Patrijarh: Veronauka da bude obavezna - slažete li se?

[feeble]

Čak i ako je učenik ateista obaveza je školskog obrazovnog sistema da ga upozna sa bogatstvom duhovne tradicije i kulture u Srbiji i nauči da iste poštuje, a sve u cilju tolerancije i dobrih medjuljudskih odnosa u našem savremenom srpskom društvu. 

A sta ce mali ateista kad dodje cas da se uci Simvol Vere ili Oce Nas pa jos mora da deklamuje? Ili kad ih vode u crkvu na liturgiju a njemu se ne ide? Zato mislim da ne treba biti obavezno.

[Благовесник]

A sta ce mali ateista kad dodje cas da se uci Simvol Vere ili Oce Nas pa jos mora da deklamuje? Ili kad ih vode u crkvu na liturgiju a njemu se ne ide? Zato mislim da ne treba biti obavezno.

Nisu u pravu, bez ljutnje, a ni dobro obavesten. Ni sada, a ni u buduce, ucenik NIJE U OBAVEZI da dodje na liturgiju nedeljom i praznikom.

A objasnjenje molitve Oce nas ili pravoslavno-hriscanskog Simvola vere je u sklopu upoznavanja religiozne kulture zajednice ili podnevlja kojem ucenik pripada...

[feeble]

Nisu u pravu, bez ljutnje, a ni dobro obavesten. Ni sada, a ni u buduce, ucenik NIJE U OBAVEZI da dodje na liturgiju nedeljom i praznikom.

Dobro, ja znam da vidjam da veroucitelji dovode decu na bogosluzenja. Ako nije obavezno ok. Ali i dalje ne vidim kako ce ici obavezna nastava za sve, kad ce u nastavi verovatno biti molitve koje ce svi morati da uce i 'reprodukuju'.

[Hana]

Слажем се са Вељом, ученик није у обавези да иде недељом на литургију са вероучитељем. То је добровољно и иде ко жели. Али ко једном оде, одушеви се и сваки следећи пут хоће драговољно да крене. Дечије душе су чисте и лако препознају Христа. Зато и кажем да треба веронаука као предмет да буде обавезна, јер многи сами не знају шта је за њих добро. Овако им се открива читав нови свет за који нису ни знали да постоји.

[Благовесник]

Dobro, ja znam da vidjam da veroucitelji dovode decu na bogosluzenja.  

Na Liturgiju se dolazi u sklopu vannastavnih aktivnosti. A ako se poseta i ucestvovanje u bogosluzenju organizuje u toku casa onda je potreban pisani ili usmeni pristanak ucenika/roditelja.

Ipak nije potrebno ako  u pitanju  nije poseta radi molitve, vec obrade teme plana i programa ili sistematizacije, metodom tzv. ambijentalnog ucenja uz nacelo ociglednosti u nastavi.

[Благовесник]

No, potrebna je blaga korekcija i delimicna reforma sadasnjeg plana i programa...

[obi-wan]

Али ко једном оде, одушеви се и сваки следећи пут хоће драговољно да крене.

 

Potpuno netacno. Krajnje je mali % dece koja kad odu jednom svaki naredni put i sami zele da dodju u hram.

Vrlo je opasno i sasvim nepotrebno ziveti u ovakvim iluzijama.

[Никола Ђоловић]

Не волим оне који верску наставу доживљавају идолопоклонички са својим хвалоспевима.

И каквих колега има, заиста је феномен да верска настава још увек циркулише.

Ипак, гласао сам ЗА, а а своје аргументе сам већ изнео једном овде: О верској настави

[Zayron]

Zaboravljate svi na evropske, roditeljske i dječije zakone i prava, zaboravljate na roditeljska prava pri vaspitanju djece u onakvom duhu kako to hoće oni. Dijete u svim evropskiím zakonodavstvima NEMA pravo na izbor vjere ili ideologije, do donje granice maloljetnosti, 16 godina obično  o tom odlučuju i odgovorni su ií imaju pravo odlučivati za dijete i u njegove ime pred zakonom roditelji i od njih se traži saglasnost za sve tičući se takvog vaspitanja njihove djece i njihova odluka do donje granice punoljetnosti djece je odlučujuća i jedino važeća pred zakonom. Oni mogu odlučiti i o tom da li će vaspitanje njihove djece biti religiozno/vjersko i to koje vjere i denominacije (katoličko, pravoslavno, protestantsko, islamsko itd.) ili ateističko ili agnostičko ili otvoreno i unapred nedifinisano i nespecifikovano. Zato je to u Njemačkoj riješeno obaveznim predmetom koji osim što je obavezni je istovremeno i izborni i ima dvije alternative - ili vjersko crkveno vaspitanje (klasični crkveni hrišćanski katihizis ako su hrišćani ili islamski vjeronauk ako su to muslimani) ili sekularna etika (za sve one koji ne žele da njihova djeca budu formirana primarno vjerski, dakle za djecu ateista, agnostika itd.). Dakle ta nastava je obavezna, izborna i odlučuju o njoj prevashodno roditelji.

