El rincón de Juan

[Aquilius Cratus]

  On 1. 12. 2015. at 14:15, Juan рече

1) Који начин ви користите?

Prvi.

 

  On 1. 12. 2015. at 14:15, Juan рече

2) Да ли се избор начина из 1) разликује кад радите у глави и кад пишете корак по корак на папиру?

Ne zavisi. Proces u glavi je isti kao i kad radim na papiru samo papir dodje, kod daleko slozenijih primera, koa odlicne usputna kontrola.

 

  On 1. 12. 2015. at 14:15, Juan рече

3) Независно од тога који начин користите, који начин вам се чини тежим за разумевање, когнитивно заморнијим и комплекснијим и зашто. Игноришите разлику између а) и б) у начину 3, јер је то већ обухваћено кроз 1 и 2. Има ли и овом смислу разлике између рада у глави и на папиру?

Od sva tri, nacin 2 bi mi bio najzamorniji. Dok izmejdu nacina 1 i 3 ne vidim razliku u tezini odnosno zamornosti bilo da li radim na papiru ili glavi.

 

  On 1. 12. 2015. at 14:15, Juan рече

4) Ако имате децу која уче сабирање, тестирајте и њих 1) 2) и 3).

 

Nemam decu ali povremeno drzim privatne casove programiranja gde je potrebno pisati funkcije za resavanje matematickih zadataka pa da napisem koju posto slutim kuda ide ovo. Istina to je uzrast koji je odavno ovakve probleme trebao da savlada, visi razredi osnovne i neki razredi srednje skole, ali ih kaci nesto sto je neodvojivo i od ovog problema. Bez obzira koliko su dobri, a i najbolji su samo sablondzije, kad se sa papira i olovke prebace na racunar nastaje blokada. Tako prvi razred srednje skole verovao ti ili ne skoro nikad ne moze ni da zamisli sta treba proveriti kod neka tri broja da bi ispitali da li uopste mogu da cine trougao ili ne. A inace na papiru razbijaju trigonometriju. Kako? Tako sto su kao i mi bili potpuno pogresno uceni. Uceni su samo da pamte alogoritam i da ga vezbaju dok ga ne vide u snu. Matematicke fenomene i probleme same po sebi uopste ne vide, niko im nije ukazivao na neke fenomene tipa sabiranje, oduzimanje, mnozenje, ugao, ratojanje, duz etc. Nego ima je samo receno danas radimo sabiranj a to se radi tako i tako a sad vezbajte dok ne svisnete. Tako su im kognitivne vestina tipa uocavanja fenomena i jos vaznije igranja u pokusaju resavanja sa mnogim greska totalno atrofirale. Igrati se da bi nasli resenje nekog problema je njima nesto potpuno tudjisnko a nekad cak i nezamislivo. Kako ja da se igram pa ovo je zadatak i treba vezbati u nedogled.

Neko meta resenje, ciji bi se rezultati najvise videli kad se doda i oduzimanje, mnozenje i deljenje, bi bilo pravljenje skupova koji bi sadrzali elemente u vrednosti svakog broja i jednog praznog superskupa koji bi sadrzao rezultat. Moze i na papiru ali na racunaru je to daleko lakse i ucinkovitije. U ovom slucaju bi imao 6 skupova sa odgovarajucim broje elemenata, najbolje da elemetni svakog skupa budu u razlicitim bojama, a na drugoj strani prazan superskup. Zamisljeni ucenik bi korak po korak sabirao dva skupa i elementi bi se prebacivali u superskup pri zbir svaka dva skupa. Tako bi sam uvideo kako mi najbolje ide kako u glavi tako na papiru to jest racunaru.

Lepo kazu braca Volfram da vrhunac savremenog ucenja matematike treba da bude programiranje. Jer ima li boljeg nacina da neko dokaze da zna neku oblast matematike nego kad napise klasu sa odgovarajucim funkcijama koje vrse sve te silne sablone sto smo ucili napamet.

