi, kada si tu opciju smatrao za nekompetentnom?

Hajdemo malo da budemo pristojni jedni prema drugima, jer ima i onih koji hoće da razmišljaju, a ne samo da da se pravimo kao da znamo nešto nepogrešivo.

Citat

"Dakle, prvo si rekao da ne možemo govoriti o Bogu kao o nekom ljudskom biću i kontati Ga kao što smo mi. I to je u redu što si rekao. To ima smisla. Ali onda kažeš, ,,vidite i sami da nije u ljudskoj prirodi da se konta da je trojica jedno''! Pa stani malo. U kojoj ljudskoj prirodi, kada si tu opciju smatrao za nekompetentnom?"

Sa ljudskom prirodom sam mislio na nas ljude,humana bica a ne na Allaha swt.U nasoj (ljudskoj prirodi) je shvatanje da je troje = jedno nelogicno.Jer i vi govorite o tri licnosti koje su jedno. Ali su tri licnosti znac po vasem razmisljanju prije stvaraja ovog svijeta je POstojao Bog sa tri licnosti koje su se mogle razgovarati.Jedino tako mozete se bi pojasniti da Bog nije bio sam prije ovog svijeta

Za razliku od vas mi Allaha swt ne pokusavamo da poimamo na taj nacin.Allah swt je bio sad je i bice i kad nas vise ne bude.Njemu niko ne treba,On se ne osjace usamljeno jer to su pojmovi koje mi kao ljudi koristimo i to ne mozemko na Njega odraziti

A ako se ovdje neko pokusava praviti vazan na racun drugog rado bih ga posavjetao da to ne radi.Molio bih bez uvreda bilo koje vrste. Ocito da bez tih uvreda ne mozete.Jer do sada su one dio vaseg vodjenja dijaloga.

A ponavljam opet pitanje

Koji je vas icni odnos prema Bogu?

Niko te nije uvredio. Ne treba tako da primaš ukazivanja na tvoj rečnik. Kao primer, objasni šta si ovde hteo reći: ,,Jer i vi govorite o tri licnosti koje su jedno. Ali su tri licnosti znac po vasem razmisljanju prije stvaraja ovog svijeta je POstojao Bog sa tri licnosti koje su se mogle razgovarati.''

Naš hrišćanski odnos prema Bogu zasniva se na našem postojanju ,,po liku i obličju Božijem''. Bog je stvorio čoveka po Svome liku i obličju. Kako muslimani veruju? Da li veruju tako?

Ako je istina da je Bog stvorio čoveka po Svome obličju, onda moramo da pronađemo nešto što je zajedničko Bogu i čoveku. Hrišćani veruju da je čovek po liku Božijem, odnosno da čovek postoji kao ,,ličnost'', a kao ,,ličnost'' postoji i Bog.

Muslimani veruju da je Bog jedna individua, jedan samac. Hrišćani tako neveruju. Hrišćani veruju da je Bog u Tri Lica, odnosno da Bog postoji kao Tri Ličnosti koje su nerazdeljive - koje su toliko sjedinjene da predstavljaju potpuno jedinstvo, jedno Božanstvo, jednoga Boga.

[selkoba]

Ok vase misljenje

Tema je Licni odnos vjernika prema Bogu.

Kako izgleda vas licni odnos prema Bogu?

Ja sam naveo nekoliko djela putem kojih mi muslimani ostvarujemo licni odnos sa Allahom swt.

[Milan Nikolic]

Nama hrišćanima je Bog, pre svega, Otac. Mi Boga posmatramo kao Oca.

Ali, ne posmatramo Ga kao Oca na prirodan način. Mi nismo Njegovi sinovi po prirodi. Jer, postoji nestvoreni Bog, sa jedne strane, i stvorena bića sa druge.

Mi (hrišćani) Boga posmatramo kao Oca putem njegovoga Sina, i to Sina po prirodi ili božanstvu. Sin Božiji nije stvoren, već je rođen od Oca, odnosno Otac i Sin imaju jednu i istu suštinu.

