Đaci neće u muzej ni za 10 dinara po izložbi

[JESSY]

Interesovanje više od 30 osnovnih i srednjih škola u Kragujevcu za organizovane posete učenika Narodnom Muzeju u tom gradu je veoma slabo, iako im je nedavno iznet predlog da za 10 dinara đaci mogu pogledati izložbu.

Foto: Wikipedia/Strujajoe

Direktor Narodnog muzeja u Kragujevcu Nenad Đorđević je, pre nepunih mesec dana, obavestio direktore osnovnih i srednjih škola, da učenici mogu za 100 dinara, na godišnjem nivou, odnosno 10 dinara po izložbi, da posete nekoliko izložbenih prostora tog Muzeja.

„Do danas interesovanje je pokazala samo Osnovna škola ‘Jovan Jovanović Zmaj'“, rekao je Đorđević.

On je podsetio da je predlog školama iznet na sastanku sa direktorima u gradskoj upravi u prisustvu predstavnika grada za obrazovanje, jer je reč o zajedničkoj inicijativi muzeja i grada, i naveo da je potom svim obrazovnim ustanovama o tome prosledio obaveštenje elektronskom poštom.

„Pozvali smo direktore da motivišu nastavnike i đake da češće posećuju Muzej i izložbe sa ciljem da učenicima približimo stalne postavke i izložbe ove ustanove. Za za sada, odziv je slab“, rekao je Đorđević.

Povodom pojedinih mišljenja da se muzej finansira iz gradskog budžeta, odnosno parama građana te da je predlog još jedan namet građanima, Đorđević je rekao da se svuda u svetu za posete muzejima učenicima naplaćuje simboličan iznos.

„Imaćemo 10 izložbi ove školske godine, u nekoliko izložbenih prostorija i smatramo da je cena od 100 dinara za godinu dana, odnosno 10 dinara po izložbi, zaista simbolična“, rekao je Đorđević.

Takođe, dodao je on, svaki đak čija bi škola prihvatila predlog, dobio bi propusnicu kojom bi mogao svoje drugove iz drugih gradova, prilikom dolaska u Kragujevac, da povede u neki od izložbenih prostora Narodnog muzeja.

Prema rečima Đorđevića, organizovane posete škola, i bez tog predloga, su slabe i sve se svodi, kako je naveo, na entuzijazam prosvetnih radnika koji dovedu svoje đake na određenu izložbu.

Tako, primera radi, aktuelnu izložbu, koja je 16. oktobra otvorena u Narodnom muzeju, tačnije u Konaku Kneza Mihaila, pod nazivom „Srpski novac od 13. do 21. veka“ do danas su, kada je reč o školama, organizovano videli jedino učenici Osnovne škole „Radomir Lazić“ iz sela Azanja u opštini Smederevska Palanka, a iz Kragujevca nijedna.

Pored te izložbe, posetioci mogu da pogledaju i izložbu „Gradski život u Kragujevcu u drugoj polovini 19.veka“ u kući prote Miloja Barjaktarevića, a u zdanju stare Skupštine Srbije izložbu „Narodne skupštine u Kragujevcu u 19.veku“.

U Galeriji Narodnog muzeja izložena je stalna postavka „Dvadeseti vek-slikarstvo i skulptura iz zbirke Narodnog muzeja Kragujevac“, a u Amidžinom konaku „Prvi dan Prvog svetskog rata“.

U malom likovnom salonu Narodnog muzeja izložene su grafike u tehnici mecotinte, nekoliko autora.

Sve izložbe mogu se videti radnim danima do 17 časova, a subotom i nedeljom od 10 do 14 časova.

 

(Tanjug)

[JESSY]

koje su to buduce generacije koje ce voditi nasu zemlju.....

[Џуманџи]

Malo - malo pa prikazuju poslanike koji se tuku, bacaju suzavce i tsl. Ako se ne varam, Seselj je svojevremeno vitlao pistoljem u skuptini, itd. Sta je zakljucak? Svi su ista goveda, samo sto ovi TV-yt-exponenti ne nose dosadna odela i mogu da se ne foliraju (dok "vrh" mora) i to je ono sto privlaci decu.