[florenntina]

  On 1. 12. 2015. at 14:15, Juan рече

Питања за вас:

 

1) Који начин ви користите?

 

*Prvi 

 

2) Да ли се избор начина из 1) разликује кад радите у глави и кад пишете корак по корак на папиру?

 

*Ne, ali mi je lakse na papiru jer nekako samo "skeniram" i saberem a u glavi "bas sabiram".

 

3) Независно од тога који начин користите, који начин вам се чини тежим за разумевање, когнитивно заморнијим и комплекснијим и зашто. Игноришите разлику између а) и б) у начину 3, јер је то већ обухваћено кроз 1 и 2. Има ли и овом смислу разлике између рада у глави и на папиру?

 

*Drugi. Da, bio bi mi mnogo laksi kada bih ga radila na papiru. U glavi mi je nekako teze da pratim niz od kraja ka pocetku nego obrnuto iako kad razmislim to je bas smesno  posto bi trebalo da bude potpuno isto, zar ne.

 

4) Ако имате децу која уче сабирање, тестирајте и њих 1) 2) и 3).

 

*Ovo za koju godinu

 

Хвала унпаред, а после ћу вам рећи зашто су ми одговори на ова питања битни.

[DankaM]

  On 1. 12. 2015. at 14:15, Juan рече

Питања за вас:   1) Који начин ви користите?   2) Да ли се избор начина из 1) разликује кад радите у глави и кад пишете корак по корак на папиру?   3) Независно од тога који начин користите, који начин вам се чини тежим за разумевање, когнитивно заморнијим и комплекснијим и зашто. Игноришите разлику између а) и б) у начину 3, јер је то већ обухваћено кроз 1 и 2. Има ли и овом смислу разлике између рада у глави и на папиру?   4) Ако имате децу која уче сабирање, тестирајте и њих 1) 2) и 3).

 

 

1) Prvi

2) Da, kad pisem na papiru, pokusavam da spojim brojeve do desetice. ( 4+6)+(2+3+5)+1

3) Treci nacin mi je intuitivno dalek, nekako mi je isprekidan i ispresecan, i oduzima nekoliko stotinki/sekundi prilikom sabiranja

4) Sledeci put kad odem do male brace, reci cu ti, mada stariji je u Arhimedesovoj skolici matematike, pa ne znam koliki ce biti uticaj naucenog na "prirodni" proces; mali je jos mali da bi adekvatno sabirao, ali cu bas da vidim, posto je prilicno okrenut brojevima i slovima i mehanickim konstrukcijama, toliko da sam ja mislila u jednom trenutku da li je na autisticnom spektru. Ispostavilo se da je, nazalost, zbog nekih upala grla i uva, kasnio sa govorom zbog toga sto je bio maltene nagluv tada. Ali je definitivno usmerilo njegov kognitivni razvoj. 

 

Hihihi, uvek su eksperimenti i ispitivanja iz razvojne psihlogije preslatki i presmesni, s obzirom na subjekte koji ucestvuju  

 

http://www.simplypsychology.org/concrete-operational.html

 

Zabavan clanak o konkretno-operacionalnom stadijumu, kada dete stice pojam broja i na osnovu kojeg uci matematicke operacije. Nase skolstvo, bar kad je matematika u pitanju, je organizovano po Pijazeovoj teoriji kognitivnog razvoja deteta. 

Naravno, ima i suprotstavljena teorija, ona Vigotskog, po kojoj kulturalno stecena orudja (a sabiranje je jedno od njih), preoblikuju tzv. prirodne procese, paznje, memorije i dr., ciji je razvoj opisivao Pijaze. Cim dete naucis na odredjeni nacin da sabira, ti si izmenio njegov razvoj. 

 

Sta je od ove dve teorije primenljivije, zavisi od slucaja. 