Dalje, mi hrišćani treba da živimo (kažem, treba, jer barem bi trebalo) za nekoga drugoga, odnosno, treba da živimo na način kada nam neko drugi predstavlja naš smisao i našu suštinu života, razlog zašto živimo i postojimo.

Takav odnos prema drugome zasniva se na ljubavi prema tome drugome. Suština Hrišćanstva je u tome što je Hristos dao Svoj život, i to na poseban i jedinstveni način, koji potvrđuje ljubav Božiju; i mi kada ljubimo ili volimo Hrista, to podrazumevamo kao ljubav prema Bogu. Jednom rečju, Hristos je za nas ta suština kojom hrišćani postoje. Hristos je taj ,,Drugi'' koji za čoveka hrišćanina predstavlja smisao i razlog postojanja.

U takvom odnosu prema Hristu, u kojem smo suštinski povezani sa Njime,- a to znači prirodno povezani, jer je Hristos, kao Sin Božiji, postao čovek i nosi i ljudsku prirodu - dakle, u takvom odnosu prema Hristu imamo i odnos prema Bogu Ocu, kao našemu Ocu. Jer, Hristos je sve što oni, koji su hrišćani, imaju u svome biću, a to znači i da su sâmi hrišćani sinovi Božiji - deca Božija.

Nadam se da ovo nije nejasno. Mi hrišćani razumemo muslimane, zbog njihove vere, što neveruju da Bog ima Svoju decu,- kroz Svoga Sina, i to večnoga Sina. Ali, to je i oduvek predstavljalo razlikovanje između muslimana i nas hrišćana.

[trapa]

Лични однос са Богом није исто што и лично поимање Бога. Да би могли да причамо о личном односу морамо да га имамо. То нису ни наше молитве ни знање о Богу. То је доживљај присуства Божијег и препознавање Божијег присуства. То није ни радост ни љубав ни било које благодатно осећање, него управо лични контакт са Богом у љубави, Бог се обрати твоме срцу и ти Га препознаш и кажеш ово је мој Бог и имаш доживљај присуства личности Божије једноставно осећаш другу личност као кад разговараш са неком вољеном особом и ту нема сумње никакве. И почнеш да се играш са Богом. Не морамо ништа претходно знати о Богу али ако до овог односа дође препознаћемо га и познаћемо да је то Бог. А опет можемо знати доста ствари о Богу али то су обичне информације али ми Бога не познајемо. Потребно је да нам се Бог јави у срцу и да нам се открије да би Га познали. И видећемо да Бог само од нас тражи срце наше није потребно умом разговарати са Њим него му само срце дати и колико може стати у срце толико ћемо га примити.

Исус Христос Син Божији.

1317_womens

   

[Milan Nikolic]

Potpisujem. :smiley:

[Grizzly Adams]

Ово је веома добра тема, али и тешка. Постоји једна велика разлика између Хришћанства и Ислама која има велики утицај на лични однос. Хришћанство учи да је Бог човеку уградио "морални компас" кроз савест, на пример:

"14. Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон;

15. Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају" (Римљанима 2)

Са друге стране, Ислам учи да човек не може знати шта је добро, а шта зло ако му није откривено. Ево једног цитата из познате књиге о исламском закону "Reliance of the Traveler" чувеног исламског учитеља al-Ash'ariја:

"1.2 The question arises. Is it possible for the mind alone, unaided by Allah's messengers and revealed scriptures, to know rulings, such that someone not reached by a prophet's invitation would be able through his own reason to know Allah's rule concerning his actions? Or is this impossible?