[Милан Ракић]

Ето трагедије. Надам се само да неће остати на овоме, како каже директор "за сада" је одзив слаб. 

 

То је стање духа, нема ту другог објашњења. И то стање духа у породици, а породица ма колико да је оаза која може своје чланове заштитити од спољашњих утицаја ипак не може а да те утицаје не трпи. Просто, свако од чланова живи у свету а ту су и медији, и онда дух времена чини своје. А тај дух је утилитаран, у оном вулгарном смислу јефтине и лаке егзистенције. На том нивоу култура је последња рупа на свирали јер не доноси опипљиву корист. А како је већина народа на ивици егзистенције, крпи се, претрајава, животари и једва саставља крај са крајем, у том обрасцу клинци и не могу другачије да функционишу. Не постоји начин да се мотивишу за културу, једини мотив који их гони је поменута утилитарност.

 

А сећам се, у време оног лудила '90-их, као гимназијалци смо трчали у позориште. Пара се није имало, позориште је без новца оскудно радило, јер и за културу је потребан новац, али повремено, а није било ретко, људи из позоришта су се договарали са школом око појединих представа. И ми смо ишли сви, цели разреди су одлазили, скоро да није било изузетака. Цена симболична а и школа је сама знала да плати неке посете, имали смо спортску салу коју смо издавали клубовима па ке од те ренте школа добро приходовала. Постојао је ентузијазам професора, књижевности у првом реду, али и других, а и ми смо некако били гладни, нечега, нисмо ни знали чега. Ваљда је то повратна спрега, професор мотивише, открије у нама порив и онда ученик одговара на то. Да не буде забуне, не мислим да је то онда био свугде случај, нити да данас нема професора и наставника који имају ентузијазам и боре се за ђаке (дакле да не буде да критикујем просвету), већ желим да истакнем да се може изаћи из те матрице времена ма колико да је лоша. 

 

Има ту и један додатни квалитет. Клинци после посете музеју, или позоришту, било којој културној установи, имају некакву тему за разговор која превазилази оне типичне теме пубертетлија или адолесцената, излазе чак и из тог оквира школског градива, ту је и дружење на тој основи. Наравно, кад је породица оптерећена пуким физичким опстанком у којој се родитељи боре за најосновније материјалне ствари док се истовремено преко медија сервира естрадни модел живљења и у политици и у уметности и у спорту, па ако се на то дода сва она комплексност која прати школско доба и бедно стање просветара који се и сами крпе, плус комплетан модел и систем образовања, онда не чуди овака резултат одзива.

На "рачун" противника јужнословенске републике Градацијом коју си поставио...

 

Стање духа садањих генерација (наравно не у глобалу), спрам стања духа некадашњих генерација (наравно-не у смислу униформности)...

 

Из реченог, на један перверзан начин могу да закључим да, без обзира на спољње утицаје (беда, инфлација и прочаја), ипак бејасте одгајани у једном систему који је, поред свих недостатности промовисао "истост"....

 

Ове данашње генерације, на које сте ламентирали, "промовишу" једну "контра културу", плус трице о медијима, политици и уметности... На концу-систему образовања... Као изговору...

 

Хоћу рећи, ако хоћеш-желиш и потрудиш се да наследнике научиш нечему, нити један систем те не може спречити у томе... Ако се препустиш "матици", онда можеш само да "пиздиш" на којекаке реалне "шоуе"...

 

Шта хоћу рећи!? Ништа! Али је мени лично, сатисфакција била, када ономад написах текс` о ђеду Јелене Карлеуше на страницама нашег Форума и када се "десила" ненадана популарност тог текста... Дакле, да је мој Василије, који је сада Гимназијалац, а тада беше "осмак", питао ме: "Тата, а ко је та ДИВА? Мсм та/то/тај коју сви помињу..."

 

Нека те сине...