[Zayron]

Edit:

 

do donje granice maloljetnosti punoljetnosti, 16 godina obično

 

U Njemačkoj bez pismenog odobrenja roditelja djecu ne smijete odvesti ni u crkvu ili džamiju ili sinagogu, bilo kakav hram. Isto tako ih bez njihove pismene saglasnosti takodjer ne smijete učit ni božićne pjesmice ili angažovat u nekakvom školskom prigodnom božićnom, uskrsnom, bilo kakvom vjerskom programu, akademiji, djačkoj péredstavi i sl. sa crkvenim kontextom.

[aliluja]

Da, da i to kao glavni predmet.

Zašto?-Da probamo da spasemo našu omladinu...

Ne treba je staviti pod obavezno.. nego kao nešto prirodno i podrazumljivo...

[zuti car]

Zaboravljate svi na evropske, roditeljske i dječije zakone i prava, zaboravljate na roditeljska prava pri vaspitanju djece u onakvom duhu kako to hoće oni. Dijete u svim evropskiím zakonodavstvima NEMA pravo na izbor vjere ili ideologije, do donje granice maloljetnosti, 16 godina obično  o tom odlučuju i odgovorni su ií imaju pravo odlučivati za dijete i u njegove ime pred zakonom roditelji i od njih se traži saglasnost za sve tičući se takvog vaspitanja njihove djece i njihova odluka do donje granice punoljetnosti djece je odlučujuća i jedino važeća pred zakonom. Oni mogu odlučiti i o tom da li će vaspitanje njihove djece biti religiozno/vjersko i to koje vjere i denominacije (katoličko, pravoslavno, protestantsko, islamsko itd.) ili ateističko ili agnostičko ili otvoreno i unapred nedifinisano i nespecifikovano. Zato je to u Njemačkoj riješeno obaveznim predmetom koji osim što je obavezni je istovremeno i izborni i ima dvije alternative - ili vjersko crkveno vaspitanje (klasični crkveni hrišćanski katihizis ako su hrišćani ili islamski vjeronauk ako su to muslimani) ili sekularna etika (za sve one koji ne žele da njihova djeca budu formirana primarno vjerski, dakle za djecu ateista, agnostika itd.). Dakle ta nastava je obavezna, izborna i odlučuju o njoj prevashodno roditelji.

kao sto i treba da bude . Ja nikako ne bih voleo da mi neko dete uci islamu ili adventizmu bez mog znanja . 

[Александар Милојков]

Šta mislite o izjavi Patrijarha da bi veronauka trebalo da postane obavezan predmet za sve đake?

 

Slažete li se? Zašto?

 

Слажем се, али би у том случају морала имати облик историје религије или религиологије. И мислим да би то био леп и интересантан предмет.

[RYLAH]

Не слажем се. Прво има и оних које то не интересује, ни у ком облику, а и они су грађани исто као и верници, и њихова права треб поштовати.

 

Друго, као што већ горе рече Ивица пре коју страну, веронаука деци треба да буде нешто лепо, где ће по могућности заиста и желети да усвоје нешто, а не још један бубачки предмет који ће да мрзе.

[Broken]

Нисам читао претходне стране али ћу одговорити на основно питање - да ли веронаука треба да буде обавезан предмет ? Моје мишљење је да не треба. Колико год да је трнутни положај веронауке у оваквом просветном систему повезан са различитим проблемима, ипак мислим да је боље да остане изборни предмет него да буде обавезан. Само што опет у перспективи не могу да га видим у тренутном статусу. Имам неки осећај да нешто мора да се промени.

Видим ЗА и ПРОТИВ код обе ситуације али ипак мислим да је још увек боље да буде изборни...да будем искрен, срећан сам да уопште постоји и ово што постоји.

У Гимназији у којој, стицајем околности, предајем од прошле године ( иначе сам 13 година вероучитељ) на почетку ове школске године дошло је до миграције ученика са грађанског код нас на верску наставу. Међу осталима су и ученици једног одељења трећег разреда ( 17 година) које има изузетно квалитетне ученике. Већина их је прешла на веронауку на иницијативу одељенског старешине, значи сами не би донели такву одлуку. Први пут од када предајем имам огроман проблем да успоставим контакт са њима, као неки зид да стоји између нас. Ћуте, одбијају комуникацију. Не могу да "уђем" међу њих, немам повретну реакцију. Невероватна ствар. Такав проблем никад нисам имао. Покушавам разне приступе, јуч их одведем до цркве која нам је на 2 минута од школе. Трећина не жели да уђе, једна девојка пита да неће случајно неко певати у цркви јер се јако плаши и непријатно јој је.

Имам осећај да некако нису спремни.

Да ме не разумете погрешно, ја лично волим ту врсту изазова са ученицима али кад су појединачни случајеви у питању , тога је било. Али кад вам дође читаво одељење а имате само један час недељно , немате времена да се бавите њиховим појединачним проблемима.

Можда се промени у будућности, видећемо...овако је сада.