a1.3 The position of the Asharis, the followers of Abul Hasan Ash'ari, is that the mind is unable to know the rule of Allah about the acts of those morally responsible except by means of His messengers and inspired books. For minds are in obvious disagreement about acts. Some minds find certain acts good, others find them bad. Moreover, one person can be of two minds about one and the same action. Caprice often wins out over the intellect, and considering something good or bad comes to be based on mere whim. So it cannot be said that an act which the mind deems good is therefore good in the eyes of Allah, its performance called for and its doer rewarded by Allah; or that whatever the mind feels to be bad is thus bad in the eyes of Allah, its nonperformance called for and its doer punished by Allah.

a1.4 The basic premise of this school of thought is that the good of the acts of those morally responsible is what the Lawgiver (syn. Allah or His messenger (Allah bless him and give him peace) has indicated is good by permitting it or asking it be done. And the bad is what the Lawgiver has indicated is bad by asking it not be done. The good is not what reason considers good, nor the bad what reason considers bad. The measure of good and bad, according to this school of thought, is the sacred Law not reason (dis:W3)."

Дакле, "ум није способан да разликује добро и зло, осим преко Посланика и светих књига" и "добро није оно што разум сматра за добро, нити је зло оно што разум сматра за зло". "Мера добра и зла је свети Закон, не разум".

Сада можда браћа у Христу разумеју зашто ми овде толико расправљамо о стварима које су саме по себи очигледне и јасне чак и незнабошцима. Мера морала у Исламу је оно што је Посланик објавио - тј. мера морала је Мухамед, његова објава и поступци. Оно што је он дозволио и показао примером је "добро", оно што је забранио је "зло".

То објашњава много ствари у овом нашем дијалогу.

[Solomon Kane]

Наравно...то је свакој иоле религијски образованој и у ислам упућеној особи,више него јасно.Можда ће исламски верници негирати ову,по мом дубоком уверењу,неоспорну и више него уочљиву чињеницу дијаметралне супротности,чак суштинске опречности и колизије много чега у исламу (посебно овога што је Звонко поменуо у вези са гносеолошким моментом добра и зла),са једне стране, са свим осталим прошлим и постојећим и шароликим манифестацијама и аспектима једног свеопштег и свеприсутног религиозног духа,на другој страни,те зато мислим да би исламски верници у свом евентуалном негирању овог факта,добрано погрешили.Поменута чињеница је више него кристално јасна и то не само из наше хришћанске визуре,и мислим да је то до сада у свим постојећим међурелигијским темама већ детаљно објашњено и речено,већ,како горе напоменух, и са становишта оног назовимо га "природног морала" ("савест и срце за сваког,без обзира на све " као примарног етичког регулатора несвојственог и неприпадајућег само званично највећим и најраспрострањенијим религиозним системима,већ представља нуклеус оног "хомо религиосуса" присутног у сваком људском бићу од постанка) присутног и у најпримитивнијим културама и религијама.Мислим да је исламом грубо прекинута та,Богом дана и кроз нашу природу проношена,животна и емпатичка спона "човека са собом и другим"...тешко да исламска "ума" у себи може у целости исто вредновати муслимана и једног Хришћана,Јевреја или многобошца,јер ма како појединци данас у исламу тумачили поједине ствари,куран,мухамед и историја су недвосмислено јасни...ислам је истовремено све - религија,политика,економија,право,образовање,морални,породични и полни живот,ислам задире у сваку и најмању пору личног и колективног живота и представља једини регулатор апсолутно и најмање ситнице на било ком плану човековог приватног,јавног и друштвеног живота,а самим тим,таквом својом позадином,таквим својим идејним обрасцем и устројством,неминовно и неизбежно претендује на општеобавезност и неприкосновеност где год је био  и јесте у већини...ислам је подједнако потенцијална велика опасност по неисламски свет и његове религиозне и политичке слободе као и политички доминирајући безбожни секуларистички поглед на свет и човека који тренутно (надам се!) представља владајући "тренд" на сваком пољу европског и америчког живота...свет ће ускоро у целости и јасно уочити ову паралелу.Моје мишљење.

ПС.