[Juanito]

Синоћ смо били на вечери поводом празника Светог Николе који је Холандији вероватно најзначајнији од свих празника (под именом Sinterklass).

 

Домаћин Оливер је по оцу Швајцарац, по мајци Холанђанин. Одрастао у Швајцарској и не говори Холандски. Решио да се пресели како би мало доживео мајчину домовину. Пре тога је живео у Јужној Африци где је упознао своју садашњу супругу Моник. Она је учитељица која је тада продавала сладолед да би финансирала своје студије. Он је једаред купио сладолед, па му се осладило...

 

Вечеру је организовала једна друга Јужноафриканка, Лаурен, која ради у Бурундију у компанији која тргује кафом, а коју држи једна америчка породица коју је упознала у Јужној Африци. У Холандији је на студијском боравку.

 

Моник и Лаурен су црнкиње, мада ова потоња носи немачко-јеврејско презиме. Није скроз сигурна одакле јој, има неке теорије.

 

И коначно Џенифер, отац Холанђанин, мајка Американка. Отац радио нешто по тим Америкама и повредио се на раду. Мајка јој је медицинска сестра којој се заломило да га те вечери превије. Остало је историја.

[ivanaika]

[Paradoksologija]

http://www.nu.nl/utrecht/4178082/utrecht-wordt-van-beste-plekken-wereld-leven.html

[Juanito]

  On 8. 12. 2015. at 0:01, Paradoksologija рече

http://www.nu.nl/utrecht/4178082/utrecht-wordt-van-beste-plekken-wereld-leven.html

Ево и на енглеском.

http://www.theneweconomy.com/business/utrecht-becomes-one-of-the-worlds-best-places-to-live

Једна од игара коју спомињу се развија у мојој групи.

Иначе, текст ми личи на ЕПП који је наручила општина. Ово за квалитет истраживања и за стартап компаније је вероватно тачно, али неки специјални квалитет живота је врло дискутабилан...

[obi-wan]

  On 6. 12. 2015. at 23:41, Juan рече

Синоћ смо били на вечери поводом празника Светог Николе који је Холандији вероватно најзначајнији од свих празника (под именом Sinterklass).

 

Домаћин Оливер је по оцу Швајцарац, по мајци Холанђанин. Одрастао у Швајцарској и не говори Холандски. Решио да се пресели како би мало доживео мајчину домовину. Пре тога је живео у Јужној Африци где је упознао своју садашњу супругу Моник. Она је учитељица која је тада продавала сладолед да би финансирала своје студије. Он је једаред купио сладолед, па му се осладило...

 

Вечеру је организовала једна друга Јужноафриканка, Лаурен, која ради у Бурундију у компанији која тргује кафом, а коју држи једна америчка породица коју је упознала у Јужној Африци. У Холандији је на студијском боравку.

 

Моник и Лаурен су црнкиње, мада ова потоња носи немачко-јеврејско презиме. Није скроз сигурна одакле јој, има неке теорије.

 

И коначно Џенифер, отац Холанђанин, мајка Американка. Отац радио нешто по тим Америкама и повредио се на раду. Мајка јој је медицинска сестра којој се заломило да га те вечери превије. Остало је историја.

 

Suncetipoljubimzarko!

[obi-wan]

  On 1. 12. 2015. at 17:50, Juan рече

Ајде, људови, важно ми је.

 

E cek, kakav je ovo socijalni experiment? Jel ti nas to oces da iskoristis za neki algoritam? Sumljivo mi sve ovo...

[obi-wan]

Je`n, je`n-dva...

[Juanito]

Неке чињенице о Холандији које су ме скроз шокирале и које ми не иду у главу.

 

- Једна петина Холанђанки се порађа код куће. Лекари то сами подстичу јер је gezellig.

 

- За епидурал мораш да преклињеш, па га ни тад можда нећеш добити. Кажу, бол је саставни део живота, па тако и рађања и треба га прихватити и живети с њим, а не вештачки уклањати.

