Песма за лаку ноћ

[Снежана]

 

 

 

Шта је то сад

Ко да се месо неко снежно месо

На мени хвата

 

Не знам шта је

И кроз мене ко да тече срж

Нека хладна срж

 

Не знам ни ја

Ко да поново све почиње

Неким страшнијим почетком

 

Знаш ли шта

Умеш ли ти да лајеш

 

"На месечини" Васко Попа

 

[Снежана]

TOLIKO ZVEZDA

što nas očaravaju.

Ja bijah,

kad tebe ugledah -

kad? -

vani kod drugih svetova.

O ti putеvi, galaktički,

o taj sat koji nam dade

preneti težinu

noći u teretu naših imena.

Nije,

to znam,

istina da smo živeli,

to je prošao,

slep,

samo jedan dah između

Tamo i Ne-tamo i Na trenutke,

jedno je oko trepnulo, kometa, sevnula

prema zgasnuću,

u dno ponora,

onamo gde se izgara,

stajaše,

raskošnih dojki Vreme,

na kojem već izrastaše, uspuzavaše, sklizaše,

i pretиcaše ono što

jest ili bijaše ili bit će -,

ja znam,

ja znam i ti znaš, mi znasmo,

ne znasmo,

ne bijasmo ovde naime i ne tamo,

i po trenucima,

kad samo Ništa između nas stajaše,

mi smo jedno drugo sasvim našli.

Paul Celan

[Снежана]

 

[Снежана]

Ноћас

Са дрвећа, које је сумрак засадио у нашим огњеним одајама,

откачићемо полако стаклене голубове, лишће које на вјеки вјеков

шушти рашће нам на раменима и рукама, а ветра неће бити,

већ мочваа сенки у којој дављеници намећу круну од крљушти

а живот је чамац на обали, напуштен од весала.

Глас ће доћи од пламена к нама да крвљу умрља своје сребро,

да јавља, на повратку из пожара: Ја - не, само они  знају час!

А онда ће кренути из пустиње да истресу песак у твојој близини,

и планине да буду у близини, да останемо у Долини Туге -

и ти ћеш каткад полако откачити стаклене голубове, један по један,

а кад прсну у ваздуху, разговараћеш несвесно са нама.

Пол Целан

[Снежана]

Nestajem
i naglo se pojavljujem
odraz u tvom oku
prilikom svakog treptaja

Vidim lice coveka
nemirno uljuljanog u
neizvesnost sopstvene buducnosti
iznenadjenog sto se
to sto vidi pred sobom
ne podudara
sa mastarijama jednog decaka

Ne razmislja o tome
da li je imao srece
vec se divi trenutku
kada shvati da je san zavrsen
da je vreme budjenju
i da to sto vidi
moze biti cak i lepse od sna

U oci si me gledala
i pitala ko sam ja
moja brada je izbledela
od cekanja, od bezanja

Sve zore tvoje su
i noci sve
blizinom opijas
daljinom lomis me

Svi dani tvoji su
vremena sva
svaki trenutak
sad tebi pripada

Tako nevina, a tako opojna
u oci si me gledala
tvoja oka dva
dva smaragda
potamnela od pepela

U oci si me gledala
i pitala ko sam ja

[Ayla]

 

[Висибаба]

 

[Снежана]

Боја сна

Закаснио сам крај ових црних огледала. заборавили су

моју омиљену звезду и нешто топло. Кажу:

треба тражити своју звезду у шаци. Што се љубави тиче

теба обојити очи с много плаветнила или их

склопити. Поверовали бисмо да си велика звезда.

Слика скинута у духу: две руке у истој

рукавици савршено провидној а могу се доводити коњи

нема везе који коњи чак хипокампи.

 

Да би боље упознао ноћ начинио сам образину

од увелог лишћа. Стављам је

увек када излазим. занимљива ствар: што се тога тиче

потпуно се слажем с медузом и она два вука који станују

у мојој крви.

 

Недра твоја у једној руци коса твоја у свим џеповима а

ветра нема

 

Покотири се жељама. У овој песничкој игри

обезбеђено је зверско саучесништво елемената.

 

Огромни кристал кој и служи као капак.

Ђелу Наум

[Снежана]

"Koliko ja razumem, najveća poezija je trenutak
kad nisi svestan pesme.
I najveći je
život kad nisi svestan da živiš, nego misliš da
sanjaš."

Мика

 

[Снежана]

 

[Снежана]

 

[Снежана]

San u snu

Primi na čelo poljubac taj!

Na rastanku, sad kad je kraj,

Ovo mi barem reći daj –

Nisi u krivu što moj dan

Svaki je, smatraš, bio san;

Al’ ako iščezla je nada

Danju, il’ noću, bilo kada,

U snoviđenju, il’ bez toga,

Zar nestala je manje stoga?

Sve to što vidimo, il’ tu

Jesmo, to tek je san u snu.

 

Stojim i slušam huku
Valova što u obalu tuku,
U ruci se mojoj ljeska
Pregršt zrnca zlatnog peska –
Koliko ih je! al’ gle kako
Curi mi u dubinu svako,
Dok plačem tako – dok plačem tako!
Zar jači stisak ove kože
Ne može ih zadržati, Bože?
Zar spasiti ne mogu bar jedno,
Od vala što ih čeka žedno?
Zar sve što vidimo, il’ tu
Jesmo, to tek je san u snu?

Edgar Alan Po

[Снежана]

Neka spavaju

Oni koji ne osećaju ovu ljubav

kako ih nosi poput reke,

oni koji zoru ne piju

kao da je čaša izvorske vode,

i koji zalazak sunca ne večeraju,

oni koji se ne žele promeniti,

neka spavaju..

Ova ljubav nadilazi izučavanje teologije,

te stare prevare i licemerja.

Želiš li tako razvijati svoj um,

spavaj i dalje.

Ja sam od svog uma odustao,

razderao sam odeću i bacio je.

Ako još nisi sasvim go,

svoj lepi ogrtač od riječi

omotaj oko sebe… i spavaj.

Rumi

[Снежана]

Sutra

”Stani!” Urla za mnom u noći
Sa gomilom u dronjcima juče.
”Stani!” A ja idem, idem.
”Stani” Udaram kroz gusto šiblje,
Mesec, pakao i oblake
I tako sam, i tako sam.

Čeka me, čeka: jurim pred Sutra.
Oče, majko, pesnici, popovi,
Niste mi potrebni, niste mi potrebni

Preci, senke, jučerašnji momci,
Braćo moja u krvi i čaši:
Odvratno Juče, ostanite.

Idem tužnom veličanstvenom Mraku,
”Stani!” Ne. Preda mnom je Sutra.
Mene čeka, mene. Jurim.

Endre Adi

[Снежана]