Ја се извињавам свима што сам искрачио из саме теме,али сам ипак желео да дам један кратак осврт на ово што је Звонко изнео,јер заиста то јесте свеопшти и неизбежни "камен спотицања" између ислама и свега другог преко пута њега...не само Хришћанства.Извињавам се још једном због скретања са теме.

[PD]

Izgleda da je jedino Trapa dao odgovor na temu...

Da me je neko pitao ovo pre nekoliko godina, moj odgovor bi bio da Bog kaznjava one koji grese...danas je potpuno suprotan odgovor...Bog je ljubav i to bezgranicna, neizmerna, bezuslovna ljubav. Da nije tako ne bi nas bilo ovde da pisemo na ovu temu. Od nas zavisi  kako cemo se odnositi prema Njemu i sta cemo sa tom nepresusnom ljubavlju mi kao pojedinci uraditi. Da li cemo je umnoziti ili ce se sasusiti kao grana otkinuta od drveta od nas zavisi.

klapklap

[w.a.mozart]

lični odnos je prilično težak za opisivanje.... recimo da je odnos dublji što je ostvarenost u slobodi tj. ljubavi veća...moj lični odnos se svodi na to da šta god radim-radim to sa Hristom.... a taj Hristov impuls u meni izaziva etos blagodarnosti i pre svega bliskosti-jer i kada naporno radim a i kada gubim vreme-čitaj-lenjčarim... znam da sam sa Njim i da će sve biti dobro... ovo nije naivni optimizam već srž spoznaje Boga i onoga što sam ja ukapira  u jevandjelju... Ko je spoznao Hrista on je u raju.... ličnom raju.... Bog je to tako genijalno osmislio da svako mora za sebe da se prepusti i da mu se otvori ali je dozvolio da do izvesne mere možemo "zakoračiti" u drugoga svojim rečima i pre svega delima ljubavi.....

nezahvalno je pisati sve ovo... ne izražava ni delić stvarnosti...ali valjda ću vremenom steći iskustvo i u tome...

[oslonac]

Mi (hrišćani) Boga posmatramo kao Oca putem njegovoga Sina, i to Sina po prirodi ili božanstvu. Sin Božiji nije stvoren, već je rođen od Oca, odnosno Otac i Sin imaju jednu i istu suštinu.

Ovdje si ,Milane, stvorio malo konfuzije...Zar Sin nije rođen od Djevice Marije? Znači-opet stvoren,a drugo je što smatrate ono ostalo,i nekoliko puta sam ponovio da to mogu i razumjeti.

I,tako i treba razgovarati. Sa razumijevanjem i obrazlaganjem,a ne nametanjem.

Nadam se da ovo nije nejasno. Mi hrišćani razumemo muslimane, zbog njihove vere, što neveruju da Bog ima Svoju decu,- kroz Svoga Sina, i to večnoga Sina. Ali, to je i oduvek predstavljalo razlikovanje između muslimana i nas hrišćana.

Nije mi nejasno i potpuno si u pravu za razlike i one su vječne... Do Sudnjeg dana. Ali,to ne znači da se ne može razgovarati o Bogu ma kako ga ko pojmio,ako isti smatraju da je On Gospodar svih svjetova i Stvoritelj sveg pojavnog i nepojavnog.

Kad govorimo o Bogu prvenstveno nam to treba biti na umu da smo mi Njegova stvorenja,a da su različitosti vjerovanja u Boga Njegova mudrost da bi nas iskušao i ponukao na takmičenje u činjenju dobra.

Kada kažemo dobro,to svako zna šta je kada priupita samog sebe. Znači, "ne čini drugima ono što ne bi htio da drugi čine tebi",u smislu čini samo ispravne i dobre stvari... i to je sva mudrost što se tiče definicije dobra.