[Драшко]

То у мајци Русији иде мало другачије

У музичку школу се иде да "стекнеш слух" (да не говоримо о програму) читаш хтео не хтео (по метроима се чита више него код нас по библиотекама) физичко има да раде сви да пуца!!!

Наша деца су генерално размажена, то је "талас" који долази дал споља, или смо га примили изнутра, није ни битно али смо допустили.

Недисциплина је гарант некултуре!

[Драшко]

Наш Дража из српског из ОШ нам је стално говорио да смо "везери и везерке" да смо "табула раза" да ништа не читамо.

И то је тачно, мене уопште нису интересовале књиге док нисам прешао 25ту.

Зезнули смо се принципом "понуде" деци, без "терања" и обавезивања нема ништа!

[Џуманџи]

Ne verujem ni u kakvo teranje. Licni primer je zilion puta delotvorniji od svakog oblika ubedjivanja/teranja. Nasem narodu je slomljen duh i to se prenosi na sve generacije...

[Драшко]

Ne verujem ni u kakvo teranje. Licni primer je zilion puta delotvorniji od svakog oblika ubedjivanja/teranja. Nasem narodu je slomljen duh i to se prenosi na sve generacije...

Али духу је потребна и дисциплина, шта дете зна шта "треба" да ради?

[Џуманџи]

Али духу је потребна и дисциплина, шта дете зна шта "треба" да ради?

Upravo to pokusavam da kazem: nema (sta) "treba". Ne treba nista. Dovoljno je da dete vidi i oseca da je roditelj zadovoljan sobom, pa ce i ono poceti da cini isto/slicno da bi bilo srecno. As simple as that.

edit: da dodam: dobro je da dete cini sve to (uci, vezba) samoinicijativno (da se razumemo: samoinicijativa niposto ne negira uticaj "ikone", tj. roditelja, iz drugog izranja ovo prvo).

[Драшко]

Дете би превасходно требало да открије да има дух, па тек онда да га дисциплинује.

Како?

Дете није свесно шта треба да ради у животу, родитељ треба да га упућује, наравно да је пример битан, али дете не може само да се бави културом, спортом итд, мора родитељ да га води, упућује, истрајава.

[Иван ♪♫]

a šta to ima u muzeju?

[БанеЛ]

Ne verujem ni u kakvo teranje. Licni primer je zilion puta delotvorniji od svakog oblika ubedjivanja/teranja. Nasem narodu je slomljen duh i to se prenosi na sve generacije...

 

 Слажем се са Џуманџи. Деца од најранијег узраста упијају шта им раде родитељи. Видим по себи.   У великом смо проблему. Нисам могао да верујем колико су и даље актуелне речи нашег владике Николаја Жичког. Пођимо људи од себе, покажимо деци бар један одважан покушај, нека виде бар мало утрвену стазу, по којој ће они да изграде широк пут. Ја сам рђав, признајем!

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlnikolaj/BesedePodGorom/Lat_Nikolaj010212.htm

[Дидим]

Шта има ђаке да интересују МУЗЕЈИ??? У којој то генерацији су млади до 18 година испољавали интересовање за школско градиво, школске представе и посете музејима??? Мислим, част изузецима али музеје посећују одрасли образовани људи.

 

Није ни чудо што су им одредили карту од 10 динара... Што не дају карту од 10 динара за одрасле, нпр. незапослене или студенте?

[nana]

a šta to ima u muzeju?

..imaš u prvom postu raspored postavki koji je školama ponuđen

[Џуманџи]

Деца од најранијег узраста упијају шта им раде родитељи. Видим по себи. У великом смо проблему.

Moji roditelji i nastavnici/profesori su generacije koje su odrastale u Titovom rezimu. O cemu dalje da pricamo? U srednjoj skoli jedini ljudi koji su mi ulili neki "elan" jesu bili veroucitelj (po meni - Hriscanin (sa kojim sam se neprestano svadjala jer mi je bio totalno nerealan )) i profesorka filosofije (ultra ateista, ali genijalna). Imali su "ono nesto", da ne kazem - harizmu.