 

- Претходно у принципу важи за било који лек против било ког бола.

 

- Жене у трудноћи јако тешко добијају упут до специјалисте док год је ”све у реду” и јако мали број ултра звукова добијају да ураде.

 

Ово сам и читао, а и чуо барем од две труднице из прве руке.

 

Сума сумарум, лекари стављају своја културолошка убеђења испред медицине као науке. Не кажем да се сазнања медицине случајно понекад не поклапају са културолошким ставивма Холандских лекара, али су ми у најмању руку чудни.

 

- Оклевају да те упуте код специјалисте или да ти сами препишу терапију. Преферирају да сачекају да виде да ли ћеш да се самоизлечиш. Знам за два катастрофална случаја везана за ту праксу. Човека болело колено и нису га упутили у болницу док није могао да стоји на ногама и кад је хирургија била једино решење (не знам који проблем је тачно имао). Детету су месецима говорили како му није ништа, док се на крају није испоставили да је карцином. На срећу, преживело је.

 

Овде говорим о лекарима опште праксе без којих не можеш да дођеш до специјалисте. Специјалисти су, претпостављам, друга прича, ту би требало да је стандард јако висок.

 

Мени је ово сјајна илустрација како накарадна култура и традиција стају на пут развијеној технологији, а и једно и друго коегзистира у једној малој развијеној земљи.

[Paradoksologija]

  On 9. 12. 2015. at 21:06, Juan рече

- Једна петина Холанђанки се порађа код куће. Лекари то сами подстичу јер је gezellig.

 

- За епидурал мораш да преклињеш, па га ни тад можда нећеш добити. Кажу, бол је саставни део живота, па тако и рађања и треба га прихватити и живети с њим, а не вештачки уклањати.

 

- Претходно у принципу важи за било који лек против било ког бола.

 

- Жене у трудноћи јако тешко добијају упут до специјалисте док год је ”све у реду” и јако мали број ултра звукова добијају да ураде.

 

Ово сам и читао, а и чуо барем од две труднице из прве руке.

 

Сума сумарум, лекари стављају своја културолошка убеђења испред медицине као науке. Не кажем да се сазнања медицине случајно понекад не поклапају са културолошким ставивма Холандских лекара, али су ми у најмању руку чудни.

 

Posebno tamo gde je uticaj kalvinizma jači.

 

I porođaj posebno ima istaknuto mesto među situacijama u kojima se kultura i iracionalna ubeđenja stavljaju ispred medicine i ispred pacijentkinje.

 

Kod nas ima čudna kombinacija nečeg sličnog tome ("A nije te bolelo kad si dete pravila?") i nečeg sličnog američkoj potrebi za kontrolom, samo grublje (lezi, ne mrdaj, vezana, 3 mašine na tebi i 5 igala u tebi, što brže, pokretna traka, seci, skači ženi po stomaku, idemooo!)

[Juanito]

  On 9. 12. 2015. at 21:18, Paradoksologija рече

Kod nas ima čudna kombinacija nečeg sličnog tome ("A nije te bolelo kad si dete pravila?") i nečeg sličnog američkoj potrebi za kontrolom, samo grublje (lezi, ne mrdaj, vezana, 3 mašine na tebi i 5 igala u tebi, što brže, pokretna traka, seci, skači ženi po stomaku, idemooo!)

 

E, ал код њих нема тога. Холанђанке и саме углавном подржавају све побројано. Епидурал и остало траже странкиње.

[Снежана]

[Paradoksologija]

  On 9. 12. 2015. at 21:25, Juan рече

E, ал код њих нема тога. Холанђанке и саме углавном подржавају све побројано. Епидурал и остало траже странкиње.

 

E, ali aj' što je jedna moja drugarica Holanđanka koja živi u Beogradu imala dva porođaja kod kuće, no je isto to učinila i druga, koja je samo živela u Holandiji par godina. Ima tu nešto u toj kulturi, mnogo je zarazna