Neke inputacije tipa da mi treba da pitamo neke autoritete šta je dobro a šta loše su proizvoljne, i nemaju ama baš nikakvo uporište.Pod svjetlom mudrosti podrazumijeva se znanje kojim rob razlučuje istinu od neistine, uputu od zablude, korisno od štetnog, savršeno od manjkavog, dobro od zla. Svaki pravi vjernik reaguje prema svojoj čistoj savjesti po pitanju dobra ili zla.

Dakle,moral je kao  putokaz za razumijevanje razlike između dobra i zla,a stid je osnov svakog dobra. (danas malo stida ima) Ali, problem nije u prihvatanju dobra ili odbacivanju zla, već je problem u zamjeni ovih dviju suprotnosti tako što se zlo promovira kao dobro i, obratno, dobro  se predstavlja kao zlo.

" – Kada im se kaže nemojte činiti zlo, oni odgovaraju da žele samo dobro. Ne, oni šire zlo samo što to ne osjećaju  (Kur’an, 11-12)."

U ovome je poenta o nesposobnosti uma da razlikuje  dobro ili zlo,jer danas vidimo da se zlo uljepšava a dobro degradira i prikazuje kao zlo; što nekome stvara konfuziju, ili jednostavno, prihvatanje izokrenutih vrijednosti.

E,tu je onda uputa ili Kur`an koji razdvaja Istinu od laži...

Ali,i kako je u čovjeku umetnuta ona iskra slobode da radi po vlastitom izboru i kako je ta sloboda utkana sa onim što teolozi i filozofi nazivaju srcem,razumom,dušom,strastima,osjećajima,onda je na čovjeku ostalo da sam,svojom voljom, odluči hoće li ili neće ničice padati pred Bogom.

A,muslimani tako poštuju Boga i znaju da je Milostivi i da prima pokajanje.

Rekao je Allahov Poslanik Muhammed saws :

- "Zaista, Allah ima sto milosti (rahmeta), od kojih je samo jednu poslao medju ljude, zivotinje,insekte i dzinne, pa se oni s tom jednom miloscu medjusobno paze i medjusobno su milostivi, tako da je njome i zivotinja milostiva prema svome mladuncetu! A ostavio je devedeset i devet milosti kojima ce se smilovati Svojim robovima na Sudnjem danu." (Muslim)

[Milan Nikolic]

Zar Sin nije rođen od Djevice Marije?

Sin Božiji je rođen i na nebesima i na zemlji, i u večnosti i u vremenu, a svako rađanje je bilo dejstvom Duha Svetoga.

Razumem koliko je velika vrednost svima verujućima što imaju veru u Boga. To je nešto neuporedivo i neprocenjivo. Nama koji verujemo je život zasnovan - i mi sami postojimo - na toj veri, jer u Bogu vidimo celokupno naše postojanje. Jedina razlika između religija je u načinu odnosa koji imamo prema Bogu.

Međutim, mnogi hrišćani nesvesno imaju veru na način kao što imaju muslimani. Bog za njih nije Trojica u pravom egzistencijalnom smislu, već je Bog jedna monada, jedna suština ili priroda (božanstva), a Hristos je samo neko kome možemo neposredno upućivati molitve. Veoma je teško usvojiti i razumeti tajnu Svete Trojice.

Ali onaj koji razume i usvaja tajnu Svete Trojice, zaista ima takvu filosofiju, koja je veoma vredna, možda i najvrednija u celokupnoj filosofiji. Potrebno je samo da svedočenje o Svetoj Trojici bude autentično, odnosno, da bude zasnovano da predanju svetih kapadokijskih Otaca i tumačeno po tim osnovama. To učenje poseduje jedino Pravoslavna Crkva, dok je Katolička Crkva nešto drugačijeg trijadološkog učenja, ali ta razlika i nije bezazlena. Radi se o dubokim detaljima koji se otkrivaju onima koji se istinski posvete i udube u ove tajne.

Celo ustrojstvo Crkve zasnovano je na učenju trijadologije. Zato je ustrojstvo kod Katolika drugačije od Pravoslavnog. Najlakše bi bilo da sve to nepostoji od problema trijadologije, ali sveti Oci nisu odustajali od takvoga svedočenja, čak i po cenu svakojakih problema i nevolja. Ponavljam, sâmo pitanje trijadologije toliko je teško da stvara poteškoće i kod onih koji su pozvani da o tome svedoče.

[selkoba]

Ово је веома добра тема, али и тешка. Постоји једна велика разлика између Хришћанства и Ислама која има велики утицај на лични однос. Хришћанство учи да је Бог човеку уградио "морални компас" кроз савест, на пример:

"14. Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон;

15. Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају" (Римљанима 2)

Pa mnoge serijske ubice imaju potpuno cistu savjest kada ubijaju smatrajuci da je to moralno jer kaznjavaju grijesnike.Njemu je u srcu napisano da moze da kaznjava a uzima Boziju Knjigu za primjer.Sta je s njima?Da li je ovdje Bog (bez uvrede) ugradio pogresan kompleks?

Imam ovdje jedan izvod gdje se govori o zloupotrebi vlasti koja im je data od Boga kroz Bibliju.Znaci nije ugradjen nego se izgradjuje po Bibliji:

http://www.spc.rs/sr/zivot

"...На седници Светог архијерејског синода од 28. децембра 1998. године, којој је председавао Патријарх, размотрени су све чешћи случајеви злоупотребе од стране извесних пастира од Бога им дате власти да "свезују и раздрешују" (Мт. 18, 18) и донете одговарајуће одлуке. Иако је од тих одлука Светог Синода сестринске Руске Православне Цркве прошло већ десетак година, мишљења смо да је корисно предочити их нашој црквеној јавности..."

Са друге стране, Ислам учи да човек не може знати шта је добро, а шта зло ако му није откривено. Ево једног цитата из познате књиге о исламском закону "Reliance of the Traveler" чувеног исламског учитеља al-Ash'ariја:

"1.2 The question arises. Is it possible for the mind alone, unaided by Allah's messengers and revealed scriptures, to know rulings, such that someone not reached by a prophet's invitation would be able through his own reason to know Allah's rule concerning his actions? Or is this impossible?

a1.3 The position of the Asharis, the followers of Abul Hasan Ash'ari, is that the mind is unable to know the rule of Allah about the acts of those morally responsible except by means of His messengers and inspired books. For minds are in obvious disagreement about acts. Some minds find certain acts good, others find them bad. Moreover, one person can be of two minds about one and the same action. Caprice often wins out over the intellect, and considering something good or bad comes to be based on mere whim. So it cannot be said that an act which the mind deems good is therefore good in the eyes of Allah, its performance called for and its doer rewarded by Allah; or that whatever the mind feels to be bad is thus bad in the eyes of Allah, its nonperformance called for and its doer punished by Allah.

a1.4 The basic premise of this school of thought is that the good of the acts of those morally responsible is what the Lawgiver (syn. Allah or His messenger (Allah bless him and give him peace) has indicated is good by permitting it or asking it be done. And the bad is what the Lawgiver has indicated is bad by asking it not be done. The good is not what reason considers good, nor the bad what reason considers bad. The measure of good and bad, according to this school of thought, is the sacred Law not reason (dis:W3)."

Дакле, "ум није способан да разликује добро и зло, осим преко Посланика и светих књига" и "добро није оно што разум сматра за добро, нити је зло оно што разум сматра за зло". "Мера добра и зла је свети Закон, не разум".

Сада можда браћа у Христу разумеју зашто ми овде толико расправљамо о стварима које су саме по себи очигледне и јасне чак и незнабошцима. Мера морала у Исламу је оно што је Посланик објавио - тј. мера морала је Мухамед, његова објава и поступци. Оно што је он дозволио и показао примером је "добро", оно што је забранио је "зло".

То објашњава много ствари у овом нашем дијалогу.

Mjera morala je Kuran, Bozija Knjiga, i vjerodostojni Hadisi Poslanika s.a.w.s.

Ako vi imate ugradjen moralni kompleks sta je onda Novi Zavjet i Sveto Predanje za vas?

Zbog cega onda Veliki crkveni sud kad imate kao vjernici ugradjen moralni kompleks?

Ocigledno je da Novi Zavjet ne nudi odgovore na odredjena pitanja prakticne strane za ovaj zivot.Sto i  nema potrebe jer Isus je rekao  daje dosao "da ispuni Zakon a ne da ukine".Znaci postoji sve regulisano u Starom Zavjetu koji morate prihvatiti jer ga je i Isus postovao.Ako nije tako onda se postavlja pitanje zar je Bog ponistio svoju Rijec u Starom Zavjetu kroz Novi Zavjet?

http://www.spc.rs/sr/veliki_crkveni_sud

Велики црквени суд - Виша црквена судска власт за кривице свештеника, монаха и лаика, као и за црквено-брачне спорове унутар Цркве. Ово тело је стално и сачињавају га: три епископа, који су уједно и чланови Светог Синода, два почасна члана свештеника из мирског реда и два њихова заменика које бира Свети Синод на 4 године и једног референта, такође свештеника. Свети Синод именује председника Суда, а бира и почасне чланове, који би требало да имају завршену правну школу и 10 година црквеносудске и административне праксе или 15 година парохијске. Велики црквени суд у другом и последњем стемену разматра, одобрава, поништава и преиначава решења Епархијских црквених судова, која се тичу поништавања брака, пресуде свештеницима оба реда, губитка службе, доживотне забране свештенослужења, лишавања свештеничког чина, забране свештенослужења, искључења лаика из црквене заједнице и све изјављене жалбе. Седиште Великог црквеног суда је у Патријаршијском здању.

[oslonac]

Zar Sin nije rođen od Djevice Marije?

Sin Božiji je rođen i na nebesima i na zemlji, i u večnosti i u vremenu, a svako rađanje je bilo dejstvom Duha Svetoga.

Razumem koliko je velika vrednost svima verujućima što imaju veru u Boga. To je nešto neuporedivo i neprocenjivo. Nama koji verujemo je život zasnovan - i mi sami postojimo - na toj veri, jer u Bogu vidimo celokupno naše postojanje. Jedina razlika između religija je u načinu odnosa koji imamo prema Bogu.

Međutim, mnogi hrišćani nesvesno imaju veru na način kao što imaju muslimani. Bog za njih nije Trojica u pravom egzistencijalnom smislu, već je Bog jedna monada, jedna suština ili priroda (božanstva), a Hristos je samo neko kome možemo neposredno upućivati molitve. Veoma je teško usvojiti i razumeti tajnu Svete Trojice.

Ali onaj koji razume i usvaja tajnu Svete Trojice, zaista ima takvu filosofiju, koja je veoma vredna, možda i najvrednija u celokupnoj filosofiji. Potrebno je samo da svedočenje o Svetoj Trojici bude autentično, odnosno, da bude zasnovano da predanju svetih kapadokijskih Otaca i tumačeno po tim osnovama. To učenje poseduje jedino Pravoslavna Crkva, dok je Katolička Crkva nešto drugačijeg trijadološkog učenja, ali ta razlika i nije bezazlena. Radi se o dubokim detaljima koji se otkrivaju onima koji se istinski posvete i udube u ove tajne.

Celo ustrojstvo Crkve zasnovano je na učenju trijadologije. Zato je ustrojstvo kod Katolika drugačije od Pravoslavnog. Najlakše bi bilo da sve to nepostoji od problema trijadologije, ali sveti Oci nisu odustajali od takvoga svedočenja, čak i po cenu svakojakih problema i nevolja. Ponavljam, sâmo pitanje trijadologije toliko je teško da stvara poteškoće i kod onih koji su pozvani da o tome svedoče.

Pozdravljam te Milane!

Sviđa mi se tvoj način diskusije i smatram da ista treba da teče baš u ovom smjeru i prevashodno da jedni o drugima naučimo nešto novo i konstruktivno,a ne da se neke podmukle teze infiltriraju od kojih niko neće imati koristi. Primjetio sam,inače, da pojedini imaju i dalje neke predrasude.Skrivaju ih ,ali i rječito progovore u nekom tekstu...onako btw...kao fol ako vide,vide.

U svakom slučaju zahvaljujem se na gostoprimstvu vašem i vjeruj da mi pojedine konverzacije čine da budem samo još bolji čovjek.A, tako to i osjećam. Doista mi i loši i dobri komentari dobro dođu u nadogradnji ličnosti.A, ovako nešto sigurno da nema u svakodnevnom životu. Dakle,ovakav vid komunikacije je ,za mene,još jedna vrsta prosvjetljenja i spoznaje.

Svako dobro ti želim...

[Grizzly Adams]

Pa mnoge serijske ubice imaju potpuno cistu savjest kada ubijaju smatrajuci da je to moralno jer kaznjavaju grijesnike.Njemu je u srcu napisano da moze da kaznjava a uzima Boziju Knjigu za primjer.Sta je s njima?Da li je ovdje Bog (bez uvrede) ugradio pogresan kompleks?

Бог нам је створио ноге да ходамо, али неки се разболе па не могу да ходају. Да ли онда треба да закључимо да ноге нису створене за ходање?

Исто тако убице и остали грешни људи имају оболелу савест и треба им излечење. Не можеш да направиш правило од изузетака.

Mjera morala je Kuran, Bozija Knjiga, i vjerodostojni Hadisi Poslanika s.a.w.s.

То и јесте проблем, јер је Посланик био крајње неморалан.

Ako vi imate ugradjen moralni kompleks sta je onda Novi Zavjet i Sveto Predanje za vas?

Zbog cega onda Veliki crkveni sud kad imate kao vjernici ugradjen moralni kompleks?

Ocigledno je da Novi Zavjet ne nudi odgovore na odredjena pitanja prakticne strane za ovaj zivot.Sto i  nema potrebe jer Isus je rekao  daje dosao "da ispuni Zakon a ne da ukine".Znaci postoji sve regulisano u Starom Zavjetu koji morate prihvatiti jer ga je i Isus postovao.Ako nije tako onda se postavlja pitanje zar je Bog ponistio svoju Rijec u Starom Zavjetu kroz Novi Zavjet?

О томе смо већ разговарали. Старозаветни закон је био привремен и односио се само на један народ као "чувар до Христа" (Гал 3:24). Христос је дошао да нам да "лек" за оболелу савест да би стекли "осјећања дугијем учењем обучена за разликовање и добра и зла" (Јеврејима 5:14). Свето Писмо није "законска књига", већ само један од лекова који нам је Христос дао.

http://www.spc.rs/sr/veliki_crkveni_sud

Велики црквени суд

То је само нужно зло. Црква је Болница, а не Полиција.

[oslonac]

Бог нам је створио ноге да ходамо, али неки се разболе па не могу да ходају. Да ли онда треба да закључимо да ноге нису створене за ходање?

Исто тако убице и остали грешни људи имају оболелу савест и треба им излечење. Не можеш да направиш правило од изузетака.

Pa zašto ti onda praviš pravilo od izuzetka? Musliman posuo sumpornu kiselinu po ženi-svi muslimani posipaju sumpornu kiselinu po ženi...ma daaaj uozbilji se. Ti počeo šegu goniti ovdje.

То и јесте проблем, јер је Посланик био крајње неморалан.

On a.s je pozvao sve ljude u vjeru u Jednog Boga,bez obzira na boju kože i rasu,a što drugi vide samo neke nemoralnosti to je njihov problem.A,rekao sam već jednom da ubjeđivanje ne vodi ka razumijevanju...

Ima li šta dobra u islamu? Možeš li to percepirati?